Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo iz ovih diskusija u načelnoj raspravi o ovim predlozima odluka da smo se setili, da dobro pamtimo da je bilo mnogo negativnih stvari u godinama koje su iza nas, mnogo loših stvari koje su imale ozbiljne posledice i na naš pravosudni sistem i na budžet i na status naše države uopšte.

Kada čujem kritike na račun SNS, koja je sada na vlasti, setim se samo kako je pravosuđe izgledalo 2008. i 2009. godine, šta se radilo, ucene, malverzacije, pritisci koje kakvi. Svi koji su bili u DS bili su kandidati za neke državne funkcije i bili su, što kaže kolega Rističević, zaštićeni kao svete krave. Niko ništa nije smeo da im kaže.

Vidite samo čoveka koji je istaknuti član DS, koji je bio predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe ove Narodne skupštine u kojoj mi sada sedimo, koji je koordinisao izbor Visokog saveta sudstva, koji je ušao da bude član Visokog saveta sudstva sa namerom da iz redova DS bira sudije i posle kada mi nađemo sa tim sličnost u biografiji sudije Majića, onda smo mi odavde, zaboga, ko zna šta rekli i ko zna kako smo ga uvredili.

On je 2009. godine preskočio okružni, odnosno viši sud i otišao direktno u Apelacioni sud bez i jednog dana radnog staža, suđenja u postupcima po žalbama. On je preskočio mnogo kandidata koji su ispunjavali uslove, ali to se tako radilo 2009. godine. Tada ste bili podobni ili nepodobni, član DS ili nečlan DS, simpatizer ili nesimpatizer, pa ako ste samo simpatizer možda su vam muž ili žena članovi pa ćete dobiti jedan plus da bude na spisku njihovih kandidata i onda se mi napadnemo ovde što pravimo sličnosti između biografija. Ne diskreditujemo mi nikoga. Njihove biografije i njihovi postupci njih diskredituju.

Nije danas sve savršeno i to je tačno i sa time se slažem, niti može da bude savršeno, ali ako ništa drugo, bar se vidi da SNS zaista radi, da se trudimo da neke stvari promenimo, da se trudimo da bar posledice ovakvih katastrofalnih reformi svedemo na najmanju moguću meru i koliko je god to moguće.

Kada nam se spočitava što nismo nikoga procesuirali ili što niko nije krivično gonjenje od svih onih ljudi, preko Đilasa do svih onih ljudi koje navodimo ovde iz sednice u sednicu, ja mogu da vam kažem – 2013. godine poslaniku u Narodnoj skupštini skinut je imunitet zbog sumnje za postojanje krivičnog dela. Naši ljudi, kada kažem naši ljudi, mislim na članove SNS, mislim na funkcionere koje je predložila SNS, nisu zaštićeni kako su tada bili zaštićeni članovi DS. Imate primer Grocke, imate primer Požege.

Radila sam kao advokat 2009. godine i vrlo dobro znam kako je izgledala ta reforma pravosuđa, nemojte misliti da se u Nišu nisu pravili spiskovi podobnih i nepodobnih, nemojte misliti da u Nišu nije bilo spiskova kandidata za sudije, za one koji će napredovati, za one koji će dobiti otkaz, za one koji se prvi put biraju na sudijske funkcije itd.

Najviše mi smeta smelost, ta bahatost, to podrazumevanje vršenja pritiska na bilo koju granu vlasti. Nama se spočitava da vršimo pritisak na sudije, da su sudije pod uticajem političara koji su iz SNS. Do sada ni u medijima, ni na bilo koji drugi način nisam čula da je neko rekao – taj i taj čovek iz SNS tog i tog sudiju je terao da donese takvu i takvu presudu, a takvih slučajeva je bilo dok je DS bila na vlasti i treba toga da se setimo. Nisam čula da je neko rekao – taj i taj narodni poslanik je uticao na tog i tog sudiju da donese presudu određene sadržine.

Sa druge strane, sada ispada da svako može da kaže šta god hoće protiv narodnih poslanika. Mi odavde ne smemo ništa da pitamo. Mi ne smemo ništa da kažemo i onda se u jednom trenutku korišćenjem medija okrene priča kako smo mi u stvari napali čoveka. Kaže u dnevnom listu „Danas“, ovo moram ponovo da vam pročitam zato što je ovo takva laž – uvrede kojima su poslanici vladajuće stranke zasuli sudiju Majića. Čime sam ga ja to danas uvredila? Čime ga je uvredio kolega Martinović? Čime ga je uvredila Maja Gojković? Tako što su pitali – zašto sudija gostuje, aktuelni sudija Apelacionog suda gostuje u emisijama na televizijama i kritikuje narodne poslanike što će glasati za uvođenje doživotnog zatvora za silovatelje i ubice dece. Na taj način smo ga mi uvredili? To je predstavljeno kao linč i kao pokušaj da se čak ovaj sudija ućutka.

Zaista se nadam, sa time ću i završiti, da se nikada kod nas neće vratiti vreme čuvene „reforme pravosudnog sistema“ kako se desilo u vreme vlasti DS, jer mi zapravo moramo da idemo samo napred i nemamo više vremena za gubljenja i moramo da naš pravosudni sistem učinimo onakvim da bude pristupačan građanima i da građani mogu imati poverenje u pravosudni sistem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, tema o kojoj danas razgovaramo i koja drastično ima za cilj da reforma pravosuđa ide u pravom smeru i da pravosuđe kao jedan od tri glavna stuba vlasti i rukovođenja državom bude na najvišem mogućem nivou u interesu, naravno, građana, privrede i cele države, je jako značajno, ali jako značajno ne samo sa tog pravnog aspekta.

Ja nisam pravnik i naravno da neću uzeti sebi za pravo da govorim o tim aspektima reforme pravosuđa, pošto nisam aktivno učestvovao ni u jednoj, mogu da kažem kao neko ko se bavi politikom, kao neko ko je kao narodni poslanik zainteresovan da demokratski sistem u našoj zemlji, i ekonomski sistem, funkcioniše na najbolji mogući način. Zato i želim da se osvrnem na diskusije mojih prethodnih govornika kada su u pitanju izmene i dopune Krivičnog zakonika, za koje je Narodna skupština glasala pre nekoliko dana i konkretno za sve ono što se događa u medijima, u stručnoj javnosti, kada je u pitanju rasprava u parlamentu o stavovima nekih nevladinih organizacija, nekih sudija, kada su u pitanju izmene i dopune Krivičnog zakonika.

Došli smo sada u jednu situaciju, slobodno mogu da kažem da prvi put vidim u jednoj zemlji, a nema takvih primere ni u okruženju, da ne govorim o EU, da se na neki način pokušavaju da ugroze prava narodnih poslanika. Želim da podsetim i moje kolege narodne poslanike i građane Republike Srbije da jedino narodni poslanici i predsednik Republike imaju mandat koji su im dali građani Republike Srbije, glasajući za liste i za političke partije koje su ih delegirali kao predstavnike tih lista.

Dakle, mi imamo taj najveći i vrhovni demokratski kapacitet i Ustav nam garantuje da možemo da govorimo slobodno i u ovom parlamentu i van ovog parlamenta, kako god želimo i šta god želimo. Možemo da iznosimo svoje političke stavove, svoje stavove o ekonomskoj politici, socijalnoj politici, kulturnoj politici, o svemu. Da li će se neko složiti sa time, pa to i jeste suština demokratije i onoga što predstavlja osnovni, fundamentalni aspekt demokratskog dijaloga, da možemo da razgovaramo i da svako ima pravo da govori ono što misli i za šta smatra da treba da podrži.

Ovoga puta imamo jedan besramni napad na poslanika Aleksandra Martinovića, koji je tobož uvredio struku, uvredio aktivnog sudiju Majića, uvredio nevladin sektor time što je izneo svoje mišljenje ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, time što je izneo svoje mišljenje o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i što je podržao to što je podržala većina narodnih poslanika, koliko se meni čini, kolega Martinoviću, 159 ljudi. Znači, nepodeljena podršaka. Većina i opozicija, većina ljudi sedi ovde, većina su podržali to.

Podržali su iz jednog razloga što mi ovde ne radimo ni po kakvim direktivama. To što je neko iznosio argumente, ja sada neću da ulazim u pravne aspekte i u pravni meritum toga. Naravno, svako ima pravo da ga iznese. Ali, mi ne sedimo ovde u ovom parlamentu da nam bilo ko iz Evropske komisije, Evropskog saveta ili bilo koje druge institucije bilo gde da se ona nalazi diktira šta ćemo mi uraditi, izglasati. Mi procenjujemo šta je u interesu naših građana i našeg naroda.

Tušta i tma su se ostrvile na Martinovića, na Maju Gojković, na Marijana Rističevića zato što su izneli svoje mišljenje. Inače, želim da podsetim neke kolege, a i građane Republike Srbije, možda i ne znaju, mislim da je Marijan Rističević jedini narodni poslanik u Evropi protiv koga se vodi postupak u, mislim, Prvom osnovnom sudu, zbog verbalnog delikta, zbog onoga što je on izrekao ovde u parlamentu. Tako da, imamo i takve primere.

Sada svakodnevno imamo pojavu onih koji sada kritikuju i nas ovde i većinu opozicije. Zašto? Kako smo to mi mogli da kažemo nešto u tom stručnom, ekspertskom, kako mi imamo to moralno pravo, odakle nama taj kapacitet da dirnemo tom krugu dvojke beogradskom, tim svetim kravama, nevladinom sektoru? Kako mi imamo to pravo da kažemo svoje mišljenje, da vodimo državu na način što ćemo štiti naše nacionalne interese, što ćemo razvijati ekonomiju, što ćemo graditi puteve, što ćemo graditi infrastrukturu?

Mi smo ovde potpuno zamenili teze. Svakodnevno se govori o potrebi slobode govora, vladavini prava, slobodi medija. Jeste, jesu to veoma, veoma važni aspekti funkcionisanja jednog demokratskog društva, ali zar nije najznačajnije ljudsko pravo, civilizacijsko pravo, pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja i sloboda izražavanja sopstvenog mišljenja? Ako se mi ovde kao predstavnici većine ne slažemo sa nekim stavovima i sa nekim pozicijama bilo koga, pa bili oni predstavnici ili sudske ili izvršne vlasti, zar nas treba razapeti zbog toga?

Želim samo da kažem da ćemo mi nastaviti dalje da radimo za svoju zemlju. Nastavićemo dalje da radimo za svoju decu i nastavićemo i dalje da radimo da nikada više u našoj zemlji ne dođe do slučajeva i ne moramo da ne budemo u poziciji da menjamo zakone i da imamo na dnevnom redu Tijanin zakon, Aleksin zakon. Mi moramo da se borimo vrlo aktivno, kao što i radimo, protiv nasilja nad decom, protiv svega onoga što želimo da preveniramo kroz ovo što smo uradili i glasanje za izmene i dopune Krivičnog zakonika. Želimo da utičemo na to i da budemo aktivni da apsolutno ne bude nasilja i među samom decom. Što bi Amerikanci rekli – borba protiv tog tzv. bulinga. Veoma, veoma značajna stvar.

Iako neko misli da će nas zaustaviti, on se grdno prevario, zato što misli da je samo njemu to delegirano i da samo neki ljudi u ovoj zemlji imaju ekskluzivno pravo da budu nevladine organizacije, da budu sudije, da budu ministri, da budu poslanici, da budu političari. Uvek, kada malo bolje analizirate tu situaciju, iza svake te borbe za ljudska prava građana Republike Srbije, iza svake borbe za neki ekonomski uspeh stoji neki novac, stoji neki lukrativni interes i stoji neka beneficija za njihovu nevladinu organizaciju, neki projekat koji su oni dobili od nekoga sa strane koji bi trebalo da realizuju, a mi smo im ovde taj plan pokvarili. Mi apsolutno ovde nećemo voditi računa o tome, niti ćemo se kome dodvoravati, niti ćemo praviti hipotezu od demokratije i ambijenta koji želimo da napravimo, a koji jeste i podrazumeva slobodu govora, pa ljudi u ovoj državi svako može da kaže šta želim. Vidim u nekim medijima, da li su to štampani mediji, da li su elektronski mediji, pa prenose neki, pogotovo ovi koji promovišu opoziciju i uredu je, treba da promovišu, nije sporno. Demokratsko smo društvo. Promovišu neke ljude koji nemaju ni 0,1% podrške. I sada su ti isti našli za shodno da kritikuju, naravno na šta imaju pravo ili da napadaju one koji su zadobili poverenje građana Republike Srbije na fer, demokratskim i slobodnim izborima. Znate šta, to nema nigde.

Pogledajte razvijene zemlje, zamislite sada da se u "Njujork tajmsu" ili "Vašington postu" ili u Nemačkoj, u "Alegemajne Cajtugu" svaki dan pojavljuju stavovi neke partije koja nije prešla cenzus ili koja ima podršku procenta statističke greše 0,1%, 0,2%, 0,5%. Ili neki protesti ili nešto što podrazumeva tri, pet ili sedam ljudi koji dolaze tamo, šta rade, valjda igraju karte ili šah ispred predsedništva.

Meni to više liči na, oni su u stvari kao ljudi koji sede ispred prodavnice, znate, i piju pivo, samo što ti ljudi nemaju prostor i mesto u medijima, ovi imaju. Ovi imaju mesta u medijima, crtaju nam mete, crtaju karikature, prikazuju nas na razno razne ružne načine. Ali, da završim svoj govor time da mi nastavljamo sa svojim radom, nastavljamo svoju politiku, bićemo solidarni sa našim kolegama ko god da ih na ovaj način napadne. Smatram da je ovo bilo brutalno, smatram da je bilo sramno. Nije ništa Aleksandar Martinović ni gori, ni bolji, ni od mene, ni od Dragane Barišić, ni od Milorada Mirčića, niti bilo koga u ovoj sali. I, mi među sobom bili većina ili opozicija treba da budemo solidarni. mi smo ovde, i da podsetim građane Republike Srbije, izabrani glasovima tog naroda. Mi predstavljamo taj narod i mi treba da budemo zaštićeni od onih koji, eto, mogu svakodnevno, na svaki način da nas oblate, i da na to niko ne obrati pažnju.

Da ne širim sada priču o tome koliko puta se to u prošlosti desilo. Pa, istom tom čoveku, evo i dan danas govore o tome, ja mislim da pišu u tim opozicionim medijima i portalima, on se vodi kod njih da je i dalje predsednik upravnog odbora Agencije za privatizaciju. To ne mogu da uklone, jel tako, jel niste 2013. godine, ali eto, to se tako vodi kod njih. To je njihova istina i to je njihov model politike, to su njihovi „istinomeri“, i to je ono čime oni hoće da idu pred građane Republike Srbije.

Naravno, na ovo ukazujem kao neko ko se aktivno bavi politikom, ko želi da ukaže i svojim kolegama i građanima na ovakvu jednu vrstu anomalije u ponašanju. Ovo je meni više, ne zbog toga što narod pokazuje svoje, istraživanja pokazuju svoje, zna se za koga su građani Republike Srbije, zna se koga i kakvu politiku podržavaju, ali mi moramo govoriti, moramo stati ovakvim pojavama prosto na put, i da izađemo na čistac sa istinom.

Ima jedna razlika, time ću završiti, između nas i njih, uvaženi predsedavajući, to je i glavna razlika je što mi imamo obraz i mi želimo dobro građanima Republike Srbije, mi želimo da im izgradimo puteve, škole, vrtiće. Mi želimo da budemo socijalno odgovorni, a oni u svojim šatorima, čadorima, neka zamišljaju, neka pišu, neka govore o tome na „tviteru“, neka postavljaju uslove. Citiraću profesora Mićunovića, on je pre neki dan u jednom intervjuu rekao, u stvari, sažeo sve ono što se događa u prethodnih par meseci, imajući u vidu ponašanje ove naše, dela vrle opozicije, kaže – šta mi radimo, mi kao opozicija, ovi opozicioni lideri postavljaju uslove koje nikad niko neće ispuniti. Čovek koji je iz opozicije, koji je institucija, koji je profesor univerziteta, time je rekao sve. Hvala uvaženi predsedavajući i hvala na vremenu.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vjerica Radeta je ukazala na probleme vezane za izbor predsednika sudova, a u prošlosti predsednici sudova su birani na način koji nije bio u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima koji regulišu pravosudni sistem, izbor sudija, tužilaca itd.

Oni koji bi hteli da iz Narodne skupštine izmeste izbor sudija i tužilaca prave grešku. Ja smatram da vi dobro znate, dame i gospodo narodni poslanici, da sudije donose presude u ime naroda, a predstavnik naroda jeste Narodna skupština, zakonodavni najviši organ vlasti. Prema tome, niko u ovoj zemlji neće doneti presudu na osnovu bilo kog drugog orana, nego u ime Narodne skupštine, i presude se tako i donose. U čije ime to nevladine organizacije smatraju da će u buduće sudije da donose presude? Samo u ime naroda. Ja kao narodni poslanik SRS smatram da je šteta što je izmeštena ova procedura i ova regulativa izbora sudija i predsednika sudova iz parlamenta.

Mi smo imali daleko bolje i uređeno pravosuđe, dok su sudije i tužioci birani na četiri ili osam godina. Međutim, neke sudije, uz dužno poštovanje časnim sudijama, smatraju da su doživotno izabrani i da mogu da donose odluke kakve oni smatraju. Te sudije traže nezavisnost. E, kada je u pitanju nezavisnost, moramo da se podsetimo da sudija jeste nezavistan u donošenju odluke ali samo na osnovu Ustava i na osnovu zakona.

Sudija nije ovlašćen da donosi nezakonite odluke. Kada je u pitanju nezavisnost sudija i tužilaca, pogotovu sudske funkcije koja donosi odluke, postavlja se pitanje njihove odgovornosti za nezakonite odluke. Kome oni odgovaraju? Zakon o sudijama i Krivični zakon Republike Srbije sankcionisao je kršenje zakona od strane sudija. Imamo li koji primer da je neki sudija zbog nezakonite odluke bio osuđen na kaznu zatvora? Ne samo kazne zatvora, nego treba postaviti pitanje, gospodo iz Visokog saveta sudstva, koliko ste imali za poslednjih pet godina disciplinskih prijava protiv sudija?

Predstavnik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda prošle godine je izjavio da je protiv sudija bilo podneto 780 disciplinskih prijava, a da je u proceduru uzeto 14. Međutim, izrečeno je sedam disciplinskih sankcija. Sad, vidite koja je to razlika, i da li ima odgovornosti i da li neko vrši kontrolu nad radom sudova? Kada su u pitanju predsednici sudova, to moraju biti ljudi od kredibiliteta, to moraju biti najstručniji ljudi, to moraju biti ljudi koji imaju najbolji prosek potvrđenih odluka, to moraju biti sudije i ljudi od ugleda i da će moći da rukovode organom za koje su izabrani.

Pravosuđe i pravosudni sistem Srbije za deset narednih godina ova vlast Republike Srbije neće moći da otkloni štetne posledice koliko je DOS-ov režim naneo pravosuđu u pravosudnim organima.

Dame i gospodo, da li vam je poznato da je po Ustavu Republike Srbije, u članu 146, sudska funkcija stalna, a da je 2010. godine uprkos ustavnoj odredbi o stalnosti sudija i sudijske funkcije, izvršen reizbor sudija svih sudova u Srbiji? Da li vam je, dame i gospodo, poznato da je Ustavni sud Srbije proglasio da je neustavni Zakon o reizboru sudija u skladu sa Ustavom? Da je Visoki savet sudstva, koji je odlučivao o reizboru, a i o izboru novih sudija, bio sastavljen protivno Ustavu, konkretno protivno člana 153. Ustava Republike Srbije stav 1. i 3?

Naime, ovo je najvažnije. Koje posledice je Nata Mesarović ostavila i tadašnji Vrhovni sud i oni koji su birali sudije i koji su razrešavali sudije? Naime, u sastavu Visokog saveta sudstva, mi imamo vrlo preciznije formulacije, nalazila se Nata Mesarović, zumbul DOS-ov, predstavnica ne Vrhovnog kasacionoga suda, gospodo, obratite pažnju, ali ne predstavnica Vrhovnog kasacionog suda, kao što je to tada u Ustavu pisalo, nego ona je bila predsednik Vrhovnog suda, a ne Vrhovnog kasacionog suda.

Da bi ispravili očiglednu grešku i nepravdu, tadašnji nosioci vlasti DOS-ovi, biraju Natu Mesarović preko noći za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, da pokriju ovu bruku što su sebi dozvolili. Problem je u tome još što Vrhovni kasacioni sud tada nije postojao. Po članu 143. Ustava, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnoga suda.

Dame i gospodo, želeo bih da ukažem još na neke vrlo važne probleme koji se tiču pravosuđa. Naše pravosuđe je doživelo amerikanizaciju koju je DOS uveo. Šta to znači? Hibridna mešavina tradicionalnog kontinentalnog prava i pravnog sistema sa anglosaksonskim pravnim sistemom, tim divljačkim sa Divljeg zapada. Evo kako oni sude. Žika tuži Miku da mu duguje 10.000 evra i požali se tuženi advokatu pa pita šta da radi. „Pa jesi li mu pozajmio?“ Kaže: „Jesam“. „Pa jesi li mu vratio? Ako mu nisi vratio, nađi dva svedoka da kažu da si mu vratio i bićeš oslobođen obaveze.“

Osnovna razlika između anglosaksonskog prava i civilizovanog evropskog kontinentalnog prava jeste u tome što se u anglosaksonskom pravu istina ne dokazuje čvrstim dokazima, nego se dokazuje lažnim svedocima. U tim državama u kojima se primenjuje anglosaksonski pravni sistem može se suditi i za ono što se nije dogodilo, niti je postojalo i da neko može biti zapravo osuđen. Poznato je da je kontinentalno evropsko pravo prisutno u mnogim zemljama i na drugim kontinentima, a pre svega: Afrike, Azije, Kine, Južne Koreje, Japana, Filipina, Indonezije, kao i u najvećem delu Latinske Amerike.

Zbog toga je veliki problem što je Srbija dozvolila sebi da se ovaj hibrid miksuje i da se uvodi u naš pravni sistem. Srbija je moderna pravna država, Srbija ima odlično pravosuđe koje je ranije imala, a moraće za 10 godina da ga stekne kad otkloni štetne posledice DOS-ovog režima, ali najveće štete trpi naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je zapravo hibrid američkog pravnog sistema, pa po mišljenju SRS to je, dame i gospodo, apsolutno neprihvatljivo i treba dići ruke od amerikanizacije i vratiti se kontinentalnom civilnom društvu i pravu.

Ono što bih još želeo, dame i gospodo, da skrenem pažnju i na neke slabosti u našem pravnom sistemu. Koji su problemi u pravosuđu Republike Srbije? Na prvom mestu nestručnost onih koji se biraju. Gospođa Vjerica je ukazala da je imalo slučajeva da su pravnika koji je radio u zemljoradničkoj zadruzi, nijednog dana nije bio u pravosuđu, izabrali za predsednika suda. Imali ste gospođu Malović koja nije imala godina koliko je sudija u vrhovnom ili okružnom sudu imao godina, odnosno sudske funkcije. E, dok je takvih, nažalost, Srbija će imati velikih problema.

Ono što se događa jeste da su nam optužnice izrečene od strane javnih tužilaca identične sa presudama sudova, i to 85% u Srbiji imate identičnih presuda sa optužnim aktima tužilaca. Ono što je takođe problem je što se velike štete ovakvom reformom koju je DOS započeo, a vi to morate gospodo iz aktuelne vlasti da hitno otklanjate, to jeste moda – šaljemo iz Beograda tužioca u Prijepolje, zamislite, a on košta za godinu i po dana pet miliona iz budžeta Republike Srbije, koje je po raznim osnovama primio. Ili imate ovakvih slučajeva da se šalju sudije i tužioci u druga sedišta javnih tužilaca i viših sudova i privrednih sudova, a da je od tada kada su dosovci to uveli do danas koštalo više od pet milijardi dinara budžet Republike Srbije.

Imate, dame i gospodo, u našem pravosuđu i takvih slučajeva, nažalost, da jedan tužilac u osnovnom tužilaštvu podnese 835 optužnih predloga i optužnica a da sud zbog nedostatka dokaza mora da ih oslobodi, a da na teret, to je bio slučaj u Osnovnom sudu u Pančevu, kada je protiv građana podneto mahom po političkoj osnovi 835 optužnih predloga, a da je sud morao da oslobodi u 540 predmeta, ali je zato budžet Republike Srbije koštalo 95 miliona dinara.

Dame i gospodo, slučaj vođenja pojedinih procesa, evo, primer bih želeo da istaknem negativan – stečajna mafija. Stečajna mafija, optuženo je više lica bilo, neki su oslobođeni, a protiv nekih je i nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ali je zato, dame i gospodo, krivicom postupajućih sudija i tužilaca po budžet Republike Srbije je nastupila šteta za 280 miliona dinara. Da se mi razumemo, da li treba uvesti i disciplinsku i krivičnu, čak i materijalnu odgovornost nezavisnih nosilaca pravosudnih funkcija koji često zbog svog neznanja ili zbog namere da oslobode nekoga nanesu štetu budžetu Republike Srbije, i to ogromnu štetu koja se zaista vrednuje u više milijardi dinara?

Kako sada dozvoliti da sudija u Višem sudu u Beogradu sudeći u predmetima ima 78% predmeta, koje su tom sudiji ukinute odluke od strane Višeg suda? Može li taj da bude više sudija? Po mom mišljenju, bio sam savezni ministar pravde, bio sam zamenik ministra pravde u Republici Srbiji, gospođa Vjerica bila je zamenik ministra pravde, radim 40 godina kao advokat, ovako nešto ne može više da se toleriše.

Gospodo iz vlasti, morate prekinuti ovakve turističke troškove koji se nameću Srbiji. Te nazovimo eksperte koje šaljete iz Beograda u druge gradove i u druge sudove, molim vas, nemojte ih smatrati da su to veći stručnjaci nego što ima stručnih ljudi u višim sudovima, osnovnim sudovima, osnovnim tužilaštvima i višim tužilaštvima.

Da se mi razumemo još o nekim stvarima, što bih želeo da ukažem.

Da li ima korupcije u srpskom pravosuđu? Ja moram reći, nažalost, a to su i neke sudije kao nosioci pravosudnih funkcija javno iznosili, da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da iznesem jedan primer iz pančevačkog pravosuđa. Protiv advokata Predraga Basarića podneto je 34 krivične prijave. Prema izveštajima koje posedujem, mogu ih predati predsedavajućem, stoji da je podneta 21 krivična prijava po jednom izveštaju, zvanično overenom od strane tužioca i od strane predsednika suda. U drugom izveštaju se kaže da je podneto osam krivičnih prijava. U trećem izveštaju se kaže da je podneto pet, i tu se imenuju sudije. E, bitno je koje su to sudije koje su tom zumbulu oprostili 34 krivične prijave i da li te sudije danas mogu da obavljaju sudsku funkciju? Po meni – ne.

Ovo se nije slučajno dogodilo. Ovog slučaja nema od 1945. godine do današnjeg dana u Evropi. Nađite mi jedan primer da je protiv jednog advokata, a advokatura je časna profesija, međutim, advokatura ne sme među svojim redovima da ima kriminalce. Dakle, ove sudije su šegrti toga advokata. I ono što je najbitnije – sve su te krivične prijave odbačene ili su zastarele.

Ovo je primer na kome slobodno zasnivam sumnju da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Da li se donose zakonite odluke? Navešću samo dva slučaja.

Profesor Veroljub Rajović ima predmet gde mu je vrednost spora oko 40 hiljada evra. Besarić Jovo sa preko 30 hiljada evra, gde je i prvostepeni i drugostepeni sud donosio nezakonite odluke, pa se sada putem revizije i Ustavnog suda očekuje da donesu pravednu odluku.

Dame i gospodo, ukazao bih na nešto, ako mi dozvolite, što se tiče organizacije i teritorijalne nadležnosti sudova, učinjena je jedna nepravda. Gospodine Martinoviću, vi možete ovo da sagledate, da se vrati osnovni sud Kovina, jer je neosnovano prebačen u Smederevo. Ovo je jedini slučaj gde imamo tako složenu situaciju i da građani idu 50 km u Smederevo da bi ostvarili svoje pravo.

I ono što je govorila gospođa Vjerica, svaka opština treba da ima sud. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam predloge odluka koje je dostavio Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Mi danas raspravljamo o drugoj važnoj stvari koja se tiče neposredno odnosa prema nosiocima pravosudnih funkcija, ali i odnosu pojedinaca koji pripadaju tom delu našeg društva i našeg sistema, njihovom odnosu prema drugim ljudima. Konkretno, o hajci i o harangi.

Hajka i haranga koja je ovih dana organizovana zbog skupštinskih izlaganja, zbog onoga što je ovde, u ovoj sali, izgovoreno tokom rasprave o izmenama Krivičnog zakonika, hajka i haranga protiv, na prvom mestu, predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, zatim Aleksandra Martinovića, Marijana Rističevića. U pozadini tih brutalnih napada, naravno, uvek mora da se nađe, pravilo je to već i dobro je poznato svima, Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka u celini.

Zbog čega su se i kako to ustremili medijski jastrebovi Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, svako ko se našao pozvanim da ovih dana izgovori najtežu moguću reč koja mu padne na pamet na račun ovih ljudi. Da se vratimo u taj dan i tu raspravu i da vidimo zbog čega su i na šta to oni tako burno reagovali.

Evo vam par rečenica iz te rasprave, kako je sve počelo. Rečeno je da se suočavamo sa jednom pojavom koja je nezabeležena u civilizovanom i demokratskom svetu. Iz jednog dela srpskog pravosuđa nama stalno dolaze, nama kao narodnim poslanicima, kritike da narodni poslanici, a pogotovo izvršna vlast, a pogotovo ministarka pravde, vrše nekakav strašan pritisak na pravosuđe. I mi smo, zaista je to tako, mnogo puta, konkretno, dokazima pokazali da to uopšte nije tačno. I više puta smo pozivali sve te koji to tvrde da kažu lepo, jasno i precizno, imenom i prezimenom – a ko to vrši pritisak na njih, na koji način, da daju dokaze? I nikada ih nismo dobili.

A onda, mi smo se suočili sa jednom potpuno obrnutom situacijom. Jedan sudija kog je u toj raspravi pomenuo gospodin Rističević, sudija Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, sebi je dao za pravo da vrši pritisak na Narodnu skupštinu, o tom smo mi odnosu pričali samo nekoliko dana unazad, pritisak na narodne poslanike i na ministarku pravde i na Vladu Republike Srbije zato što ćemo, kako smo najavili tada, mi koliko sutra da glasamo o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika kojim uvodimo doživotnu kaznu zatvora za onog ko sa smrtnom posledicom siluje dete, trudnicu, nemoćno lice.

Taj sudija Majić je rekao da je nečovečno što će to Narodna skupština da uradi. I još je smelost i drskost pokazao da kaže da je nečovečno što će narodni poslanici da uvedu doživotnu kaznu za nekoga ko siluje dete od tri godine, jer taj siledžija, manijak i ubica, i sve je ovo inače tačno, njemu se oduzima svaka nada da će jednog dana da se nađe na slobodi.

Šta nekome nije bilo jasno iz ovoga što je rečeno? Jel neko misli da se neko od ljudi koji su se našli u ovoj sali tokom kompletne rasprave i tokom dana za glasanje ne slaže sa ovim stvarima? O odnosu prema tom zakonu i slučaju koji je bio povod da inicijativa „Tijana Jurić“ dođe u formi pripremljenog zakona ovde, mi smo se svi izjasnili, gospodo koja je ovo gledala i koja je reagovala na ove reči, mi smo se izjasnili. Što se nas tiče, da, one terazije, kad se na njih stavi s jedne strane ovakvo nedelo, ovakvo zverstvo, a s druge strane briga za to da li će biti lep život, a nastaviće da živi, čovek koji je ovakvo zverstvo počinio, zna se na koju stranu preteže.

Dakle, mi smo svojim glasanjem kazali na kojoj strani mi stojimo. I mi iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke, a ovo su reči predsednika naše poslaničke grupe, i ostalih ljudi koji čine parlamentarnu većinu, ali ne samo mi, opozicija koja je bila prisutna i na raspravi i na glasanju, poslanička grupa SRS sigurno je jasno stavila do znanja svojim glasanjem kako se odnose prema ovoj dilemi jer to nikakva dilema nije. Bilo je i drugih narodnih poslanika koji nisu deo parlamentarne većine, sad nije trenutno u sali ali treba da se kaže, bio je i gospodin Ševarlić i glasao je za to da mi usvojimo izmene, i Vukadinović. Ja uopšte ne sumnjam da se oni na isti način odnose prema ovom pitanju kao i mi, koji smo zagovarali to tokom diskusije u sali.

Ne znam, pretpostavljam da je reč o poslaničkoj grupi Stranka moderne Srbije, ne znam da li i oni smatraju isto što i mi, nekada mi je delovalo da smatraju, sad na raspravi ih nisam video, na glasanju nisam, mogu samo da pitam, ali što se nas tiče nikakvih tu nedoumica nema.

Druga stvar što se tiče neprihvatljivog odnosa prema Narodnoj skupštini, mislim da se oko toga svi apsolutno slažemo, ko god je danas govorio ovde iz svake poslaničke grupe rekao je da tako nešto ne dolazi u obzir i da je podlo i licemerno prebacivati nama kad god kažemo da se sa nečim ne slažemo da smatramo da nešto nije u redu, odmah dizati visoko prst i glas i govoriti, ovo je neprihvatljiv pritisak. Narodni poslanici, Vlada Srbije, ministri vrše neprihvatljiv pritisak, sve njih gura Aleksandar Vučić da vrše neprihvatljiv i nezakonit pritisak. A kad neko ko je sudija sebi da za pravo da pritiska on i Narodnu skupštinu i narodne poslanike i to na ovakvoj temi zamislite, šta je onda to? To je evropski civilizovano i onda treba da skoči i jala i vrana, kojekakvi internet sajber nindža ratnici, šta su ne znam.

Ali mnogo zanimljivije i mnogo važnije ove njihove medijske eskadrile, sve sam go Šolak i sve sam go Đilas, da se obruše na ljude koji su imali hrabrosti da kažu – ne, pa neće moći tako, pričamo o vladavini prava i pričamo o odnosu prema institucijama, pričamo o nekim vrednostima, evropskim ili kojim god hoćete. E, pa ovo nije ništa od toga.

I da se jasno kaže, hrabro, da, to neće moći tako. Nije prošao ni dan jedan, odmah su krenuli. Evo vam naslova – „Rističević pozvao na linč sudije Majića i Hadžiomerović“, zamislite na linč. Na linč, time što je rekao da su u jednom predmetu sudili, odnosno da su se poneli, kako su se poneli. Izvor N1. tako beše gospodine Rističeviću?

Zagranična, vangranična sa reemitovanjem, reemitovanja preko Ljubljane, pa do. Da oni. Neprimerene ocene o ličnosti i stručnosti, napadi, ovo je Beta, kritike vlasti, ali mi branimo struku. To je sam Majić rekao. Opet N1, zagranično, vangranično sa remitovanja.

Martinović nazvao sudiju pametnjakovićem, drskim i licemernim i sad to treba da se osudi, opet malo Bete, ali ima opet i ovih što se reemituju. Poruka svim stručnjacima bolje bi vam bilo da ćutite. Znači, strašno ućutkivanje, time što mi kažemo da neko vrši neprihvatljiv pritisak, a poziva se na nekakvo poštovanje sistema i naravno na slobodu govora.

Između ostalih, posle svih ovih uzeo je i sam sudija Majić da brani sudiju Majić. I o tome smo govorili danas, evo imamo i saopštenje Centra za pravosudna istraživanja, što je inače nevladina organizacija. Nevladina organizacija u kojoj je sudija u isto vreme i medijska ličnost i bloger i vloger i ne znam šta sve ne. Predsednik Upravnog odbora, ovo je sa njihovog sajta.

Dakle, ta organizacija koje se skraćeno zove CEPRIS okuplja, evo ovo je, dakle ono što vi vidite kada odete da se malo informišete kod njih na sajtu. Slobodana Beljanskog kao predsednika CEPRIS-a, on je valjda najvažniji, zato je prvi naveden ovde i tu mu je slika, pa je onda drugi dr Miodrag Jovanović, potpredsednik i član Upravnog odbora, a na visokom trećem mestu, Miodrag Majić, predsednik Upravnog odbora.

Ima tu i drugih, dobro, bivših predsednika Vrhovnog suda, o tome je govorio danas gospodin Perić i kojekavih drugih, ali ova organizacija, nevladina organizacija u kojoj je predsednik Upravnog odbora Majić, poznata je našoj javnosti po svom delovanju, po svom, ja ću vam reći otvoreno, očigledno, planskom delovanju koje je sa zadatkom.

Ne mogu da se setim jedne prilike, da su neko saopštenje napravili, ne računam ovo kada Majić priča kako je strašno što je neko rekao, reč kritike na račun Majića, a vi ste gospodine Marinkoviću inače, tu potpuno bili u pravu, reč je o samoproglašenim svetim kravama, da se razumemo.

Šta je problem ovde, što je neko rekao, mi stojimo na toj i toj poziciji po pitanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika? Šta je problem u tome što smo mi rekli neprihvatljiv pritisak na Skupštinu i poslanike, ne dolazi u obzir. Samo jedna stvar je problem, što je tu konkretno bilo umešano jedno ime i prezime, konkretno taj Majić. Zbog toga sve ovo.

Jesu, to su samoproglašene svete krave koje preko CEPRISA, ne znam da li su imale jednu aktivnost, a da nije bila usmerena na najpodmukliju moguću kritiku i Aleksandra Vučića i Vlade Srbije i ministarstva, i našeg sistema ukupno.

Dakle, nema inicijative da se oni nisu našli na suprotnoj strani, od onoga što govorimo mi, na suprotnoj strani od onoga što je elementarni interes države i na to ćemo mi da ukazujemo danas, nije to problem, ne jedan, mnogo tu primera postoji.

Kažu, to je njihovo stručno mišljenje i njihovo pravo na stručno mišljenje. Nikakve tu struke nema.

Ovo je, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije koji ovo gledate, čista propaganda, gde se vidi da postoji namera, gde se vidi da postoji cilj, pa tamo gde se jasno ogoli da nema principa, da ni jedan univerzalni etalon ne važi.

Kako ja da drugačije tumačim ovakav skup ljudi, do kao ljude bez principa koji imaju očigledno jasnu definisanu nameru i svim sredstvima dejstvuju u pravcu da je ostvare, ne obazirući se ni na pravila, ni na zakone, standarde.

Evo, drugi po rangu, Miodrag Jovanović. On je redovni profesor Pravnog fakulteta koji naveliko štampa pamflete sa svojim saopštenjima, kako Aleksandar Vučić krši Ustav Srbije, kako krši sve zakone.

Ovo je političko delovanje, ovo je politički stav i prema Aleksandru Vučiću i prema SNS.

Taj čovek, naravno, jedan je od učesnika inicijative da se još jednom, pošto im tri puta nije dovoljno, tri komisije ne znaju ništa, bavimo problemom doktorata ministra Malog. Ovo je inače čovek koji je po sopstvenim rečima veoma zainteresovan iz principijelnih razloga za to pitanje, a koji nisam video da se ikada oglasio na temu tih njegovih principa i iskrene želje, naravno, da se bavi akademskom čestitošću.

U vezi sa ovim prvim na spisku rangiranih, jer ovaj prvi, Slobodan Beljanski, on je po pravosnažnoj presudi nezakonito doktorirao, a ovaj drugi po rangu, on je mnogo zainteresovan za akademsku čestitost i za pitanje kvaliteta doktorata zakonitosti, ali mu ne smeta da bude odmah ispod ovog prvog, koji je nezakonito doktorirao, 2001. godine, e sada tu postoji kompletna istorija slučaja, na šta nije imao elementarno pravo, nije zadovoljavao elementarne uslove, pa se lažno predstavljao kao doktor nauka, pitaj Boga koliko dugo, da bi na kraju sud morao da razreši situaciju.

E sada, ovi ostali, visoko moralni i visoko principijelni, sa takvim sede zajedno i dele taj moral i te principe koji su upereni protiv ministra iz SNS, protiv Aleksandra Vučića, bukvalno svega što vam padne na pamet, a da može imati bilo kakve veze sa nama.

Ovog se Beljanskog ja sećam iz slučaja od pre dve i po godine. Čovek je brutalno lagao, optuživao jedan parlamentarni odbor ove Narodne skupštine da je, pazite sada ovo, falsifikovao neku deklaraciju, falsifikovao deklaraciju da je poturio ljudima iz Evropskog parlamenta jednu verziju na engleskom, a ovde za domaću upotrebu izbacio drugu na srpskom, što je potpuni nonsens, apsolutno nemoguće.

Ali, čovek je sebi dao za pravo da to uradi tada, onomad zajedno sa tadašnjim ombdusmanom, Sašom Jankovićem, da nas napadne, oblati. Znate šta je najgore i najstrašnije? Ne što on ili oni o nama imaju loše mišljenje i hoće da nam naude, nego što time direktno škodi i šteti Republici Srbiji i našim institucijama, što se nisu nikada ustručavali ni na sekund da nanesu potencijalnu štetu Narodnoj skupštini, sa njenim su se kredibilitetom igrali, kada su ovakve stvari plasirali, a sve lagali, kao što su lažovi svaki put lagali i svaki put bili uhvaćeni u lažima.

E, ta se ekipa okupila danas, da im predsednik Upravnog odbora bude sudija koja je izgleda sveta krava, pa niko ne sme reč da kaže kada on učini nešto što nije dobro, a učinio je mnogo toga.

Čovek piše knjigu, nema tu ništa sporno. Ja gledam čime se bavi u njima i po knjigama i po svojim natpisima koje objavljuje na svojim blogovima, vlogovima, ja više ne znam kako se to zove.

Ima tu nekih fantastičnih priča, i kako hoće da kaže stručnih, analiza i sve se to tako pomešalo, da vi danas kada pogledate tekst koji on potpiše, a u kom je sve najgore i najcrnje, govori o Republici Srbiji, o nekakvim izmišljenim pritiscima, koje današnja vlast, kako on tvrdi vrši na sudije i tužioce, onda se brani pričom, ne znam da li je to sada fikcija ili je to stvarno. Da li sam ja ozbiljno mislio ili sam samo bio u napadu umetničkog nadahnuća. Ja to ne mogu sada da vam kažem, ali mu ne smeta ništa da to potpisuje, to objavljuje i da od tog posle mi trpimo priču od strane ovih medija, još jednom, sve samog Đilasa i sve samog Šolaka.

Objavljuje knjige, ko je zapitao, dobro je primetio. Izgleda ni u jednoj od tih knjiga nije našao za shodno, i ako piše o sučajevima na kojima je radio, da opiše slučaj oslobađanja zlikovačke Gnjilanske grupe, možda u nekoj od narednih knjiga objasni kako je došlo do oslobađanja na drugom stepenu, na apelaciji, u kome je učestvovao lično.

Može to čak i preko ove nevladine organizacije CEPRIS ili preko svog bloga ako smatra da je potrebno da reaguje što pre, da ne čekamo mi na knjigu, neka to objasni koliko danas, ima bar tri, četiri kanala ili odmah neka ode na ove televizije na koje defiluje, pa neka lepo objasni svojim rečima, kako se to tačno dogodilo, zbog čega.

Moraće, izgleda da objasni i zašto nisu u pravu svi koji tvrde da je tada bilo reči o dokazima čvrstim kao stena, da ne bude da ja znam više od drugih, neka to lepo oni objasne.

Ali, prećutao je izgleda i nikada se nije potrudio da se bavi tim pitanjem.

Zato se bavi pitanjima kao što su moralna pridika i kritika vlasti u bizarnom tekstu, gde se pominje štelovanje presuda, gubljenje dokaza, zataškavanje brljotina, kako bi se pokazao nekakav strašan pritisak vlasti na pravosuđu.

Na ove njegove natpise reagovali su ljudi iz struke. Dakle, ovo nije tema kojom danas maše bilo koji narodni poslanik zato što se jutros setio. Onda, kada se ovo dešavalo odmah su se javili ljudi poput, recimo, advokata ili udruženja sudija i tužilaca Srbije da kažu – To nikakvog smisla nema. Na šta to liči. Optužujete tako bez ikakvih dokaza, Majiću, što se ne bavite time onako kako propisi nalažu? Zašto se ne obratite institucijama, nego pišete tako, objavljujete po tviterima, dajete intervjue, Ninovima, kome sve ne, bez ikakve odgovornosti, bez ikakvih ozbiljnih koraka, jer ste ozbiljan čovek kao što se predstavljate, veliki stručnjak ako tvrdite da jeste, ili ste šta, zabavljač hronično željan pažnje?

Nije bilo nikakvog odgovora, ali je bilo tekstova. Pazite, sada sa kakvim sadržajima - Zamolio bih te da mi ukineš jednu presudu, pa Majić opisuje odnos između nekog sudije i sudija - Proglasio sam čoveka krivim, u tom trenutku je bio već nevin. To sve Majić u tim svojim pričama i saopštenjima piše - Nisi se sekirao kada si gubio čaure sa uviđaja po kladionicama. Peglali smo mi veće svinjarije šta nas košta da sada preimenujemo nešta. Sudija ima da odlučuje samo kada su sve druge mogućnosti iscrpljene itd. I, onda ga pitaju novinari – da li je ovo fikcija ili je ovo stvarno? O čemu vi pričate, čoveče? A, on onako, ironično odgovori - čitaocima prepuštam da u skladu sa uverenjem otkriju ono što je namenjeno. Fiktivnost ne isključuje mogućnost da je priča inspirisana stvarnim likovima i događajima, naprotiv, tvrdi Majić.

Optužuje, optužuje, dakle, sistem kom treba da pripada, optužuje sopstvenu državu za ove stvari, a onda se pravi duhovit i šarmantan, pa kaže – nemojte misliti da je slučajno zato što ste pomislili da je slučajno, naprotiv. I, onda reaguju, rekao sam već udruženja i pojedinci.

Advokat Svetozar Vujačić, bavio se pitanjem, a zašto bi čovek ovo uopšte radio? Zašto bi se ovako ponašao? On je ponudio jedan odgovor. Evo, ja ću da vam pročitam šta je on ponudio kao odgovor. Kaže, Vujačić – Miodrag Majić je poznat da i sve snage protiv režima, jer je uz bivšu vlast meteorološkom brzinom sa mesta sudija, tada prvog opštinskog suda imenovan za predsednika, a onda sa tog mesta što nije zabeleženo u sudskoj praksi otišao direktno u apelaciju i on sada drži nekome neka moralna predavanja, to je poslednji čovek koji može da kaže bilo šta.

Da li je ovo ovako ili nije ovako, pa što bi rekao Majić, ako vam deluje - nemojte misliti da nema veze sa stvarnim licima i stvarnim događajima, evo, da malo parafraziram Majića, možda ovo ima baš neke veze sa stvarnim licima i stvarnim događajima. Udruženje sudija i tužilaca Srbije, pitalo ga je u odgovoru na ovakve njegove natpise - zašto govori sada ako je stručan, ako je moralan, ako je čestit, ako se bavi principima? Zašto se nije nikada oglasio, pitali su ga otvoreno 2009, 2010. godine, a bilo je mnogo razloga.

Kaže – stotine vaših kolega, pročitaću vam sada navode iz tog pisma udruženja. Stotine vaših kolega tada su izbačeni na ulicu. Kada su oni bili obespravljeni, osramoćeni, pogaženi, samo zato što se nisu uklopili u viziju pravosuđa kako je imala tadašnja moć i tadašnja vlast.

Pitaju ga, Majiću, što si ćutao tada? Šta to znači? Kažu, Majiću, znao si. Nemoguće da nisi i nemoguće je da se praviš da ne znaš sada da su radili po spiskovima lokalnih partijskih odbora 2009. i 2010. godine uz rukom dopisane komentare lokalnih poslušnika koji znaju da je sudija taj i taj blizak sa ovim ili sa onim, da je taj i taj tužilac, kum, brat, prijatelj predstavnika političke partije, taj i taj sudija u braku sa advokatom itd.

To su bile stvari koje su nekoga preporučivale. Znao je Majić. Znao je, zna i sada, nema nikog u Srbiji ko to ne zna, pa ćutao. Ćutao onda, ćuti i sada na ovu temu i kaže – sve vam je to bilo ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu moralo biti poznato, ali ste ćutali, niste ni pisali, niti se slikali, ni tvitovali, ni blogovali, samo ste statirali i poleteli, poleteli ste i preleteli sve druge u pravosuđu. To mu kaže udruženje, a odgovor Majiću nema.

Kaže – vi danas osmišljavate načine da pokušate da diskreditujete svakoga ko bi vam mogao pokvariti planove u poljuljati temelje vašeg malog, a tako moćnog carstva. Počeli ste da klevetate i počeli ste ili bolje reći nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate u inostranstvu.

Ovo su ga ljudi iz udruženja izgleda negde čuli i videli da radi. Nisam video da je na ovo odgovorio. I, oni su ponudili mogući odgovor – zašto se čovek ponaša ovako, poput Majića. Evo kako glasi njihov moguć odgovor – Jedno je sigurno, niste pisali o Soroševskim fondovima i Fondovima albanskog helsinškog komiteta, iako je u mnogim medijima objavljena, tu temu ste, čini nam se olako preskočili. Ni jedne reči o tome ni na blogu, ni o namenskim medijima, ni na globalnom sredstvu opismenjavanja Tviteru. Slažemo se, nije lako odbraniti tezu da novac za vaše projekte, transparentnost i pravosuđe Srbije dolazi iz takvih izvora.

Što bi rekao Majić – Ako ovo deluje kao da nije slučajno, možda ste u pravu, možda nije slučajno. Na ovo odgovorio nije, kako oni kažu – nije nikad.

Tvrdio je i tvrdi i dalje Majić da se pritisak izvršne vlasti na pravosuđe danas otrgao svakoj kontroli. Kaže – Oduvek je postojao pritisak na pravosuđe, ali se poslednjih nekoliko godina otrgao svakoj kontroli. Danas je, po njegovim rečima, gore neko ikad. Naravno, nije se libio da u svojim javnim nastupima kritikuje predsednika republike, zašto Aleksandar Vučić nešto kaže, zašto Aleksandar Vučić nešto saopštava, zašto komentariše da li treba ili ne treba podržati određeno zakonsko rešenje. I, dok se mi ubismo ovde da pričamo o vrednostima, a rekao sam vam o čemu smo govorili, kakva je tema bila – izmene Krivičnog zakonika, gde mi treba da se odredimo, konačno, prema ljudima koji su u stanju da siluju i ubiju trogodišnje dete. Kaže on – nema pravo da govori o tim stvarima Aleksandar Vučić, on ima samo neku ceremonijalnu ulogu.

I, on je rodonačelnik, Majić, sa ovakvim stavovima, svih onih teorija da je ovde došlo do nekog kršenja procedure i do onog stava zajedničkog za sve te koji su se našli i pametni nekada potpisivali inicijative, nekada tražili da se o tome raspravlja ovde, da se o tome glasa da se to usvoji, a danas kažu da nešto nije po evropskim standardima u skladu sa evropskom praksom. Njihova osnovna teza je – ne može to tako, zato što je rekao da to treba usvojiti Aleksandar Vučić.

Evo, ko je prvi smislio da to ne može tako zato što je nešto rekao Aleksandar Vučić. Posao predsednika republike nije ni da predlaže, ni da obrazlaže i nije ništa od toga.

Znači, po njemu, što je dozvoljenu Majiću, nije nikome više. On može i da kritikuje i da predlaže i da obrazlaže i da govori da će Narodna skupština da napravi katastrofu, da će planeta zemlja da bude zbrisana onog momenta kada mi nešto izglasamo. On to sve može, ali ne može ni narodni poslanik ni predsednik republike, ne može niko da kaže svoj stav o nečemu.

Kaže Majić – Tek što je Vlada veselo najavila, potpuno nezavisno i da je politizovano sudstvo, Predsednik Srbije, gostujući na javnom servisu, svojom procenom, od oka, je zaključio da su pripadnici opozicije lopuže, kriminalci i strani agenti, valjda je ovo strani agenti posebno bolno zvučalo, a da je zbog žutih sudija, apsolutno nemoguće neke smestiti u zatvor. Rekao je u intervjuu za NIN, konstatujući da je moguće ukinuti pravosuđe, potrebno je samo da donesemo odluku da ćemo biti istočnjačka despotija. – Čista politička izjava, čist politički aktivizam.

Kaže – zašto da neko pominje postojanje bilo kakvih žutih sudija? Pa, zbog ovog iz 2009. i 2010. godine, što se Majić pravi da ne zna, a sigurno se dobro seća tog perioda, jer mu je, nekako u tom periodu baš dobro bilo, vidi se to iz njegove biografije. Ne zna kakve žute sudije, nešto mu je to nerazumljivo, a mi govorili u ovoj sali, ne jednom, govorili, pa brat bratu, 20 puta o konkretnim primerima, o tome kako su imenom i prezimenom, potpisom i pečatom stajali iza toga predstavnici bivšeg režima da neko ima da bude izabran za sudiju ili za tužioca zato što je politički blizak, uz opise, čuli ste kakve – To je brat od žene, od sestre, pa pošto je bio dobar sa nama, pa nas je finansirao, da mu učinimo. Govorili su o tome danas i ovlašćeni predstavnik SRS, gospođa Radeta i gospodin Jojić, dakle zbog tih stvari. Rekli ste deset godina neće moći da se sanira šteta koja je DOOS-ov režim napravio.

(Vjerica Radeta: Deset godina. )

Ne znam da li ste u pravu, da li je to deset, da li je više, ja bih voleo da dimenzije te katastrofe nisu tako velike, ali bojim se da niste preterali ništa.

Dokument koji je zvanično dostavljen i objavljen u „Politici“ 8.3.2014. godine. Mi smo donosili u ovu Narodnu skupštinu, rekoh vam već, dvadesetak puta primer Opštine Vlasotince, sudije opštinskog suda, jedna beleška, spisak komentara i predloga, javni tužioci Vlasotince, nastavak, odnosno drugi spisak, potpisali i pečatirali predsednik opštinskog odbora DS Vlasotince i predsednik Skupštine opštine Vlasotince. Evo, kako to izgleda, ovo je fotografija.

Da li je ovo potpis i pečat Slavoljuba, a s druge strane Srđana? Isto potpis, isto pečat. Da li je jadan drugome pisao ili su njih dvojica napravili zajednički predlog, pa se, pazite, potpisali i lupili pečate, jedan opštinskog odbora DS, a drugi pečat Skupštine opštine.

Zamislite to da pošalju spisak dalje gde su naveli karakteristike. Da vas podsetim malo - taj i taj lomio se između DS i DSS, ali je prevagnuo dobar interes, pa zbog toga što je, u principu, pošten, zaslužuje šansu. Tog predlažu da bude sudija zato što je prelomio na pravu stranu, stranu DS, pa da mu se pruži šansa, a drugi je simpatizer i supruga mu je član DS, tako piše, i pošten i vredan i verovatno je zbog toga najbolji, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, da mu se učini. Treći je neukaljan, nekompromitovan, verovatno pošten. Tako su napisali - verovatno pošten, ali je zato druželjubiv i simpatizer je, pa je zato nesporan. Četvrta je nespornih sudskih kvaliteta i ima samo jednu manu - suprug je bivši predsednik lokalne političke organizacije druge stranke, pa to još mora da se protrese i vidi.

Ima i nestručnih i osoba bez ugleda, ali zaslužuju šansu. Ima ljudi bez autoriteta, poštenih, ali neupotrebljivih i sami se nude, tako da je verovatno i njima pružena šansa.

Tužioci, evo - pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran. Znači, ako je i korumpiran, ne vidi se. Stručan, iskusan i odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS. Sve je odbacivao. Zar to nije najveći mogući kvalitet koji čovek može da ima? Sin mu je član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje i mnogo je zainteresovan da bude zamenik u Specijalnom sudu ili veću, a ima i zamenika koji je od osnivanja simpatizer i siguran glas, pa samim tim, pošto je nekorumpiran, nedovoljno je preduzimljiv, ali je nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu. Ovo Majić ne zna? Nije znao onda, ne zna ni sada? Pa, neće biti da ne zna.

Taj je čovek postao zvezda nad zvezdama kada se pojavio u emisiji da oponira predsedniku Fondacije, gospodinu Igoru Juriću. Bili su apsolutno oduševljeni oni koje izgleda inspiriše i motiviše uvek i svuda isključivo prilika da se bude protiv onoga za šta je Aleksandar Vučić rekao da je dobro, protiv onoga za šta su naši narodni poslanici rekli da je dobro i da hoćemo da podržimo i da hoćemo da usvojimo i trebao im je neko da opravda potpuni slom mozga koji se dogodio kod ljudi koji su podržavali taj predlog i sami, a onda, jer hoće uvek da budu protiv Vučića, uvek protiv SNS, onda moraju da nađu neko objašnjenje zašto su i protiv Predloga izmena Krivičnog zakonika. Pojavila im se moguća zvezda u vidu Majića, koji je objašnjavao zašto to sve nije evropski, zašto to nije čovečno itd i, onog momenta kada je rečeno – pa, neće biti da će to moći tako da se ponaša, skočila još jednom i jala i vrana da ga brani.

Oni se slažu da su sve njegove osude čuli ste kakve. Dakle, ovo je takav nivo pretparaštva da ja ne znam šta da vam kažem o kvalitetu tih aluzija i navoda koje su možda fantazija, možda nisu, neću da vam kažem, samo ću da se nasmejem na to, a vi zaključite šta je. Oni se sa svim tim slažu.

Prija im svaka optužba da je u Srbiji na snazi nekakav diktatorski režim, koji, zamislite, pritiska jedno pravosuđe i prija im i slažu se sa svim komentarima i Krivičnog zakonika i svake izjave predsednika Republike, ali i sa svim napomenama koje imaju da kažu iznesu Majić i njegovo udruženje u vezi sa izmenama Ustava.

Po mom uverenju, dame i gospodo narodni poslanici, tu možda dolazimo do jednog od najznačajnijih motiva, oni su, dakle, ovo njegovo udruženje principijelnih, on među njima, uz sve drugo što rade, bili među, i dalje su, najvatrenijim zagovornicima one vrste izmene Ustava koja će omogućiti njima da ako je ikako moguće, kao država u državi, funkcionišu sami za sebe, od sebe, sa sobom i da nikakve više veze nemaju ni sa kim pod milim Bogom, da niko ne može da utiče na to ni da li će sebe da predlažu, sebe da biraju, svoje da biraju i na taj način to svoje malo carstvo, o kome je govorili Udruženje sudija i tužilaca, šire, osnažuju i čuvaju da im traje.

Dana, 12. septembra 2018. godine, slušajte rečenicu - uprkos preporukama Venecijanske komisije da se obezbedi pluralizam u pravosudnim telima i strateškim dokumentima koji to propisuju, Ministarstvo pravde, po svemu, nije odustalo od svojih rešenja za nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Kako se može videti iz konačnog teksta, koji je objavljen, Ministarstvo nije promenilo ključna rešenja koje je kritikovala domaća stručna javnost, ovi stručnjaci, a kasnije i Venecijanska komisija. Među onima koji ovo smatraju nalazi se i Majić koji tvrdi da tim konačnim rešenjem napravljeno je još gore od onoga što je Ministarstvo smatralo.

Kada ovo pročitate, šta možete da zaključite nego izgleda sa ovim se ne slaže Venecijanska komisija? E, neće biti. Dakle, to finalno rešenje dobilo je saglasnost. Prave se da nije, a da li znate zašto? Zato što će isti ovi, i to im je očigledno zadatak, nastaviti da vrše neverovatan pritisak da se ne usvoji ni ono rešenje za koje smo uspeli da obezbedimo neki nivo balansa. Znam ljude koji će reći - nije dovoljan i druge koji će reći - takav je kakav je, ali ne, ne valja ništa, osim onog ekstremizma i maksimalizma koji su oni zacrtali i sigurno će nastaviti da lome kičmu državi Srbiji po ovom pitanju.

Vidi se kome je određena ta uloga, ko ju je držao do danas, ko je namenjen da je drži nadalje, a ovi koji su rešili da mu pridržavaju krila, pomažu mu da leti, strašno su se uzrujali. Srce im je slomljeno zbog toga što je ukazano o čemu je reč, o kojima i kakvima je reč.

Znate šta, ti ljudi su pokazali da im uopšte nije stalo ni do države, n i do njenog interesa, ni do institucija, ni do standarda, ni do pravila, ni do zakona, ni do čega.

Onog momenta kada su se usudili da tu vrstu sebičnih poriva klešu i kale na pitanju kao što je bio Predlog Tijaninog zakona, kako se naziva, odnosno Krivičnog zakonika. Oni su pokazali da su sve granice prešli i da su u stanju da urade bukvalno sve.

Na šta se to svede? Treba li na ono što je ovaj Vidojković, takođe njihova zvezda, jedan od glavnih ljubimaca, napisao danas? To je toliko odvratno da je to, verujte, teško ponoviti.

Čućete i to. Da li to treba da bude dokaz iskrenosti u opozicionom radu? Da li to treba da bude dokaz spremnosti da se bori protiv zle diktature do kraja, dok o toj zloj diktaturi svako kome ćefne da kaže šta god hoće po svim ovim medijima, po ovim listovima, po ovim njihovim blogovima, to neću ni da pričam, da svako može sebi da da za pravo da može da se proglasi za „svetu kravu“ i „Boga u malom“ pa da nama soli pamet i objašnjava šta ne sme narodni poslanik, šta ne sme predsednik Republike, a njihova visočanstva smeju.

Na kraju, treba se svede na taj nivo niskosti, odvratnosti i bljuvotina poput onih koje je izgleda Vidojković jutros sročio, a kojima će da se dive ovi koji žale za Majićem prethodna dva dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče narodnih poslanika SNS naš je odnos prema svim ovim stvarima u potpunosti jasan. Uvek ćemo biti na strani zaštite onih ljudi koji su ugroženi i kada to uključuje i zaštitu naše dece, nemojte uopšte da imate dileme gde ćemo se nalaziti. Uvek ćemo biti na strani principa i nećemo ih poput ovih menjati zavisno od toga da li podržava ili ne podržava nekog koga politički ne možemo da smislimo, kao što oni ne mogu da smisle, do balčaka zapravo mrze i Aleksandra Vučića i sve nas ovde.

Srećom po Srbiju takvi se ne pitaju ništa. Da se pitaju ne bi ni od pravosuđa ni od bilo kog drugog dela sistema ostao ni kamen na kamenu. Kako su nekada pokušavali da naprave svoju zvezdu i svog lidera od Saše Jankovića, sećate se tog scenarija, čovek koji je nešto u sistemu, a u stvari sve antisistemski radi, ne sa ciljem da ga unapredi, da sistem učini boljim, nego da ga sruši, da ga poravna kako bi onda tu mogao kao u pesku svako ko je spreman da na određeni način motiviše svoje interese, ograđuje i ocrtava i da šakama grabi koliko mu se čini da treba.

Kako su radili sa Jankovićem, evo vidite sada rade i sa ovim Majićem. Kako su prošli sa Jankovićem, nemojte uopšte da sumnjate, proći će isto i sa ovim. Nikakve tu političke perspektive nema, niti je može biti, jer narod ove stvari dobro razume i narod da ovako nešto prođe ne dozvoljava.

Voljom tog istog naroda ne pitaju se, još jednom vam ponavljam, oni ništa i neće se ni pitati. Na sreću Srbije o Srbiji danas ima ko da brine. O njoj brinu ljudi kojima je stalo kako je toj zemlji, kako je njenoj deci, kako je njenim institucijama i njenoj budućnosti u svakom smislu.

Dok se Aleksandar Vučić i SNS staraju o tim pitanjima, verujte Srbiji će da bude dobro i vremenom samo bolje, a ovi će da završe tamo gde zaslužuju. Potražite onog Jankovića, biće vam potpuno jasno na šta mislim. Hvala.

Hvala dr Orliću.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Pslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite, kolega Martinoviću.