Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama moja intervencija se odnosi na čuvanje i uništavanje ovih supstanci. Jer, kako je proizvodnja, promet, upotreba i oduzimanje droge ozbiljan i odgovoran posao, tako i njeno uništavanje zahteva strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Dame i gospodo, droga je planetarni problem savremenog sveta i najveći neprijatelj čovekovom zdravlju, koje treba da bude neprikosnoveno pravo i privilegija svakog pojedinca. Zato borba protiv ovog društvenog zla mora biti beskompromisna. Ovde govorim globalno, odnosi se na lokalno.

Akcenat borbe mora biti na edukaciji, na njenom sprečavanju. U nekim zemljama se vrši i edukacija edukatora, jer se u naučnim istraživanjima ispostavilo da mladi ljudi ne znaju šta konzumiraju.

Pogrešna je teza o podeli droge na lake i teške. Najgore su novokomponovane i novodizajnirane sintetičke droge kao plod domaće radinosti, spravljene u priučenim i priručnim laboratorijama, veoma slabog ili nikakvog naučnog i tehnološkog kapaciteta i potencijala. To su droge poznate pod imenom „crna mamba“, zajednički naziv na engleskom im je „spajs“. Nisam neki stručnjak za anglistiku, ne znam da li sam dobro izgovorio.

To je čista hemija. Dovoljno je u biljnu mešavinu, a to ne mora biti marihuana, dodati tečni sintetički kanabinoid, ali i aceton, da bi se sve to spojilo. Zatim se takva mešavina stavlja u zipovane, hermetički zatvorene kesice, a da aceton nije ni ispario. Upravo je aceton taj koji pravi najveće probleme i izaziva haos u organizmu.

Stručnjaci ukazuju da je nemoguće u dva navrata napraviti sintetički kanabinoid istog sastava. Upravo zato niko još nije odredio ni njihov broj, ni njihov naziv. Ima ih na hiljade. Svakodnevno se sintetišu i svaka od njih ima neku svoju vrstu potpisa, u zavisnosti s čim se spravlja.

Posledice njihovog konzumiranja mogu biti lake – od crvenila očiju, konjuktivitisa, ubrzanog pulsa, suvoće usta, do promene raspoloženja i percepcije, ali i velikih problema u radu srca, čak mogu da izazovu srčani udar, dovode do prestanka rada bubrega, otežanog disanja, izazivaju velika unutrašnja krvarenja, psihotično ludilo, kao i druge velike zdravstvene komplikacije. Hvala.

Hvala, profesore Bojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržan – niko, od 141 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu značaj poljoprivrede za ekonomski razvoj i napredak Srbije, kao i ogroman potencijal koji naša država ima u ovoj oblasti, Srpska radikalna stranka predlaže izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji se odnose na podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovim predlogom se predviđaju viši novčani iznosi podsticaja koji bi značajno doprineli poboljšanju tržišnog položaja njenih poljoprivrednih proizvođača, a posebno u razvoju ove grane privrede.

U ovom slučaju potrebno je da država poveća novčana sredstva, kao i premiju za mleko, stimuliše poljoprivredne proizvođače i takvim konkretnim potezima poboljša položaj istih.

Ovom izmenom smo predložili da se donja granica količine mleka po kvartalima na koje se ostvaruje pravo na premiju smanji, pogotovo tamo gde se proizvodnja u nerazvijenim područjima odvija u otežanim uslovima.

Da bi se poboljšao status poljoprivrednika, ovim zakonom treba povećati novčani iznos podsticaja i za biljnu proizvodnju, odnosno novčani iznos koji se dodeljuje po hektaru obradive površine, zbog toga što je sektor biljne proizvodnje veoma važan za poljoprivrednike.

U članu 1. Predloga zakona se menja član 15. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, stav 3, smanjuje se donja granica za premiju za kravlje mleko po kvartalu tako što se sa 1.500 litara smanjuje na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima u poljoprivredi sa manje prodate količine mleka mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu, stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju se menja, tako što se predviđa povećanje premije za mleko sa sedam dinara po litru na 10 dinara po litru.

Član 2. Predloga zakona – u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru može iznositi najviše šest hiljada dinara menja rešenjem prema kojem iznos podsticaja po hektaru može biti najmanje devet hiljada dinara.

Ove predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju značajno će da unaprede i podstaknu održivost i unapređenje stočnog fonda. Hvala.

Hvala, kolega Despotoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 16 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, od 141 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Periću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, obraćam se kolegama poslanicima koji podržavaju skupštinsku većinu. Ma koliko vi bili uporni da ne prihvatite ovaj zakon, poslanici Srpske radikalne stranke će biti više uporni da bi ovaj zakon došao na dnevni red, da se i usvoji.

Naš je motiv samo jedan – želja da zaštitimo interese građana Srbije. Šta je vaš motiv da ne glasate za ovaj Predlog zakona, ja ne znam? Ličnih motiva ne vidim, ako nije neki pritisak ili poslušnost. Drugog nema.

Ali, nemojte zaboraviti, nije tako davno bilo kada je neko od kolega ovde sedeo i danas je pod udarom tih bahatih i nemilosrdnih izvršitelja.

Da bi se razumeli, SRS ne traži ovde zaštitu dužnika, da oni ne izmiruju svoje obaveze, ne, ne radi se o tome. Mi samo želimo da ovaj deo posla preuzmu sudski izvršitelji koji su nekad i radili taj posao. Kad je to bilo tako, onda je i izvršenje bilo mnogo pravičnije.

Ovaj zakon vrlo često dovodi do psihičkih i do drugih bolesti. Kako? Tako što je već oko tri miliona građana Srbije bilo pod udarom javnih izvršitelja. Očekuje se i u ovom momentu, negde oko milion predmeta čeka na izvršenje kod javnih izvršitelja – 217 javnih izvršitelja, naravno, sa svojim pomoćnicima, koji danas rade u Srbiji, ne bi bio uopšte veliki problem da to država odnosno Ministarstvo pravde razreši tako što će ovaj deo posla raditi sudski izvršitelji.

Posao izvršenja nije samo puko otimanje, to je nekako i veština i svaki izvršitelj bi trebao da radi na tome da se obaveza izvrši u što manje troškova za izvršitelja.

Svejedno što je etički kodeks o radu izvršitelja donet 21. decembra 2016. godine, on skoro nije dao nikakve rezultate. Kazne koje se izriču javnim izvršiteljima izriče njihova komora i uglavnom se završavaju na nivou opomene, eventualno neke novčane kazne koja ne predstavlja ozbiljno zahvatanje odnosno zaista ozbiljnu kaznu prema ovim izvršiteljima koji se ponašaju tako.

Ja mislim da bi vi, drage kolege koji podržavate skupštinsku većinu, imali dovoljno signala da možete vrlo ozbiljno razmisliti i nakon, kad predsedavajući bude rekao – ko je za, glasati za ovo, jer je pomoćnik ministra pravde Jelena Deretić u prošloj godini rekla da će se Zakon o izvršenju i obezbeđenju menjati i da će biti ukinut, odnosno da javni izvršitelji neće moći da divljaju više. To sam ja citirao. To je, pretpostavljam, dobar signal vama da možete da glasate za ovaj predlog zakona.

Srpska radikalna stranka radi vrlo ozbiljno na ovim problemima. Mi smo štampali jedan poseban list, specijalno izdanje „Velike Srbije“ gde smo na najdetaljniji način objasnili izvršenje nekad i izvršenje sad. Građani Srbije u velikoj meri to podržavaju. Skupljamo potpise za peticiju za stavljanje van snage javnih izvršitelja i mogu vam reći da su građani Srbije u ovom momentu veoma zainteresovani za ovaj problem i ne samo oni koji su trenutno pod udarom bahatih i osionih izvršitelja, nego i oni koji nemaju za sada nikakvih problema, što ne znači da neće imati. Hvala vam.

Hvala kolega Periću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je ko zna po koji put da sam skupštinskom sazivu podneo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima. Međutim, kao što vidimo i dalje nema odgovora na ovo pitanje, i ako problem sa udžbenicima odavno postoji, a u poslednjih nekoliko godina taj problem je kulminirao.

Naime, imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Mi u SRS nismo za to da u ovoj oblasti vlada monopol, ali jednostavno ovde mora da se zna neki red. Sada imamo situaciju da glavnu reč ovde vode izdavači iz Hrvatske i Slovenije. Ako, nam Hrvati i Slovenci pišu udžbenike iz istorije i udžbenike iz nacionalne kulture, onda znamo svi čemu to vodi.

Dakle, pogotovo kada su u pitanju udžbenici koji obrađuju teme iz nacionalne istorije i nacionalne kulture, tu mora da se otvori četvoro očiju i takvi udžbenici moraju da prođu kroz mnoge kontrole da bi došle pred učenike. Pred one koji ih koriste.

Naime, udžbenici su nešto sa čime se prvi put susreću naši učenici. To sa čime se prvi put susreću, šta pročitaju to im ostaje urezano za ceo život. I svima nama, starijima koji smo u ozbiljnim godinama još uvek ne mogu se izbrisati iz pamćenja neke odredice, neki elementi iz onog komunističkog vremena, iz one komunističke ideologije. Ono što sada naši mladi naraštaji uče, iz slobodno da kažem pogrešnih udžbenika, takođe će ostaviti neke trajne posledice na njih. Dakle, ovde mora da vlada neki red, jer ne može se ovo prepustiti slučaju.

Ja sam ovim zakonom tražio da se sankcionišu svi oni u čijim se udžbenicima nalaze odrednice koje vređaju i nacionalnu kulturu, nacionalni identitet i jednostavno javni moral i tako dalje. Ja sam na nekoj od prethodnih saziva i govorio i pokazivao kakvih sve udžbenika imamo. Neću to više da činim, ali ovde mora da vlada red.

Mogu i da pohvalim, recimo jednu stvar. Skoro sam video da u jednoj niškoj gimnaziji, jedan roman, jednog savremenog niškog pisca, naravno neću da govorim ime, da ne bi ispalo da nekoga ovde reklamiram, zaista jednog savremenog, odličnog niškog pisca ušao je u lektiru, uvršten je u lektiru, ali isto takođe znam da u Nišu ima autora iz udžbenika istorije koji su napisali izvanredne udžbenike, međutim to još uvek nije uvršteno

Hvala kolega Saviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema od ukupno 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podneo Narodnoj skupštini 28. marta 2019. godine.
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovo je jedna vrlo važna i značajna tema koja se tiče bukvalno svakog čoveka, svakog vozača i onoga ko nije vozač. Mogu da kažem da u ovom zakonu postoje određene nedoslednosti, nelogičnosti, kontradiktornosti koje su, a praksa je to pokazala bile uzrok saobraćajnih nezgoda, pa čak i nezgoda sa smrtnim ishodom.

Radi se o famoznom članu 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, stav 7. koji je kontradiktoran i nedorečen i na osnovu kojeg se ne može jasno i precizno utvrditi i ustanoviti ko ima prednost na raskrsnicama. Ovo se posebno odnosi na one slučajeve kada dođe do neke saobraćajne nezgode i onda se ne može utvrditi krivac saobraćajne nezgode.

Onda imamo situaciju da stručnjaci iz pravne struke to tumače na jedan način, stručnjaci i veštaci iz oblasti saobraćaja to tumače na drugi način i ti sporovi se odvijaju u nedogled.

Dobro je što se prave auto-putevi, što se završavaju auto-putevi i što je u planu i izgradnja novih puteva, ali ako to nije propraćeno sa formalne strane pozitivnim propisima koji će pored toga što se prave putevi, omogućiti i bezbedniji saobraćaj na drugi način, onda neće biti mnogo velike vajde od toga.

Nažalost, mi smo svedoci da je u samo zadnjih mesec dana bio veliki broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom, evo sada pre nekoliko dana je umrla šesnaestogodišnja devojčica u Nišu. To je osma žrtva one tragične nezgode kada je autobus „Niš ekspresa“ i voz se sudarili na pruzi. Zaista, mislim da ovaj moj predlog zakona ne košta ništa, samo treba dobra volja da se pogleda ovaj član, da se preformuliše i makar u tom delu, u jednom malom promilu da se spreče i umanje posledice sa negativnim ishodom. Hvala.