Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem na podršci, zahvaljujem na sugestijama.
Što se tiče saradnje sa drugim regulatornim telima, vidite mi smo institucija koja radi poslove svih regulatornih tela i od kvaliteta rada regulatornih tela dosta zavisi naš kvalitet rada.
Da li je to Agencija za energetiku? Da li je to REM, Narodna banka, svi drugi, znači, jednostavno moramo sarađivati međusobno i to je naš zajednički posao. Mogu da vam kažem da smo intenzivno krenuli da podižemo taj nivo saradnje. Prvo što smo krenuli, moram reći to je bila Agencija za borbu protiv korupcije i Komisija, ja ih zovem za zaštitu ponuđača, drugačije se zovu, ali to je naziv koji ja ne mogu da izbacim iz glave.
U svakom slučaju, radimo, pokušavamo da to podignemo na još veći nivo, posebno smo u zadnje vreme krenuli sa Agencijom za energetiku baš zbog specifičnih stvari i to znaju kolege narodni poslanici koji su u Odboru za privredu, koji su zaduženi za to. Znači, trudimo se da zajednički podignemo taj nivo saradnje da bi bolje odradili i uradili posao za ovu državu.
Što se tiče zakupa, sve je tačno, šest evra je sa PDV bez troškova, sa svim troškovima struja, voda, komunalije i održavanje devet evra sa PDB. Plaćali smo 15 evra. Državni prostor, to mi je dobro i drago bilo, mi smo na tenderu to dobili, znači objavili smo javni poziv, javila se Srpska banka i u zakupu smo kod Srpske banke. Srpska banka je u većem vlasništvu države, što je takođe dobro, ali je dobro ne samo zbog cene, dobro je zbog organizacije, zbog samog sistema organizacije prostora.
Još jedna vrlo važna stvar, to je bezbednost. U kom smislu bezbednost? Bezbednost servera, bezbednost lokacije, bezbednost institucije, jer na tom prostoru ipak je bila vojska i dan danas je na prvom spratu vojska, na drugom spratu je banka, na četvrtom smo mi i deo petog smo uzeli pod zakup.
Tako da smo zadovoljni, ne samo sa cenom, nego sa uslovima i zato što je to i ono što nama odgovara. Verujte mi, imamo elektronsku pisarnicu, imamo sistem bezbednosti zaštite podataka. Ozbiljna je ovo priča, posebno ako ne daj bože da iscure podaci. Znači, to je vrlo ozbiljno i mora ta bezbednost biti na ozbiljnom nivou. To možda još uvek ljudi ne shvataju naziv Komisija za zaštitu konkurencije, ali kada vi pogledate jednu instituciju, moram da se vratim na ozbiljne institucije u svetu, Evropi, kao što je, ne znam, korejska Komisija. Njihov predsednik je bio kod nas, oni imaju 700 ljudi. Ozbiljna je država, slažem se, veliki ekonomski bum su napravili, ozbiljna i jaka država ekonomski, ili na primer Ruska federalna antimonopolska služba, koja ima 4.500 ljudi.
Znači, jeste velika država, ali je ozbiljna institucija i na tome se ozbiljno radilo, čak je stara oko 30 godina federalna antimonopolska služba, japanska komisija 50 godina, korejska 50. Tako da, ovakve institucije treba da postoje i moraju da budu društveno korisne i društveno odgovorne i da pokažu državi i vama, kome odgovaramo za svoj rad, da treba da postojimo. Ako mi postojimo i nezavisno smo, a ko je rekao da sedimo i sakriveno smo nezavisni, onda nema svrhe. Ja za to nisam došao na ovo mesto, ja sam došao, dobio sam mandat od vas da napravim određeni rezultat. Taj rezultat postoji i ja sam zadovoljan. Vi ćete ceniti da li je to dobro ili loše. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, otprilike koliko mi dajete vremena da mogu svoju diskusiju usaglasiti sa vremenom, odnosno koliko imam vremena? Dobro, idemo dalje.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani, hajde da kažem, gosti iz Komisije i poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja neću mnogo da govorim o izveštaju zato što su moje kolege to vrlo dobro ocenile izveštaj i dali eventualno predloge za poboljšanje nekih stvari.

Dozvolite ipak da podvučem neke stvari. Kako ste i sami rekli, do 2014. godine postojala je Komisija za zaštitu konkurencije. Postojala, ali samo kao institucija i to se potpuno slažem. Bez određenog kapaciteta, to ste i vi naglasili, i ja bi voleo da su naši politički, hajde da ih nazovemo protivnici, da sučelimo mišljenja, da vidimo je li tako ili ne. Drugim rečima, nije bilo rada.

Vaša Komisija je dala određene rezultate što ne znači da ne može bolje. Naravno da može, zato smo tu da dajemo određene predloge i da ocenimo određene rezultate.

Drago mi je što ste uspostavili saradnju sa Vladom Republike Srbije, sa Skupštinom Republike Srbije i nadležnim skupštinskim odborima, kao i predstavnicima evropskih institucija i UN. Isto tako, posebno mi je drago što je Brisel dao dobru ocenu ovoj Komisiji, a na osnovu papira stoji da je naša Komisija jedna od najboljih u regionu.

Sad dozvolite, poštovana Komisijo, da malo iz svoje struke kažem nekoliko reči o konkurenciji. Kod nas u nauci počinje konkurencija da se javlja, doneli smo određene zakone, međutim protiv te konkurencije su upravo oni kojih nema večeras ovde. Javljaju se novi ljudi sa novi idejama, novim naučnim dostignućima.

Da je bilo konkurencije do 2014. godine ne bi docent Filozofskog fakulteta, Jovo Bakić danas sedeo na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Znate zašto? Zato što je po treći put u ovom mesecu izabran za docenta. Tamo bi sedeli neki drugi ljudi da je bilo konkurencije, koji bi sedeli samo jednom kao docenti vredni, pošteni, čestiti, moralni, koji ne bi nastavu vezivali sa politikom, već bi išli kroz političke stranke.

Kad smo tu, dozvolite, ja ne volim napamet da pričam, da dam nekoliko citata. Jovo Bakić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu dao je za master rad temu, stoji na sajtu fakulteta, verovali ili ne, da se ne iznenadite i vi poštovani građani, citiram: „Uloga Pinka i Hepija u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“.“, završen citat.

Postavljam pitanje, je li se sa ovim možemo takmičiti? Jel ovo mešanje nastave u politiku? Da li možete kolege profesori univerziteta zamisliti da je ovo master rad?

Da li možete kolege profesori zamisliti da ja kao profesor univerziteta, da sam dao studentima master rad temu – uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka, naučnog diletantizma, slučaj dr docent Jovo Bakić? Da li možete zamisliti da sam ja to dao i šta bi bilo po medijima domaćim i svetskim da sam to dao ja ili dr Vlado Orlić, dr Aleksandar Martinović i bilo koji od nas koji radimo na univerzitetu?

Taj bajni docent Jovo Bakić izjavio je 17. januara gospodnje 2014. godine, verovali ili ne, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat. Je li to profesor univerziteta?

To je isto kao da sam ja rekao, zamislite da sam ja rekao, kao profesor univerziteta, da je doc. dr Jovo Bakić govnar Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Šta bi bilo od mene? Da li je to profesor univerziteta? To je onaj koji je po treći put izabran za docenta, kao što je i doktor Žarko Korać otišao u penziju kao docent, a ovde je narodni poslanik, samo je jednom došao, izjavio nazad tri dana da je Aleksandar Vučić diktator, a za Irineja psovao po čitavoj štampi i rekao: „Diktator ide diktatoru“. Poštovani građani Republike Srbije, ne smeta mu da ide kod drugog diktatora u Crnu Goru, radi na univerzitetu i uzima pare. Neka kaže da li je ili nije.

Taj doc. doktor Jovo Bakić je 13. juna 2009. godine izjavio, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu“, za naš parlament, „imate jednog koji muče, drugog koji bruče, ostali se smeju, to je štala, to su štetočine“, završen citat. Čak voditeljka koja je naklonjena njemu kaže: „povucite reč“, da grozote druge ne govori. Jovo Bakić je 15. januara 2015. godine izjavio, citiram: „Vučić, može povesti sa sobom i malog i slinavog“, završen citat. Da li je to profesor univerziteta? Jesu to uvrede? Ja ovde ne vređam nikoga, nego iznosim ono što su oni rekli i citiram. Ako kaže da nije ovo tačno, on i njegovi saborci, oni koji provode putujući cirkus po Republici Srbiji, ja neću ne dolaziti u ovaj parlament, nego Beogradom neću da prolazim ako kažu da nije tačno.

Docent doktor Jovo Bakić je došao na Filozofski fakultet na krilima 5. oktobra, a još uvek je po treći put docent. Da je bilo konkurencije, ne bi doc. Jovo Bakić sedeo na Filozofskom fakultetu, već neki drugi ljudi čestitiji, vredniji itd. Pošto je izabran sad treći put i nije imao uslove za docenta, evo, ja mu zaista čestitam i molim ga uslove sledeći put bude imao za izbor za vanrednog profesora.

Dozvolite sad da kažem, a vi se gospodo iz Komisije dobro sećate i vi poštovani narodni poslanici, a i građani Republike Srbije, glumac Nikola Kojo je 4. februara, kad su počeli ovi putujući cirkusanti 2019. godine izjavio, citiram: „Ako protesti ne uspeju, napuštam ovu zemlju“, završen citat. Gle čuda, 10. maja 2009. godine isti glumac Nikola Kojo izjavio je, citiram: „Ljudi polako shvataju da su im protest od početka iz prikrajka vodili cenzuslovci, uz pomoć raznog polusveta, polunovinara i dela studenata koji su im verovali“, završen citat. Molim gospodina glumca Koju, kao, kako on kaže, čestitog čoveka, da svoje obećanje koje je dao 4. februara 2019. godine izvrši. On je rekao da su propali zaista ovi putujući cirkusanti.

Dozvolite još samo da kažem sa kim ja neću da se takmičim u ovom političkom životu, sa jednim čovekom, a to je Boško Obradović, zvani u narodu siledžija. Ja nisam izvršio, gospodo narodni poslanici, upad u Republičku izbornu komisiju i napad na članice RIK-a. Ja nisam izvršio upad u opštinu Pećince. Ja nisam, ni moje kolege narodni poslanici, izvršio napad na dr Aleksandra Martinovića na Administrativnom odboru. Ja nisam i moje kolege narodni poslanici izvršio upad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije gospođe Maje Gojković. Ja nisam i moje kolege narodni poslanici izvršio upad u policijsku stanicu u Guči. Ja nisam i narodni poslanici vladajuće stranke napao novinarku „Pinka“. Mi nismo pokušali izvršiti upad u REM, nego Boško Obradović. Ja nisam i moje kolege narodni poslanici iz SNS tražio streljanje predsednika Republike i predsednice Vlade i pokušaj upada u Predsedništvo Republike Srbije. Ja nisam i moje kolege poslanici iz SNS tražio od Vojske da izvrši državni udar, jer volimo svoju otadžbinu. Ja nisam i moje kolege iz SNS izvršio upad u RTS i testerama pokušali da prisilimo voditelje da odstupe od programa.

Poštovani narodni poslanici, poštovana Komisijo, dok naš predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić čini nadčovečanske napore za iznalaženje dugotrajnog, pravednog i kompromisnog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, ovi iz Saveza za Srbiju, u vidu putujućeg cirkusa, lažima, poluistinama, medijskim napadima, blate predsednika Republike Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, njegovog oca, njegovu majku, njegovog brata i poslanike SNS. Zaboravili su samo jednu stvar. Dok ga god više blate, građani Republike Srbije ga više vole. Zato što građani svoju pozitivnu energiju pretaču u njegovu ogromnu pozitivnu energiju, i obrnuto, zarad napretka i modernizacije Srbije, zarad budućnosti naše i političkih protivnika dece i zarad budućnosti naše otadžbine.

Poštovana Komisijo, kako ste čuli, mi ćemo glasati za ovaj izveštaj.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, kada govorimo o zaštiti konkurencije, ali i o zloupotrebi monopola u oblasti kablovskih operatera, iako je do danas predmet diskusije ostala opravdanost rešenja da kablovski operater istovremeno može biti vlasnik kanala, državi smo oduzeli to pravo, a tajkunima izgleda dozvolili da to rade.

Biće interesantno da nam date odgovore na sledeća pitanja. Da li vi vidite problem u tome što je SBB kao dominantni kablovski operater, sa učešćem od najmanje 55% na našem tržištu, osnovao ne samo ekskluzivne kanale, već je potpisao i ekskluzivne ugovore sa pojedinim inostranim kanalima, sa isključivom namerom da spreči „Telekom Srbija“ da te kanale ima u svojoj ponudi. Konkretno, kada je reč o „Foksovim“ kanalima, o tome je kolega Zoran Bojanić govorio već, SBB je kupio ekskluzivna prava za tehnologiju koju ne koristi, IP-TV, sa jedinim ciljem da „Telekom Srbija“ kao korisnik te tehnologije ne može da ponudi „Foksove“ kanale gledaocima svoje televizije.

Da li vam je poznata činjenica da je ustupanje proizvedenog sadržaja od strane SBB-a pod komercijalnim uslovima bilo uskraćeno samo „Telekomu“, dok je ostalim operaterima na tržištu ono bilo omogućeno, da je formiran kartel privatnih operatera koji su među sobom podelili tržište, udružili kapacitete i svi se fokusirali isključivo na napade na „Telekom“? Pri svemu tome, te iste kanale SBB je bez problema davao svim ostalim kablovskim operaterima, sem „Telekomu“. Zbog takve poslovne politike SBB-a „Telekom Srbija“ nije bio u prilici da emituje veći broj atraktivnih kanala, kao što su „Foks“, „Sport klub“, „Top kanal“ itd, za koje je ova kompanija bila zainteresovana.

Da li se slažete da je ovo bio školski primer zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu distribucije televizijskog sadržaja i da li se kao nadležna institucija na to reagovali? Ako jeste, odgovorite nam još jednom kada i kako, a ako niste – zašto?

Da li je vama poznata činjenica da je SBB većinu svojih kanala registrovao u Luksemburgu, a da prodajnu reklamu obavlja u Srbiji, što je direktno kršenje zakona?

Da li je vama poznato da li SBB uopšte plaća poreze državi Srbiji za preko 100.000 korisnika „Total TV-a“ iz inostranstva kojima prodaje sadržaje domaćih kanala? Javnosti to nije poznato.

Iako je u javnosti podignuta histerija usmerena protiv nekakvog monopola državnog „Telekoma“, činjenice govore da na tržištu imamo monopol privatnog „SBB“ koji je stvorio medijski koncept toliko jak da može da vodi rat sa državom. Oni koriste privatnu televiziju „N1“ da napadaju konkurenta svaki dan. „N1“ se pojavio kao PR služba „SBB“. To rade i u Bosni i Hercegovini, gde su napadali regulatorno telo i „Elektroprivredu“, pa i u Hrvatskoj.

Kako je moguće da je kupovina „Kopernikusa“ mnogo vrednija za „Telekom“, nego što je kupovina „SBB“ bila za fond „BS Partners“, koji je za 1,8 miliona korisnika platio 2,6 milijarde evra, što je cena iznad 1.000 evra po korisniku, 1.000 evra po korisniku?

Da li je vama privuklo pažnju i izazvalo sumnju to da se iza hajke koja je bila usmerena na osporavanje i sabotiranje poslovne operacije od strateškog značaja za „Telekom“ Srbije kriju poslovni interesi kompanije „SBB“, njenog vlasnika Dragana Šolaka, ali i njegovog poslovnog partnera Dragana Đilasa?

Da bi gledaocima bilo jasno, u toj kampanji dezinformacije i lažnih vesti iskorišćen je širok spektar manipulacija i izgovora za osporavanje dogovorenog posla, pa čak i onaj da „Telekom“ koji na tržištu Srbije ima 15-20% učešća pokušava, zamislite da preuzme monopol i to ispred, pored „SBB“ koji već drži 55% tržišnog učešća. Da li je to bilo realno?

Podsetiću sve da je formiranje kompanije „Junajted Medija“ i akvizicijom bivše firme Dragana Đilasa „Direkt Medija“ Šolakova kompanija „Junajted Grup“ ozbiljno zakoračila u sferu produkcije televizijskog sadržaja. Kompanija „Junajted Grup“ uspela je da objedini najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji, sa preko 1,8 miliona korisnika. Među njima su: kao prva, „SBB“, najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa preko 700.000 korisnika, „Telemah“, glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, „Total TV“, prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije, „NetTV plus“, glavni operater televizije preko interneta, „Junajted Medija“, televizijski kanali „Sport klub“, „Sinemanija“, „Ultra“, „Mini Ultra“, „Lov i ribolov“, „Kas Medija“, najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji, turbo-folk gigant, industrija zabave – „Grand produkcija“, sa kontrolnim paketom crnogorskog kablovskog operatera „BBM“.

Otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije „Ringijer“ Šolak je postao suvlasnik i najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji „Blic.rs“. Najzad, preko povezanih firmi, Šolak je poreknuo sopstvenu regionalnu televiziju „N1“, ekskluzivnog partnera „CNN“ sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom Šolakova „Junajted Grup“ objedinila je distribuciju i produkciju medijskih sadržaja. Inače, u rukovodećim strukturama regionalne medijske platforme „N1” kao zastupnik figurira slovenački državljanin Tomaž Jeločnik, direktor firme „BL Medija Grup Limited“, sa britanskih Devičanskih ostrva, čiji je stvarni vlasnik lično Dragan Šolak.

Grupa je još 2015. godine vlasnik slovenačkog „Tušmobila“, što je prvi put tada bilo da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Od 2017. vlasnik najgledanijeg hrvatskog kanala „TV Nova“, čiji je večernji dnevnik najgledanija emisija u Hrvatskoj, kao i „Pop TV“, čiji je Dnevnik 24 UR vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme „Junajted Grup“ nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente kao što su „BHB“, „Kejbl TV“ Bosna i Hercegovina, „M Kabl“ Crna Gora, „IKOM“ Srbija itd.

U toku 2018. godine „Junajted Medija“ dobija dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije za kupovinu 100% udela u nekadašnjoj kompaniji Dragana Đilasa „Direkt Medija“ na tržištima Srbije, Crne Gore, Makedonije i Albanije, što je uključivalo i odobrenje kompaniji „Direkt Medija“ za kupovinu televizijskih stanica „Pink BiH“, „Pink Crna Gora“. Tim potezom „Junajted Grup“ je ozbiljno zakoračila u sferu produkcije televizijskog sadržaja.

Krajnji cilj jeste uspostavljanje apsolutnog monopola na tržištu, u kome bi „SBB“ bio dominantan tržišni igrač sa udelom od preko 90% na tržištu telekomunikacija, medija i njihove distribucije. Meni je stvarno interesantno da čujem kako komentarišete ove navode. Hvala.

Reč ima gospodin Obradović. Izvolite.

Krenuću od ovog dela što smo rekli vezano za distribuciju kanala, taj deo je u nadležnosti više regulatora, među njima smo i mi. Znači, posvetićemo se ovom poslu, posebno sa RATEL-om i REM-om, to je što se tiče ekskluzivne distribucije kanala. Znači, to je jedan ozbiljan posao, RATEL je ima učesnike sa značajnom tržišnim učešćem i oni su to učešće skinuli. Znači, pustili su van kontrole, čini mi se da su to uradili 2018. godine, ili 2017. godine, proverićemo.
Što se tiče ovog drugog dela, odnosno ovog dela što se tiče kupovine medijskog prostora, da, mi smo odobrili da „SBB“ kupi „Dajrekt mediju“, ali to je bila uslovna transakcija, a da „Dajrekt medija“ kupi Pink Crna Gora, Pink Bosna i tu je bilo oko 20% tržišnog učešća „Dajrekt medije“ tako da na tom prostoru oglašavanja oni nemaju više, odnosno oni imaju negde oko 20% , 25% tržišta. To nije opasno. Znači, „SBB“ dominantan ako se ne varam na tržištu distribucije medijskog sadržaja, odnosno on je u ovom delu kablovskog operatera. Međutim, mi imamo na internet delu, znači, ono što je internet tu imamo prednost Telekoma i Telekom je tu mnogo jači od „SBB-a“.
Tako da mi nemamo problem, vi vidite sada kada gledamo cenu paketa, imamo Telekom, imamo „SBB“, mi vidimo da je sada ozbiljna tržišna utakmica. Znači, kolega čini mi se da poznaje ovaj deo, da se tu slaže. Znači, ovaj deo što se tiče, ovde gde su bile uslovljene transakcije, kad je „Dajrekt medija“ kupila ovo što se zove Pink BiH, Pink Crna Gora, a ovo što se zove kablovski operater to je tačno i to ste u pravu.
Ono što smo mi odobrili na ovom delu to je bilo oko 20%, 25% tržišnog učešća, to nije opasno. Mi imamo konkurente u tom delu, čak vidim sa 19% konkurenti su „Medija pul“, „Medija haus“ sa 11%, „Medija pul“ 19%, „Medija džob“ 7% i „Punlik MMS“ 6% tržišnog učešća. Tako da tu nismo videli nikakav problem u ovom delu, a kažem kablovski operater, to je bio jedan dugoročni proces koji smo mi sa ovim delom kada je IKOM urađen, mi smo rekli da se, čini mi se, sa 697 ulaza ili zgrada prodato, i kupio je to „BeotelNet“, ako se ne varam, a mislim da nisam pogrešio.
Tako da mi kada smo odobravali Telekomove koncentracije imali smo to u vidu. Telekom ima taj deo snage što se tiče interneta, ima tu snagu fiksne telefonije, ali to je normalno, oni su imali telefoniju zato je bio dominantan na fiksnoj telefoniji, internetu i ono što je važno, a to je da smo imali to u vidu kada smo odobravali Telekom. Evo sada, čini mi se, da smo sad pre neki dan poslednju Telekomovu koncentraciju odobrili i mi tu ne vidimo ništa sporno što se tiče ovog dela Telekoma.
Tako kada pogledate ponude, lično sam išao da vidim te ponude, u ovom slučaju kao građanin, video sam da su te ponude konkurentne, odnosno da sada ono što je kolega narodni poslanik rekao pre vas, da sada Telekom ima mogućnost da parira u tom delu. Što se tiče kanala ovo što ste pomenuli, tu zbilja moramo da sednemo, sa RATEL-om i REM-om i da to pogledamo, da li je ekskluzivna distribucija, da li potpada pod našu nadležnost ili pod nadležnost drugih regulatora. Komplikovana je situacija tako da moramo to zajedno da uradimo.

Izvolite kolega Đokiću, pravo na repliku.

Samo kratko potpitanje. Da li ste i kako zaštitili Telekom kada je izvršio akviziciju Kopernikusa i kada je bio napadnut i osporavan kod konkurencije?