Hvala, kolega Rističeviću.

Reč ima Ljubinko Rakonjac.

Izvolite, kolega Rakonjac.

Hvala predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, neće se ljutiti ako imenujem i prof. Popovića i prof. Lazovića, i da iskažem zadovoljstvo što ste vi danas tu, što nam prezentujete Predlog zakona o nauci i istraživanjima.

Poštovani ministre, moje prvo obraćanje u Narodnoj skupštini 2016. godine, odnosilo se na Zakon o visokom obrazovanju, gde sam tada govorio o potrebi usaglašavanja visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i o potrebi približavanja ta dva društvena sektora.

Tada sam istakao da neke stvari koje su pozitivne i koje su urađene u Zakonu o visokom obrazovanju nisu urađene u Zakonu o nauci, o naučno-istraživačkoj delatnosti i da te stvari je potrebno uskladiti.

Poštovani ministre, to sam tada više izrekao kao potrebu i želju instituta, bez nade da će to pitanje i još decenijama iko uzeti u razmatranje. Zaista, desilo se sve najbolje. Vi ste tada ovde nama, narodnim poslanicima, rekli da će se raditi novi Zakon o nauci u kojem će ta pitanja biti rešena. I, zaista, sve poštovanje vama na tome što se držite obećane reči i što ste ispoštovali brojne naučne radnike i institucije.

Poverovao sam u to, jer sam znao da ste čovek sa ogromnom energijom i čovek od uspeha. Hvala, normalno, i svim drugim učesnicima u ovom procesu i predsednici Vlade i svima koji su učestvovali u donošenju zakona, prof. Popoviću, radnoj grupi. Zahvaljujući tom sveobuhvatnom radu danas je ovaj zakon pred nama u najboljoj mogućoj formi. To je pokazala i javna rasprava i javno slušanje, gde je zaista pokazalo se jedno visoko jedinstvo da je zakon dobar i da ga treba što pre usvojiti. Moram reći da sam kao istraživač koji se oko 25 godina bavi naučnoistraživačkim radom, veoma zadovoljan. Zašto? Zato što decenijama u velikom broju te vrhunske naučnike su svrstavali u neke specijalizovane usluge. Šta je to, ni meni sada nije jasno, bili su vrhunski, a nisu bili ničiji.

Iako je država Srbija osnivač naučnih instituta, zaposleni nisu imali zarade, već su bili na klasičnom tržištu. U svakom osnivačkom aktu, svakog instituta stoji za šta ga država osniva i tu su nabrojani poslovi koji su neophodni za državu i koje treba da rade istraživači i zaposleni u institutima.

S druge strane, niko im nije obezbeđivao te poslove nego su morali da se snalaze i dovijaju na različite načine. Iako govore da je projektno finansiranje bila socijalna kategorija, moram da kažem, ona ni kao takva nije bila dovoljna. Čak i kada se uzmu sve zarade istraživača, direktni materijalni troškovi, oko 55% je bilo dovoljno za funkcionisanje institucija.

Bilo je veoma često, znam u prethodnim periodima, da prođe samo pola projekata, ako ste prijavili četiri projekta, prođu dva projekta ili jedan, nekome prođu i četiri. Koji će projekat proći, da ne kažem apsolutno, zavisilo je od saradnje i odnosa institucije, rezezenta ili recezenta istraživača. Na taj način uvek je neko ispadao iz projekta i ako je imao dobre reference i ako su postojali tačni kriterijumi i ljudi su tada ostajali bez zarade.

Ali, neću više o nedostacima tog sistema rada koji definitivno odlazi u istoriju, kako se nadam, govoriću o potrebi unapređenja rada u nauci i potrebi sagledavanja njenog značaja za sveukupni razvoj zemlje.

Dileme više ne sme da bude. Da li nam trebaju naučna znanja i iskustva i ne treba da se pitamo, jer to bi bilo isto kao da smo se u prošlim decenijama pitali da li nam trebaju lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti, profesori, lekari. Sada je 21. vek i tu dileme ne treba da postoji.

Rezultati naučnih istraživanja predstavljaju osnovu ili temelj na kome počiva celokupna savremena, naučna, tehnološka civilizacija. Uloga nauke kao zbira svih postojećih znanja o svetu u kome živimo i naučnih istraživanja kao delatnosti kroz koju ta znanja proširuju, u savremenom društvu je mnogostruka.

Aktivna naučna politika kojoj nužno vode sve razvijene države pokušava da uskladi sve komponente ove najsloženije ljudske delatnosti. Apsolutni iznosi koje pojedine države ulažu u ovu delatnost, direktno su proporcionalne njihovoj moći, a uzvratno njihova moć u današnje vreme u najvećoj meri zavisi od tog iznosa. Dokaz za to su najkonkurentnije i najdinamičnije svetske ekonomije, zemlje kao što su Japan, Kina, Nemačka, skandinavske i mnoge druge.

Države ne ulažu u nauku zato što su razvijene, već da bi podigle svoju razvijenost, uticaj i bogatstvo. Moram takođe reći da Evropa sada nije zatvorena za naš naučni potencijal. Moram reći da je veoma otvorena i da ne postoji ni jedna naučna institucija ili visokoškolska obrazovna institucija koja nema bar jedan međunarodni projekat finansiran iz Brisela po raznim programima.

Nauka i istraživanje su prepoznati od strane Evropske komisije kao ključni nosioci razvojnih politika, koji doprinose ekonomskom rastu i stvaranju radnih mesta. Znanje kao najvažniji intelektualni resurs sve više dobija na značaju, dok se postojanje stabilnog istraživačkog sistema posmatra kao pokretačka snaga koja doprinosi unapređenju, kvalitetu života u modernom društvu.

Iz tog razloga i države, članice EU, su odlučile da postepeno uvećaju sredstva koja ulažu u nauku, istraživanje, dok se ne stigne do nivoa ulaganja koje iznosi 3% BDP. Očekuje se da će sve veće ulaganje u nauku i istraživanje podstaći i konkurentnost i rast privrednih aktivnosti.

EU ulaže sve više u razvoj i implementaciju strategija i programa koje obezbeđuju kvalitetan okvir za sprovođenje naučnog istraživanja i razvoja inovacija. Kroz istraživanja iz Poglavlja 25. koje se kroz ispunjavanje zadataka iz Poglavlja 25, Republika Srbija treba da se u potpunosti uključi u evropski naučni prostor i zajedno sa ostalim članicama, kroz uspostavljanje inovativne unije, kao inicijative koja omogućava državama članicama da objedine sve naučne kapacitete i unaprede komunikaciju i saradnju između naučnika i istraživača.

Nauka i istraživanje obavezuju zemlje članice da razviju sposobnost za njenu implementaciju, kako bi sledile ciljeve i aktivnosti u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja.

Kao članica EU, Srbija će u narednom periodu imati priliku da pozicionira svoju istraživačku zajednicu u okviru evropskog istraživačkog prostora i time omogući svoj dalji naučno-istraživački razvoj u cilju povećanja opšte obrazovanosti društva, podsticanja kvaliteta nauke kroz sprovođenje brojnih istraživanja i inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, doprineće se povećanju konkurentnosti srpske ekonomije.

Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima će biti omogućena intenzivna mobilnost i usavršavanje širom EU, gde će im biti na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor će kao deo evropskog istraživačkog prostora postati interesantniji evropskom i svetskom naučnom istraživačkom kadru.

Istorijski uspesi srpskih naučnika su poznati u svetu. Kultura i nauka predstavljaju evropske i civilizacijske vrednosti koje baštini i Srbija. Naučno-tehnološki sektor Srbije je jedan od retkih koji su već međunarodno integrisani i vrednovani postignutim i priznatim rezultatima.

Nemam vremena govoriti o svim prednostima i detaljno o samom zakonu i njegovom doprinosu razvoju nauke i razvoju Republike Srbije. Samo ću na kraju reći da će ova istraživanja povećati privredni i društveni razvoj Republike Srbije i doprineti javnim istraživanjima, društvenom i privrednom razvoju i omogućiti istraživačima da sprovedu istraživanja i izvan akademske sfere.

Još jedna rečenica. Smatramo da duboko ukorenjeno mišljenje naučne zajednice da privrednici nemaju razumevanja za njihov rad, a mišljenje privrednika da se naučnici bave onim što njima nije potrebno se menja sa predlogom ovog Predloga zakona o nauci i istraživanjima, čije usvajanje predlažem u ime SPS i Zeleni Srbije koji su na toj listi. I Socijalistička partija Srbije i poslanici SPS će u danu za glasanje glasati za Zakon o nauci i istraživanjima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbije.

Inače, izabran sam sa liste koju je nosio i koju je vodio Aleksandar Vučić, a predstavljam u Skupštini poslanika Ujedinjene seljačke stranke.

Kao i do sada, govoriću pozitivne stvari koje su vezane za ovaj zakon. Svedoci samo da su pre nas veliki broj ljudi koji su stvarali, gradili, radili na inovacijama u našoj zemlji, to su bili ljudi koji su rođeni na selu, živeli na seli, počinjali od sela, a uspeli su da unaprede život svih nas.

Ovaj zakon daje mogućnost da se više ulaže u nauku, u istraživanje, jer prethodnim zakonom se pokazalo da kroz projektno finansiranje naučenih instituta, nije dalo dovoljno rezultata. Ovim sada dajemo tu mogućnost i siguran sam da će to biti onako kako treba.

Sada ću više staviti akcenat na grad Niš, gde je u Nišu stavljen kamen temeljac za izgradnju naučno-tehnološkog parka, na platou Elektronskog fakulteta, gde će kroz narednih godinu dana sigurno imati mogućnost da tamo ljudi koji imaju znanja, koji žele da rade na inovacijama, ti ljudi će imati mogućnost da tamo rade zato što je država Srbija, naš predsednik i kroz budžet su obezbeđena sredstva da grad Niš ponovo bude grad koji ima mogućnost da postane ono što je bio nekad za elektroniku najbolji, što se kaže, u Evropi.

Niš, centar jugoistoka Srbije, imaće mogućnost izgradnjom ovog tehnološkog parka. To će biti nešto za nas vrlo bitno zato što će veliki broj, kako sam rekao malopre, ljudi koji su na jugoistoku Srbije, koji imaju mogućnost znanja, moći to da primene, da urade nešto što će biti dobro za naše buduće generacije.

Inače, sve ovo što sada radimo, radimo zbog budućnosti naših ljudi, naše dece i dece naše dece.

Sada ću nešto da kažem, jeste vezano za ovaj zakon, ali nešto što je bitno za nas koji dolazimo iz malih sredina. Danas je na lokalnoj skupštini u Svrljigu u rebalansu budžeta stavljena mogućnost da se finansiraju deca koja upisuju prvu godinu srednjeg obrazovanja, po 5.000 dinara, da deca koja upisuju prvu godinu, drugu godinu, imaju mogućnost da ostanu u tim našim malim mestima, a kasnije kroz fakultete, kada bude izgrađen naučno-tehnološki park, ta deca će imati mogućnost da šire svoje znanje. Znači, moramo krenuti od početka, od naših sela, od naših malih lokalnih samouprava do velikih ljudi. Kao što je malopre rekao gospodin Rističević, Milutin Milanković, koji je naš čovek, koji je uradio most preko reke Timok u delu Svrljiga, koji sada služi za primer svima onima kako je urađeno.

Još jednom, uvaženi ministre, podržaću sve vaše predloge, zato što ovo što radite, to je potrebno našoj zemlji Srbiji kroz nauku, kroz istraživanje, kroz to ulaganje imamo šansu da imamo bolju proizvodnju i poljoprivredu i elektroniku i sve ono što je potrebno za život naših ljudi, da ostanu tu u Srbiji, da ostanu na svojoj zemlji, da tu radimo za dobrobit svih nas.

Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, i ja kao narodni poslanik podržaću predlog ovog zakona. Siguran sam da će ovim zakonom biti data mogućnost da se ulaže i da se zna budućnost naših budućih naučnika koji su dolazili i dolaziće, sigurno, iz malih mesta, iz naših sela. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Marija Jevđić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi Zakon o nauci i istraživanju je zakon koji treba da uvede red u nauci, s obzirom da je postojeći zakon donesen još 2005. godine.

Ono što je jedan od glavnih razloga za donošenje zakona i obezbeđivanje sigurnosti u finansiranju rada instituta kroz ideju institucionalnog finansiranja kako bi se obezbedili stalni prihodi.

Jedinstvena Srbija smatra da donošenje predloženog zakona omogućava naučnoistraživačkog sektora koji svojim radom može biti jednak partner u okviru evropskog istraživačkog prostora.

Kada govorimo o Predlogu zakona o nauci i istraživanju kao krovnom zakonu u oblasti nauke, treba pomenuti da smo prošle godine usvojili Zakon o Fondu za nauku i time napravili prvi korak u obimnoj reformi sistema finansiranja naučnog rada u Srbiji. I vi ste to, ministre, najavili kao jednu od ključnih reformi u prosveti.

Mislim da su naši naučnici, odnosno naučni istraživači u prethodnom vremenskom periodu pokazali da mogu da postignu zavidne rezultate sa malo novca i to u različitim pravnim okvirima. Ja se slažem sa vama, gospodine ministre, da trebamo da ponavljamo. Zato želim da iskoristim priliku da čestitam našoj naučnoj zajednici prijem u Evropsku organizaciju za nuklearna istraživanja, čime je Srbija postala 23. punopravna članica ove prestižne naučne organizacije. Ovo je svakako veliko priznanje za naše naučnike koji će imati mogućnost da pored podizanja kvaliteta naučnog istraživanja pristupe i najnovijoj naučnoj opremi.

Jedinstvena Srbija smatra da će i članstvo u CERN-u uticati na sprečavanje odlaska mladih iz naše zemlje. Pored samih naučnika, i srpska privreda će imati korist od ovog članstva, jer će naše kompanije moći u većoj meri da učestvuju na tenderima koje raspisuje CERN i tako da se ravnopravno takmiče sa velikim i uspešnim svetskim kompanijama.

Srbija, odnosno ova Vlada veliki akcenat stavlja na pomoć mladim naučnicima i sistemski podržava nauku, stvarajući bolje uslove koji će omogućiti našim mladima da ostanu u zemlji i svoj budući naučnoistraživački rad upravo sprovode na našim fakultetima i institutima. A i želja vašeg Ministarstva, gospodine Šarčeviću, je da se instituti bave poslovima važnim za državu i time doprinose boljitku i države i društva.

Zahvaljujući predloženom zakonu predviđeno je i sigurno finansiranje za istraživače na fakultetima, u slučaju da ne dobiju zvanje naučnika saradnika, država će finansirati njihove doktorske studije u narednih pet godina. Za to vreme će se sigurno naći sistemsko rešenje za njih, a oni će u međuvremenu moći biti deo tima koji će ostvariti pravo na neki projekat. Inače, nedonošenjem ovog zakona, oni bi pred kraj godine ostali bez angažovanja.

Jedinstvena Srbija smatra da ulaganje u obrazovanje i usavršavanje je temelj za izgradnju snažne i moderne Srbije, pri čemu je bitno da izgradimo sistem vrednosti koji će negovati društvo jednakih mogućnosti za sve.

Pohvalno je, gospodine ministre, što Ministarstvo podržava uključivanje istraživača povratnika iz inostranstva na domaće projekte, ali vaše Ministarstvo radi na promociji znanja od najranijeg uzrasta učenika, približavajući nauku najmlađima. I vi ste prisustvom na istraživačkom seminaru „Naučni kontakt ili Igrom do nauke“, koji se održao u Kraljevu u prostorijama Dečijeg odmarališta Goč, u saradnji sa gradom i Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Kragujevcu, to i potvrdili. Ovaj seminar okupio je talentovane učenike osnovnih škola iz cele Srbije, koji pokazuju interesovanje za proširivanje znanja iz prirodnih nauka. Jedinstvena Srbija smatra da je ovakav pristup učenju veoma efikasan i da od najranijih uzrasta učenicima približava nauku.

Ako je cilj da se naša zemlja razvija kao ekonomija zasnovana na znanju, onda kao društvo moramo težiti da stvorimo uslove koji će naučnicima i istraživačima omogućiti da svojim radom i znanjem učestvuju u stvaranju jake i moderne Srbije. Stoga će JS u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Hvala, koleginice Jevđić.
Reč ima narodni poslanik Danica Bukvić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog Zakona o nauci i istraživanjima o kome i ja želim da govorim, s obzirom da se istraživačkim radom bavim više od 40 godina.

Predlogom ovog zakona nauka i istraživanja su prepoznati kao delatnosti od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije, kao društva koje je zasnovano na znanju. Razvijene zemlje sveta već dugo prepoznaju značaj nauke, inovacija za održiv ekonomski rast, pa zbog toga i investiraju značajna sredstva u tu oblast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP u nauku. Srbija ima značajan naučni i istraživački potencijal. U našoj zemlji ima više od 12 hiljada istraživača. Kao što smo čuli, Srbija je postala 23 punopravna članica prestižne Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i uz Norvešku i Švajcarsku je jedina punopravna članica ove organizacije, a koja nije istovremeno i članica EU.

Srpska nauka je prepoznata u svetu. Univerzitet u Beogradu je godinama pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi, a od prošle godine na njoj se pozicionirao i Univerzitet u Novom Sadu, ali nažalost ukupna izdvajanja za nauku u 2017. godini su iznosila 0,9% BDP, mada ste vi, gospodine ministre, istakli da će ta ulaganja iznositi do 1,5%.

Takođe, orijentisanost naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da u globalnom izveštaju o konkurentnosti i kvalitetu sadržaja univerziteta i privrede Srbija se nalazi na 79 mestu od 140 zemalja. U naučno-istraživačkim rezultatima dominiraju naučni radovi. Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučno-istraživačkim projektima koji su finansirani iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja činila su samo 3,3%, dok je učešće naučnih radova bilo 88%.

Jedan od glavnih nedostataka je i transfer znanja iz univerzitetskih laboratorija do kompanija gde bi se ta znanja primenila. Potrebno je podsticati primenljiva istraživanja, a to znači podsticati i prelazak naučnika iz akademske sredine u privredu i obratno.

Shodno strategiji naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. do 2020. godine, kao strateški cilj u oblasti nauke istraživanja i kao jedna od mera u podsticaju naučnih istraživanja u Republici Srbiji predstavlja i suštinska promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, što je jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja.

Sličan model se inače primenjuje u mnogim razvijenim zemljama. Promena sistema finansiranja naučno-istraživačke delatnosti učinjena je sa ciljem da se sistem unapredi, da se obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalni način.

Strategijom je predviđen razvoj modela finansiranja usklađen sa reformom istraživačkog sistema. Krajnji cilj reforme finansiranja naučno-istraživačke delatnosti je uspostavljanje uravnotežene kombinacije projektnog i institucionalnog finansiranja. Institucionalno finansiranje će imati dve komponente koje će obezbediti stabilno finansiranje i razvojnu koja će zavisiti od stepena ispunjenosti parametara uspešnosti.

Predviđeno je i formiranje posebnog fonda za podsticaj istraživanja, odnosno projektno finansiranje sa ciljem da podstiče istraživanja kroz konkurse za finansiranje najboljih projekata.

Nauka i istraživanja kao delatnost od opšteg interesa realizuju naučno-istraživačke organizacije kroz programe utvrđene ovim zakonom, kao i programe utvrđene zakonom kojim se uređuje rad Fonda za nauku Republike Srbije, čime se stvara osnov za kombinovani sistem finansiranja predviđen Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine.

U obezbeđivanju kvaliteta naučno-istraživačkog rada i razvoja naučno-istraživačke delatnosti u Republici Srbiji staraju se Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija, Komisija za sticanje naučnih zvanja, matični naučni odbori, Zajednica instituta Srbije i ministarstvo.

Značajna novina odnosi se na matične odbore, odnosno predviđeno je da se u njihovu nadležnost za sada stavi sprovođenje postupka za izbor u naučno zvanje – naučni saradnik, koje je najbrojnije, a to sve u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka.

Takođe, zakonom je predviđeno da se radi odlučivanja o sticanju dva najviše naučna zvanja, viši naučni saradnik i naučni savetnik, obrazuje komisija za sticanje ovih naučnih zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privrednom, drugim ministarstvima u realizaciji strateških ciljeva i međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa.

Predlogom ovog zakona utvrđeno je da je Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj najviše stručno savetodavno telo u sistemu naučno-istraživačke delatnosti u Republici. Predviđene su nadležnosti Nacionalnog saveta, među kojima je i nova nadležnost, a to je da daje mišljenje na petogodišnji izveštaj naučno-istraživačkih organizacija o realizaciji programa institucionalnog finansiranja. Istovremeno, Nacionalni savet će u delu godišnjeg izveštaja o stanju u nauci za prethodnu godinu sa predlozima i sugestijama za narednu godinu obuhvatiti i rad Fonda za nauku.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta efikasnosti naučno-istraživačkog rada, akreditacija naučno-istraživačkih organizacija obrazuje se Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija. Utvrđen je njihov sastav i njihova nadležnost. Novina u odnosu na prethodni zakon je da Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake pete godine na zahtev naučno-istraživačke organizacije, što je redovni postupak, ili u kraćem roku, na zahtev Ministarstva, što je vanredni postupak. Redovni postupak za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja sprovodi se svake desete godine.

Istakla bih da se zakonom uređuje i pitanje svojinskih prava na rezultatima istraživanja, s tim što se u odnosu na prethodno zakonsko rešenje sada preciznije uređuju prava i obaveze kao i procedure u ovoj oblasti.

Predviđa se da Ministarstvo vodi evidenciju naučno-istraživačkih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje naučno-istraživačke delatnosti od opšte interesa, a u skladu sa ovim zakonom, odnosno da se formira registar naučno-istraživačkih organizacija, kao i da vodi evidenciju istraživača, odnosno formira se registar istraživača, kao i da obrazuje baze podataka u okviru realizacije programa utvrđenih ovim zakonom.

Kao novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, takođe, predviđeno je da registar sadrži podatke o naučno-istraživačkoj opremi naučno-istraživačkih organizacija.

Pored zakonskih rešenja kojima se definiše koja lica se smatraju istraživačima, zvanja istraživača, sticanje zvanja, postupak izbora istraživača u naučna zvanja, postupak reizbora, kao i uslovi i postupak za oduzimanje zvanja, zakon predviđa donošenje kodeksa ponašanja u naučno-istraživačkom radu, kao i obrazovanje Odbora za etiku u nauci.

Još jedna novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje je to da novim zakonskim odredbama istraživači mogu ostvariti pravo na nagrade, priznanja za izuzetna naučna dostignuća i životno delo u skladu sa aktom kojim se uređuje dodela nagrada i priznanja koju donosi ministar.

Kao što sam već rekla, utvrđeno je institucionalno finansiranje akreditovanih instituta, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili SANU, i ono obuhvata sredstva za plate istraživača u naučno-istraživačkim zvanjima i sredstva za druge troškove naučno-istraživačkog rada.

Definisano je koja se sredstva smatraju sopstvenim prihodima naučno-istraživačkim prihodima, naučno-istraživačkih organizacija i određuje namena tih sredstava za unapređenje delatnosti i podizanje kvaliteta rada. Navedeno zakonsko rešenje je prvi korak ka ujednačavanju regulisanja ove materije u odnosu na propise u visokom obrazovanju, a u kasnijim usaglašavanjima propisa sledi, svakako potpuno izjednačavanje statusa finansiranja rada zaposlenih na institutima i fakultetima u pogledu sopstvenih prihoda.

Posebno bih istakla da značajno mesto u ovom zakonu zauzima i finansiranje institucija i projekata od posebnog nacionalnog značaja. Tako da je zakonom predviđeno finansiranje drugih programa od opšteg interesa, finansiranje institucija od nacionalnog značaja, kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Matice srpske kao instituta, čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti.

S obzirom na sva ova predložena zakonska rešenja kojima se na bitan način poboljšava i bolje uređuje oblast nauke i istraživanja, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Hvala koleginice Bukvić.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega Zukorliću.

Za ozbiljno bavljenje naukom potrebno je imati i znati upotrebiti nekoliko potencijala.

Prvo, za nauku i naučna istraživanja uvek je potreban veoma ozbiljan budžet. On je svakako limitiran, pre svega, stvarnim privrednim i finansijskim kapacitetima jedne zemlje i s druge strane svešću struktura odlučivanja o važnosti nauke i naučnih istraživanja.

U tom pogledu naša zemlja svakako se ne može takmičiti sa velikim svetskim silama i privredama, ali zato naša snaga i mogućnost leži u sledećim potencijalima, a to je pre svega potencijal ljudskog resursa, odnosno talenata među mladim ljudima.

Zapravo, ono što imamo do sada od veoma značajnih rezultata i ono što pokazuju veoma ozbiljni podaci jeste da ova zemlja kao i zemlje šireg regiona raspolažu veoma ozbiljnim potencijalima među talentima, što, nažalost do sada takođe se potvrđuje i ostvaruje češće izvan naše zemlje, odnosno u razvijenim zemljama i dijaspori nego li ovde.

Međutim, poslednjih godina primetno je povećanje interesovanja sa najviših nivoa vlasti i kroz određena ulaganja o kojima smo čuli pre svega u pogledu afirmacije mladih kadrova i talenata, odnosno davanje šansi tim kadrovima da dođu do izražaja.

Treći, svakako, resurs jeste dobra organizacija kojoj je potreban dobar zakon, što zapravo i jeste namera i ovog zakona da da značajan doprinos u ovom smislu.

Međutim, da bi organizacija bila jako dobro od izuzetne je važnosti da pored investicija u nauci, u metropoli, odnosno glavnom gradu i već postojećim centrima jako važno je opredeljenje da se ide i prema periferiji, odnosno da se u principu i po principu ravnomernog regionalnog razvoja da šansa svim delovima zemlje da mladi ljudi mogu imati priliku da iskažu svoje potencijale i svoje talente.

U tom smislu želim dati snažnu podršku opredeljenju osnivanja naučno-tehnoloških parkova gde se otišlo prilično ozbiljno i ide se i dalje, kao što se želim zahvaliti i kolegi iz Novog Pazara koji je podržao našu ideju osnivanja naučno-tehnološkog parka na području Sandžaka, tačnije u Novom Pazaru. Veoma je važno da i u tom delu zemlje imamo jedan takav park gde će mladi i talentovani ljudi dobiti šansu da se iskažu i dokažu svoje mogućnosti. Veoma je važno da ta podrška dolazi od predstavnika i lokalne samouprave, čije će partnerstvo biti od izuzetne važnosti, a na ovu temu sam već imao i razgovor sa gospodinom ministrom pre nekoliko meseci i mislim da ćemo imati i volje i snage da sa ministrom i ministarstvom, lokalnom samoupravom u Novom Pazaru svi zajedno zapravo damo potreban doprinos i podršku da se jedan takav tehnološki park, naučno-tehnološki park instalira, uspostavi i osnuje u Novom Pazaru.

Za pravu i punu dinamiku afirmacije nauke, pogotovo kod mladih ljudi i opšte kod istraživača od izuzetne važnosti je uspostaviti dobar sistem vrednovanja. Sistem vrednovanja je zapravo jedna od nedovoljno iskorišćenih energija za motivaciju, opšte istraživanja, a posebno mladih ljudi, jer, ukoliko dobijemo takav sistem valorizacije i vrednovanja, onda ćemo zasigurno doći i do onih talenata koji zapravo se nalaze u našoj blizini, ali koji možda nisu dovoljno motivisani i dovoljno pokrenuti.

Znači, pored naučno-istraživačkih, tehnoloških parkova potrebno je, i verujem da će to ministarstvo imati u vidu zajedno sa naučno-istraživačkim ustanovama uspostaviti i određene premije, određene nagrade koje će biti važne talentovanim ljudima da zapravo ulože dodatni trudi i dodatnu energiju za ostvarivanje sebe, svojih ciljeva i svojih talenata. Hvala vam.