Hvala, kolega Vukadinoviću.

Reč ima Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.

Ja sam kritikovao način na koji se privatizuju preduzeća, jer kada imate 20% od knjigovodstvene vrednosti početnu cenu, a knjigovodstvena vrednost je već pet puta manja od tržišne, onda nailazite na taj problem. Kad neko nešto plati onoliko koliko košta, on o tome vodi računa, neće da ga rasprodaje, jer mu se ne isplati, onda ulaže u njega da bi vratio svoj novac i zaradio još više. To su neki principi. Nadam se da se u tome slažemo.

Što se tiče RTB Bor, da li je trebao da ostane državi ili ne? Vreme će da pokaže. Samo mogu da vam kažem da otkad je došao kineski investitor, svi zaposleni u RTB Bor dobili su povećanje plata, i to ne malo, red je veličina od 15 do 25 hiljada dinara po zaposlenom. Niko nije otpušten, a imaju u planu još ljudi da zapošljavaju. Po meni je to uspešna privatizacija.

Da li država može tu da bude dobar poslodavac? Smatram da ne može. Jeste Bor nama važan zbog tog broja zaposlenih, ali ne možemo Bor da poredimo sa Javnim preduzećem Elektroprivreda Srbije koje je nacionalno dobro i koje treba da ostane u vlasništvu Republike Srbije. Reformisan, ali treba da ostane.

Što se tiče transfera prema nekim gradovima, pošto ste se i toga dotakli, samo da vam kažem, u vreme bivšeg režima transferi su bili nenamenski. Znači, trošilo se kako je ko stigao i kako je smatrao da mu treba, a efekti su bili nikakvi zato što je novac u najvećem broju slučajeva završavao u privatnim džepovima.

Kada su u pitanju namenski transferi, to je druga priča, to možete da potrošite samo za to i to i ni za šta više. To je velika razlika između onoga kako je bilo do 2012. godine i kako je sada. Da nije te razlike, ne bismo imali most koji košta 600-700 miliona evra i još uvek ne znamo koliko će da košta kada bude 100% vršio svoju funkciju koju ima.

Hvala, kolega Arsiću.
Javio se dr Mihailo Jokić.
Po kom osnovu ste se javili?
(Mihailo Jokić: Povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Kada govorimo ovde, mi za to moramo da odgovaramo materijalno…

(Predsedavajući: Koji član sam povredio, dr Jokiću?)

Član 107.

Prethodni govornik je rekao – ja nisam siguran, i nastavio da diskutuje. Ako nije siguran, on nije smeo da diskutuje, da se razumemo. Ostavite to za drugi put, kada budete sigurni, kada se uverite, onda diskutujte. Mislim da je to vrlo nekorektno prema nama, ostalim poslanicima. Nemojte to da radite, nema smisla, vi ste ozbiljan čovek. Hvala.

Hvala, dr Jokiću.

Smatram da nisam povredio Poslovnik.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne.)

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Imajući u vidu ove nove promene u funkcionisanju Narodne skupštine koje su bile do ovog famoznog izveštaja Evropske komisije, dakle, o stanju u pregovorima između EU i Srbije o učlanjenju Srbije u EU, mi sada konačno imamo, posle više godina, razvojne rasprave, normalno vreme za raspravu i situaciju da možemo uopšte da imamo ovde predstavnike Fiskalnog savete i da sa njima diskutujemo i razmenjujemo mišljenja na sednici Narodne skupštine.

Republika Srbija je već 19 godina zemlja ograničenog suvereniteta. Nekad se za zemlje ograničenog suvereniteta govorilo, dakle, da se one pitaju za sve samo ne mogu da se pitaju za svoje komunističke principe pod kojima počivaju. Danas Srbija ne može da uradi ništa, da li je to u njenom interesu ili nije, ako se to ne dopadne ili ako se to ne aminuje iz EU. Tako i ove rasprave koje danas imamo. Naravno, ono što je prisutno u Srbiji, što smo mislili da je u demokratskim država davna prošlost tj. u državama uopšte, a pogotovo demokratskim, to je voluntarizam da se na osnovu volje nekih lica donose odluke bez demokratskog konsenzusa, rasprave, glasanja itd.

Takvu situaciju imamo danas i u Narodnoj skupštini, prvi put posle godinu i po danas, da smo prestali više da slušamo amandmane pripadnika vladajuće većine za koje posle pripadnici vladajuće većine ne glasaju, razvojno vreme za raspravu, čak i predsednik Srbije je na sednici nekog jako važnog tela, koje nema apsolutno nikakve veze sa institucijama države Srbije, Nacionalni konvent za EU i predstavnicima nevladinih organizacija govorio o unapređivanju procedura u Narodnoj skupštini.

Mislim da je članovima Fiskalnog saveta jasno da nije došlo do pritiska iz inostranstva, do diktata iz EU, njihov izveštaj ne bi nikad video svetlost dana. Oni se ne bi pojavili u Narodnoj skupštini ili bi se pojavili i sedeli tu kao neka pratnja. Ne bi imali priliku da diskutuju, jer bi se taj izveštaj našao među 49 ostalih tačaka dnevnog reda.

Dakle, ovo je sada jedinstvena prilika, možda čak i o mandatu u poslednje dve nedelje šta imamo na sednicama Narodne skupštine. Još kaže predsednik Srbije - za budžet treba duplo vremena, da se raspravlja o budžetu za narednu godinu treba duplo vreme. To nas je častio predsednik Republike na Nacionalnom konventu.

Mi kao zemlja ograničenog suvereniteta naravno da ne možemo donosimo sopstvene odluke. To je svima jasno, niti u ekonomiji, niti po nekim spoljno-političkim pitanjima, niti po vojnim, socijalnim, nema nikakve veze.

Jedino je važno da dobijemo saglasnost EU. Pa tako, što se tiče sive ekonomije od MMF. Već 19 godina MMF je u Srbiji sve i svja, za sve se pita i kolika će nam biti cena struje i koje državno preduzeće treba da prodamo, koliko treba da smanjimo plate ili penzije i bilo šta drugo.

Tu politički programi stranaka koje se takmiče na izborima za poverenje građana kako bi posle toga sprovodili svoju politiku su najmanje važni, jer ukoliko politički program stranke koja je na vlasti se ne slaže sa ciljevima MMF, tim gore za taj program. Naravno da to nije počelo od ove konfiguracije vlasti. To traje već 19 godina, ali je pitanje dokle mi treba da čekamo da se takvo stanje promeni.

Međunarodni monetarni fond samo zanima kako sebi da plaća svoje dugove. Šta njih zanima posledice kako će se to odraziti na stanovništvo, da li će doći do smanjenja penzija, plata, cena struje ili bilo čega drugog? To njih apsolutno ne interesuje. U bilo kojoj sferi, da li je to u prosveti, da li je to u zdravstvu, apsolutno nema nikakve veze, već samo da se dugovi plate na vreme i da dođe do novih zaduživanja, što je moguće po nepovoljnijim uslovima i to je to. To je sve.

Što se tiče današnje situacije u Srbiji, mi već 16 godina, ako se ne varam, nemamo završni račun u Narodnoj skupštini, a da ne pričam o tome što se budžet doneo zajedno sa 70 tačaka dnevnog reda bez ikakve rasprave, a materijal je narodnim poslanicima stigao da nije bilo fizički moguće da svako to pročita, jer nije budžet štivo koje može da se čita u autobusu ili usput. Valjda to treba da se malo temeljnije analizira da bi se došlo u Narodnu skupštinu. Toga ovaj put nije bilo, kao ni već 16 godina, a ni završnog računa.

Kada smo upitali ministra finansija - gde je završni račun i zašto ako nam već tako dobro ide, ako smo mi tako procvetali, ako sve pohvale iz inostranstva su za ekonomiju Srbije, ako je Srbija lider u regionu, a mi nemamo završni račun, a on kaže – imate na sajtu. Zamislite, ministar finansija ne razume princip podele vlasti, ne razume funkciju Narodne skupštine, ne razume državnu upravu i Ministarstvo finansija uopšte i u stanju je da kaže – imate na sajtu, pa mogli smo i da glasamo na sajtu za budžet. Zašto je budžet uopšte došao u Narodnu skupštinu? To je verovatno ovaj princip digitalizacije koji je toliko popularan u Srbiji.

Dakle, MMF je glavni autoritet za ekonomiju Srbije.

Ono što je takođe veliki problem jeste diskriminacija domaćih privrednika u Srbiji. Dakle, ako strani investitor u Srbiji dobije zemljište, dobije sve dozvole po ubrzanoj proceduri, dobije subvencije koje su nekad i više od 10.000 evra po radnom mestu, a domaći privrednik na sve to nema pravo, mi onda direktno radimo protiv sebe.

Ako mi treba da imamo stabilnu i jaku ekonomiju i ako nas zanima budućnost, onda mi treba da podstičemo domaću privredu, a ne da se hvalimo time što je došao ovaj ili onaj iz inostranstva, otvorio ovde fabriku, dobio sve na tacni, a posle taj novac izvukao i poneo sa sobom. Nismo mi tu mnogo zaradili od njega i kao da je vrednost sama po sebi to prisustvo stranih investitora u Srbiji. To je ono što bode oči kada se slušaju diskusije predstavnika Ministarstva finansija ili vrlo često predsednika Srbije.

Hteo bih da postavim jedno pitanje - nije mi jasna smisao postojanja Fiskalnog saveta. Ako Fiskalni savet treba da donosi preporuke, da apeluje na operacije fiskalne politike, da upozorava ili da ukazuje uopšte i skreće pažnju na finansije i ponašanje i uopšte budžetsko planiranje u Srbiji, retko kad, a ne mogu ni da se setim, da se to nekad desilo, jer obično, to naravno nije počelo od ovog saziva Skupštine, niti ovog sastava Vlade, to je već tako 19 godina u Srbiji, u Srbiji se donose populističke mere i ne postoji nikakva predvidivost i transparentnost u smislu javnih finansija, jer vrlo često i ministar finansija saznaje gde će se trošiti novac iz budžeta, novac poreskih obveznika na konferencijama za štampu predsednika Republike, kada predsednik Republike u svojoj kampanji – budućnost Srbije u kojoj je obišao, mnoge okruge po Srbiji kaže – ovde će da bude škola, ovde će da bude put, ovde ćemo da renoviramo dom zdravlja itd, a ministar finansija sedi i beleži šta je rekao predsednik. Kakva je to predvidivost? Gde je tu transparentnost? Čemu onda Fiskalni savet?

Ako Fiskalni savet objavi neko saopštenje ili konferenciju za štampu sa nekim zaključcima koji nisu u skladu sa aktuelnim nastojanjima vlasti ili politike vladajuće stranke u Srbiji, ne bude komentar na to, nego odmah se Fiskalni savet bavi politikom ili nešto drugo.

Lepo možemo da saslušamo i da vidimo kakvo je stanje naših finansija, ali to nikoga ne obavezuje. Sve ovo može da se sasluša, proći će sedam dana, doći će predstavnici Fiskalnog saveta sledeće godine u Skupštini, nikom ništa.

Dakle, da bismo mi nešto radili treba razvijati domaći privatni sektor, bar iste uslove kao stranim investitorima. Nema te zemlje koja se oporavila iz postkomunističkog perioda tzv. tranzicije uz pomoć MMF. Mogla je samo još više da osiromaši. Samo da pogledamo primere država u regionu, pogotovo novijih članica EU. Svima je javni dug porastao od kada su se učlanile u EU od kada su počeli sa aranžmanima MMF, a sve ono što su imali su rasprodali. Postali su jednostavni pod protektoratom stranaca i to je to. To je sudbina Srbije ukoliko se nastavi ovako. Vrlo često možemo da čujemo da je nezaposlenost smanjena u Srbiji, čak nekada možemo da čujemo i da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, a to se ne održava na rastu domaće privrede ili u BDP. Gde mi to vidimo?

To što je neka nova metodologija sada, u upotrebi, mi sad pravimo ko da problem ne postoji. Da li je čaša poluprazna ili polupuna, zavisi sa koje strane gledate i šta vam više odgovara. Tako je sada i u ovoj metodologiji. Ukoliko drugačije računamo, ispašće da je više zaposlenih, to nema nikakvog smisla, mi onda lažemo sami sebe.

Ono što sam ja zapamtio protekle nedelje, kada smo slušali izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, u pregovorima sa EU, između ostalog, kao argument, za opravdanje postupka evro integracija Srbije i uopšte vođenja pregovora itd, ministar za evropske integracije, Jadranka Joksimović je rekla, u jednom momentu, kako smo mi dobili toliko i toliko bespovratno novca iz pred pristupnih fondova. Ja nisam mogao da se načudim jednoj takvoj izjavi, da može ministar u Vladi Srbije da misli da postoji negde besplatan novac da se dobije, da postoji besplatan ručak, ja ne mogu to, zaista da shvatim, a u koliko mi ne vratimo sav taj novac, sa kamatom, pa platićemo na drugi način, daljim ograničavanjem našeg suvereniteta, privatizacijom naših preduzeća i svemu ostalom. Ne mogu, zaista to da shvatim, ako je to razmišljanje ove Vlade, onda je to zaista pogubno.

Ono što nam, takođe govori da smo mi jedna država koja ne može samostalno da donosi odluke, jeste da u vreme kada je EU prvi put uvela sankcije Ruskoj Federaciji, zbog krize na istoku Ukrajine, ministar trgovine, u Vladi Srbije i sada aktuelni, je na konferenciji za štampu rekao, kako je to jedna velika izvozna šansa za Srbiju, budući da sve poljoprivredne proizvode, koji su se ranije izvozili iz Poljske, Španije i ostalih evropskih zemalja, može da zameni sada srpska privreda i da sada mi treba da tražimo našu šansu u celoj toj krizi. Predstavnik EU, u Srbiji, Majkl Devenport, je uručio ministru, Rasimu Ljajiću, takozvanu „ed memoar“, diplomatsku notu, kojom se kaže, da ne bi bilo preporučljivo da Srbija širi svoj izvoz u Rusiju, nego bi trebalo da sledi spoljnu i bezbednosnu politiku EU. To nama, valjda treba da bude dovoljno. Dakle, nemojte da postupate u svom sopstvenom interesu, nego radite onako kako vam mi kažemo i to je sve. To može da bude sažetak naših odnosa, u poslednjih 20 godina i u ekonomiji i u svim ostalim sferama i to je to.

Dakle, opet ponavljam, možemo mi da se pravimo, kao da je sve uredu, ali predvidljivosti i transparentnosti, nema. Kakav je to privredi ambijent, kao što ste vi rekli, gospodine Petroviću, kada tih faktora nema, ovde u Srbiji? Jer, mi prvo imamo u jednoj izbornoj kampanji, najave da neće biti plate i penzije smanjene i niko ne sme da dira u stečena prava penzionera, a onda vidimo da kroz šest meseci situacija potpuno drugačija i plate mogu da se smanje i penzije mogu da se smanje itd. Gde je tu predvidljivosti? Kako to može da posmatra neko ko hoće da uloži u Srbiju? Samo tu činjenicu, da zanemarimo sve ostalo. Zato što, ovde ste naveli u izveštaju, najvažniji zadatak u 2018. godini bio je uvođenje penzijskog sistema na trajnim osnovama. Šta ovde ima na trajnim osnovama, 8.1 – šta ovde ima na trajnim osnovama, šta ovde može u Srbiji u sadašnjoj situaciji u ovom kolonijalnom položaju u kojem je Srbija prema EU može da bude na trajnim osnovama? Ništa. A kada biste tako nešto naveli što se ne sviđa npr. pripadnicima vladajuće većine i njihovoj aktuelnoj politici, oni bi vam rekli možda kako imate primanja iako ste penzioner. Jel tako bilo ako me sećanje služi? Predsednik Fiskalnog saveta ima primanja iako je penzioner.

Dakle, nema veze šta ste rekli, ali vi ne radite kako treba i zato ćemo vas napasti, apsolutno nema nikakve veze sa činjenicama. Možda ste vi u pravu, možda niste, ali o tome se ne raspravlja.

Mislim da treba Vlada republike Srbije i predsednik Republike konačno demonstrira suverenost i krenemo da donosimo odluke koje su u skladu sa našim ekonomskim i nacionalnim interesima, a ne zato što bi to izazvalo pohvale u Vašingtonu ili u Briselu ili bilo gde drugo.

Ako mi mislimo da MMF misli o nama i o našoj budućnosti, mi se onda varamo. Jedino možemo mi sami, a niko nam neće pomoći niti ih zanima. Zanima ih da mi servisiramo naše dugove na vreme i da se još više zadužujemo i da može ovde da se rasproda po što bagatelnijoj ceni sve što vredi u Srbiji i to je to. Vlada koja je odgovorna u ispunjavanju svojih dužnosti, koja je položila zakletvu u Narodnoj skupštini koja je dobila poverenje građana, tako treba da se ponaša, a ne da mi budemo poligon za testiranje ovde EU i institucija tzv. Vašingtonskog konsenzusa.

Tako da zaista to treba da bude naša osnovna preokupacija i o tome treba da raspravimo da bi smo mi računali na našu budućnost. I osnovni problem iz koga izlaze svi problemi jeste proces evro integracija Srbije koji što pre treba da bude, prvo na preispitivanje, a treba da bude i prekinut. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Tako je, o interesima našim treba da mislimo mi. I o interesima građana Srbije naravno misli i predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada Srbije, misli ova parlamentarna većina.

Što se tiče odnosa prema Fiskalnom savetu i poštovanja koje mu se ukazuje, dođe svake godine Fiskalni savet u Narodnu skupštinu da pred nadležnim odborom govori o svom godišnjem radu i podnese svoj izveštaj. Jel dođe svake godine? Dođe. Ako niste videli, pitajte slobodno ko ne veruje, nek se uveri sam.

Jel to znači da je uvažen od strane Narodne skupštine? Rekao bih da, da. Na sednici koja se prenosi javno, na kojoj učestvuju ne samo članovi odbora, nego ko god želi od narodnih poslanika, ali mora prvo da ga zanima iskreno, ne da priča ovde da ga zanima, a da onda ne ode na sednicu odbora da se sam uveri kakav je izveštaj, nego da ga zanima iskreno. Taj može o tome da raspravlja, taj može o tome da učestvuje. Misli da je to pokazatelj poštovanja. Uostalom, neće valjda sada pokušati da imputira da odbori nisu važni ili nisu tako važni. Neko, ko, ajde kada pričamo o Evropskoj komisiji, o njenom izveštaju, na izveštaju gde je ovde Fabrici govorio, izveštaj Evropske komisije, dakle, u zgradi Skupštine sam kazao da se slaže sa mišljenjem Evropske komisije kada je reč o odborima i da se slaže da treba da, pošto su odbori veoma važni, opozicija dobija više prostora u njima.

Dakle, šta mislim o tome, rekao sam tamo, ali ako se slažete sa Evropskom komisijom, a slažete se po tom pitanju da su odbori važni, zašto onda nisu važni kada dođe Fiskalni savet? Mislim da to ipak jeste pokazatelj poštovanja.

Što se tiče subvencija, govorili smo o tome dosta i oni što pitaju čemu služi Fiskalni savet. Pa služi na primer za to da se sa njima složite u tom pogledu i oni smatraju da je problematično nešto u vezi subvencija, a opet ja volim da pitam – ako jeste problematično, zašto onda ne objasniste ljudima koji su se zaposlili u tim fabrikama i tim preduzećima koji su došli kroz programe subvencija da to nije dobro? Zašto ne objasnite svim tim ljudima koje mi merimo stotinama hiljada, vi se ne slažete, kažete – desetine hiljada su u pitanju? Možda će se sa vama složiti Fiskalni savet, a ne sa mnom, ali zašto im ne objasniste da nije dobro što su posao dobili, pa kada završite taj posao, prepešačite celu Srbiju i svima objasnite da nije dobro što su dobili posao, onda nastavite dalje, pa krenete u zemljama okruženja koje takođe daju subvencije, pa krenite kroz zemlje centralne Evrope i podkomunističke mnoge koje su uvek kroz te programe subvencija rešavale svoje probleme nazaposlenosti.

Pa da kažete svima njima da ste vi u pravu, a niko od njih koji je primenjivao ove modele nije u pravu i da nije nikakvu sreću našao time što je ljude zaposlio. Ja mislim da će to da bude ozbiljan zadatak, da je promena metodologije zapravo razlog zašto mi imamo veću zaposlenost. To može da kaže samo neko ko nije uopšte svestan reda veličine.

Koliko može da se promeni podatak zbog promene metodologije, a koliko zbog toga što realno mi zaposlene ljude imamo? Pošto ne zna, evo ja ću da mu kažem. Na nivou godine kada je promenjena metodologija, razlika u broju ispadne 16 hiljada zaposlenih. Na ono što mi brojimo stotinama hiljada više zaposlenih, da je 16 hiljada napravilo razliku, pa neće biti. Ako ćemo da pričamo ozbiljno, ako nećemo ozbiljno možemo i drugačije.

Na samom kraju, plate i penzije jesu veće i ljudima isto treba da objasnite da to nije dobro za njih, ako zaista mislite da to nije dobro za njih. Ali, da su plate i penzije veće, slaže se i Fiskalni savet i Evropska komisija sa kojom se vi slažete i slaže se MMF. Kada kažete da nema te zemlje kojoj je MMF pomogao. Ja se slažem, nema zemlje koja nije mislila sama o sebi, a da joj je bilo dobro. Srbija još jednom misli o sebi, zato ima i ta radna mesta i te veće plate i te veće penzije.

Međunarodni monetarni fond je rekao jednu stvar – Srbija je, u tome što je radila, toliko uspešna da u regionu sigurno, a možda čak i na nivou kontinenta zemlje koja sa MMF sarađivala, a da je uspešna koliko je Srbija danas, takve nema.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Poštovani gospodine Orliću, ja mogu da idem na Odbore čiji sam član. Ja ne mogu da idem na sve Odbore u Narodnoj skupštini. Može ova tema da me zanima ili da me ne zanima, ali ja ne mogu da budem non-stop u Skupštini. Ja idem na Odbore gde sam član. Gde nisam član nekada dođem, nekada ne dođem u zavisnosti od svojih obaveza.

Nisam ja vama ništa rekao loše. Ja sam podsećao prvo na ono što su naprednjaci govorili u svojoj predizbornoj kampanji. Između ostalog i u kampanji izborne liste na kojoj ste bili vi, zbog čega ste vi poslanik. Vi ste u toj kampanji govorili da se neće smanjivati plate i penzije, već da bi se napravila ta ušteda, ukinuće se raznorazne besmislene agencije i finansiranje nevladinih organizacija.

Ja se slažem sa tim, to treba uraditi, ali to je neki politički stav koji je jednostavno vladajuća većina zaboravila, uopšte se na to ne obazire, već tražimo sada razloge neke druge. U redu, Fiskalni savet u Skupštini svake godine, slažem se i treba, ali da nije bilo pritiska iz inostranstva mi bismo sada imali zajedničku raspravu sa mnogo raznovrsnih tačaka dnevnog reda i ne bismo stigli da pričamo o tome.

Nemojte da se pravimo kao da to nije bila situacija u Skupštini takva do pre mesec dana. Mi koji smo državotvorni narod sa veoma bogatom pravnom tradicijom i tradicijom parlamentarizma, mi smo došli u situaciju da slušamo diktate iz inostranstva.

Dakle, ono što mi sami nismo znali kako funkcioniše Narodna skupština, saznali smo u nekom izveštaju neke tamo evropske birokratije. Dajte da se ne zavaravamo, i postojanje Odbora i njihov rad i rad plenuma Narodne skupštine, da u demokratskoj tradiciji i praksi. Da radimo to samo da bi nas neko pohvalio i zato što je to u skladu sa nekim pregovaračkim okvirima itd, to je totalno besmisleno.