Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da ovo ide u neki uzaludan posao, jer pokušavamo nešto da objasnimo, ali nikako ne može da se prihvati objašnjenje koje je racionalno i normalno.

Znači, put je put. Uglavnom se pravi od uvoznih komponenti, a barem onih najskupljih i koje su najviše zastupljene su uvozne. Cena puta je otprilike ista svuda u Evropi. Cena održavanja puteva je ista svuda u Evropi. Ako hoćemo da ga imamo, ne možemo da se merimo prema tome kolika je čija kupovna moć, mada mnoge zemlje koje su spominjane, imaju mnogo manji životni standard nego Republika Srbija, a veće cene putarina.

Još nešto. Nije ni tačno i ne mogu sa tim da se složim, imali smo ovde i pre neki dan raspravu sa Komisijom za zaštitu konkurencije, da životni standard u Republici Srbiji pada. Povećava se potrošnja svih dobara, kupuje se više automobila, pa ko vozi tim putevima ako je lošije? Neki svemirci? Ko, neko drugi? Voze najviše naši ljudi. Najviše naši ljude voze i hoće da imaju uređen put.

Hoće da imaju, da ne brinu kad izađu na put da li će da polome poloosovinu, točak ili neće. Ja bih tu razumeo čoveka koji, da iznosi takve stvari, zaista ima neko iskustvo. Nije put Novi Sad – Beograd jedini put.

Treba ići i do Žagubice i do Petrovca na Mlavi i do Velikog Gradišta i do Golupca. To je moj kraj iz kog ja dolazim i znam kavi su putevi bili pre 2012. godine i znam kakvi su sad. Nemoj da mi soli pamet neko od koga sam ja više vozio u rikverc, nego što je on vozio unapred.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Moram da odam priznanje za vaše nadljudske moći da vozite unazad više nego neko unapred. To svaka čast. Evo, to posle Džarovskog, čuvenog menadžera, prvi put čujem da je neko radio lično. Samo vi vozite i dalje unazad, nije to loše. To može da bude turistička atrakcija.

Ima jedno pravilo u matematici, gospodine Arsiću, kada već pričamo o tome. To prevedeno na običan jezik glasi – kada limes teži nuli, onda glupost nema granica.

Gospodine Arsiću, mi ovde razgovaramo o konkretnim stvarima, o povećanju putarine. Govorimo o ekonomskim efektima. Mi smo rezervisani prema ovom povećanju od 12%. On može da bude u visini realnih troškova, a to su troškovi koji su u pojedinim deonicama koji su uloženi za održavanje puteva i inflacija koja je realna. To bi moglo da bude neki osnov, a ovde je 12% najavio Drobnjak. Nije valjda da svih razmišljate kao taj čovek? Nemojte, ljudi. Može kontraefekat da bude. Potpuno kontraefekat.

Što se tiče stavova SRS, oni su, gospodo, nepromenjeni, nepromenjivi. Nas ne interesuje ko kako razmišlja od ostalih političkih partija. Mi imamo jasan svoj stav. Mora u javnosti da se govori istina. Mora javnosti da se predoči sve što stoji iza nekog ekonomskog poteza, i dobro i pozitivno i, eventualno, negativno.

Niko nije protiv gradnje. Kada ste čuli od nas Srpskih radikala da smo protiv gradnje bilo kog koridora, bilo koje deonice, bilo kog dela naselja, pa i „Beograda na vodi“? Nikad nismo spočitavali. Treba da se gradi. To smo javno, otvoreno rekli.

Uspeli ste da konsolidujete budžet. To ste uspeli. Da li je to realno, stvarno znaćemo kada dobijemo završni račun. To ćemo znati, pa ćemo onda detaljno raspravljati o tome.

Ali, nemojte ljudi da mi krenemo da veličamo neke rezultate koji realno ne postoje. Pitanje je kako će se ovaj procenat povećanja putarine odraziti na korišćenje puteva koji su sad završeni. O tome se radi. Krenuće vam ljudi alternativnim putevima, pogotovo teretna vozila. Šta ćete onda?

Hvala, kolega.

Samo da završim.
A, to što se tiče povećanja broja vozila, tačan je otprilike podatak, samo niste gledali strukturu tih vozila. To je visina koštanja tih vozila maksimalno do tri, četiri hiljade evra. Mi smo postali otpad, skladište za stare automobile koje u Srbiji kupuju ljudi zato što nemaju sredstava da bi sebi obezbedili neko novo vozilo ili da se upuste u kreditne avanture. To je suština.

Hvala.

Pravo na repliku, Veroljub Arsić. Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da glupost boli, ja sigurno ne bih vrištao. Ali, verovatno ima onih koji bi vrištali.

Pazite sad, polazna osnova za ovo je 2009. godina kada je evro bio negde oko 90 dinara. Oko 90 dinara. Danas je 117, a razlika je znači negde oko 27%, 28%. Pričamo o 12%, a nećemo da spominjemo inflaciju. Samo ćemo da zabašurimo jedan deo činjenica koji nama ne ide u prilog. Takve su diskusije od uvaženog kolege.

Još nešto. Kad nešto govorim ja se uvek dobro pripremim. Znam da je, recimo, u Republici Srbiji u 2019. godini za isti period kupljeno oko 14.000 novih automobila, što je povećanje od skoro 20% za isti period nego 2018. godine. Ništa više. Znači, ne voze se više samo krševi. Znači, osiromašen je narod bio do 2012. godine, sada teže dolazi do novog novca, ali dolazi i počinje bolje da živi.

(Vjerica Radeta: Kako počinje bolje da živi? Vozi Miško!)

Eto, šta god da kažete, oni samo jednu stvar neće da prihvate, a to je da o svima nama cene građani na izborima, oni su ti koji odlučuju i biće tih izbora za manje od godinu dana.

(Vjerica Radeta: Daj argument za 12%.)

Ja mislim da će tada narod da kaže svoj sud, kakva je vlast koju vodi SNS i Aleksandar Vučić, a kakvi su oni koji za sve imaju zamerku, kočnicu, sumnju.

Jer, znate kada bi se svi plašili i sumnjali, nikada ništa ne bi uradili. Strahovi i sumnje su za kukavice.

Hvala, kolega Arsiću.
Ja mogu da se složim sa vama, samo želim jedan komentar da dam, prekinuo bih samo za nekoliko trenutaka i dao reč ministru koji čeka već jedno pola sata reč, a ovo jeste neki svojevrstan sudar titana, nema jednostavno, svi su dali svoje argumente i mislim da treba da damo mogućnost drugima da nešto kažu.
Hvala.
Reč ima ministar Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, želeo bih da vam skrenem pažnju na par stvari za koje mislim da su veoma važne, a koje na neki način proizilaze iz diskusije koju smo malo pre čuli.
Najpre, vest koju je danas objavio Zavod za statistiku Republike Srbije, koja kaže da je potrošnja stanovništva skočila 11% u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na prvih pet meseci prošle godine. Dakle, i to u stalnim cenama 8,2%, u tekućim cenama 11%.
Dakle, rast potrošnje u našoj zemlji, u prvih pet meseci govori o tome da više novca cirkuliše našom ekonomijom i da ga ima.
Sa druge strane, za one koji pričaju o povećanju cena, u proseku u poslednjih pet ili šest godina, prosečna stopa inflacije, a inflacija po definiciji govori o povećanju cena, odnosno jednaka je povećanju cena, je oko 2%.
Dakle, mi govorimo o tom povećanju cena, u proseku da se sve cene u Srbiji povećaju za 2% što je minimum minimuma ili neki najniži nivo u celoj Evropi.
Dakle, to su stvari koje treba imati u vidu. Ono što je meni posebno važno i sa tim ću završiti, da li je to neznanje ili šta, po pitanju emisije evroobveznica, ni na koji način, a to moram da kažem zbog građana Srbije, ni za jedan cent ili jedan dolar ili jedan evro nije došlo do povećanja javnog duga Republike Srbije.
On je ostao na istom nivou. Mi smo skupe pare, skupe kredite zamenili jeftinijim kreditima, jeftinijim novcem i mi smo na osnovu toga uštedeli novac koji bi plaćali na skupe kamate ili koje bi plaćali kada bi smo se zadužili samo na domaćem tržištu i mislim da je to potpuno jasno.
Dakle, ovo je jedan primer odgovorne finansijske politike, prevashodno, gde ako imate priliku na tržištu kapitala, tu priliku treba da iskoristite. Srbija se vratila posle devet godina na to tržište, uspela je da pokaže i potvrdi svoje performanse. Tu se ne bih složio da je novac jeftin, pa, eto zbog toga i mi smo dobili bolje uslove.
Prvo, novac je jeftin od 2008. godine, znači od 2009. godine, nakon velike finansijske krize novac je već jeftin, i pored toga što je bio jeftin i 2009, 2010. i 2011. godine, Srbija je tada dobijala kamatnu stopu 7,25%. Srbija danas dobija kamatnu stopu 1,6%. Ogromna je razlika, pet puta je razlika, razlika ne samo zbog stanja na finansijskom tržištu, nego prevashodno, isključivo i najviše zahvaljujući stanju javnih finansija u našoj zemlji.
Još jednom da podsetim i možda naučim neke, ne daje se novac i ne ulaže se u obveznice zbog stanja na tržištu danas, neko vam je taj novac dao verujući da ćete vi u narednih 10 godina imati sposobnosti, kreditne, finansijske, da ga isplaćujete na vreme. Dakle, taj novac ne zavisi od trenutnog tržišta, nego od potencijala onoga koji taj novac treba i da vraća. Hvala puno.

Hvala dr Mali.
Pravo na komentar, odnosno repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.