Ja sam lepo vaspitan, kada su govorile moje kolege ja nisam dobacivao. Sačekaću da završe njihovu diskusiju. Ne očekujem da bude mukla tišina, mogu poslanici da pričaju, ali ne i da se ponašaju onako kako njima samima to ne dolikuje.
Da se vratimo na diskusiju. Nije bilo moguće vršiti te revizije, a ako su i bile moguće, nije bilo moguće da o tome vodimo diskusiju u Narodnoj skupštini i da građani znaju o rezultatima koje je Državne revizorska institucija postigla. Od samog osnivanja Državne revizorske institucije do 2012. godine stalno se dovodio u pitanje njen način funkcionisanja u onom osnovnom obliku koji će radni prostor da bude Državne revizorske institucije i na svaki mogući način se opstruisalo da ona ima kapaciteta da vrši poslove revizije, pa se čak i svodilo dotle da su podnošene ne prijave nego je obaveštavana Narodna skupština za neke stvari koje su banalne i sa kojima je tadašnji režim želeo da ismeva i ponižava Državnu revizorsku instituciju. Setite se onih prijava za ćevapčiće. Hajde da ne pričamo o tome. Bilo je i toga. Ako je to bila svrha, a ne milijarde dinara kojima raspolaže Vlada Republike Srbije, onda nemam šta više da govorim.
Narodna skupština jeste čuvar nezavisnosti Državne revizorske institucije. Uopšte, politika i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i narodnih poslanika koji podržavaju Vladu jeste da Državna revizorska institucija radi u svom punom kapacitetu, jer sa svojim revizijama pomažete da ostvarimo one ciljeve koje je Vlada Republike Srbije stavila ispred sebe i koje su kandidati, tadašnji mandatari, a sadašnji predsednici vlada ovde čitali u svom ekspozeu.
Međutim, kao što i jedan sistem ne može do kraja da bude savršen i da stalno traži u skladu sa životom da se prilagođava i menja da bi se unapređivao i odgovorio nekim svojim izazovima i da bi mogao da ostvari onu svoju primarnu funkciju, voleo bih da u zakonodavnom smislu to uradimo. Recimo, često je ovde bila spominjana priča oko toga šta ako vi naiđete na neku nepravilnost, pa da li se taj novac vrati itd. Sami ste rekli, nemate ovlašćenje, vi to konstatujete. Ali, treba ostvariti saradnju i sa drugim državnim organima koji to mogu, recimo, sa upravnom inspekcijom ili budžetskom inspekcijom, pogotovo kada predsednici lokalnih samouprava, hajde, predsednici opština malo vole da zidaju te svoje koeficijente ili zaposlenima itd, pa samo prestanu ili se prave ludi kao da se ništa nije desilo. To je već posao za budžetsku inspekciju ili upravnog inspektora, on to može da uradi.
Stalno se u Narodnoj skupštini govori oko nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Evo, ni u jednom trenutku ne nameravam da ugrozim njihovu samostalnost i nezavisnost. Ono što bih voleo, ne znam da li je moguće, mislim da nije, voleo bih da dobijem imena i prezimena sudija za prekršaje kojima su postupci koje su vodili zastareli. To nije narušavanje samostalnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudne funkcije, nego da mu pročitam ime i prezime, da građani znaju da imaju za sudiju nekoga ko je lenština, a moguće je i korumpiran pa ne postupa, pa će valjda na taj pritisak i da reaguje Visoki savet sudstva.
Isto tako, tužioci, evo, još jedna grana, sada oni sebe smatraju samostalnim, nezavisnim, evo, idu i ustavni amandmani, a u sistemu su izvršne vlasti, zašto da ne i da njihova imena znamo, zašto ne postupa tužilac.
Zašto ne postupa po krivičnoj prijavi? Ili neka pokrene postupak, ili neka odustane, ili što je u najvećem broju slučajeva, moram da kaže - ne znam, jer zaista ne zna? Ali, to nije naš problem, nego njegov, jer zašto se prihvatio da nešto radi ako to ne zna.
Isto tako nije narušavanje njegove samostalnosti i nezavisnosti, što je došlo do zastare, apsolutne zastare, neko krivičnog dela koje je on prikupio dokaze i bio dužan da pokrene sudski postupak pred nadležnim sudovima. To nije narušavanje njihove samostalnosti i nezavisnosti, već isključivo rezultat njihovog neznanja, njihove nesposobnosti, a kao što rekoh i mogućeg korumpiranosti. Pa, možda će Državno veće tužilaca, republički javni tužilac da reaguje i da konačno završe sa tom praksom. Znate, javnost u radu koju daje Narodna skupština je upravo ta koja razne državne organe, bez obzira na njihov stepen i samostalnosti i nezavisnosti goni da daju što je god moguće i bolje rezultate. Tu ćete u Narodnoj skupštini i uvek da imate saveznika.
Neću biti neskroman ako kažem da je DRI Srbije jedna od najboljih u regionu ako ne i najbolja, pošto smo pratili, pogotovo u ranijem periodu rad, način revizije i kako to rade neke zemlje u okruženju, mogu da kažem da su čak i neke zemlje koje su članice EU po pitanju revizije u kamenom dobu u odnosu na Srbiju. Ono što mi je bilo najsmešnije, jeste, što su oni dolazili da nam drže tvining projekat, kako vršiti nadzor na trošenju javnih sredstava ali dobro, to je bila njihova stvar.
Još jedna sugestija, poznato je da javna preduzeća koja su u vlasništvu lokalne samouprave, gde je osnivač, u stvari, lokalna samouprava prilikom usvajanja njihovog završnog računa moraju da imaju i izveštaj eksternog revizora kada usvajaju taj račun. Mene interesuje šta je sa tim eksternim revizijama? Ako vi pronađete da poslovanje koje je imalo to javno preduzeće ne odgovara nalazu i mišljenju eksternog revizora i kakve su mogućnosti da taj eksterni revizor više nikad ne može da radi nikom eksternu reviziju, jer on pravi na više načina štetu. Prvo, pravi štetu, zato što je prevario odbornike u jedinicama lokalne samouprave, što pokazuje da za novac pristaje da svakakav izveštaj napiše, što se sredstva koja su javna ne troše u skladu sa zakonom i onom namenom koju imaju. Ali, dokle god imamo takve eksterne revizije, mi pravimo i onom realnom sektoru određenu štetu, jer takvi loši revizori onemogućavaju naša privredna društva koja su privatno vlasništvo, da učestvuju sa dužničkim hartijama od vrednosti, na recimo, srpskoj berzi, jer je potrebno mišljenje i nalaz revizora da bi se emitovale dužničke hartije od vrednosti privrednog subjekta, danas niko neće da kupi te vrednosti, jer znaju da mišljenje koje daje revizor o poslovanju jednog preduzeća ne odgovara činjeničnom stanju.
Da ne pričam koje su to sada sve druge posledice na finansijskom tržištu u padu cene kapitalu Srbije, što je nama cilj da dođemo do što jeftinijeg kapitala da bi naša privreda imala sve veći i veći zamah. Nekako je ta revizija malo više od samog izveštavanja Narodne skupštine, već je to jedan multiplenarna disciplina i mogu da kažem jedno sredstvo koje možemo da iskoristimo za više namena, a da rezultati toga budu jako dobri po Srbiju i po njene građane. Zahvaljujem.