Zahvaljujem.
Kolega Orliću?
(Vladimir Orlić: Pravo na repliku.)
Izvolite.

Hvala.

Naravno, nemam šta da zamerim niti dopunim reči gospodina Pejovića, ja se njemu zahvaljujem na iscrpnim objašnjenjima koje pruža danas vezano za posao koji obavlja DRI. To je apsolutno sve na mestu.

Ono što sam želeo da prokomentarišem, to je par političkih ocena koje smo čuli danas od ovlašćenih predstavnika različitih poslaničkih grupa. Pre svega, vezano za izveštaj DRI vezano za to šta se danas u Srbiji može pratiti i na koji način.

Ne treba nikada da izgubimo iz vida, dame i gospodo, da ono što DRI radi, a to je pitanje procene da li je nešto po zakonu ili nije po zakonu. Između ostalog, mi možemo da procenimo upravo zahvaljujući onoj skupštinskoj većini koja je neke zakone usvojila kada se pitamo da li nešto jeste u skladu ili nije u skladu sa zakonom koji reguliše javne nabavke, da se zna zahvaljujući kome, može uopšte da se proceni da li je po zakonu ili nije.

Onome ko je taj zakon usvajao i onome ko, to nije nikakva tajna, se ne libi da sve ono što je sumnjivo ili potencijalno sporno istražuje, nezavisno od toga o kome je reč u političkom smislu, da li o predstavniku neke lokalne samouprave koji pripada SNS, stranci lokalne većine ili parlamentarne većine, kako god hoćete, ili drugoj strani, dakle, zahvaljujući tim ljudima mi danas možemo da cenimo da li je nešto po zakonu ili ne i da se bavimo stvarima koje su sporne na način kako zakon propisuje.

Vi ste u jednom od odgovora na navode koji se bave pitanjem koliko je ukupno po vašoj proceni nepravilno potrošeno sredstava u prethodnoj godini dali saopštenje kojim, između ostalog, kažete, to ste rekli „Glasu Podrinja“ u Šapcu, koji je jedan tendenciozan tekst objavio, da nije istina da se ne vrši analiza završnog računa budžeta Republike Srbije. Pomenuto je to kao tema i danas. Dakle, na sajtu vaše institucije objavljeno je deset izveštaja i svaki od njih se bavi završnim računom budžeta Republike Srbije. Između ostalog, to podrazumeva Zakon o radu vaše DRI.

Dakle, to je jedan nepobitan dokaz da se te stvari rade u ovoj zemlji transparentno.

Ako hoćemo da neke stvari tumačimo tendenciozno, pa kažemo – apsolutno sve što je tamo napisano znači kriminal, a nije to učinio gospodin Đurić, i to poštujem, rekao je – ne treba stvari tumačiti tako, ali treba da vodimo računa da ne upadamo u zamke ni kod onih stvari koje vam se čine kao potencijalno dobre i zvučne.

Kažete, npr, negde nešto nije evidentirano kao imovina, pa se ne bavimo da li je to otklonjeno ili nije otklonjeno. Treba da se bavimo time, jer ako nećemo time da se bavimo, onda se postavljaju pitanja na milion i jednom mestu. Evo, npr, na opštini Stari grad, tu je, čini mi se, i dalje u lokalnoj većini odbornička grupa DJB. Da li imate veze sa njima ili nemate, ne znam, ali da ste imali do juče, to znam. I druge grupe koje predstavljaju parlamentarne stranke, između ostalog one koje su danas kritički govorile o izlaganju našeg ovlašćenog predstavnika. Sada, DRI na toj opštini pre neku godinu konstatuje, ako pričamo o tome šta nije evidentirano, da nije evidentirano 600 stanova, da nije evidentirano 70 garaža. Sada, da li mi treba da kažemo – to je dokaz da vi u tim stvarima učestvujete, ili vi neki drugi da u tim stvarima učestvujete?

Mi kao ozbiljni ljudi nećemo to da kažemo, ali ćemo da kažemo to je problem i to mora da se razjasni, mora da se razjasni kao onih 55 miliona koje sada u ovom trenutku sumnjivim agencijama, agencijama koje očigledno koje-kakve huligane angažuju za potrebe Marka Bastaća i onih koji mu pomažu da bude na vlasti. Dakle, to je, takođe, sporno i to mora da se utvrdi, kao i onih, čini mi se, 55 miliona na istoj toj opštini, na opštini Stari grad, subvencija za sportski centar, koji pri tom troši milione na grafička rešenja za logo.

Dakle, to su ozbiljne stvari i to su ozbiljna pitanja i tome treba da se pristupa na ozbiljan način, ako ni zbog čega drugog, da se ne bismo našli u poziciji …

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Završavam rečenicu.

Da se ne bismo našli u poziciji da, kao npr. na Starom gradu ili u Šapcu, zbog onoga što utvrdi DRI, mi sutra treba da objasnimo nekom narodu gde su miliona evra, Zelenović u Šapcu da objasni milione evra ili ovaj Bastać na Starom gradu. Ali, to su stvari koje se neposredno tiču da li će određena teritorija, određeni ljudi na toj teritoriji imati za one stvari za koje su svoj novac izdvajali.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem.

Dakle, iznoseći nalaze iz godišnjeg izveštaja DRI ja nisam ni na koji način implicirao da se po tim nalazima ne postupa, da se konstatovano ne otklanja i, u krajnjoj liniji, iz vašeg odgovora smo čuli da su prioritetne preporuke usvajane 89% itd.

Dakle, imamo na svu sreću pristojan procenat reagovanja na preporuke. Imate i praksu odzivnih izveštaja, gde subjekt revizije šalje izveštaj svoj na vaš izveštaj, gde objašnjava šta je po preporukama uradio. Vi reagujete i na taj odzivni izveštaj itd. A, da li su u nekim opštinama, u kojima je ne znam ni ja ko na vlasti, nedostajale neke zgrade, stanovi itd, e, pa u krajnjoj liniji, vi ćete uraditi reviziju, postoje inspekcije, postoje i sudovi.

Za mene je veći problem taj što vi ne dobijate iz tužilaštva informacije o njihovim odlukama po krivičnim prijavama koje ste vi podneli, iako je moje shvatanje da član 41. stav 3. Zakona o DRI eksplicitno obavezuje tužilaštvo, je eksplicitno piše da organi iz stava 1. o svojim odlukama obaveštavaju DRI. Dakle, odredba je imperativna, oni moraju da vas obaveštavaju, a ne da čekaju da vi nešto zatražite.

Upravo da bi se smanjile nepravilnosti, ovih dve milijarde nepravilnosti, kojih ima po raznim opštinama, kako je rekao prethodni govornik, sa raznim vlastima konstituisanim, sadašnjim, bivšim, mešovitim itd, upravo je zato i važno da vaša institucija bude osnažena. Ja ću samo dodati još neke preporuke za koje nisam imao vremena, jer mislim da je važno, baš zbog prethodno iznetog. Produžiti mandat članovima Saveta. Pet godina je po meni kratko. Zatim, popraviti zakone o državnoj upravi, državnim službenicima i javnim agencijama i pojačati menadžersku odgovornost, uvesti obavezna kontinuirana stručna usavršavanja sa proverama znanja, uvesti obavezu rasprave o odazivnim izveštajima i o revizijama svrsishodnosti, sve u cilju osnaživanja vaše uloge i poštovanja zakona u državi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.

Hvala.

Dakle, kada se neke stvari identifikuju kao sporne i slažem se, onda treba da se pristupi razrešenju situacije na valjan način, što podrazumeva otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, šta ćemo sa stvarima koje se hronično ponavljaju? Šta ćemo sa stvarima koje su sporne iz godine u godinu? To je ono na šta sam ja želeo da ukažem. I, kada npr. neko ko učestvuje u lokalnoj vlasti, kao što učestvuje u lokalnoj vlasti, ponovo neka me ispravi ko zna da grešim, ja mislim da ne grešim, odbornička grupa DJB, dakle, oni kažu, između ostalog, vlast u Starom gradu vlada na partijsko-parazitski način, da li je ovo svojevrsno priznanje ili posipanje pepelom, ne znam, ali slušajte, pri čemu im nije važno ko je iz koje stranke sve dok igra po istoj koruptivnoj muzici.

Negodavali su malopre neki koji čine lokalnu vlast na Starom gradu zbog dužine mog izlaganja, ali pričam o ozbiljnim problemima. Dakle, ko u tome učestvuje kaže – da, da, mi radimo zajednički, burazerski, radimo koruptivno i to je tako godinama već.

Da je to tako godinama već govore podaci. U aprilu ove godine konstatovano – Stari grad je iz budžeta za tekuću godinu do tog momenta potrošio ukupno 127,5 miliona dinara, od čega 54,7 miliona je otišlo na račune nevladinih organizacija, najzastupljenije među njima „Rispekt legal“ i „Kodeks trejd“. Dnevna štampa je, to ste sigurno videli, objavljivala te ugovore. Evo ga „Rispekt legal“, evo ga „Kodeks trejd“. I, zna se, pouzdano se zna da su ljudi angažovani preko ovih agencija na ovaj način, fizička pratnja onog Bastaća, koji je inače na nesreću ljudi koji žive na Starom gradu predsednik opštine, u njegovim akcijama zaposedanja gradilišta, fizičkog maltretiranja radnika koji tamo pošteno rade i nikakvom se politikom ne bave, nikada ništa nikome nažao učinili nisu, rasturanje gradilišnih ograda, rasturanja, skidanja saobraćajnih znakova. To plaćaju ljudi. Nije to pre mesec dana došlo, sletelo s neba po prvi put, i prethodne godine, takođe je utvrđeno u aprilu, 55 miliona je evidentirano, 11% budžeta da je išlo istim ovim ljudima i istim ovim huliganima.

Kada se takve stvari dešavaju, to se neposredno tiče interesa građana. Zbog toga je jako važno da mi o tim stvarima otvoreno govorimo, da ih osuđujemo i, poštovana gospodo, da u ovakvim stvarima ne učestvujemo, niti tako što ćemo podržavati lokalnu vlast, a praviti se da nismo tamo, niti tako što ćemo reći – ako više nisam u organizaciji u kojoj sam bio do pre sedam dana, ja s tim nikada ništa imao nisam. Postoji odgovornost i mimo ove koju utvrđuje DRI, a ona se zove politička odgovornost. Razmislite o tome.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova.

Reč ima koleginica Ana Karadžić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici DRI i poštovani narodni poslanici, danas na dnevnom redu je izveštaj o radu vaše institucije i to je jedan veoma važan parametar koji govori svima nama kako smo radili prethodne godine, ali i šta je to što možemo da poboljšamo u narednom periodu.

Kada govorimo o DRI, mi govorimo o instituciji koja svojom kontrolom rada omogućava transparentnost sistema za koji se svi zalažemo. To nije lak posao, ali se možemo pohvaliti da u poslednjim godinama transparentnost raste.

Srbija mora da nauči da mudro upravlja svojim sredstvima, mora da nauči na koji način će pametno da koristi javne finansije, jer kada govorimo o javnim finansijama, mi govorimo o svom novcu koji pripada građanima Srbije. Da bi postojalo poverenje građana Srbije, taj novac moramo koristiti i trošiti najsvrsishodnije moguće i za korist svih građana Srbije.

Važno je da budemo svesni činjenice da se poverenje jako teško stiče, ali da se veoma lako gubi i da je upravo trošenje javnih finansija jedan od načina da političke stranke koje se nalaze na vlasti izgube poverenje ako to ne rade na dobar način.

Državna revizorska institucija je nezavisno telo, ali kao što ste rekli, ne postoji mogućnost apsolutne nezavisnosti. Međutim, mi smatramo da je ova nezavisnost koja je trenutno zastupljena na dovoljno visokom nivou, ali se nadamo da će u narednim godinama biti i viša. Pričali smo i imali smo ovde primere na koji način se vrši kadriranje, finansiranje, itd, a to je sve usklađeno zakonom na dobar način i zaista smatramo da ne predstavlja nikakav problem kada govorimo o nezavisnosti institucija.

Ohrabrujuća činjenica je strateško planiranje DRI koje se pre svega odnosi na svrsishodnost, koja je jako značajna i, koliko sam shvatila podatak, u ovoj godini će biti 12 izveštaja o svrsishodnosti, što je šest puta više nego u prethodnoj godini, što je svakako za svaku pohvalu.

Ovo omogućava da građani Srbije znaju gde se troši njihov novac, ali pre svega da se spreče određene koruptivne radnje i da se na taj način reše sistemski problemi koje imamo u društvu.

Ono što je takođe jako važno je da je ovo sve usklađeno sa propisima koje zahteva EU, te i da tu nismo u prekršaju.

Značajan rezultat je i kada govorimo o opravdanosti formiranja komisija i različitih radnih tela, pogotovo kada govorimo o onim članovima komisija koji primaju određene naknade za svoj rad, tako da je sad na neki način i svrsishodnost tih komisija uključena, u smislu procene njihovog rada.

Istakla bih takođe važnu činjenicu, a to je da ovim revizijama svrsishodnosti su napravljene i određene uštede. Dala bih primer koji sam čula, a to je da je Ujedinjeno Kraljevstvo uštedelo na ovim revizijama svrsishodnosti na godišnjem nivou, 11 puta su veće od troškova koje oni imaju, odnosno od njihovog budžeta.

Kako bismo imali veće i bolje rezultate, važno je da napravimo bolju komunikaciju između potrošača javnih finansija, javnog budžeta i DRI, kako bi oni na bolji način opravdali budžetski novac koji su potrošili, odnosno kako bi sve nepravilnosti koje postoje na lakši način prevazišli.

Svesni smo činjenica da najviše ima nepravilnosti na lokalnom nivou, pa zatim na gradskim, odnosno republičkim nivoima, gde su budžeti mnogo veći, ali je jako dobra stvar što Državna revizorska institucija veće budžete kontroliše češće, te dolazi do manjih nepravilnosti, odnosno, kada govorimo o većim količinama novčanih sredstava.

Takođe, ono što je jako važno, za šta se ova Vlada zalaže, jeste digitalizacija i elektronska uprava, o kojoj godinama unazad već priča naša premijerka Ana Brnabić. To je veoma važno kada govorimo o elektronskom čuvanju dokumenata, o elektronskom potpisu i mnoštvo drugih pogodnosti koje pre svega omogućavaju krajnjim korisnicima pogodnosti, a to su građani Srbije.

Digitalizacija elektronske uprave predstavlja značajan korak kada govorimo o suzbijanju korupcije, povećanju efikasnosti javnih službi, zbog čega smatramo da će, kada govorimo o digitalizaciji, revizija svrsishodnosti imati mnogo bolje rezultate i zaista uticati da se kvalitet života građana Srbije poboljša.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke podržaće vaš izveštaj o radu. Hvala.

Reč ima kolega Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću sa saradnicima, na samom početku, kada je reč o onome o čemu danas raspravljamo, a to je vaš izveštaj, ja ću istaći nedvosmisleno jasan stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj, jer za to postoji više razloga.

Imajući u vidu da su moje uvažene kolege koje su diskutovale pre mene sa stručnog aspekta, klasično ekonomsko-finansijskog, obrazložile svoje stavove kada su u pitanju određeni delovi vašeg izveštaja, ja to neću činiti na taj način, zbog toga što po vokaciji nisam ekonomista već pravnik, advokat, pa ćete mi dozvoliti da upravo sa ovog pravnog stava iznesem neke stavove i neka razmišljanja za koja smatram da mogu vama da pomognu, kako bi u nekom budućem izveštajnom periodu možda po kvalitetu ovaj izveštaj imao određeni pomak i bio pozitivniji nego što je sada. Naravno, bez imalo razloga za kritiku ovog izveštaja.

Pre svega, moramo poći od onog elementarnog, kako sa stanovišta Ustava, tako i sa stanovišta zakona. Zaista, vi jeste institucija koja predstavlja najviši organ revizije u Republici Srbiji, revizije javnih sredstava Republike Srbije. I mi ne dovodimo u sumnju ni u kom slučaju vašu samostalnost i nezavisnost u radu, jer ste to u praktičnom smislu iskazali.

Ono što je ovde danas izneto u većini primedaba jeste činjenica koja se vezuje za vašu relaciju sa sudovima. Ja moram tu da budem vrlo precizan i da iznesem stav koji je teško dovesti u sumnju.

Prvo, mi znamo da su sudovi apsolutno nezavisni i samostalni u svom radu i da u tom pravcu vi ne možete uticati ni na tok postupka, ni na donošenje odluka. Osim toga, vaš inicijalni deo kada su u pitanju podnošenje prekršajnih prijava, krivičnih prijava, osim toga, to nije vaša nadležnost, to je nadležnost pravobranioca, i to nadležnog pravobranioca, vezuje se za nešto što moramo sa posebnom pažnjom analizirati. Svaki predmet, bez obzira što ih ima mnogo koji su zastareli, ogroman broj zastarelih predmeta, se mora pojedinačno analizirati, kako bi se utvrdio tačan uzrok zastarelosti.

Zašto ovo govorim? Zbog toga što uzroci zastarelosti nisu samo na neradu sudova, neangažovanju, neangažovanju tužilaštava. Ne možemo generalizovati situaciju u kojoj se može desiti da postoje i drugi objektivni a ne subjektivni razlozi koji dovode do zastarevanja.

Naravno, ja ne želim u tom smislu da aboliram bilo koga ko je deo pravosudnog sistema koji je svojim neradom doprineo da dođe do zastarevanja. I tu sam potpuno saglasan sa svojim prethodnicima koji su na ovu temu diskutovali. Ali, ponavljam, sa posebnom pažnjom, svaki predmet mora imati posebnu vrstu analize, kako bi se utvrdio uzrok zbog čega je zastarelost nastupila.

Drugo, iz vašeg izveštaja možemo da izvučemo određene pouke, ali ne samo mi, nego i predlagač, jer mi nismo predlagači zakona. Predlagač zakona, kada su u pitanju regulative, norme, koje se odnose na vaš rad, je resorno ministarstvo. U tom smislu, i resorno ministarstvo ima neku vrstu obaveze da iz vašeg izveštaja izvuče određene zaključke i utvrdi da li je ovaj zakon, koji smo mi usvojili, u praktičnom smislu reči ostvario svoju svrhu, odnosno da li je u praktičnoj primeni dao odgovarajuće rezultate.

Zašto sada ovo pitanje posebno akcentiram? Upravo zbog ovog odnosa eksterne i interne revizije. Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, interna revizija i eksterna revizija moraju da budu u korelaciji i komunikacija između eksterne i interne revizije je neminovnost. Da li postoji komunikacija između eksterne i interne revizije? Ja tvrdim da ne postoji, ali ne u celini, nego delimično. Zašto? Zato što interne revizije na nivou lokalnih samouprava još uvek nisu u punom kapacitetu zaživele. To je prvi razlog.

Drugi razlog jeste sam rad interne revizije. Da li su interne revizije bile pod odgovarajućom vrstom nadzora i kontrole njihovog rada? Da li imamo u izveštajima, ne samo ovom, nego i u prethodnim izveštajima podatke o tome da li su interne revizije ostvarile rezultate koji se od njih očekuju u svom radu?

Prema tome, to je pitanje koje više građani traže da se dobije odgovor na isto, a mislim da bi možda u tom pravcu trebalo izveštaj i dopuniti.

Što se tiče prebacivanja odgovornosti, čini mi se da je kolega malopre rekao, da izvršitelji preuzimaju nadležnost sudova. Nije tačno, izvršitelji ne mogu da preuzmu nadležnost sudova, jer oni imaju jasno preneta javna ovlašćena u okviru kojih se moraju kretati i sprovoditi one poslove, preduzimati one radnje koje su im zakonom stavljene u nadležnost.

Gospodine Pejoviću, ono što je pohvalno, pohvalno je da ste naveli precizne podatke o sprovođenju 436 revizorskih izveštaja, da je obuhvaćeno raznim vrstama kontrole u okviru nadležnosti vaše institucije 209 subjekata.

Sada bih vas zamolio, ako sam u pravu, a vi me ispravite ako možda pogrešim, ako je 209 subjekata obuhvaćeno i ovim izveštajem i kontrolama - da li na taj način izvodimo dva zaključka koji su možda dijametralno različita? Jedan, da je i vaš rad i finansijska disciplina i sigurnost koja se uvodi preko vas u državi Srbiji na neki način popravila stanje, pa imamo mnogo manje protivpravnosti i nezakonitosti nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu ili onaj drugi zaključak, za koji ja ne verujem da postoji, odnosno da može da se prihvati, a to je da je 209 subjekata, koji je neuporedivo manji broj u odnosu na neki prethodni, izveštaj je bio isključivo iz razloga što nije postojao dovoljan kapacitet da se obuhvati veći broj subjekata?

Zašto kažem da ne verujem? Ne verujem zbog toga što znam i siguran sam da je i Vlada Republike Srbije preko Skupštine Republike Srbije dala određeni doprinos da se vaši kapaciteti i vaši resursi podignu na viši nivo, a i sami ste malo pre prokomentarisali, nadam se da sam vas dobro razumeo, da imate daleko veći broj potencijala u vidu timova, u vidu ekipa koje su na terenu i koje sprovode određene kontrole. Da li je to dovoljno ili ne, to je više pitanje na koje ćete vi dati odgovor i nama i građanima, na osnovu čega opet mi treba da izvedemo određene zaključke.

Kada je u pitanju zakonska regulativa, tu zaista moramo da povedemo računa o budućem periodu, da i postojeće zakone unapredimo po kvalitetu. I dalje ostaje izvestan prostor i kada su zakoni u pitanju za koruptivno delovanje, bez obzira što smo mi zakonsku regulativu podigli na viši nivo po kvalitetu.

Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama ili neki prateći zakoni koji su komplementarni sa Zakonom o javnim nabavkama i dalje ostaje prostor za određene vrste koruptivnog delovanja ili korupcije, u svakom slučaju nečeg što je štetno, što je protivpravno i što zavređuje odgovarajuće postupke, odnosno izricanje odgovarajućih sankcija.

U tom pravcu vi treba da imate našu podršku kako bi zakonska regulativa, na koju inače ukazujete kroz preporuke u kom pravcu da se izmeni, dopuni, itd, predstavlja našu obavezu i naš zadatak da vam pomognemo u smislu donošenja zakona koji će u praktičnom smislu doprineti onome što je naš zajednički cilj, a to je da se upravo revizije finansijskih izveštaja upodobe sa faktičkim stanjem, a da faktičko stanje bude pozitivno stanje, da vi imate što manje posla. To je cilj.

Ono što, takođe, zbog građana treba istaći, jeste da ste vi zaista u ovom izveštaju obuhvatili sve subjekte državne revizije u granicama onoga što je kontrolisano.

Ono što, u ime poslaničke grupe SPS, moram da istaknem, jeste da je jako pohvalno što su obuhvaćeni direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi, NBS, što je zaista vaša, hajde da kažem, jedna od najdelikatnijih obaveza, imajući u vidu nadležnosti poslova NBS i njenu ulogu u ekonomsko-finansijskoj sferi, kada je u pitanju Republika Srbija, javna preduzeća, političke stranke, pravna lica, fizička, lica, itd, dakle svi oni koji po zakonu mogu biti obuhvaćeni.

Kada su u pitanju političke stranke, ja ću samo kratko prokomentarisati da mi se čini da bi trebalo u nekom izveštaju navesti šta je to što je doprinelo određenim protivpravnostima, određenim nezakonitostima u vremenskom periodu od pre deset godina i više kada je u pitanju delovanje političkih stranaka i finansiranje političkih stranaka.

Podsetiću da mi imamo na snazi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji u svakom slučaju ima prilično jasnu i preciznu regulativu, ali sa druge strane to nije razlog da i on kao takav ne doživi određene izmene, dopune koje podrazumevaju da se i taj deo finansiranja političkih stranaka primeri onome što i kroz vaš izveštaj nalaže da nemamo probleme i da nemamo bilo kakav razlog da se posvetimo ovom pitanju kao kršenju zakona. Ne, naprotiv. Ja nemam zaista taj podatak recimo iz perioda od 2001, 2002, 2005, 2006. godine do 2012. godine, kakav je status političkih organizacija, stranaka u odnosu na vaš posao, na vašu delatnost, na vaše nadležnosti kroz kontrole, revizijski nadzor i sve ostalo.

Na kraju, ono što želim da istaknem jeste da mogu izneti jednu sugestiju, ukoliko je naravno ona za vas prihvatljiva, a to je da se posveti veći stepen i veća pažnja edukacijama koje vi inače sprovodite. Ovde sada ne govorim samo o edukacijama onih koji su podvedeni kao vaš kadar pod poslove i nadležnosti kojima se bavi institucija, već oni nad kojima se vaši poslove i nadležnosti odnose, a to su upravo oni na koje su moji prethodnici ukazivali. To su ljudi koji rade na nivou lokalnih samouprava u javnim upravama, opštinskim upravama, gradskim upravama itd. Tu je naš generator problema i onda bi bilo opet opasno da generalizujemo priču, pa da kažemo – svi su načelnici opštinskih i gradskih uprava koruptivni i svi oni zlonamerno ili umišljajno krše zakon, povređuju određene imperativne norme itd. To bi bilo jako loše, jako nekorektno, netačno i u svakom slučaju ne bi doprinosilo rešenju problema.

Prema tome, moramo da pođemo od činjenica da ljudi zbog nedovoljne edukacije, nedovoljnog znanja, nedovoljne stručne profilisanosti, nedovoljnih stručnih referenci ili kapaciteta, svejedno, sticajem okolnosti uđu u fazu povrede zakona, naročito kada su u pitanju odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kontrola postupaka u javnim nabavkama koja se uglavnom, da budemo iskreni, ne poštuje, zbog čega i dolazimo do ovih pitanja i ono što je najprisutnije u praksi to je neusklađenost normativnih akata sa odredbama zakona i podzakonskih akata. Ta neusklađenost upravo generiše probleme na nivou lokalnih samouprava i u tom pravcu bi trebalo posvetiti pažnju kako bi se ti problemi otklonili.

Na samom kraju, ovo su samo bile krajnje dobronamerne sugestije sa jedne strane. Sa druge strane, jedna ocena koja je mogla iz ovog ugla da se da bez namere da se devalvira bilo šta što su moji prethodnici rekli i što ste vi krajnje razložno izneli sa veoma jasnim i nedvosmislenim obrazloženjem, tako da uživate podršku i u vašem radu, u radu vaših kolega, vaših saradnika i zaista ćemo imati priliku da vas podržimo i kada bude dan za glasanje. Zahvaljujem.