Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da govorim tek na kraju. Budžet je plan prihoda i rashoda. Revizori treba da kontrolišu rashode. Nemam ništa protiv da kontrolišu oni i pčele, ali to nije u opisu njihovog posla, ali to govori o prethodnom govorniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi, kada su vladali oni na čijoj listi je izabran, podsticaj u poljoprivredi su bili od 120 do 180 miliona evra. Pri tome, dug je bio 15,2 milijarde, koji je ostavljen. Ni to nisu isplatili.

Tada se ćutalo. Danas, kada su podsticaji 350 miliona evra, 43 milijarde u odnosu na 19 milijardi 2012. godine, uz isti kurs od 117 dinara, danas imate koji su više nego duplo manje plaćali. Imate pravu kuknjavu, suze. Veoma dirljivo je kako su subvencije malo. Nije tačno, dva puta i nešto su veće.

Kada smo već kod pčela, a gospodin Miletić će govoriti iza mene, pa ću uštedeti vreme, za vreme njihove vlasti, kada je potpisan najgori sporazum za poljoprivredi, najgori deo u SSP, potpisan 2008. godine, tada su ćutali. Dakle, tada su za pčele izdvajali nula dinara, a sada se po košnici izdvaja 720 dinara, a nadam se da će taj iznos biti daleko veći i radi se, da gledaoci znaju, o stotinama i stotinama miliona dinara koje mi izdvajamo za pčele, a oni nisu.

Na kraju, od istog govornika smo čuli ranije da su za pomor krivi cvetovi suncokreta zbog tretiranja semena. Pošto u maju mesecu suncokret ne cveta, još nije procvetao, sada imamo neku drugu dilemu, na čast pčelama, meni je žao što je došlo do uginuća, na to treba paziti, pre svega treba da paze poljoprivrednici, a ne revizori, moram da iznesem ove podatke i da kažem da revizori rade ono što ranije nisu radili, da sam ja imao čast još ranije da upoznam direktora revizorske ili predsednika koji je uradio jedini na kršten način reviziju u opštini Inđija 2013. godine, koja je rezultirala sa sedam krivičnih i četiri prekršajne prijave. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, zaista je revizija jedna od najvažnijih i najznačajnijih institucija koje trebamo imati i imamo kao mehanizme zaštite onoga što čini javno dobro, kada su u pitanju finansije i to je nešto što je izuzetno bitno.

Posebno je važan segment o kojem je i revizor danas govorio, a to je ta nezavisnost rada koja, recimo, u prethodnim periodima nije baš bila transparentna i javna, pogotovo kada su u pitanju neki lokalni problemi, lokalne zajednice, gradske opštine itd. Zato je zaista važno da danas i ovih godina sa ovim sastavom DRI imamo tu svest o nezavisnosti.

Kao primer, navešću opštinu iz koje dolazim, odnosno grad Novi Pazar, još 2011. godine tadašnja vlast prosledila je izveštaj o zloupotrebama budžeta za 2000, 2008. godinu kada je vlast činio gospodin Ugljanin sa svojom ekipom, gde je ustanovljeno da je preko 20 miliona evra tada nestalo nenamenskim trošenjem budžeta. Međutim, to tada niko nije ni uzimao, niti razmatrao ozbiljno, jer je bukvalno u tom periodu gospodin Ugljanin bio deo republičke vlasti.

Zato kažem da je za nas koji dolazimo iz manjih sredina izuzetno važno da imamo jednu nezavisnu instituciju koja će kao što je u prethodnom periodu, kako čusmo, mnogo puta utvrdila nepravilnosti, bez obzira što neko ko je sada na lokalnoj vlasti isto tako je i na republičkoj vlasti, ukazivale na te probleme. Dakle, to navodim kao jedan svetao primer ovog sastava revizorske institucije.

Naravno, takođe pozivam da malo veću pozornost ova institucija stavi na druge opštine. Recimo, imamo jako puno dokaza u poslednje vreme o malverzacijama javnih nabavki budžetskih sredstava u Opštini Tutin. Ja sam ovde nekoliko puta govorio o zloupotrebama i mahinacijama kada je u pitanju vodovod, dakle, izgradnja vodovoda u Tutinu, gde se već nekoliko puta izdvajaju sredstva iz budžeta i ta sredstva idu u nepovrat na različite načine, a građani i dalje nemaju vodu.

Ili, recimo, izgradnja famozne sjeničke kuće u Sjenici, gde se nekoliko puta milionska sredstva izdvajaju iz lokalnog budžeta, a ta kuća još uvek nije završena i ta kuća, u stvari, u svim ovim građevinskim proračunima ne može njena izgradnja koštati ni pola miliona, a kamoli nekoliko miliona evra, kako to današnji i tadašnji predsednik opštine iz reda Ugljaninove stranke spočitava i bukvalno onako bahato to svojim odbornicima kada je u pitanju budžet navodi kao svoju neku satisfakciju. Na isti način, dakle, kada je u pitanju ovaj problem u Tutinu.

Zato je vrlo važno da pored ovih stvari koje ste govorili posebnu pažnju prema prioritetima usmerite na te lokalne zajednice, gde imamo tzv. lokalne šerife, koji budžetska sredstva, u stvari, koriste na taj način da zadovolje sebe i svoje neke najbliže saradnike, a ono što su problemi građana i zašto se ta sredstva dodeljuju u stvari biva nerešeno i mi svi ostajemo u problemu, recimo, kao što je i dan danas u Tutinu u poznim godinama 21. stoleća ljudi nemaju pijaću vodu, a opet ponavljam, iz stranih investicija, iz republičkog budžeta, iz lokalnog budžeta je mnogo puta izdvajan novac da se uradi vodovod za građane Tutina.

Zato je vrlo važno da zaista nastavite u ovom smeru i da do kraja odradite sve ove stvari, posebno da imate u vidu ta mesta koja su osetljiva i gde se to onda predstavlja kao nedobronameran odnos vladajuće stranke većinskog naroda prema manjinskim narodima, a u suštini se radi o lokalnim šerifima koji zloupotrebljavaju i republičke budžete i lokalne budžete i nekom tzv. patriotskom pljačkom unižavaju standard i ugrožavaju živote običnih ljudi. Hvala.

Zahvaljujem kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Kolega Miletiću, preostalo vreme vaše poslaničke grupe je četiri minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi članovi Saveta DRI, uvaženi predsedniče Saveta, gospodine Pejoviću, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, ja sam u određenom vremenskom periodu bio i odgovoran za budžet opštine Svrljig, gde ste vi kao institucija to kontrolisali i ja kao odgovorno lice i svi mi koji smo bili na nekim funkcijama treba da poštujemo ono što vi radite. Vi radite u interesu svih građana naše Srbije.

Vi radite sve ono što je potrebno da oni koji rade, koji dobiju poverenje i dobiju odgovornost od naroda da moraju raditi odgovorno, u skladu sa zakonom i vi to radite na najbolji način.

Inače, kako smo malo pre čuli, 2006. godine DRI je formirana. Unazad nekoliko godina, odnosno 2012. godine pa na ovamo vi ste zajedno sa vašim kolegama krenuli da radite mnogo ozbiljnije zato što cilj svih nas koji smo sada tu jeste da se maksimalno radi onako kako treba, u skladu sa zakonom, sa pravilima koje propisuje zakon, u skladu sa svim onim što je za dobrobit svih građana naše zemlje Srbije.

Inače, mi svi koji smo tu, a i vi, želimo da uradimo što je bolje za sve naše ljude koji žive u malim sredinama, da obezbedimo kroz uštede, kroz javne nabavke, koje vi kontrolišete i vi kao prvo, vaši saradnici i vaše kolege kada kontrolišete budžete, imate određene pravce, dajete sugestije, dajete primedbe, radite savetodavno, normalno, radite ono kada se vidi da neko ne radi onako kako treba, da krši zakon, tada vi postupate po zakonu. Vaš rad, vašu proveru i sve ono što radite, dostavljate nadležnim ministarstvima, nadležnom tužilaštvu i normalno, svako za svoj nerad, odnosno svako onaj koji je radio loše, a to je radio sa ciljem da obogati sebe, da obezbedi sredstva za sebe, za one pored sebe ili za nekog drugog, ti ljudi moraju da odgovaraju.

Ja mislim da vi vaš posao u okviru onog što radite, radite izvrsno dobro. Inače, mi smo unazad desetak dana imali zajedničku sednicu Odbora za finansije sa koleginicom Tomić, koja to vodi. Tu su bili Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu i gospodin Bogatinović i ja, gde smo na tim zajedničkim sednicama razgovarali o svim onim potrebnim stvarima koje su bitne za našu poljoprivredu, gde moramo upotrebiti sve pozitivne stvari, vaše sugestije, a i potrebno je, recimo za lokalne samouprave da se obezbede sredstva da sutra mogu finansirati protivgradnu zaštitu, da platimo strelce, da zaštitimo naša polja, ali to da bude u skladu sa zakonom, u skladu sa pravilima službe, kako kaže zakon.

Zajednička sednica je pokazala, vi ste dali, mi smo vama dali određene sugestije, vi ste te sugestije stavili, što se kaže, na papir i siguran sam da ćemo u periodu koji dolazi obezbediti još kvalitetnije zakone, odnosno pravilnike, gde ćemo obezbediti sigurniju primenu svega onoga što je potrebno, a sve za dobrobit naše poljoprivrede, naših sela i naše zemlje Srbije.

Normalno, svedoci smo da u malim sredinama odgovornost jeste na predsednicima opština, na direktorima preduzeća, ali svedoci smo da zbog nedovoljnih mogućnosti upošljavanja ljudi, veliki broj malih opština, recimo, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, te male opštine nemaju, konkretno, kod nas nemamo budžetskog revizora, nemamo određene kadrove koji bi sutra potpomogli ljudima koji vode opštine da to rade na najbolji način.

Ali, uz vašu podršku, uz vas, uz ljude koji rade u Nišu, u Zaječaru, vaše kolege, zajedno svi, uz vašu sugestiju, dobronamernu, ali normalno, radite to na način da neko sutra kad neko pogreši, da neko sada odgovara, idemo napred, idemo na bolje, štitimo budžete, štitimo sve ono što je potrebno, a za sve to dobijaju se sredstva. To su parametri koji su vidljivi, nova radna mesta, novi putevi i sve ono što je bitno za sve nas.

Ja ću podržati vaš izveštaj, jer mislim da radite onako kako treba i mislim da svi moramo biti odgovorni u skladu sa svim potrebama.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovani potpredsedniče Milićeviću, poštovani predsedniče DRI, gospodine Pejoviću sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, ja bih zamolio, gospodine potpredsedniče, da potpredsednik Skupštine dozvoli da govorim.

Veoma je značajno što danas Narodna skupština posle više godina razmatra Izveštaj DRI. To je nezavisna institucija koja od svih ostalih nezavisnih institucija u našoj državi, po mojoj proceni, najbolje funkcioniše, ima najbolju saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije i sa njenim odborima.

Državna revizorska institucija je ostvarila, kako smo mi to i na Odboru konstatovali, veliki uticaj na korisnike, i to se može konstatovati da je stanje mnogo bolje nego što je bilo ranije, kako u ponašanju i odnosu subjekata korisnika prema DRI, prema trošenju javnih sredstava, ali isto tako, na osnovu ušteda koje su iznete u Izveštaju DRI.

O tome je govorila uvažena predsednica Odbora za finansije Aleksandra Tomić. Ja nemam posebnog razloga da šire o tome govorim.

Uvaženi predsedniče DRI, vaša institucija u svom izveštaju, u vašem izlaganju danas ustanovila je i utvrdila mnoge nepravilnosti, nedostatke, slabosti, neke nezakonitosti i jedan deo zloupotreba. Na to je ukazala, moram reći, i Evropska komisija, a i posebno, nema gospođe Filipovski, GOPAK naš koji funkcioniše u okviru Narodne skupštine.

Izražavam svoje veliko zadovoljstvo, pošto sam pratio redovne sve izveštaje DRI i ovaj sada, učestvovao na svim sednicama Odbora za finansije, što možemo konstatovati da je stanje mnogo bolje, povoljnije nego što je bilo, i to uticajem DRI. Isto tako, izražavam zadovoljstvo odnosom DRI prema korisnicima. U toj saradnji su te slabosti otklonjene, dogovorom, uvažavanjem, poštovanjem itd.

Sve ovo daje osnovu za to da mi danas na sednici Narodne skupštine konstatujemo potrebu, pre svega, lično mislim da treba prihvatiti Izveštaj DRI i što je posebno važno, prihvatiti zaključak i inicijative Odbora za finansije.

Takođe, mislim da treba da istaknemo tu potrebu donošenja jednog broja zakona i izrade većeg broja zakona, pravilnika i uredbi.

Usvajanjem Izveštaja DRI, kao i zaključka Odbora za finansije, Narodna skupština preuzima veliku odgovornost. Molio bih da to imamo u vidu. Pre svega, na realizaciji tog zaključka i tih inicijativa koje smo dali na Odboru, zajedno sa Odborom za poljoprivredu, zajedno sa DRI. Ta odgovornost se ogleda u tome da, kako bih ja rekao, zadužimo Vladu i obavežemo Vladu, ja tu računam i ministarstva, pre svega se odnosi prema Vladi, da u najkraćem mogućem vremenu preduzme odgovarajuće korake, pre svega na pripremi izmena i dopuna više zakona, čak lično mislim i Zakona o DRI, kao inicijativu i DRI i naše Narodne skupštine, da donese više, to smo konstatovali i na sednicama, više uredbi i pravilnika.

Pre svega, mislim da je jako dobro i bitno da ministarstva, odnosno Vlada u celini, uvede veću kontrolu prema korisnicima i institucijama. Tu su velike slabosti i nedostaci. U tom pogledu preuzima odgovornost i da o tome, kao poslednji zaključak, redovno obaveštava Narodnu skupštinu u vezi sa tim.

Na kraju, moram da izrazim pohvale prema DRI za taj rad i odnos koji je pokazala i isto tako, posebno, Odbor za finansije, koji je radio u poslednjem periodu više dana.

Zbog činjenica koje je gospodin Pejović izneo u parlamentu u vezi sa izveštajem, zbog izlaganja Aleksandre Tomiće, predsednice Odbora, naša poslanička grupa PUPS će dati glas za ovaj izveštaj i posebno za zaključak koji je Odbor za finansije predložio Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici DRI, želeo bih u ime SRS da vas podsetim da su poslanici SRS sa jednim brojem narodnih poslanika iz SNS još 2004, 2005. i 2006. godine insistirali i mogu vam reći da smo tražili da se utvrdi, pošto je bio donet Zakon o DRI, gde ta institucija stanuje, gde je sedište, ima li pečat, koliko ima zaposlenih. Ja sam neposredno ispred poslaničke grupe SRS došao u Narodnu skupštinu i potkrovlju Narodne skupštine, gore na spratu našao sam u jednom kabinetu četvoro zaposlenih koji su mi se predstavili da su predstavnici DRI. Među njima je bio gospodin Sretenović i tri gospođe.

Kada sam saznao za to, ja sam u poslaničkoj grupi izneo taj podatak, ali smo u Narodnoj skupštini istovremeno zatražili da nam se dostavi izveštaj o tome da li je DRI dostavila Narodnoj skupštini pravilnik o sistematizaciji radnih mesta. Jedva smo uspeli da izbunarimo iz nekih fioka tadašnje vlasti, dakle žutog preduzeća, i saznali smo da je DRI na vreme dostavila pravilnik, da bi Skupština usvojila. Međutim, kada smo postavili pitanje - kada će biti dostavljen na dnevni red, obećano nam je da će biti stavljeno na dnevni red, pa je posle izvesnog vremena, više meseci, stavljen na dnevni red taj pravilnik o sistematizaciji DRI, da bi naknadno saznali da je ovo četvoro predstavnika DRI bilo preseljeno u podstanare, u hotel "Bristol", u neku dole neuslovnu prostoriju.

Nakon toga, pošto je usvojen Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta DRI, mi smo se od tada pa do današnjeg dana uvek interesovali i tražili podatke o tome da li DRI vrši svoj posao i da li ga obavlja u skladu sa zakonom? Mogu da kažem da smo mi, srpski radikali, u to vreme nailazili na razumevanje i dobru saradnju sa gospodinom Sretenovićem i njegovim saradnicima.

Mi smo tada ukazali da je malo državnih revizora i da je malo zaposlenih. Znate šta vi predstavljate u toj DRI? Vi predstavljate jedno formacijsko odeljenje, a imate jednu armiju i jedan korpus. E sad, vidite koliko imate u jednoj armiji pripadnika a koliko imate u jednom odeljenju? U tom odeljenju imate 10 pripadnika ili vod 30 pripadnika.

Postavlja se sad jedno delikatno pitanje, kako je rekao Ante Fijamengo - da li je moguće, jel to diskutabilno pitanje, da li vi možete da se izborite sa tolikom armijom kriminalaca u ovoj državi? Prema onome što ste vi u izveštaju naveli, zabrinjavajuće je. Vi ste rekli da ste, vršeći svoje kontrole, utvrdili da je 270 milijardi dinara vrednosti koje su nanete zloupotrebama i nepravilnim radom.

Drugo, vi kažete da nemate instrumente da pratite rad drugih državnih organa. Kažite mi, a kako vi mislite da obavljate svoju dužnost, ako nemate mogućnost uvida o tome koji su rezultati podnetih 2.165 prekršajnih prijava i koji je rezultat o podnetim 263 krivične prijave?

Dame i gospodo, u izveštaju nedostaje šta je to bilo sa onih 1.043 prekršajne prijave koje nisu uzete u proceduru? Tu se postavlja pitanje javnosti, postavlja se pitanje tužiocu, postavlja se pitanje sudiji i njegovom predsedniku - kako je moguće, da li ljudi koji sebi dozvoljavaju taj luksuz da traže nezavisno pravosuđe, evo slike nezavisnog pravosuđa, evo ga. Znate šta će biti ukoliko budu usvojeni ustavni amandmani Venecijanske komisije? Kriminal u kriminalu. Kriminal dubokih korena baš u pravosuđu. Kako to da se iz ovoga ne sazna koji je rezultat, koji je sudija imao predmet u radu, poimenično, sudovi, tužioci i sudija? Koliko je procesnih radnji preduzeo u tom pojedinačnom predmetu? Zašto je došlo do zastarelosti? Ko će da odgovara a ko će prouzrokovanu štetu da nadoknadi?

Preko toga prelazite. Vi se ne usuđujete da postavite pitanje. Pojedinačno - podneto je prekršajnih prijava zbog iznosa tog i tog, nepravilnost ta i ta, zloupotreba službenog položaja ta i ta, nije uzeta krivična ili prekršajna prijava u razmatranje. Po zakonu, dužan je sud za prekršaje, a dužan je i javni tužilac ukoliko vam odbaci krivičnu prijavu, da donese rešenje, na koje imate prigovor. To ne ulazi u praksu i vi se ne služite tim instrumentom. Ne možete se ni služiti jer vam tužilac ne dostavlja rešenje na koje imate prigovor u roku od osam dana.

Postavlja se pitanje kvalifikacija dela. Nisam siguran da dajete pravu kvalifikaciju. Ne mislim na vas, nego na zakonodavca, kako je predvideo kvalifikaciju krivičnog dela i kvalifikaciju prekršaja, inkriminacija, da je do tog iznosa potrebno da se sprovede istraga, da se učiniocu toga krivičnoga dela izrekne određena kazna u tom i tom iznosu. I šta će se desiti? Naš Krivični zakon ne može biti primenjen ovako kako vi poslujete. I vi ne možete da prema Krivičnom zakonu, stav 1, inkriminacija dela, koji predviđa, vrednost, stav 2, do koje vrednosti, milion i 400, preko milion i 400 koje su kazne predviđene…

Kako se može dogoditi i kako je moguće u jednoj pravnoj državi da se za prekršaj podnese krivična prijava gde su milioni bili u pitanju, pranje novca ili zloupotrebe i pronevere? A vi imate onoga jadnika koji je ukrao tri kobasice ili bicikl, za njega je predviđena kazna zatvora od jedne godine do tri godine zatvora. Kako je to moguće?

Veoma sam obradovan što imate ekipu, ali vaša je ekipa mala. Drugo, morate se boriti za nezavisnost, morate se boriti za izmenu propisa, mora se uskladiti Krivični zakonik, Prekršajni zakon, sa ostalim propisima koji su iz vaše oblasti, jer vi imate dobru nameru da izvršite internu reviziju.

Kada su te revizije u pitanju, morate voditi računa. Zabrinut sam i imam veliku primedbu što u izveštaju niste naveli koji su, poimenično, predsednici opština i gradonačelnici odbili saradnju. Drugo, što niste naveli u vašem izveštaju: u tom i tom gradu, u toj i toj opštini utvrdili smo sledeće nepravilnosti, utvrdili smo zloupotrebu službenog položaja od tog, tog i tog, a pre svega predsednika opština i gradonačelnika, jer su protiv njih podnete krivične prijave. Čisto sumnjam poimenično, jer ovde u izveštaju ni jednog nema, a oni bi morali ovde da se nađu, na ovoj listi.

Interne kontrole. Znate kako je? Mi nismo više feudalno društvo. Mi nismo ni u onom periodu, posle Prvog i Drugog svetskog rata, kada je naša administracija bila na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou toliko neuka i toliko nepismena. Imamo dovoljan broj i pravnika. Pravni fakultet u Beogradu je jedan jako cenjen fakultet u Evropi. Ti ljudi koji rade u internoj kontroli, mora da se utvrdi, gospodo, ko kosi, a ko vodu nosi, ne može bez toga. Ovo je sve paušalno što mi ulepšavamo našim zaključcima ili izveštajima. Bez činjenica nijedan sudija neće da vam prihvati prijavu ukoliko nema dokaze, a ako ima dokaze i taj sudija zaobiđe te dokaze ili izvrne i falsifikuje, taj sudija donosi nezakonitu odluku zbog čega on mora biti razrešen.

Dame i gospodo narodni poslanici, za DRI imam pitanje - šta je DRI učinila povodom 24 nezakonite privatizacije, tzv. pljačkaške, a ne radi se samo o 24? Da sam ja u pitanju kao ministar pravde, radikal, Srbin i pravnik sa 40 godina u praksi, i da sam kao savezni ministar imao ovo na dnevnom redu, gospodo, ovde bi se moralo naći ime i prezime izvršioca krivičnih dela i zloupotreba i pljački za ove 24 privatizacije.

Pre svega da vas podsetim, ako niste znali, a ja ću vas sad podsetiti, gospodo, koje su to 24 privatizacije, a bilo ih je nezakonitih 2.082 u periodu od 2000. do 2012. godine. Ne mogu da optužim bilo koga drugog nego žuto preduzeće koje je u to vreme žarilo i palilo, radili su šta su hteli, a sad se zna gde su oni i gde su se sve infiltrirali.

Imate na prvom mestu „Sartid“. Znate kako je on prodat i da je protiv Miroljuba Labusa, Božidara Đelića i Aleksandra Vlahovića bila podneta krivična prijava i da je bila, pre svega, otvorena istraga, ali je istraga zatvorena i da je naneta ogromna šteta. Zato je 90% tenkova Vojske Jugoslavije, pre svega, pretopljeno i dato Amerikancima da prodaju i da izvuku pare iz Srbije.

U pitanju je „Jugoremedija“ u Zrenjaninu. Šta je tu u pitanju? U pitanju je šteta za državu 7,5 miliona evra. Da li znate, gospodo, to? Da li pratite? Da li hoćete da gledate od 2000. godine šta se radilo? Ako ne vi, šta radi Agencija za privatizaciju? Šta radi javni tužilac? Šta radi nadležni sud?

„Mobtel“, takođe jedno preduzeće koje je zaista ogromne milione steklo na nezakonit način.

Imate, gospodo, „Večernje novosti“. Šta je sa njima? Verovatno ne čitate „Večernje novosti“ ili niste čitali, a verujem da ste čitali i tada i da čitate i sada. Da znate, gospodo iz DRI, znate vi ovo dobro, ali vama neko ne dozvoljava da se ovo upravo dovede do kraja i da se izrekne sudska odluka.

Zatim, „Luka Dunav“. Šta je bilo tu? Koje su tu nepravilnosti utvrđene? Desetine i desetine miliona.

„Nacionalna štedionica“. Šta je sa „Nacionalnom štedionicom“, gospodo? Znate li vi koje su to grdne milionske štete u evrima, što je učinjeno i naneto upravo „Nacionalnom štedionicom“?

„Veterinarski zavod“, privatizacija „Zekstra“. Dame i gospodo, ovo ni u Bangladešu nikada se nije moglo desiti, a ni danas, ali u Srbiji se ovo dešava.

„Galenika“, završiću. „Galenika“ je nanela štetu 34 miliona evra. Šta nam radi Agencija za borbu protiv korupcije i kriminala? Šta nam radi Agencija za privatizaciju? Šta nam rade privredni sudovi? Šta nam rade specijalni sudovi, specijalni tužioci? U Evropi nema toliko specijalnih sudova, specijalnih tužioca i specijalnih organa koliko imamo mi, a koji je rezultat?

Još ću navesti samo, izvinjavam se, nekoliko slučajeva: „Tehnohemija“, „Šinvoz“, „Keramika Kanjiža“.

Sad bih vam rekao, ovo je bilo u sklopu ove anatomije jedne pljačke veka, što je doživela Srbija. Imate izdavačko preduzeće „Prosveta Beograd“. Kupac „Medija“ ne samo da nije izvršilo ugovorene obaveze, već je u međuvremenu prodao, kupio, pa prodao, i novac za sebe zadržao. „Trudbenik granada“, odnosno ovde je napisano tako, ali treba da je „Trudbenik gradnja“. Preduzeću „Montera“, to je onaj Zumbul koji je u Srbiji, takođe, jedan od onih koji je voleo pare više nego ikoga. Bilo je to vlasništvo Dragana Kopčalića, nekadašnjeg predsednika Beogradskog odbora DS. Vidite kako su ovi iz izdavačkog preduzeća „Prosveta Beograd“ ostali bez posla.

Zatim, Koncesija koja je bila ugovora za autoput Horgoš-Požega.

Izvoz šećera, 10 hiljada šlepera je uvezlo iz inostranstva po jeftinim cenama šećer da bi ga izvezli po većim cenama, ali taj šećer po većim cenama su izvezli naši jer smo ga mi imali, jer nam je trebao uvoz. Neko bi meni završio na vešalima ko je dozvolio da se može dogoditi da se šećerana proda za jedan evro. U nekoj državi bi neko bio obešen da je tako nešto radio.

Međutim, to je bilo opet u periodu 2001. do 2003. godina. Nije bilo za vreme vlasti sadašnjeg režima.

Vidite, tu je ogromna šteta naneta našoj privredi, našim šećeranama. Gospodo iz SNS, trebaće vam 20 godina da otklonite posledice žute politike jer oni su toliku štetu naneli ovoj državi. Za 20 godina ne možemo otkloniti te posledice. U prilog toga ponavljam, 2.080 preduzeća su oni od 2000. godine privatizovali. Gde su pare? Milošević je samo prodao 59% „Telekoma“ i nijedno preduzeće, a ovi su prodali sve što su mogli.

Kada je u pitanju još jedno javno preduzeće, a to je „Azotara Pančevo“, izvinite, ali moram iskoristiti vreme, ja to moram u ime onih građana, 3.000 radnika „Pančevačke azotare“ koji su ostali bez posla. Znate zbog čega su ostali bez posla? Ostali su bez posla usled korupcije i kriminala od žutog preduzeća. Zamislite, „Azotara“ je 2006. godine prodata za 13 miliona i 100 hiljada evra. Nova fabrika „Karbamid 2“ bila je među najmodernijim u Evropi za proizvodnju te vrste, za potrebe „Azotare“. To preduzeće su 2007. godine demontirali, „Karbamid 2“, i prodali je u Ukrajinu za 32 miliona evra, a njena prava vrednost tržišna je bila knjigovodstvena 45 miliona evra.

Šta možete? Tadašnje rukovodstvo žutog preduzeća kupuje pšenicu, u stvari pozajmljuje pšenicu, 20 hiljada tona pozajmljene pšenice, po 12 dinara, pa tu pšenicu kasnije prodaju za 8,5 dinara, ali ostaju dužni proizvođačima, seljacima ukupno 20 miliona evra. „Viktorija grupa“ tu se ugradila i na taj način, mogu vam reći, ostalo je 3.000 radnika bez posla i još računajte po tri člana porodice, to je negde oko 6.000.

Dame i gospodo, imao bih još što šta da kažem, ali zbog ograničenja vremena ja se vama izvinjavam. Samo bih još nešto podsetio predsednik DRI, pošto je govorio o apotekama. Gospodine predsedniče, „Pančevačka apoteka“ je opljačkana za iznos od milijardu i 30 miliona dinara, a za taj period od kada su nastale potrebe i obaveze za plaćanje kamata još 400 miliona. Znači, negde oko milijardu i 500 miliona dinara.

Postavljam pitanje - da li možda znate, da li se neko nalazi u zatvoru? To postavljam pitanje javnom tužiocu i sudu. Ima li neko protiv kog je podneta krivična prijava? Nema. Zamislite DOS je iz Čačka doveo za direktora Pančevačke apoteke, a u Pančevu imate 700 lekara i farmaceuta. Niko iz Pančeva ne može da bude.

Zatim, dolazi ponovo DOS-ov primer, iz Užica dolazi jedna gospođa, postavlja se za direktora apoteke. Ona dovršava ovu pljačku i zaokružuje sada, biće to milijarda i petsto miliona dinara. Šta radi gradonačelnik? Da li ste vršili reviziju? Da li ste utvrdili da li je gradonačelnik stavio na dnevni red da se raspravlja o izveštaju o završnom računu apoteke, ili niste? I, da znate koliko je radnika ostalo bez posla?

Prema tome, gospodo draga, morao sam makar i ovim tonom, ali zbog kratkoće vremena i brojnih aktuelnosti i brojnih primera koji su negativni u našoj državi, a da morate žuto preduzeće, jer su pokretani postupci za vreme žutih, ali niko ništa ne preduzima. Niko ništa ne preduzima, ali sadašnje sudije i tužioci koji ih je birao, zato oni upravo i ne vode postupke o ovome.