Zahvaljujem.
Obzirom da više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tač. od 2-4 tačke dnevnog reda, član 96. stav 1. alineja 4) i stav 98. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Reč ima najpre narodni poslanik Jahja Fehratović. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana orkestrirane kampanje od strane nekih medija i raznih nevladinih organizacija protiv Aleksandra Martinovića, šefa poslanike grupe Srpske napredne stranke, Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, narodnog poslanika Marijana Rističevića i, naravno, Aleksandra Vučića, koji je dežurna meta tih istih, kako je u pitanju, tobože, neki napad na jednog sudiju, izvesnog Miodraga Majića, pa kako je to, tobože, diskreditacija profesionalnog rada, kako je to napad na dostojanstvo sudijske funkcije, napad na nezavisnost sudstva, napad na integritet sudske vlasti, ugrožavanje slobode izražavanja, kršenje etičkih standarda i ko zna šta još su navodili u svojim saopštenjima.

Pogledajte kako to izgleda, jedan dnevni list koji je odavno prestao da bude novina u pravom smislu te reči nego već predstavlja jedan politički pamflet jedne stranke, odnosno jedne grupacije političkih stranaka, pogađate, u pitanju je dnevni list „Danas“, koji se danima bavi ovom temom. Tu možemo da pročitamo saopštenje nekakvog CEPRIS-a, to je neka nevladina organizacija, ali o tome ćemo nešto kasnije da kažemo, kako su neprihvatljivi napadi vlasti na sudiju Majića. Taj sudija Majić im je sada glavna politička figura.

U tom istom „Danasu“ oglasio se i taj Majić, pa kaže - ministarka mi je bila pripravnica, pa zna da li sam stručan. Ne znam kako ga nije sramota da se na ovakav način obraća i da omalovažava ministra Nelu Kuburović?

Taj isti Majić kaže u tom istom „Danasu“, gostujući na nekakvoj tribini, jer, znate, on u slobodno vreme gostuje po političkim tribinama, gostuje u političkim emisijama, komentariše dnevnopolitičke događaje, ima svoj blog, dakle, u slobodno vreme je bloger, pa kaže – mi nemamo sudsku vlast u Srbiji. To tvrdi on. Sudija tvrdi da mi nemamo sudsku vlast?

„Danas“ mu je dao i rubriku – ličnost dana, gde takođe nastavlja sa orkestriranim napadima na pomenute.

Moram da iznesem duboko neslaganje sa ovakvim stavovima, prvenstveno zato što sve to nije istina.

Jedini greh Aleksandra Martinovića je to što se kao narodni poslanik, i to u raspravi o Tijaninom zakonu osvrnuo na ove maliciozne i zlurade Majićeve komentare i nazvao ih pravim imenom. Nazvao ih je „licemerjem i lažnim humanizmom“ jer to one i jesu.

Ko god je imao priliku da pogleda tu političku emisiju, emisiju u kojoj od tri gosta uglavnom budu prisutna sva tri istomišljenika, po raznim političkim temama, on bi mogao da se složi sa ovakvim Martinovićevim navodima.

Ja sad pitam, šta je pogrešio Aleksandar Martinović? Šta je netačno u onome što je rekao? Da li Majić kao sudija sme da baljezga gluposti i na televizijskoj emisiji da komentariše rad Narodne skupštine i narodnih poslanika, a narodni poslanici ne smeju ništa da kažu o njemu, čak ni da postave neka pitanja nikakva?

Šta je to Maja Gojković netačno rekla pa je predmet napada ovih dana? To što je rekla da je ona „Utiska“, da je taj Majić član nevladine organizacije? Pa on to i jeste i ne samo član, već i predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije CEPRIS. To vam je nekakav Centar za pravosudna istraživanja.

Evo da vidimo, dakle, to su informacije sa njihovog sajte, dakle nije u pitanju ničije mišljenje. Centar za pravosudna istraživanja Miodrag Majić – predsednik Upravnog odbora i onda njegova biografija.

Sada pazite, taj Centar za pravosudna istraživanja se inače usaglasio sa nekakvim saopštenjem, kojim se osuđuju tobožnji napadi na Miodraga Majića. Dakle, Miodrag Majić kao predsednik Upravnog odbora svoje nevladine organizacije daje saopštenje u kome brani koga? Miodraga Majića. Ili, možda ga je zabolelo to što je Marijan Rističević narodni poslanik, kolega, postavio pitanje - da li je svojevremeno taj Majić dobio pare za jednu od najskandaloznijih presuda ikada? Najskandaloznijih presuda ikada kada je oslobođena tzv. „Gnjilanska grupa“, o čemu smo slušali.

Ja lično mislim da ga je najviše zabolela činjenica da je on deo jedne šire kampanje. Kampanja je usmerena protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS i u toj kampanji razni ljudi imaju razna zaduženja. Tako neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su političari, neki glume da su nezavisni intelektualci, neki glum, danas to više nije slučaj, ali da su na čelu nekakvih tzv. „nezavisnih institucija“ poput onog Zaštitnika građana, bivšeg, poput onog poverenika za javne informacije, bivšeg, a očigledno da u toj grupi ima i nekih koji glume da su sudije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nismo osnovali društvo narodnih poslanika, još nismo osnovali institut narodnih poslanika da možemo i mi nekažnjeno, odnosno da možemo mirno da kritikujemo sudsku vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod sve greške sudova, a one su moguće i slučajne i namerne, vidi kao grešku vlasti. Oni misle da smo mi kao Narodna skupština nadležni i za sudove u smislu da možemo da govorimo o presudama koje oni donose, da možemo da govorimo o njihovom radu.

Mi ta ovlašćenja nemamo. Tužilaštvo je samostalno, sudstvo je nezavisno. Sudstvo je nezavisno od ove vlasti, ali hajde svi da se pitamo, da li je sudstvo nezavisno od bivše vlasti? Da li je jedna partija pravila sud svoje partije, kada je eliminisala hiljadu sudija? Gospodin Atlagić će vam o tome govoriti, kada su izabrali i mrtvog sudiju samo zato što je partijski bio podoban. Da li je to bio sud naroda ili su ovi koji su znali šta su uradili, koliku su pljačku izvršili, koliko su para iz privatizacije izneli, a po proceni „Fajnenšl integritija“ izneli su 51 milijardu dolara do 2011. godine?

Da li su oni sebi obezbedili sud, sud svoje partije? Ja mislim da su to uradili 2009. i 2010. godine, da bi se izvukli nekažnjeno iz velike pljačke, iz velike pljačke ne samo imovine, već i pljačke ličnih dohodaka onih koji su bili otpušteni, čak i onih koji su zbog silnog otpuštanja postali slabo plaćeni.

Da bi se izvukli iz te velike pljačke, oni su hteli da ustanove, želeli su i pokušali i delimično uspeli da ustanove sud svoje partije. Danas ako želite da osudite bivše funkcionere koji su izvršili pljačku naroda, koji su oteli sve što je bilo društveno, koji su zajedno sa tajkunima i sa stečajnim upravnicima se takmičili ko će više imovine da otme i prebaci na razne belosvetske račune, Maldive, do Kukovih ostrva su stigli sa svojim računima na kojima su ubacivali novac.

To što su oni pokrali je izazvalo novo siromaštvo, taj novac koji su oteli su izneli napolje i izneli ga iz opticaja u zemlji. Nisu ga trošili ovde, već napolju. To je bio dopunski efekat te pljačke koju su oni izvršili.

Najbolje je bilo za njih da lepo izaberu svoje partijske drugove i svoje srodnike. Puni su sudovi zetova, snajki, braće, sestara, bivših funkcionera i bivših pravosudnih glavešina u našem pravosuđu.

Danas oni pozivaju na kažnjavanje narodnih poslanika. Danas oni pozivaju na to da zakoni nisu dobri, jer Bože moj, u njihovo vreme su neki zakoni bili tako dobri da niko ni za šta nije odgovarao. Sud treba da primenjuje zakone. Sud treba da kazni krive i da štiti nevine.

Dame i gospodo narodni poslanici i vi koji gledate ovaj prenos, često taj njihov sud nije kažnjavao krive, a štitio nevine, već obrnuto. Često je kažnjavao nevine, a štitio krivce. Otuda toliko narko dilera. Otuda toliko kriminala koji se desio, koji je kažnjen vrlo blago ili nije uopšte kažnjen. Otuda privatizacija i tajkuni nisu kažnjeni.

Otuda Đilas ima 500 miliona evra, a da niko ne zna kako ih je stekao sa platom od 1000 evra. Često govorimo o proizvodima kriminala koji se desio i od devedesetih, kada su razni tajkuni švercom sticali enormno bogatstvo koje su uvećali posle pada Slobodana Miloševića. Često se pitamo – zašto to nije kažnjeno? Nije kažnjeno zato što one koji su to počinili, sud njihove partije, oni koji su delegirali sudove, nije kaznio.

Jedan od tih primera je sudija Majić. On je samo uradio ono, evo ja ću dati ostavku ako dokaže da nije bio u američkoj ambasadi, evo da pitamo sudiju Majića da li je bio u američkoj ambasadi, da li je išao da im čestita nezavisnost u ime nezavisnog srpskog pravosuđa? Evo, ja tvrdim da je rado odlazio u američku ambasadu. Otuda taj sud njihove partije je donosio odluke i što je najgore, i dan danas sud njihove partije štiti njihove funkcionere. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Milićeviću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ovde danas razmatramo o sudijama. Ove predložene sudije, radi se o dobrim kandidatima i veoma dobrim ocenama kandidata.

Ono što je važno, a to je da je komisija Visokog saveta sudstva obavila svoj posao onako kako je prevideo zakon, odnosno da kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za ocenu, a posebno stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Kad to kažem, gospodo narodni poslanici, imam na umu stranku bivšeg režima, a to su ovi koji su okupljeni u savez za drugu pljačku Srbije. Prvo su opljačkali dok su bili u DOS-u, a sada glume po gradovima Srbije putujuće cirkuzante, nije vodila računa o kriterijumima za izboru sudija.

Njima je važno i važnija bila stranačka pripadnost nego stručnost, osposobljenost i dostojnost. Za njihove DS vlasti sudstvo u Srbiji bilo je najgore u Evropi. To ne tvrdim samo ja. To je bila ocena i evropskih institucija. Sudstvo se tada kretalo od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela.

Podsetiću vas, gospodo narodni poslanici i poštovani građani, 800 sudija su proterali iz pravosuđa, među njima i najstručnije sudije u Republici Srbije, među pet najstručnijih sudija jednu gospođu sudkinju su isterali, ostavili bez posla. To što se tiče kadrovanja, a ima još mnogo bisera. Spomenuću da je pomoćnik ministra pravde, zamislite, pomoćnik ministra pravde, a imao je završenu srednju školu. To je bio njihov kadar. I nije čudno što nam je sudstvo i danas u ovakvoj situaciju, pogotovo u to vreme.

Sudstvo nam se ljuljalo za vreme njihove vlasti kao zgrada sklona padu. Neke su sudije umrli od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Vlast stranke bivšeg režima kod izbora sudija napravila je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva. Ponavljam, poštovani građani Republike Srbije, napravili su jedan od najvećih skandala u istoriji Srbije time što su izabrali mrtvog sudiju za suca. Izabrali su mrtvog sudiju, pokojnog Ljubišu Ristića iz Požege za sudiju. Verovali ili ne, ali je istina, da je predsednica Visokog saveta sudstva, tada gospođa Nata Mesarović, izjavila, citiram – da su svi kandidati proveravani i da je ona na razgovore utrošila 200 časova sa sudijama. Završen citat.

Poštovani građani, gospodo narodni poslanici, ne znam samo kako je mogla razgovarati sa pokojnikom, sa mrtvim sudijom i koliko je vremena utrošila na njega?

Vi ste, gospodo iz bivšeg režima, izabrali za sudkinju, kad govorim o kadrovima, Sonju Brkić, koja je opasno kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika Republičke izborne komisije. I, gle čuda, Zakon o sudijama je to izričito zabranjivao. Ona je u RIK-u uzela, a da ne kažem otuđila, dva miliona i 673.000 dinara. Gle čuda, odbila je da vrati taj novac.

Znači, da zaključim, bivši režim nije se pridržavao stručnosti, nije se pridržavao dostojnosti karakteristika koje su tražene u to vreme za sudije.

U izveštaju Evropske komisije, pisano je, citiram – reforme koje provodi vlast, tada u Srbiji, predstavlja posebnu zabrinutost. Završen citat. Iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji“ gospodnje 2008-2012. godine, strana 96.

Evropska komisija nadalje kaže, citiram, proces reizbora sudija, e, tu smo na terenu, bio je netransparentan, rizikujući po tome i princip nezavisnosti. Završen citat. Evropska komisija, na koju se često stranka bivšeg režima, nadalje kaže, citiram, reforme koje sprovodi vlast, bila je kao najgora moguća stvar. Završen citat. Objavila „Politika“ 07.07. gospodnje 2012. godine, strana 1.

Gospodo narodni poslanici i poštovani građani, danas se govorilo o sudiji Miodragu Majiću. Šta reći o tome? U vreme reforme o kojoj sam sad govorio, koju su provodili predstavnici stranke bivšeg režima, iz osnovnog suda, kako reče kolega Rističević, preskočio u Apelacioni sud. To nam govori odmah da nešto nije u redu. Ili se radi o genijalcu ili o muljarošu.

Zamislite, učestvovao u oslobađanju „gnjilanske grupe“, 11 šiptarskih terorista, koji su pobili preko 80 Srba i ostalih nealbanaca. E, to je problem. Otvoreno se priča među Albancima u Kosovskoj Mitrovici da se radi o velikoj svoti novca. Potpuno je u pravu Marijan Rističević kad kaže da se sumnja, pošto se priča da je u pitanju velika suma novca.

Centar za pravosudno istraživanje, zamislite nevladinu organizaciju koju je on osnovao i kojoj predsedava. Hajdemo, gospodo narodni poslanici, shodno tome osnovati nevladinu organizaciju bivših narodnih poslanika i sadašnjih narodnih poslanika i ne možemo raditi šta hoćemo.

On saopštenje za javnost potpisuje sam sebi. Čuli ste ga na TV kako govori, ne samo što govori, nego govorio je čak neistine, da nije bilo javne rasprave o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o javnom postupku. I oglasila se Kuća ljudskih prava. Odmah da kažem da je možda tu naša krivica, pošto mi zaista trebamo doneti zakon o nevladinim organizacijama i onda nam se ne bi dešavalo kao što će se danas desiti, baš danas, baš danas se dešava da nam čovek koji je bio ministar odbrane, uništio vojsku, sveo je na vatrogasno društvo, dao da se istope tenkovi i topovi u Železari, verovali ili ne, dobija nagradu specijalnu za bezbednost i demokratiju, a radi se o Draganu Šutanovcu, u narodu znanog zgrabinovac.

E, to vam je ta nevladina organizacija, koju je formirao NATO, a NATO predstavnici dele svom NATO prašinaru specijalno priznanje.

Sad, vidite, kod izbora sudija, ovaj je sudija izabran bez ijednog dana radnog staža, gospodin Majić, o kojem je ovde reč. Zamislite, sudija Apelacionog suda, a nikada nije radio na žalbama, nije napisao ni odlučivao o žalbama. E, tako nam je sudstvo bilo.

Dolaskom gospodina Selakovića situacija se menja, a isto tako i gospođe Kuburović. Trebaće mnogo vremena da se mnoge stvari promene. Međutim, zato treba strpljenja i treba zaista čestito da se radi i da stranački ne biramo sudija, kao što su to do sada radili.

Nije jedini gospodin Majić koji je oslobodio zločince OVK. To su radili njegovi mentori. Ko su mu bili mentori? A, to su radili gospoda iz DOS, koji su oslobodili 2.108 terorista, uključujući i Brovinu, braću Mazreku itd.

Dozvolite još jedanput da kažem da se zaista priča u Kosovskoj Mitrovici među Albancima za ovu Gnjilansku grupu. Poštovani građani Republike Srbije, među Albancima se priča da se otvoreno sumnja da su uzete velike pare.

Na koncu, dozvolite da kažem da će moja malenkost, kao i ostali narodni poslanici iz SNS i nama koalicionih partnera glasati za predloženu listu, jer se tu zaista radi, kako ste videli iz biografija, o sudijama sa bogatom biografijom, sa bogatim iskustvom, pogotovo kod predsednika sudova koji imaju i dostojnost i stručnost i čestitost u svom radu. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na izgled ovde se radi o formalnoj odluci, a mi danas treba da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednicima 114 sudova opšte i posebne nadležnosti.

Reforma pravosuđa je u Srbiji započela 2008. godine, a okončala 2010. godine, formalno je taj vremenski period. Ona je počela od dolaska DOS-a na vlast, pa izbor predsednika sudova, kako reče koleginica Vjerica Radeta, iz zemljoradničkih zadruga. Poznata je izreka Valtazara Bogišića – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Uzalud je sad sve pokušavati, mi ovaj posao ne možemo do kraja dobro sprovesti i uraditi.

Moj cilj jeste da ukažem, kolege poslanici, da je pred nama veoma ozbiljan posao i ozbiljan zadatak i mi naše pravosuđe, kao treću nezavisnu granu vlasti, samostalnu, treba da spasimo od tribunalizacije. Da li ćemo uspeti u tome, zavisi od naše volje i snage.

Postoji jedan sudija koji je inače miljenik nevladinih organizacija, ali jednu stvar je rekao, koju bih ja želeo ovde samo da napomenem. Kaže on – ako bi švajcarskog sudiju doveli u Srbiju on bi vrlo brzo postao lošiji nego naš, a ako bi naš sudija otišao u Švajcarsku, vrlo brzo bi se izdigao na nivo koji je tamo. Šta ja želim da kažem ovom rečenicom? Želim da kažem da mi kao narodni poslanici treba da stvaramo pravni okvir za nepristrasnost i za nezavisnost u sudstvu.

Nepristrasan znači da je onaj sudija koji ne gleda da li mu je stranka poznata ili nije, nego se trudi da sudi na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a nezavisan je onaj na koga niko ne može da izvrši uticaj. Da li uticaj postoji na sudije? Naravno da postoji. Bio je i ranije, ima ga i sad. Sad je mnogo manje nego što je bilo. Kakve vrste uticaja mogu da budu? Može da bude direktni uticaj. Njega je u praski mnogo manje, jer je to prepoznatljivo i kao krivično delo. Može da bude posredni uticaj. Toga ima mnogo češće u praksi. To je vrlo često teško i dokazati da je bilo tako, pa onda ne možemo efikasno ni da se borimo protiv toga.

Vrlo često neke evropske komisije, neke venecijanske komisije zahtevaju, ja bih rekao od građana Srbije, nema većeg suvereniteta nego što imaju građani Srbije, neke promene, neka usaglašavanja, a malo ko se bavio proučavanjem načina izbora sudija u drugim tim evropskim i svetskim zemljama sa tzv. razvijenom demokratijom. Vidi se da bogami u Srbiji je ponajviše slobodnog izbora sudstva.

Znate, u Austriji federalni predsednik bira sudije. Zamislite kad bi to bilo u Srbiji. Nama hoće da otmu i nadležnost koju ima Narodna skupština. Ja se ne slažem sa kolegom Neđom Jovanovićem, koji kaže da bi trebalo izmestiti izbor sudija iz Narodne skupštine. U Narodnoj skupštini postoje vrsni pravnici, postoje advokati, postoje ljudi koji su bili ministri u ministarstvima pravde, postoje pravnici koji se bave nekim drugim poslovima i postoje uostalom narodni poslanici koji su iz cele Srbije. Zar neko bolje može da poznaje rad suda, poznaje te sudije od nas narodnih poslanika? Neka kombinacija koju sada imamo je možda i dobro rešenje.

Moram da vas podsetim da je neko ko je bio predsednik Vrhovnog Kasacionog suda, nekada je to bio Vrhovni sud Srbije, pa Vrhovnog Kasacionog, pa nosilac funkcije predsednika Visokog saveta sudstva, gospođa Nata Mesarović rekla – dobili smo presudu. Kada je trebala da izrekne presudu za ubistvo Zorana Đinđića, ona je rekla – dobili smo presudu. Valjda ono što stvarno jeste istina je brže od razmišljanja njenog i nije to jedini njen greh. Njen sin Vladimir Mesarović je izabran, bez ispunjavanja uslova, za sudiju Višeg suda u to vreme u specijalnom odeljenju i sad da ne pričam o njegovim nekim zloupotrebama kasnije, to je već drugo pitanje.

Evo, šta još jedan sudija kaže, takođe miljenik nevladinih organizacija bogami su nevladine organizacije u popriličnoj meri ušle u srpsko pravosuđe. Mi se moramo izboriti protiv toga, vratiti im nezavisnost. On kaže i sledeće – potpuno je tačno da u sudskom sistemu ima veliki broj nestručnih, nesavesnih, verovatno i korumpiranih sudija. Da ih ima, ima ih. Kada iznosimo kritike, govorim za poslanike SRS, mi ne generalizujemo stav. Najveći je broj, pretpostavljamo, čestitih i dobrih, stručnih sudija, ali naravno da ima i onih drugih. Sada način izbora tih sudija dovodi do toga.

Ima jedan objektivan problem. Za pet godina Zakon o sudijama se menjao 12 puta. To govori da… Onda je ovaj sudija donekle u pravu zato što mi ne možemo da prepoznamo, a problem je u sistemu. Oni koji nam pišu, odnosno predlažu zakone, čini mi se da ne usklade život, potrebu i ono što bi trebalo da budu sudije. Ne rade to tako.

Da smo mi pod nekim uticajem izvršne vlasti, odnosno većina, nemojte zameriti, kolega, ali sada ću izneti argument, nikad, ja sam, da ne kažem, dugo narodni poslanik, ima i onih koji imaju mnogo duži staž od mene, se nije desilo da narodni poslanici neki predlog zakona, iz bilo koje vlasti, vrati Vladi, ne usvoje ga. Potpuno sam siguran da je bilo razloga više puta za neke zakone iz oblasti pravosuđa da ne budu ovde prihvaćeni. Da smo to uradili, onda bi se mi jasno odredili prema pravosudnom sistemu i rekli da je naša želja da sudije sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ovako se to ne dešava.

Neko je pomenuo i izbor pokojnika za sudiju Osnovnog suda u Požegi, i to je tačno. Da bi sada sa Požege skinuli tu, to je na neki način ljaga i za ljude koji žive tamo, sudija Osnovnog suda u Požegi je pod rednim brojem 53. kojem 27. maja prestaje mandat. To je jedan možda od najboljih, nije jedini, ali od najboljih predsednika sudova. To je predsednik suda koji je izabran u prošlom veku. Prvi put 1997. godine, šest skupštinskih saziva ga je biralo za predsednika suda. Taj sud nema starih predmeta. To nije samo stvar predsednika suda. To je stvar i sudija koji su tamo. Znači, nema starih predmeta, imaju skoro dnevnu ažurnost. Mi smo ranije imali ogroman problem u tome što se sudske odluke nisu pisale po nekoliko meseci. U ovom sudu skoro u istom danu, kada se donese odluka, ona bude i napisana i otpremljena. Prvi je taj sud uveo EDCL licencu i obučeni su dobili pasoše za to. Oni rade dobro. Nije to jedini sud. Mnogo je takvih.

Nama niko nikada nije dao odgovor – koliko sredstava i novca država Srbije je platila onima koji 2010. ili 2009. godine nisu izabrani za sudije? Negde oko 670 nisu izabrani, 542 je tužilo državu i neki iznosi su bili do 35.000 evra pojedinačno. Neki od tih bivših sudija su jedno vreme radili kao advokati i onda su ponovo izabrani za sudije.

To je takođe jedan veliki problem i dalje što mi zameramo sada vama – da li ste vi nekada izvršili analizu te mreže sudova, da li je to dobro, a ima praktičnih razloga, da li je dobro finansijski, da li je isplativo, da i te male varošice u Srbiji, kojih nije malo, imaju svoje osnovne sudove. Možda će nekome ovo biti smešno, ali to na indirektan način utiče na razvoj poljoprivrede u tim opštinama.

Jedno selo iz opštine iz koje ja dolazim, koje je udaljeno 40 kilometara, pa je osnovni sud u Loznici, u njemu nije samo da je pravda spora, ona je za tog građanina i daleka u svako godišnje doba, da ne govorim posebno u zimskom periodu.

Mi moramo tu nešto da uradimo, da napravite analizu koliki su troškovi putovanja iz jedno u drugo mesto. Sudija iz Ljubovije ujutru ode u Loznicu, pa se onda u osam ili deset sati vrati u Ljuboviju da bi u sudskoj jedinici sudio. Mislim da to nije u redu i da tu treba nešto da se uradi.

Ne znam da li neko u ovom danu može da odgovori – 24. oktobra 2017. godine izvršeno je integrisano pravosuđe Republike Srbije u kosovski sistem, ljudi koji treba da ostvare svoje pravo pred sudovima čekaju već dve godine, a neki čak ne znaju gde se predmeti nalaze. Ti predmeti ili najveći broj tih predmeta je prenet u Leskovac. Sada se postavlja pitanje – da li ih tamo uopšte ima? Naizgled, kao što sam rekao, jeste ovo samo donošenje odluke o razrešenju sudija, ali i za mnogih od ovih stoji 40 godina rada u pravosuđu, 40 godina uspešnog rada, edukacija mnogih mlađih kolega sudija koje su kasnije došli, tako da ovi ljudi zaslužuju jedno poštovanje i ovu analizu koja je bila dopuštena svim kolegama.

Nadam se da će neki odgovori koje sam postavio i dileme dobiti, odnosno da ćemo dobiti odgovore, ali vas molim da ozbiljno izvršimo analizu i da ovaj pravosudni sistem branimo od evropskih uticaja i nasrtaja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo iz ovih diskusija u načelnoj raspravi o ovim predlozima odluka da smo se setili, da dobro pamtimo da je bilo mnogo negativnih stvari u godinama koje su iza nas, mnogo loših stvari koje su imale ozbiljne posledice i na naš pravosudni sistem i na budžet i na status naše države uopšte.

Kada čujem kritike na račun SNS, koja je sada na vlasti, setim se samo kako je pravosuđe izgledalo 2008. i 2009. godine, šta se radilo, ucene, malverzacije, pritisci koje kakvi. Svi koji su bili u DS bili su kandidati za neke državne funkcije i bili su, što kaže kolega Rističević, zaštićeni kao svete krave. Niko ništa nije smeo da im kaže.

Vidite samo čoveka koji je istaknuti član DS, koji je bio predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe ove Narodne skupštine u kojoj mi sada sedimo, koji je koordinisao izbor Visokog saveta sudstva, koji je ušao da bude član Visokog saveta sudstva sa namerom da iz redova DS bira sudije i posle kada mi nađemo sa tim sličnost u biografiji sudije Majića, onda smo mi odavde, zaboga, ko zna šta rekli i ko zna kako smo ga uvredili.

On je 2009. godine preskočio okružni, odnosno viši sud i otišao direktno u Apelacioni sud bez i jednog dana radnog staža, suđenja u postupcima po žalbama. On je preskočio mnogo kandidata koji su ispunjavali uslove, ali to se tako radilo 2009. godine. Tada ste bili podobni ili nepodobni, član DS ili nečlan DS, simpatizer ili nesimpatizer, pa ako ste samo simpatizer možda su vam muž ili žena članovi pa ćete dobiti jedan plus da bude na spisku njihovih kandidata i onda se mi napadnemo ovde što pravimo sličnosti između biografija. Ne diskreditujemo mi nikoga. Njihove biografije i njihovi postupci njih diskredituju.

Nije danas sve savršeno i to je tačno i sa time se slažem, niti može da bude savršeno, ali ako ništa drugo, bar se vidi da SNS zaista radi, da se trudimo da neke stvari promenimo, da se trudimo da bar posledice ovakvih katastrofalnih reformi svedemo na najmanju moguću meru i koliko je god to moguće.

Kada nam se spočitava što nismo nikoga procesuirali ili što niko nije krivično gonjenje od svih onih ljudi, preko Đilasa do svih onih ljudi koje navodimo ovde iz sednice u sednicu, ja mogu da vam kažem – 2013. godine poslaniku u Narodnoj skupštini skinut je imunitet zbog sumnje za postojanje krivičnog dela. Naši ljudi, kada kažem naši ljudi, mislim na članove SNS, mislim na funkcionere koje je predložila SNS, nisu zaštićeni kako su tada bili zaštićeni članovi DS. Imate primer Grocke, imate primer Požege.

Radila sam kao advokat 2009. godine i vrlo dobro znam kako je izgledala ta reforma pravosuđa, nemojte misliti da se u Nišu nisu pravili spiskovi podobnih i nepodobnih, nemojte misliti da u Nišu nije bilo spiskova kandidata za sudije, za one koji će napredovati, za one koji će dobiti otkaz, za one koji se prvi put biraju na sudijske funkcije itd.

Najviše mi smeta smelost, ta bahatost, to podrazumevanje vršenja pritiska na bilo koju granu vlasti. Nama se spočitava da vršimo pritisak na sudije, da su sudije pod uticajem političara koji su iz SNS. Do sada ni u medijima, ni na bilo koji drugi način nisam čula da je neko rekao – taj i taj čovek iz SNS tog i tog sudiju je terao da donese takvu i takvu presudu, a takvih slučajeva je bilo dok je DS bila na vlasti i treba toga da se setimo. Nisam čula da je neko rekao – taj i taj narodni poslanik je uticao na tog i tog sudiju da donese presudu određene sadržine.

Sa druge strane, sada ispada da svako može da kaže šta god hoće protiv narodnih poslanika. Mi odavde ne smemo ništa da pitamo. Mi ne smemo ništa da kažemo i onda se u jednom trenutku korišćenjem medija okrene priča kako smo mi u stvari napali čoveka. Kaže u dnevnom listu „Danas“, ovo moram ponovo da vam pročitam zato što je ovo takva laž – uvrede kojima su poslanici vladajuće stranke zasuli sudiju Majića. Čime sam ga ja to danas uvredila? Čime ga je uvredio kolega Martinović? Čime ga je uvredila Maja Gojković? Tako što su pitali – zašto sudija gostuje, aktuelni sudija Apelacionog suda gostuje u emisijama na televizijama i kritikuje narodne poslanike što će glasati za uvođenje doživotnog zatvora za silovatelje i ubice dece. Na taj način smo ga mi uvredili? To je predstavljeno kao linč i kao pokušaj da se čak ovaj sudija ućutka.

Zaista se nadam, sa time ću i završiti, da se nikada kod nas neće vratiti vreme čuvene „reforme pravosudnog sistema“ kako se desilo u vreme vlasti DS, jer mi zapravo moramo da idemo samo napred i nemamo više vremena za gubljenja i moramo da naš pravosudni sistem učinimo onakvim da bude pristupačan građanima i da građani mogu imati poverenje u pravosudni sistem. Zahvaljujem.