Dame i gospodo narodni poslanici, evo obećao sam, pa da bi građani Srbije znali, a i vi gospodine Jojiću, da zaista nije ovde problem u plati. Prema onome što je sudija Majić dostavio kao svoju imovinsku kartu Agenciji za borbu protiv korupcije, on na godišnjem nivou od države Srbije na ime plate kao sudije Apelacionog suda dobije tri miliona 167 hiljada dinara. Kada se taj iznos podeli na 12 meseci, to znači da je njegova mesečna plata 263 hiljade 917 dinara.
Pitam građane Srbije, pitam građane kojima sudi ili učestvuje u postupku sudija Majić, pitam, radnike, pitam seljake, pitam profesore univerziteta, da li je mala plata od 263 hiljade dinara? Da li je potrebno da uz tu platu koju dobijate od države Srbije od 263 hiljade dinara, dobijate još i donacije iz inostranstva da budete na čelu jedne nevladine organizacije koja manje više otvoreno radi protiv države Srbije, protiv njenog pravnog sistema i protiv građana?
Dakle, gospodine Jojiću, ne radi se ovde o plati prosečnoj od 54.000 dinara kolika je danas u Srbiji, ovde se radi o plati od 263.000 dinara, koju prima čovek koji tvituje u radno vreme. Dakle, on te tvitove piše u radno vreme umesto da sudi, umesto da ispunjava sudsku normu, on vređa narodne poslanike. On optužuje jednog dana Marijana Rističevića, drugog dana Vladimira Orlića, trećeg dana mene, Maju Gojković i tako dalje, svakoga dana Aleksandra Vučića i za to svakog meseca čovek primi 263.000 skoro 264.000 dinara.
Tako da se ja sa dobrim delom vaših izlaganja gospodine Jojiću, a vi ste dobar pravnik, dobar advokat, bili ste savezni ministar pravde, imali ste hrabrosti da nekim predstavnicima međunarodne zajednice kažete mnogo štošta što im nije prijalo i zašto je trebalo i lične i političke hrabrosti. Dakle, ne slažem se samo u tom delu vašeg izlaganja da je problem u malim platama. Nisu njima male plate, nemaju oni problem sa platama, oni imaju problem što im je slaba savest, i pravnička i društvena.