Poštovani poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 80 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, Ministarstvu poljoprivrede i MUP, Sektor za vanredne situacije – kada ćete pristupiti izmeni Zakona o protivgradnoj zaštiti kako bi se konačno ova oblast uredila i kako bi se sprečilo da se ne čeka da Srbija doživi katastrofalne posledice od grada, kao što je to bilo 19. maja ove godine, već da nadležni državni organi, jedinice lokalne samouprave, koji su u obavezi da zaštite od grada useve, a to je preko sedam miliona hektara u Srbiji, deluju na vreme sredstvima koja će da im omogući pre svega Vlada Republike Srbije na način kako je to uređeno u mnogim drugim zemljama?

Danas u Srbiji, u 21. veku, protivgradna zaštita se vrši putem lansirnih centara kojih je 13 u Srbiji, preko 1.400 lansirnih stanica, tehnologijom iz sedamdesetih godina. Mislite da je to normalno, jer je protivgradna zaštita organizovana i prvi put na području Srbije počela da se vrši davne 1968. godine, kada je prvi put donet pravilnik o tome, ali ovo je 2019. godina i usevi, koje su ljudi teškom mukom zasadili, posejali, sada su uništeni zbog nemarnosti države, a pre svega nadležnih organa koji to treba da rade.

Koji su problemi u protivgradnoj zaštiti, da ljudi znaju, jer svako od tih poljoprivrednika očekuje da će da se desi to čudo i da će neko da ga zaštiti od grada u tom trenutku najpre zbog činjenice da ste Zakonom iz 2015. godine pokušali da uredite ovu oblast.

Pod hitno morate da dođete, obraćam se ponovo nadležnom ministarstvu, a i celokupnoj Vladi, sa izmenom ovog zakona kako bi se RHMZ obavezao da na osnovu predvidivih situacija distribuira protivgradne rakete.

Mi ovako imamo situaciju, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 23. maj, a pre četiri dana desila se totalna katastrofa, naročito na području Ivanjice, Požege, pre 15 dana na području opštine Topola, da su mnoge rakete ostale u fioci i nisu upotrebljene, jer nije bilo predvidivosti situacije.

Dakle, ne mogu protivgradne rakete da se raspodeljuju na takav način da svako ima to po nešto. Ne mogu da se puste na milost i nemilost, obično su to ljudi stariji od 60 i 70 godina, da volonterski rade taj posao za bednu nadoknadu od 4.000 dinara, i da razmišljaju - a da li sam sačuvao neku raketu od prošle godine, a da li mi je neko dostavio i da li se smilovao da mi da još neku u ovoj godini da zaštitim područje iz te lansirne stanice. To je dakle, katastrofa, velika neodgovornost i ogromna šteta koja se meri u milijardama dinara.

Mi ćemo tek sada imati procenu, a setite se za ovo što se desilo pre nekoliko dana, ali setite se 2017? Zar niste imali tu, kako bi narod rekao, naknadnu pamet, pa da uradite sve ono što se svuda primenjuje u svetu, kako biste zaštitili te ljude?

Ne možete da kažete kada se sve apsolutno zna. Toliko je otišla nauka, toliko je otišla tehnologija, da ne možete da predvidite neku situaciju. Pa, svako dete na internetu, na ovim aplikacijama na mobilnim telefonima, svaki čovek može da pogleda predvidivu, koliko-toliko, vremensku prognozu za narednih sedam dna.

Evo, da pričamo mi iz iskustva koji smo bili u Narodnoj Republici Kini, pa tamo se sve zna. Pa, kako bi oni sprečili tolike greške i takve katastrofe na ogromnim poljoprivrednim usevima da ne rade posao kako treba? Pa, tamo bi neko momentalno ostao i bez funkcije i bez posla, a ovde – nema veze.

Šta posle toga imamo? Pojavljuju se ljudi ih Hidrometeorološkog zavoda koji kažu – kriv je ovaj i prebacuju odgovornost jedni na druge.

Drugo pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu finansija – kada će posle inicijative koju smo pokrenuli mi srpski radikali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je podržao i gospodin Rističević kao predsednik Odbora za poljoprivredu, da se sastane Vladina komisija kako bi se omogućilo da poljoprivrednici, a njih je preko 200 hiljada koji su ušli u reprogram za nagomilane dugove, oslobodili dela koji se tiče neplaćanja za zdravstveno osiguranje?

Mnogi od njih, dakle, nisu koristili zdravstvenu zaštitu, a ne mogu da odu u poljoprivrednu penziju, jer su dugovi ogromni. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Danas bih postavila pitanje ministru za rad, boračka i socijalna pitanja, a ono se odnosi na jedan ozbiljan društveni, odnosno socijalni program pre svega.

U pitanju su deca i lica sa posebnim potrebama, kojih u Srbiji ima nekoliko hiljada, koja zahtevaju celodnevni nadzor i negu. O većini ove dece brinu njihove biološke porodice, a jedan broj je smešten u ustanove socijalne zaštite.

Nekoliko puta je pokretana inicijativa da se reši status roditelja dece sa invaliditetom koji se sami staraju o svojoj deci i brinu o njihovom zdravstvenom stanju, odnosno neguju ih 24 časa.

Prilikom donošenja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011. godine, poslanička grupa SPS, u saradnji sa jednim brojem udruženja roditelja dece sa posebnim potrebama, uspela je da izdejstvuje zakonsko rešenje po kojem pravo na stalnu novčanu socijalnu pomoć ima roditelj koji sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju zbog čega ne može da bude radno angažovan opravdano. Dakle, takav roditelj ne može da zarađuje za svoju porodicu.

Takođe, postoji građanska inicijativa sa preko 150 hiljada potpisa sa zahtevom da se sa hraniteljima izjednači status roditelja dece sa invaliditetom od 100%, odnosno da se usvoji zakon roditelj-hranitelj.

Za usvajanje jednog ovakvog zakona ili za unošenje odredbi koje se odnose na status roditelj – hranitelj u postojeće zakonodavstvo, pre svega Zakon o radu i Zakon o socijalnoj zaštiti, postoji niz opravdanih razloga, od psiholoških, socijalnih do ekonomskih, jer život dece sa posebnim potrebama u biološkoj porodici jeste najadekvatnije rešenje. Samo porodica pruža sve oblike podrške i zaštite svom detetu u ovakvim slučajevima.

Kada je u pitanju ekonomski razlog, za državu je takođe adekvatnije rešenje da se ova deca zadrže u svojim porodicama, a ne da se smeštaju u ustanove socijalne zaštite, koje su i skupe, a i nema ih dovoljno.

Da napomenem, to je praksa u najvećem broju razvijenih zemalja i praksa mnogih zemalja članica EU.

S tim u vezi, želim da pitam ministra Đorđevića da li postoji razmišljanje o prihvatanju građanske inicijative o donošenju zakona roditelj-hranitelj, kojim bi se izjednačio status i položaj bioloških roditelja koji sami brinu o svojoj deci sa posebnim potrebama sa statusom hranitelja koji za staranje o ovoj deci dobija materijalnu naknadu od države.

Smatramo da država treba ovo važno socijalno pitanje da reši upravo na način kako se predlaže inicijativom roditelja. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, postavljam pitanje Ministarstvu kulture i informisanja. U strategiji razvoja kulture Republike Srbije za desetogodišnji period od 2017. do 2027. godine, koji je Skupština Srbije usvojila krajem 2017. godine, se određuju strateški prioriteti razvoja kulture i sistematski reguliše javni interes u oblasti kulture.

U tom istom dokumentu i razvoju lokalne kulture i umetnosti se pruža podrška kroz tzv. nacionalni program „Gradovi u fokusu“, koji je usmeren na podsticanje lokalnog razvoja kulture i kulturne infrastrukture.

Ovim programom podrške lokalnim sredinama se obogaćuje kulturna ponuda i podiže kvalitet sadržaja u određenoj sredini, unapređuje i osavremenjuje kulturna infrastruktura, čuvaju spomenici kulture, stvara ambijent za kreativne izraze umetnika i stručnjaka uopšte u kulturnoj odnosno u oblasti kulture i kulturnoj saradnji.

Pitanje bi bilo – koliko gradova i opština je ministarstvo podržalo u poslednje dve godine i kakvi su efekti realizovanih projekata?

Zahvaljujem, kolega Jelenkoviću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite, kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, svoje prvo pitanje postavljam ministarki pravde, a pitanje je vrlo jednostavno – zašto država nije procesuirala Dragana Đilasa, koji je u više navrata, više puta i ono što građani znaju i u Beogradu i u Srbiji, oštetio i budžet Beograda, ali i budžet Republike Srbije? Niz i spisak prekršaja, zloupotreba je jako dug, verovatno bi mogla da se izdaju tomovi knjiga na temu „Kako sam upropastio budžet grada Beograda, kako sam upropastio budžet Republike Srbije“.

Očigledna je zloupotreba u aferi „Velikog brata“ u Pionirskom gradu. Vrlo je jasno, uhapšeni su i procesuirani njegovi saradnici a nije procesuiran onaj ko je organizator svega toga. Zašto detaljno nije ispitano kako je grad Beograd i celo država Srbija bila na pragu bankrota, a bila je na pragu bankrota upravo zahvaljujući Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Tadiću, Dušanu Petroviću i da ne nabrajam ostale iz te ekipe koja je radila na rasturanju i uništavanju budžeta i Beograda i Šapca i svih gradova u Srbiji, ali i budžeta cele države Srbije?

Drugo pitanje, takođe Ministarstvu pravde – da li će upravo Zakon o ispitivanju porekla imovine dati instrumente i državi, ali naravno i dati istinu građanima Srbije o tajkunima, o DOS bogatašima koji su upravo na neregularan, nepošten i pre svega za državu Srbiju, građane Srbije, poguban način došli do svojih bogatstava i da li će taj zakon konačno doneti istinu građanima Šapca, građanima Srbije i građanima svih drugih gradova Beograda, Subotice, Novog Sada itd?

Kada će Vuk Jeremić biti pozvan od državnih organa da odgovori na pitanje kako su njegovi saradnici procesuirani za zloupotrebe i malverzacije i koliki je njegov deo? Upravo na to pitanje, dugujemo odgovor ponovo našim građanima. Mi jednostavno govorimo u ime naših građana i ljudi koji misle dobro ovoj državi Srbiji. Dugujemo odgovore na pitanja odakle tolike pare Vuku Jeremiću, Draganu Đilasu i svima onima koji sada u ovom trenutku pokušavaju na silu da plate i da kupe vlast u Srbiji, da je otmu od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, i od SNS i koalicije?

Ono što je dobro, građani sa njima neće ni za pare.

Sledeće, vrlo bitno pitanje, upravo predsednici Vlade i predsednici Skupštine Republike Srbije, zašto i kako i na koji način upravo u koordinaciji Vlade Republike Srbije i Skupštine Republike Srbije, može da se formira komisija ili bilo koja druga forma koja će konačno ispitati ko je i na koji način dozvolio i predložio, moramo obelodaniti građanima i narodu, ko je i zbog kojih ličnih razloga izmestio problem Kosova iz Saveta bezbednosti UN u okrilje EU i EULEKS?

Formirati upravo komisiju koja će dati podršku borbi koju predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi za Kosovo. Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije mora preduzeti sve da jednom za svagda i jednom zauvek, na istinu izađe ko je za koje pare, za koje dobro, za čiji interes, upravo uradio nešto što niko normalan i sa gramom mozga ne bi uradio, a to je prebaciti razgovore i situaciju o Kosovu iz Saveta bezbednosti UN, gde pripadamo i gde jesmo deo, u Evropsku uniju i u EULEKS, gde ne možemo da ostvarimo ona naša prava, a naša prava su upravo Kosovo pod okriljem i ujedinjenost sa Srbijom?

Ono što moram za kraj da pitam upravo ministarku pravde, zašto se dosledno ne primenjuje zakon kada je u pitanju primena kaznenih mera u slučajevima organizovanog kriminala i postavljanja kazne, upravo najblaže kazne se izriču onima koji su zloupotrebili službeni položaj i koji su stavili ruke u budžet građana Srbije? Zašto i zašto se ne pojačaju upravo mere za zloupotrebu položaja i za trošenje budžetskih sredstava? Hvala.

Zahvaljujem kolega Birmančeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Prvo pitanje uputio bih ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodinu Ružiću i ministarski za evropske integracije, gospođi Jadranki Joksimović.

Interesuje nas na koji način je državljanima država članica EU koji žive u Srbiji omogućeno da glasaju na izborima za Evropski parlament?

Mi mislimo da bi bilo važno da lica koja žive u Srbiji a imaju pravo glasa na izborima za Evropski parlament to svoje izborno pravo iskoriste i mislimo da je i u interesu države Srbije da oni to urade, ako ni zbog čega drugog, a onda recimo pre svega zbog toga da predstavnici srpske nacionalne zajednice, koji žive u Hrvatskoj, dobiju potrebne glasove i dobiju pozicije u Evropskom parlamentu, kako bi se u Evropskom parlamentu osnažio glas srpske nacionalne manjine koja živi u Hrvatskoj.

Ne samo zbog tog nacionalnog pitanja, nego pre svega zbog demokratskog pitanja, podsticanja učešća građana u političkom životu, osnaživanju procesa evropskih integracija u kojima država Srbija učestvuje i podizanju svesti o tome da učešće na izborima za Evropski parlament ima značaj i da ta institucija takođe ima značaj za koji želimo da u perspektivi utiče i na naše živote.

Drugo pitanje bih uputio ministru prosvete, ministru zdravlja i direktoru Agencije za borbu protiv korupcije, a tiče se dešavanja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, pa bi zahtevali informacije o tome šta se zapravo tamo dešava i dokle se stiglo sa razjašnjavanjem raznih događaja i okolnosti za koje su narodni poslanici obavešteni u nekoliko dopisa?

Radi se o tome da je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu državna revizorska institucija u toku 2017. godine izvršila kontrolu i ustanovila brojne nepravilnosti i nezakonitosti, da je budžetska inspekcija AP Vojvodine takođe sprovela kontrolu i da je, kao ishod te kontrole, podnela brojne prekršajne ali i krivične prijave protiv odgovornih lica fakulteta, da su podnete i prijave Agenciji za borbu protiv korupcije zbog postojanja sumnji u brojne slučajeve sukoba interesa, trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja. Alarmantno je i to što je jedna od inkriminisanih osoba dekan Medicinskog fakulteta.

Agencija za borbu protiv korupcije je, između ostalog, pokrenula i postupak zbog sumnje da je kršen zakon. Sprovođen je i vanredni inspekcijski nadzor od strane prosvetne inspekcije, a već duže vreme postoji problem konstituisanja i izbora članova saveta fakulteta, za koji je fakultet izjavio žalbu kada je ministarstvo osporilo izbor. Ministarstvo je donelo rešenje kojim tu žalbu odbija, pa na interesuje da li će i kada će ove stvari biti razrešene i kada će organi Medicinskog fakulteta, posle višemesečne nemogućnosti konstituisanja svojih organa, kada će ti organi na fakultetu konačno biti konstituisani? Jer, ovde nije ugrožen samo nastavni rad, nego je i zdravstveni rad ugrožen i zdravstvene usluge koje građani dobijaju, a u čemu Medicinski fakultet u Novom Sadu igra vrlo značajnu ulogu. Hvala.