Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.Evo danas na dnevnom redu imamo predloge odluka koje se odnose na sudijske funkcije. Ja ću na svoj način dati doprinos ovoj raspravi u načelu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolićete mi da se na kratko vratim u ne tako daleku prošlost, tačnije u 2003. godinu, jer je potrebno da se setimo kako su sudije dolazile na funkcije, i kako su se to sudije smenjivale.

Tada su zakonodavna, izvršna i sudska vlast bile u međusobnom sukobu, a zbog čega? Zbog toga što su oni koji su bili u izvršnoj vlasti, želeli da zloupotrebe i da iskoriste zakonodavnu vlast, da bi pravosudni sistem apsolutno stavili pod kontrolu političara i politike.

Znate, strašno je kada neko koristi, kada zloupotrebljava vanredno stanje u zemlji, da sa mesta vršioca dužnosti predsednika Srbije, koristi politički položaj da razrešava sudije, da menja pravosudne zakone, da vrši pritisak na sudije Vrhovnog suda da podnose ostavke.

Smenjivali su se čelnici u pravosuđu koji su svojim stavom i svojim argumentima sprečavali nelegitimnu reformu pravosuđa. Trudili su se da sve bude podložno i podređeno političkim uticajima, ucenama i manipulacijama, koje su u to vreme dolazile uglavnom iz jedne stranke.

Na žalost, i u godinama posle 2003. godine, pravosuđe je nastavilo da trpi. Nastavilo je da trpi pritiske, malverzacije, posledice kršenja zakona.

Godine 2008. donose se zakoni koji su zapravo direktno izigrali odredbe Ustava Republike Srbije. Godine 2008. doneti su zakoni koji su direktno prekršili odredbe Ustava, koji su predstavljali zapravo paravan DS, da napravi nezapamćenu čistku među sudijama, koja je u Srbiji ikada zabeležena.

Pri tom, sve se to radilo pod velom reforme pravosuđa, sve se to radilo pod okriljem dobre namere, kako će zaboga naš pravosudni sistem biti bolji i kako će nam pravosuđe biti kvalitetnije, i efikasnije. Ta reforma je zapravo sprovedena sa jednim jedinim ciljem, a to je, stavljanje sudske vlasti pod direktnu kontrolu DS.

Zbog toga je više od 700 sudija, može se reći proterano, izbačeno na ulicu bez ikakvog objašnjenja, bez ikakvog osećaja krivice, što se tada pljunulo na njihove biografije, na njihov ugled, na čast, na dostojanstvo, na njihovo iskustvo i na njihov rad.

Posledice najgore reforme pravosuđa, koja je ikada sprovedena, naravno, odrazile su se i na budžet Republike Srbije. Ukidanje više od 700 odluka o ne reizboru sudija, povratak tih sudija, odštete za povredu ugleda i časti, pretrpljene strahove i sramotu, za izgubljene zarade, koštali su našu državu više od 30 miliona evra.

Sa druge strane, novoizabrane sudije bile su aktivisti DS, koji i da su želeli, verovatno nisu mnogo znali, ni o pravosuđu, a nisu mnogo znali ni da sude i donose takve odluke.

U to vreme, oni su, logično, bili zahvalni partiji koja ih je predložila, čelnicima, visokim funkcionerima DS, bili su lojalni, bili su podložni naravno njihovim uticajima prilikom donošenja odluka, pa se samim tim nisu rukovodili ni zakonima, ni znanjem, već partijskim instrukcijama. Na taj način, oni su prvo doveli do neujednačene sudske prakse, čije posledice i dan danas ispravljamo.

Predmeti u kojima su oni nestručno, neprofesionalno i vrlo često naručeno presuđivali, izazvali su nove troškove za naš budžet, a građani su, naravno, ni krivi ni dužni, uglavnom snosili posledice.

U toj zloglasnoj reformi pravosuđa jedino su bili važni uticajni pojedinci i odbori DS. Znate, kada je neko predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, pri tom, istaknuti član DS u Nišu, kada je taj isti čovek zadužen za koordinaciju izbora Visokog saveta sudstva, pa kasnije postane član Viskog saveta sudstva, da bi upravo iz redova DS birao sudije, više je nego jasna zloupotreba položaja. Dakle, sad smo na terenu, odnosno u periodu 2008. i 2009. godine.

Još jedan primer kako su se tada birale sudije je odbor DS u Vlasotincu. U dokumentu koji je društvo sudija dostavilo politici, jasno se vidi kako su pravljeni spiskovi sudija i na osnovu preporuka, zapravo lokalnog odbora DS i da je, čak uzimano u obzir članstvo supružnika, pa se to karakterisalo kao plus ili minus, pa onda u sledećem nivou su bili oni koji su bili samo simpatizeri, pa su u sledećem nivou bili oni koji su samo pružali stranci pravnu pomoć.

Taj dokument postoji, taj spisak postoji, njega su potpisali tadašnji predsednik opštinskog odbora DS i predsednik skupštine opštine Vlasotince, da bi na taj spisak stavili čak i pečat DS i pečat opštine.

To se kaže za kandidate. Kandidati za sudije, kaže ovako na tom spisku – simpatizer, supruga član DS, desetak godina unazad pruža pravnu pomoć DS. To je veliki plus. Ambiciozan, zaslužuje da napreduje, zainteresovan za sudiju u Nišu, nesporan. Baš je lepo što su mogli i da biraju funkcije, pošto su već bili stavljeni na te spiskove.

Imamo još jednog kandidata za sudiju. Kaže, predsednik suda do 2000. godine, član DS, dugogodišnji, nesporno pozitivan, odnosno dato pozitivno mišljenje da on može biti sudija, ali imate i kandidate koji su okarakterisani kao okoreli neprijatelji DS, upravo zbog smene. Kaže 1996. godine, kao predsednik veća presuđivao izbornu krađu u Vlasotincu, pred penzijom, znači nije ni bitno da se čovek bori da dobije funkciju sudije, nesporno negativan.

Kandidati za javne tužioce takođe su bili diskutabilni. Kaže ovako – pošten, vredan, sa strane posmatrano nekorumpiran. Šta god značilo to sa strane posmatrano nekorumpiran, dugogodišnji simpatizer DS, ali odbacivao sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora DS Vlasotince. To znači, sa strane gledano nekorumpiran, a u stvari odbacivao krivične prijave protiv članova DS. Sin član, zaslužuje pažnju i šansu za napredovanje, zainteresovan za zamenika specijalnog suda ili veće tužilaca.

Imamo još jednog kandidata. Zamenik opštinskog javnog tužioca od osnivanja simpatizer stranke. Siguran glas, pošten, nekorumpiran, upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog tužioca u Leskovcu. Dakle, njihovi kandidati su bili upotrebljivi za te funkcije koje su im oni na tim spiskovima dodeljivali. Dobro je pa su napisali da nisu korumpirani.

Taj dokument, to pismo društva sudija je potvrdilo i da su tokom reizbora sudija i tužilaca, zapravo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca koristili podatke koje im je dostavljana Bezbednosno-informativna agencija.

Zaštitnik građana u to vreme Saša Janković, naravno u svom izveštaju o tome da li je postojala tajna policija koja je proveravala kandidate za sudije, izneo je svoje mišljenje i rekao da zapravo, BIA nije dostavljala nikakve podatke, ali demantovala ga je Snežana Malović, tada ministar pravde, pa je u svojoj izjavi navela da Visoki savet sudstva jeste tražio podatke od tužilaštva za neke predmete i da su ti podaci upravo dobijeni od policije i BIA-e. Izgleda da se nisu dogovorili da bar svoje izjave usaglase kad su već štitili, zapravo urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod šapu DS.

U 2010. godini svi znamo da su skoro svi sudovi bili u v.d. stanju što je nadalje omogućavalo manipulacije, političke uticaje, ucene, malverzacije, putem kojih je DS zapravo dolazila do onakvih presuda kakve je želela preko sudija, odnosno predsednika sudova koji su u v.d. stanju bili na čelu sudova.

Danas se borimo sa ostacima takvih kadrova koji ponovo svoje položaje koriste da bi pod parolom – iznosimo stručna mišljenja, napadali Vladu, pa čak i narodne poslanike koji su se izjasnili da će glasati za predložena rešenja.

Tako imamo sudiju Apelacionog suda u Beogradu, Miodraga Majića. Ako pogledamo njegovo karijerno napredovanje, videćemo da je njegova karijera vrlo slična sa kadrovima o kojima sam malopre govorila. Sa mesta pripravnika u tužilaštvu, on dolazi u Prvi opštinski sud u Beogradu, da bi posle petooktobarske revolucije, šta? Napredovao.

Zvanje doktora nauka stekao je 2008. godine, a da utisak bude jači, odbrani njegove disertacije prisustvovala je i Snežana Malović, ovaj veliki reformator srpskog pravosuđa i tada ministar pravde. U čuvenoj seči sudija, neistomišljenik DS, ovaj sadašnji sudija, aktuelni sudija Apelacionog suda je, zapravo napredovao i direktno je izabran u Apelacioni sud i to u Odeljenje za ratne zločine.

Dakle, zaključak je da je tada neko ko nije imao dan staža u Okružnom sudu, ili sada Višem sudu, da je neko ko ni jednu jedinu odluku nije doneo u postupku postupanja po žalbi, preskočio mnogo kandidata koji su tada ispunjavali uslove i stigao direktno do Apelacionog suda u Beogradu.

Kad smo već kod toga, 2013. godina ostaće upamćena po sramnoj presudi o kojoj je brujala javnost, kada su i struka i ne stručni deo javnosti negodovali, a građani se razočarali u već poljuljano pravosuđe i već su imali poljuljano poverenje u pravosuđe koje je bilo takvo kakvo je bili prethodnih godina, dakle pre 2013. godine.

Sudija Majić je bio direktni akter donošenja odluke kojom se 11 članova zločinačke grupe oslobodilačke vojske iz Gnjilana pušta na slobodu. Oni su 1999. godine počinili krivično delo – ratni zločin protiv civilnog stanovništva kada je, setićemo se, ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260. Optužba je obuhvatala mučenja, silovanja, telesna povređivanja, ubistva i pljačkanja imovine. Zverstva su činjena prema Srbima i prema drugom ne albanskom stanovništvu.

Dok smo još uvek na terenu biografije sudije Majića, koja je inače javna, pa o njoj možemo da govorimo, on je predsednik Upravnog odbora jedne nevladine organizacije, tačnije Centra za pravosudna istraživanja. Postavlja se pitanje, spojivosti sudijske funkcije i članstva u udruženju i ako onda dovedemo u pitanje i nezavisnost i ne pristrasnost prilikom odlučivanja, zašto ćemo pogrešiti? Dakle, dovodi se u pitanje nepristrasnost u donošenju odluka. Šta ako se u tom predmetu u kom on mora da sudi nađe advokat sa bilo koje strane koji je zajedno sa njim u tom udruženju, odnosno u toj nevladinoj organizaciji. Naravno, dovodi se u pitanje i nezavisnost, jer niko od nas ne zna ko finansira tu nevladinu organizaciju.

Odredbe zakona o sudijama su po ovom pitanju jasne. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način. Baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge, ni davati pravne savete uz naknadu. Sa sudijskom funkcijom ne spojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.

Da li ćemo mi biti krivi kao narodni poslanici koji komentarišemo, zapravo nezavisnost ili nepristrasnost jednog sudije Apelacionog suda, koji je sa druge strane želeći da izvrši pritisak na narodne poslanike, na Narodnu skupštinu komentarisao to kako ćemo mi glasati za neke predloge zakona u danu za glasanje.

Pored svega, on je sebi dozvolio da gostuje u emisijama na televiziji kao sudija. Dakle, on je iz ugla sudije komentarisao predmete i davao mišljenje. I ne samo to, on je kritikovao pooštravanje kaznene politike, uvođenje doživotnog zatvora za najmonstruoznija krivična dela.

Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje. Da li će to biti stručno mišljenje ili ne, svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Ali, da li je dozvoljeno sudiji da u emisiji na televiziji komentariše ovakav predlog zakona, odnosno doživotni zatvor za najgnusnija krivična dela?

Sa kojim pravom jedan sudija u emisiji kritikuje poslanike koji će glasati za određene predloge zakona u danu za glasanje? Da li to znači da se na taj način vrši pritisak na narodne poslanike i na Narodnu skupštinu u celini?

Dakle, da se razumemo. Ovde se nije radilo o nekoj javnoj raspravi. Ovde se nije radilo o debati koja se tiče pitanja pravosuđa. Ne možemo da kažemo ni da je, u stvari, u ovoj konkretnoj situaciji da se radi o dijalogu kao osnovi demokratskog društva. Ovde se radilo o gostovanju aktuelnog sudije Apelacionog suda na televiziji i njegovom komentarisanju određenih stvari, vršenju pritiska na Narodnu skupštinu.

Naravno, sada se pokrenula medijska mašinerija koja će od sudije Majića napraviti veliku žrtvu, a u kojoj će Aleksandar Martinović i Maja Gojković biti u stvari dežurni krivci. Zašto? Da vas podsetim. Zato što su ga pomenuli na sednici Narodne skupštine. Aleksandar Martinović ga je samo pitao da mu pojasni zbog čega smatra nečovečnim akt glasanja narodnih poslanika za takav predlog zakona, pošto je on sam komentarisao kako će to biti nečovečno itd, itd. Dakle, Aleksandar Martinović mu je samo postavio prosto pitanje. Maja Gojković ga čak nije ništa ni pitala. Maja Gojković je samo posle izlaganja Martinovića rekla kako u stvari nije znala da je aktuelni sudija Apelacionog suda i kako je zapravo mislila da je on u emisiji gostovao kao predstavnik jedne nevladine organizacije. Ja ništa loše ne vidim ni u pitanju Martinovića, ni u komentaru Maje Gojković.

Ali, zato imamo medije. Zato imamo medijsku mašineriju koja će od sudije Majića napraviti žrtvu. Pa se tako u dnevnom listu „Danas“ to opisuje na sledeći način – Uvrede kojima su poslanici vladajuće stranke zasuli sudiju Majića, dovodeći u pitanje njegov profesionalni integritet, pa se u sledećoj rečenici kaže – poziv na linč i pokušaj da se ovaj sudija ućutka, itd. Šta to znači? Da li to znači da svako ko želi može da pita narodne poslanike šta hoće, može da kritikuje narodne poslanike, može da kritikuje njihov rad u parlamentu ili van parlamenta, može da vrši pritiske na narodne poslanike kako da glasaju za određene predloge zakona, ali kad mi postavimo pitanje, to je odmah linč i odmah ova medijska mašinerija od tih ljudi pravi velike žrtve koje smo mi odavde, zaboga, nešto pitali.

Drugo, niko ne pokušava da diskredituje sudiju Majića na taj način što se govori o njegovoj biografiji. Njega biografija je dostupna javnosti, eno je na internetu i nema razloga da o tome na sednici Narodne skupštine ne sme da se priča. E, sad, ako to smatraju ovi što pišu ovakve tekstove, da njegova biografija zapravo njega diskredituje, to je onda njihov problem, to nije naš problem. Naš problem nije bilo čija biografija.

Dame i gospodo, na kraju bih samo želela da kažem – to su sve tekovine Demokratske stranke. To su ti bahati kadrovi koji misle da su bogom dani da budu sudije, koji misle da su bogom dani da budu na nečijem spisku i da izraze svoju želju koju funkciju žele. To su ti kadrovi koji misle da su jači od prava i od zakona, koji misle da su jači od pravde, koji vrše pritiske onda kada je to u njihovom interesu.

Mnogo je vremena potrebno za naše pravosuđe da se vrati na pravi kolosek, da se oporavi od ovakvih reformi i kadrova. Ali, Srpska napredna stranka je, na kraju krajeva, došavši na vlast, preuzela odgovornost i za pravosudni sistem i sigurna sam da ćemo raditi na tome da svi postupci i sve procedure budu u skladu sa zakonom i da se sprovode u skladu sa zakonom.

Naše pravosuđe nema više vremena, nema više ni snage, da bude podložno političkim uticajima i želim da se nikada više ne ponovi ono što se desilo 2008. i 2009. godine, pod okriljem Demokratske stranke u našem pravosudnom sistemu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Obzirom da više nema prijavljenih predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima odluka iz tač. od 2-4 tačke dnevnog reda, član 96. stav 1. alineja 4) i stav 98. st. 1. i 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Reč ima najpre narodni poslanik Jahja Fehratović. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana orkestrirane kampanje od strane nekih medija i raznih nevladinih organizacija protiv Aleksandra Martinovića, šefa poslanike grupe Srpske napredne stranke, Maje Gojković, predsednice Narodne skupštine, narodnog poslanika Marijana Rističevića i, naravno, Aleksandra Vučića, koji je dežurna meta tih istih, kako je u pitanju, tobože, neki napad na jednog sudiju, izvesnog Miodraga Majića, pa kako je to, tobože, diskreditacija profesionalnog rada, kako je to napad na dostojanstvo sudijske funkcije, napad na nezavisnost sudstva, napad na integritet sudske vlasti, ugrožavanje slobode izražavanja, kršenje etičkih standarda i ko zna šta još su navodili u svojim saopštenjima.

Pogledajte kako to izgleda, jedan dnevni list koji je odavno prestao da bude novina u pravom smislu te reči nego već predstavlja jedan politički pamflet jedne stranke, odnosno jedne grupacije političkih stranaka, pogađate, u pitanju je dnevni list „Danas“, koji se danima bavi ovom temom. Tu možemo da pročitamo saopštenje nekakvog CEPRIS-a, to je neka nevladina organizacija, ali o tome ćemo nešto kasnije da kažemo, kako su neprihvatljivi napadi vlasti na sudiju Majića. Taj sudija Majić im je sada glavna politička figura.

U tom istom „Danasu“ oglasio se i taj Majić, pa kaže - ministarka mi je bila pripravnica, pa zna da li sam stručan. Ne znam kako ga nije sramota da se na ovakav način obraća i da omalovažava ministra Nelu Kuburović?

Taj isti Majić kaže u tom istom „Danasu“, gostujući na nekakvoj tribini, jer, znate, on u slobodno vreme gostuje po političkim tribinama, gostuje u političkim emisijama, komentariše dnevnopolitičke događaje, ima svoj blog, dakle, u slobodno vreme je bloger, pa kaže – mi nemamo sudsku vlast u Srbiji. To tvrdi on. Sudija tvrdi da mi nemamo sudsku vlast?

„Danas“ mu je dao i rubriku – ličnost dana, gde takođe nastavlja sa orkestriranim napadima na pomenute.

Moram da iznesem duboko neslaganje sa ovakvim stavovima, prvenstveno zato što sve to nije istina.

Jedini greh Aleksandra Martinovića je to što se kao narodni poslanik, i to u raspravi o Tijaninom zakonu osvrnuo na ove maliciozne i zlurade Majićeve komentare i nazvao ih pravim imenom. Nazvao ih je „licemerjem i lažnim humanizmom“ jer to one i jesu.

Ko god je imao priliku da pogleda tu političku emisiju, emisiju u kojoj od tri gosta uglavnom budu prisutna sva tri istomišljenika, po raznim političkim temama, on bi mogao da se složi sa ovakvim Martinovićevim navodima.

Ja sad pitam, šta je pogrešio Aleksandar Martinović? Šta je netačno u onome što je rekao? Da li Majić kao sudija sme da baljezga gluposti i na televizijskoj emisiji da komentariše rad Narodne skupštine i narodnih poslanika, a narodni poslanici ne smeju ništa da kažu o njemu, čak ni da postave neka pitanja nikakva?

Šta je to Maja Gojković netačno rekla pa je predmet napada ovih dana? To što je rekla da je ona „Utiska“, da je taj Majić član nevladine organizacije? Pa on to i jeste i ne samo član, već i predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije CEPRIS. To vam je nekakav Centar za pravosudna istraživanja.

Evo da vidimo, dakle, to su informacije sa njihovog sajte, dakle nije u pitanju ničije mišljenje. Centar za pravosudna istraživanja Miodrag Majić – predsednik Upravnog odbora i onda njegova biografija.

Sada pazite, taj Centar za pravosudna istraživanja se inače usaglasio sa nekakvim saopštenjem, kojim se osuđuju tobožnji napadi na Miodraga Majića. Dakle, Miodrag Majić kao predsednik Upravnog odbora svoje nevladine organizacije daje saopštenje u kome brani koga? Miodraga Majića. Ili, možda ga je zabolelo to što je Marijan Rističević narodni poslanik, kolega, postavio pitanje - da li je svojevremeno taj Majić dobio pare za jednu od najskandaloznijih presuda ikada? Najskandaloznijih presuda ikada kada je oslobođena tzv. „Gnjilanska grupa“, o čemu smo slušali.

Ja lično mislim da ga je najviše zabolela činjenica da je on deo jedne šire kampanje. Kampanja je usmerena protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS i u toj kampanji razni ljudi imaju razna zaduženja. Tako neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su političari, neki glume da su nezavisni intelektualci, neki glum, danas to više nije slučaj, ali da su na čelu nekakvih tzv. „nezavisnih institucija“ poput onog Zaštitnika građana, bivšeg, poput onog poverenika za javne informacije, bivšeg, a očigledno da u toj grupi ima i nekih koji glume da su sudije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nismo osnovali društvo narodnih poslanika, još nismo osnovali institut narodnih poslanika da možemo i mi nekažnjeno, odnosno da možemo mirno da kritikujemo sudsku vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod sve greške sudova, a one su moguće i slučajne i namerne, vidi kao grešku vlasti. Oni misle da smo mi kao Narodna skupština nadležni i za sudove u smislu da možemo da govorimo o presudama koje oni donose, da možemo da govorimo o njihovom radu.

Mi ta ovlašćenja nemamo. Tužilaštvo je samostalno, sudstvo je nezavisno. Sudstvo je nezavisno od ove vlasti, ali hajde svi da se pitamo, da li je sudstvo nezavisno od bivše vlasti? Da li je jedna partija pravila sud svoje partije, kada je eliminisala hiljadu sudija? Gospodin Atlagić će vam o tome govoriti, kada su izabrali i mrtvog sudiju samo zato što je partijski bio podoban. Da li je to bio sud naroda ili su ovi koji su znali šta su uradili, koliku su pljačku izvršili, koliko su para iz privatizacije izneli, a po proceni „Fajnenšl integritija“ izneli su 51 milijardu dolara do 2011. godine?

Da li su oni sebi obezbedili sud, sud svoje partije? Ja mislim da su to uradili 2009. i 2010. godine, da bi se izvukli nekažnjeno iz velike pljačke, iz velike pljačke ne samo imovine, već i pljačke ličnih dohodaka onih koji su bili otpušteni, čak i onih koji su zbog silnog otpuštanja postali slabo plaćeni.

Da bi se izvukli iz te velike pljačke, oni su hteli da ustanove, želeli su i pokušali i delimično uspeli da ustanove sud svoje partije. Danas ako želite da osudite bivše funkcionere koji su izvršili pljačku naroda, koji su oteli sve što je bilo društveno, koji su zajedno sa tajkunima i sa stečajnim upravnicima se takmičili ko će više imovine da otme i prebaci na razne belosvetske račune, Maldive, do Kukovih ostrva su stigli sa svojim računima na kojima su ubacivali novac.

To što su oni pokrali je izazvalo novo siromaštvo, taj novac koji su oteli su izneli napolje i izneli ga iz opticaja u zemlji. Nisu ga trošili ovde, već napolju. To je bio dopunski efekat te pljačke koju su oni izvršili.

Najbolje je bilo za njih da lepo izaberu svoje partijske drugove i svoje srodnike. Puni su sudovi zetova, snajki, braće, sestara, bivših funkcionera i bivših pravosudnih glavešina u našem pravosuđu.

Danas oni pozivaju na kažnjavanje narodnih poslanika. Danas oni pozivaju na to da zakoni nisu dobri, jer Bože moj, u njihovo vreme su neki zakoni bili tako dobri da niko ni za šta nije odgovarao. Sud treba da primenjuje zakone. Sud treba da kazni krive i da štiti nevine.

Dame i gospodo narodni poslanici i vi koji gledate ovaj prenos, često taj njihov sud nije kažnjavao krive, a štitio nevine, već obrnuto. Često je kažnjavao nevine, a štitio krivce. Otuda toliko narko dilera. Otuda toliko kriminala koji se desio, koji je kažnjen vrlo blago ili nije uopšte kažnjen. Otuda privatizacija i tajkuni nisu kažnjeni.

Otuda Đilas ima 500 miliona evra, a da niko ne zna kako ih je stekao sa platom od 1000 evra. Često govorimo o proizvodima kriminala koji se desio i od devedesetih, kada su razni tajkuni švercom sticali enormno bogatstvo koje su uvećali posle pada Slobodana Miloševića. Često se pitamo – zašto to nije kažnjeno? Nije kažnjeno zato što one koji su to počinili, sud njihove partije, oni koji su delegirali sudove, nije kaznio.

Jedan od tih primera je sudija Majić. On je samo uradio ono, evo ja ću dati ostavku ako dokaže da nije bio u američkoj ambasadi, evo da pitamo sudiju Majića da li je bio u američkoj ambasadi, da li je išao da im čestita nezavisnost u ime nezavisnog srpskog pravosuđa? Evo, ja tvrdim da je rado odlazio u američku ambasadu. Otuda taj sud njihove partije je donosio odluke i što je najgore, i dan danas sud njihove partije štiti njihove funkcionere. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Milićeviću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, ovde danas razmatramo o sudijama. Ove predložene sudije, radi se o dobrim kandidatima i veoma dobrim ocenama kandidata.

Ono što je važno, a to je da je komisija Visokog saveta sudstva obavila svoj posao onako kako je prevideo zakon, odnosno da kandidati ispunjavaju sve kriterijume i merila za ocenu, a posebno stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Kad to kažem, gospodo narodni poslanici, imam na umu stranku bivšeg režima, a to su ovi koji su okupljeni u savez za drugu pljačku Srbije. Prvo su opljačkali dok su bili u DOS-u, a sada glume po gradovima Srbije putujuće cirkuzante, nije vodila računa o kriterijumima za izboru sudija.

Njima je važno i važnija bila stranačka pripadnost nego stručnost, osposobljenost i dostojnost. Za njihove DS vlasti sudstvo u Srbiji bilo je najgore u Evropi. To ne tvrdim samo ja. To je bila ocena i evropskih institucija. Sudstvo se tada kretalo od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija do neuravnoteženih krivičnih dela.

Podsetiću vas, gospodo narodni poslanici i poštovani građani, 800 sudija su proterali iz pravosuđa, među njima i najstručnije sudije u Republici Srbije, među pet najstručnijih sudija jednu gospođu sudkinju su isterali, ostavili bez posla. To što se tiče kadrovanja, a ima još mnogo bisera. Spomenuću da je pomoćnik ministra pravde, zamislite, pomoćnik ministra pravde, a imao je završenu srednju školu. To je bio njihov kadar. I nije čudno što nam je sudstvo i danas u ovakvoj situaciju, pogotovo u to vreme.

Sudstvo nam se ljuljalo za vreme njihove vlasti kao zgrada sklona padu. Neke su sudije umrli od nepravde, a neki su izvršili samoubistvo. Vlast stranke bivšeg režima kod izbora sudija napravila je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva. Ponavljam, poštovani građani Republike Srbije, napravili su jedan od najvećih skandala u istoriji Srbije time što su izabrali mrtvog sudiju za suca. Izabrali su mrtvog sudiju, pokojnog Ljubišu Ristića iz Požege za sudiju. Verovali ili ne, ali je istina, da je predsednica Visokog saveta sudstva, tada gospođa Nata Mesarović, izjavila, citiram – da su svi kandidati proveravani i da je ona na razgovore utrošila 200 časova sa sudijama. Završen citat.

Poštovani građani, gospodo narodni poslanici, ne znam samo kako je mogla razgovarati sa pokojnikom, sa mrtvim sudijom i koliko je vremena utrošila na njega?

Vi ste, gospodo iz bivšeg režima, izabrali za sudkinju, kad govorim o kadrovima, Sonju Brkić, koja je opasno kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno, verovali ili ne, obavljala dužnost sudije Vrhovnog suda i predsednika Republičke izborne komisije. I, gle čuda, Zakon o sudijama je to izričito zabranjivao. Ona je u RIK-u uzela, a da ne kažem otuđila, dva miliona i 673.000 dinara. Gle čuda, odbila je da vrati taj novac.

Znači, da zaključim, bivši režim nije se pridržavao stručnosti, nije se pridržavao dostojnosti karakteristika koje su tražene u to vreme za sudije.

U izveštaju Evropske komisije, pisano je, citiram – reforme koje provodi vlast, tada u Srbiji, predstavlja posebnu zabrinutost. Završen citat. Iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji“ gospodnje 2008-2012. godine, strana 96.

Evropska komisija nadalje kaže, citiram, proces reizbora sudija, e, tu smo na terenu, bio je netransparentan, rizikujući po tome i princip nezavisnosti. Završen citat. Evropska komisija, na koju se često stranka bivšeg režima, nadalje kaže, citiram, reforme koje sprovodi vlast, bila je kao najgora moguća stvar. Završen citat. Objavila „Politika“ 07.07. gospodnje 2012. godine, strana 1.

Gospodo narodni poslanici i poštovani građani, danas se govorilo o sudiji Miodragu Majiću. Šta reći o tome? U vreme reforme o kojoj sam sad govorio, koju su provodili predstavnici stranke bivšeg režima, iz osnovnog suda, kako reče kolega Rističević, preskočio u Apelacioni sud. To nam govori odmah da nešto nije u redu. Ili se radi o genijalcu ili o muljarošu.

Zamislite, učestvovao u oslobađanju „gnjilanske grupe“, 11 šiptarskih terorista, koji su pobili preko 80 Srba i ostalih nealbanaca. E, to je problem. Otvoreno se priča među Albancima u Kosovskoj Mitrovici da se radi o velikoj svoti novca. Potpuno je u pravu Marijan Rističević kad kaže da se sumnja, pošto se priča da je u pitanju velika suma novca.

Centar za pravosudno istraživanje, zamislite nevladinu organizaciju koju je on osnovao i kojoj predsedava. Hajdemo, gospodo narodni poslanici, shodno tome osnovati nevladinu organizaciju bivših narodnih poslanika i sadašnjih narodnih poslanika i ne možemo raditi šta hoćemo.

On saopštenje za javnost potpisuje sam sebi. Čuli ste ga na TV kako govori, ne samo što govori, nego govorio je čak neistine, da nije bilo javne rasprave o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o javnom postupku. I oglasila se Kuća ljudskih prava. Odmah da kažem da je možda tu naša krivica, pošto mi zaista trebamo doneti zakon o nevladinim organizacijama i onda nam se ne bi dešavalo kao što će se danas desiti, baš danas, baš danas se dešava da nam čovek koji je bio ministar odbrane, uništio vojsku, sveo je na vatrogasno društvo, dao da se istope tenkovi i topovi u Železari, verovali ili ne, dobija nagradu specijalnu za bezbednost i demokratiju, a radi se o Draganu Šutanovcu, u narodu znanog zgrabinovac.

E, to vam je ta nevladina organizacija, koju je formirao NATO, a NATO predstavnici dele svom NATO prašinaru specijalno priznanje.

Sad, vidite, kod izbora sudija, ovaj je sudija izabran bez ijednog dana radnog staža, gospodin Majić, o kojem je ovde reč. Zamislite, sudija Apelacionog suda, a nikada nije radio na žalbama, nije napisao ni odlučivao o žalbama. E, tako nam je sudstvo bilo.

Dolaskom gospodina Selakovića situacija se menja, a isto tako i gospođe Kuburović. Trebaće mnogo vremena da se mnoge stvari promene. Međutim, zato treba strpljenja i treba zaista čestito da se radi i da stranački ne biramo sudija, kao što su to do sada radili.

Nije jedini gospodin Majić koji je oslobodio zločince OVK. To su radili njegovi mentori. Ko su mu bili mentori? A, to su radili gospoda iz DOS, koji su oslobodili 2.108 terorista, uključujući i Brovinu, braću Mazreku itd.

Dozvolite još jedanput da kažem da se zaista priča u Kosovskoj Mitrovici među Albancima za ovu Gnjilansku grupu. Poštovani građani Republike Srbije, među Albancima se priča da se otvoreno sumnja da su uzete velike pare.

Na koncu, dozvolite da kažem da će moja malenkost, kao i ostali narodni poslanici iz SNS i nama koalicionih partnera glasati za predloženu listu, jer se tu zaista radi, kako ste videli iz biografija, o sudijama sa bogatom biografijom, sa bogatim iskustvom, pogotovo kod predsednika sudova koji imaju i dostojnost i stručnost i čestitost u svom radu. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na izgled ovde se radi o formalnoj odluci, a mi danas treba da donesemo odluku o prestanku funkcije predsednicima 114 sudova opšte i posebne nadležnosti.

Reforma pravosuđa je u Srbiji započela 2008. godine, a okončala 2010. godine, formalno je taj vremenski period. Ona je počela od dolaska DOS-a na vlast, pa izbor predsednika sudova, kako reče koleginica Vjerica Radeta, iz zemljoradničkih zadruga. Poznata je izreka Valtazara Bogišića – što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. Uzalud je sad sve pokušavati, mi ovaj posao ne možemo do kraja dobro sprovesti i uraditi.

Moj cilj jeste da ukažem, kolege poslanici, da je pred nama veoma ozbiljan posao i ozbiljan zadatak i mi naše pravosuđe, kao treću nezavisnu granu vlasti, samostalnu, treba da spasimo od tribunalizacije. Da li ćemo uspeti u tome, zavisi od naše volje i snage.

Postoji jedan sudija koji je inače miljenik nevladinih organizacija, ali jednu stvar je rekao, koju bih ja želeo ovde samo da napomenem. Kaže on – ako bi švajcarskog sudiju doveli u Srbiju on bi vrlo brzo postao lošiji nego naš, a ako bi naš sudija otišao u Švajcarsku, vrlo brzo bi se izdigao na nivo koji je tamo. Šta ja želim da kažem ovom rečenicom? Želim da kažem da mi kao narodni poslanici treba da stvaramo pravni okvir za nepristrasnost i za nezavisnost u sudstvu.

Nepristrasan znači da je onaj sudija koji ne gleda da li mu je stranka poznata ili nije, nego se trudi da sudi na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a nezavisan je onaj na koga niko ne može da izvrši uticaj. Da li uticaj postoji na sudije? Naravno da postoji. Bio je i ranije, ima ga i sad. Sad je mnogo manje nego što je bilo. Kakve vrste uticaja mogu da budu? Može da bude direktni uticaj. Njega je u praski mnogo manje, jer je to prepoznatljivo i kao krivično delo. Može da bude posredni uticaj. Toga ima mnogo češće u praksi. To je vrlo često teško i dokazati da je bilo tako, pa onda ne možemo efikasno ni da se borimo protiv toga.

Vrlo često neke evropske komisije, neke venecijanske komisije zahtevaju, ja bih rekao od građana Srbije, nema većeg suvereniteta nego što imaju građani Srbije, neke promene, neka usaglašavanja, a malo ko se bavio proučavanjem načina izbora sudija u drugim tim evropskim i svetskim zemljama sa tzv. razvijenom demokratijom. Vidi se da bogami u Srbiji je ponajviše slobodnog izbora sudstva.

Znate, u Austriji federalni predsednik bira sudije. Zamislite kad bi to bilo u Srbiji. Nama hoće da otmu i nadležnost koju ima Narodna skupština. Ja se ne slažem sa kolegom Neđom Jovanovićem, koji kaže da bi trebalo izmestiti izbor sudija iz Narodne skupštine. U Narodnoj skupštini postoje vrsni pravnici, postoje advokati, postoje ljudi koji su bili ministri u ministarstvima pravde, postoje pravnici koji se bave nekim drugim poslovima i postoje uostalom narodni poslanici koji su iz cele Srbije. Zar neko bolje može da poznaje rad suda, poznaje te sudije od nas narodnih poslanika? Neka kombinacija koju sada imamo je možda i dobro rešenje.

Moram da vas podsetim da je neko ko je bio predsednik Vrhovnog Kasacionog suda, nekada je to bio Vrhovni sud Srbije, pa Vrhovnog Kasacionog, pa nosilac funkcije predsednika Visokog saveta sudstva, gospođa Nata Mesarović rekla – dobili smo presudu. Kada je trebala da izrekne presudu za ubistvo Zorana Đinđića, ona je rekla – dobili smo presudu. Valjda ono što stvarno jeste istina je brže od razmišljanja njenog i nije to jedini njen greh. Njen sin Vladimir Mesarović je izabran, bez ispunjavanja uslova, za sudiju Višeg suda u to vreme u specijalnom odeljenju i sad da ne pričam o njegovim nekim zloupotrebama kasnije, to je već drugo pitanje.

Evo, šta još jedan sudija kaže, takođe miljenik nevladinih organizacija bogami su nevladine organizacije u popriličnoj meri ušle u srpsko pravosuđe. Mi se moramo izboriti protiv toga, vratiti im nezavisnost. On kaže i sledeće – potpuno je tačno da u sudskom sistemu ima veliki broj nestručnih, nesavesnih, verovatno i korumpiranih sudija. Da ih ima, ima ih. Kada iznosimo kritike, govorim za poslanike SRS, mi ne generalizujemo stav. Najveći je broj, pretpostavljamo, čestitih i dobrih, stručnih sudija, ali naravno da ima i onih drugih. Sada način izbora tih sudija dovodi do toga.

Ima jedan objektivan problem. Za pet godina Zakon o sudijama se menjao 12 puta. To govori da… Onda je ovaj sudija donekle u pravu zato što mi ne možemo da prepoznamo, a problem je u sistemu. Oni koji nam pišu, odnosno predlažu zakone, čini mi se da ne usklade život, potrebu i ono što bi trebalo da budu sudije. Ne rade to tako.

Da smo mi pod nekim uticajem izvršne vlasti, odnosno većina, nemojte zameriti, kolega, ali sada ću izneti argument, nikad, ja sam, da ne kažem, dugo narodni poslanik, ima i onih koji imaju mnogo duži staž od mene, se nije desilo da narodni poslanici neki predlog zakona, iz bilo koje vlasti, vrati Vladi, ne usvoje ga. Potpuno sam siguran da je bilo razloga više puta za neke zakone iz oblasti pravosuđa da ne budu ovde prihvaćeni. Da smo to uradili, onda bi se mi jasno odredili prema pravosudnom sistemu i rekli da je naša želja da sudije sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ovako se to ne dešava.

Neko je pomenuo i izbor pokojnika za sudiju Osnovnog suda u Požegi, i to je tačno. Da bi sada sa Požege skinuli tu, to je na neki način ljaga i za ljude koji žive tamo, sudija Osnovnog suda u Požegi je pod rednim brojem 53. kojem 27. maja prestaje mandat. To je jedan možda od najboljih, nije jedini, ali od najboljih predsednika sudova. To je predsednik suda koji je izabran u prošlom veku. Prvi put 1997. godine, šest skupštinskih saziva ga je biralo za predsednika suda. Taj sud nema starih predmeta. To nije samo stvar predsednika suda. To je stvar i sudija koji su tamo. Znači, nema starih predmeta, imaju skoro dnevnu ažurnost. Mi smo ranije imali ogroman problem u tome što se sudske odluke nisu pisale po nekoliko meseci. U ovom sudu skoro u istom danu, kada se donese odluka, ona bude i napisana i otpremljena. Prvi je taj sud uveo EDCL licencu i obučeni su dobili pasoše za to. Oni rade dobro. Nije to jedini sud. Mnogo je takvih.

Nama niko nikada nije dao odgovor – koliko sredstava i novca država Srbije je platila onima koji 2010. ili 2009. godine nisu izabrani za sudije? Negde oko 670 nisu izabrani, 542 je tužilo državu i neki iznosi su bili do 35.000 evra pojedinačno. Neki od tih bivših sudija su jedno vreme radili kao advokati i onda su ponovo izabrani za sudije.

To je takođe jedan veliki problem i dalje što mi zameramo sada vama – da li ste vi nekada izvršili analizu te mreže sudova, da li je to dobro, a ima praktičnih razloga, da li je dobro finansijski, da li je isplativo, da i te male varošice u Srbiji, kojih nije malo, imaju svoje osnovne sudove. Možda će nekome ovo biti smešno, ali to na indirektan način utiče na razvoj poljoprivrede u tim opštinama.

Jedno selo iz opštine iz koje ja dolazim, koje je udaljeno 40 kilometara, pa je osnovni sud u Loznici, u njemu nije samo da je pravda spora, ona je za tog građanina i daleka u svako godišnje doba, da ne govorim posebno u zimskom periodu.

Mi moramo tu nešto da uradimo, da napravite analizu koliki su troškovi putovanja iz jedno u drugo mesto. Sudija iz Ljubovije ujutru ode u Loznicu, pa se onda u osam ili deset sati vrati u Ljuboviju da bi u sudskoj jedinici sudio. Mislim da to nije u redu i da tu treba nešto da se uradi.

Ne znam da li neko u ovom danu može da odgovori – 24. oktobra 2017. godine izvršeno je integrisano pravosuđe Republike Srbije u kosovski sistem, ljudi koji treba da ostvare svoje pravo pred sudovima čekaju već dve godine, a neki čak ne znaju gde se predmeti nalaze. Ti predmeti ili najveći broj tih predmeta je prenet u Leskovac. Sada se postavlja pitanje – da li ih tamo uopšte ima? Naizgled, kao što sam rekao, jeste ovo samo donošenje odluke o razrešenju sudija, ali i za mnogih od ovih stoji 40 godina rada u pravosuđu, 40 godina uspešnog rada, edukacija mnogih mlađih kolega sudija koje su kasnije došli, tako da ovi ljudi zaslužuju jedno poštovanje i ovu analizu koja je bila dopuštena svim kolegama.

Nadam se da će neki odgovori koje sam postavio i dileme dobiti, odnosno da ćemo dobiti odgovore, ali vas molim da ozbiljno izvršimo analizu i da ovaj pravosudni sistem branimo od evropskih uticaja i nasrtaja. Hvala vam.