Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovde obrazloženje Vlade Srbije koje je izneo ministar finansija, ali ministar finansija u suštini osvrnuo se samo na ovu tačku dnevnog reda, a to je visina naknade za korišćenje javnih dobara ili kako bi se to u narodu jednostavno reklo visina putarine koja će se u buduće plaćati na putevima Srbije.
Više je posvetio pažnju tom napretku i ove prelomne 2019. godini i to je dobro. Imati optimizam i te kako je značajno u Srbiji koja je godinama, decenijama iscrpljivana privredno ekonomski, političkih, kako god hoćete. Ali, ministre dužni ste zarad istine, javnosti da kažete da je ovo emitovanje evroobveznica da je to novo zaduženje Srbije.
Srbija je prodala obveznice koje su naplative za 10 ili 20 godina, ali to je milijarda za koju se zadužuje Srbija. Srbija mora kupcima ovih obveznica da, nakon određenog roka isplaćuje tu dividendu, odnosno taj novac koji su oni uložili, plus zarada. Kamata nije rezultat vaše mudre politike ili ekonomskog znanja, kamata je rezultat stanja na svetskom tržištu. Kada su u pitanju kamate, evidentno je da je od ranije zabeležen pad kamata na sredstva koja se ili prodaju na berzi ili koja se nalaze deponovana u pojedinim bankama i to je trend.
To što vi kažete da je 2014. godine je bila kamata 7,4, nije mogla Srbija da utiče na te kamate, na međunarodnoj berzi je stanje kamata bilo tako 2014. godine. To je činjenica i ne treba bežati od toga. Ima jedan deo gde Srbija nije kreditno baš bila sposobna, gde MMF nije baš imao pozitivno mišljenje, ali otkad je MMF potpuno preuzeo kontrolu nad svim finansijskim tokovima u Srbiji. Srbija pod znacima navoda je kreditno sposobnija, s tim što u međuvremenu sa 15 milijardi ukupnog duga koji je imala Srbija 2014. godine, Srbija je došla na 24 milijarde duga.
Isto tako, istine radi, taj dug je nešto manji. Umanjen je ne za nešto, nego je sada to 23 milijarde i nekoliko, jer je Srbija počela da servisira te dugove. Logika kojom se vi služite i koju namećete javnosti je da Srbija sada uzima jeftine kredite da bi vraćala one koji su skuplji. Ta logika bi jasno uputila na to da se za toliko koliko Srbija uzima jeftinih kredita smanjuje ukupan dug, ali nema te srazmere, nema te proporcije da mi možemo da vidimo, da kažemo – evo sada smo uzeli milijardu, pa nije više 23, sada je 22 milijarde. To je prosta matematička radnja. Operacija. To matematički može. Samo toliko, kada je u pitanju opšte stanje i kada je u pitanju uspešnost prilikom prodaje, odnosno emitovanja ovih euroobveznica. To je istina koju treba saopštiti javnosti, da se povećao na neki način taj ukupan dug za milijardu evra.
Što se tiče ove nadoknade za korišćenje javnih dobara, ono što utiče na visinu nadoknade za korišćenje puteva javnih i auto-puteva, to je jasno propisana kategorija vozila i karakteristika deonica javnih puteva.
Sada, kada vidimo šta se tu promenilo, kategorija vozila ostala je i dalje podeljena u pet kategorija, prva, prva A, druga, treća i četvrta kategorija. S tim što prva kategorija su putnička vozila, prva A kategorija su motocikli i motori, druga, treća i četvrta kategorija su kombi vozila, vozila koja imaju dve ili više osovina, u zavisnosti od opterećenja. To su znači kriterijumi koji su od ranije utvrđeni i prema tome se i obračunava.
Kada je u pitanju kvalitet, odnosno karakteristika deonica javnih puteva, istine radi, osim ovih novih deonica auto-puta na Koridoru 10, pa i Koridoru 11, ništa se značajno u kvalitetu deonica nije promenilo, čak šta više ne na bolje, nego na gore. Kada od Batrovaca ulazite u Srbiju možete da spavate i tačno znate da ste ušli u Srbiju. Sa koje god strane ulazite u Srbiju, ne treba da se govori da se ušlo na puteve Srbije, osetite kako to, kao po šinama, kao po pragovima da trucka i hteli, ne hteli morate da priznate da ipak ulazak u Srbiju mora da bude u budnom i u svesnom stanju.
Ima smešnih situacija gde smo svedoci kada stranci koji prvi put ulaze, izlaze iz vozila u zaustavnoj traci da vide da li im je vozilo ispravno. Tolike su te vibracije da jednostavno ljudi ne mogu da poveruju. Svaki dan slušamo od resornog ministarstva, do duše, niste vi iz Ministarstva finansija za to, ali ima Ministarstvo za građevinu koje je nadležno, svaki dan slušamo kako će da se poprave putevi, kako samo što nije završeno ovo od Batrovaca. Opravdanje je uvek isto ili slično. Sada je Gospod Bog očigledno najkrivlji zato što su ove padavine, zato što su pljuskovi, a Batrovci, evo između ostalog, može i kolega Martinović da potvrdi, to je problem koji datira godinama unazad. Nikom nije to palo na pamet da popravi tu deonicu auto-puta. Sada je zatvorena ova deonica prema Šidu, videćemo kada će to biti završeno. Obično se to počinje kad je puna sezona, kada je tranzitni turizam u punom jeku, onda se tu počinje, prebacuje se čitav saobraćaj u jednu traku itd.
Tako da ukupna slika o tome da se radi, o trudu, o zalaganju ministarstva obiđe čitav svet, za početak Evropu jer stranci vide da se tu dobrim delom vozi po jednoj traci auto-puta. Pri tome, da ne zaboravimo, naplaćuje se putarina kao da u punom kapacitetu koristite taj auto-put.
Znači, što se tiče kvaliteta deonica puta tu nije nikakav pomak napravljen u pozitivnom smislu, da recimo, ljudi koji se voze jednom trakom, nije to ni mala razdaljina, nije mala kilometraža, da se kaže - zbog neadekvatnosti mi smo uveli neki benefit od 10 ili 5%. Ne, sada se ide na povećanje cena naplate putarine, odnosno javnih dobara.
Odakle ova ideja? Ova ideja, podsećanja radi, potiče još od pre nekoliko meseci kada je direktor „Puteva Srbije“ Drobnjak, to vam je onaj što služi predsedniku Srbije kad nema dovoljno teksta ili kad ne zna šta će, onda pita Drobnjaka koliko je popio rakija. To je čisto opisno, ništa da se u suštini upuštamo, jer to onako bude i simpatično. Kad čovek kaže – od jutros sam samo dve ili tri, to je simpatičnije nego kad je bivši ministar rekao – nemojte da kradete, kraduckajte pomalo. Zamislite kakva nam je infrastruktura u putevima, kakvo nam je rukovodstvo, kad pre doručka, recimo popije dve ili tri rakije. Ali, to samo prenosim ono što je moj utisak kada je ta osoba u blizini predsednika države. Ne zameram predsedniku, treba na tako jedan simpatičan način da opomene da za vreme radnog vremena nije dozvoljeno da se koristi alkohol. To je simpatično, meni veoma simpatičan način kako to radi na šarmantan način, kako to radi predsednik.
Ali, ostavimo to po strani. Setimo se samo da na prvi zahtev koji je izneo dotični spomenuti direktor „Puteva Srbije“, resorno ministarstvo na čelu sa ministrom je reagovalo tako što je reklo – nema nikakvog pojma o tome da se razgovaralo na ministarstvu, to o povećanju cena ili promeni cena treba prvo na Ministarstvu. To što je rekao direktor puteva, to je njegova privatna stvar. Nedugo zatim, taj isti direktor kaže – ja ne komuniciram na taj način sa resornim ministrom, ja se obraćam direktno predsedniku države.
Kada se čovek malo razmisli i zapita da li su to normalni uslovi u kojima mi funkcionišemo? Ne može direktor puteva, koji je po funkciji podređen ministru, da komunicira sa ministrom ni ministarstvo, nego eto, koristi te začkoljice sa kojima se koristi predsednik, pa on to da bi pokazao svoj autoritet, koji je viši od ministarstva, kaže – taj zahtev od 12% poskupljenja proslediće predsedniku države. Ni po Ustavu, ni po zakonu, ni po kom pravilu predsednik države nema nikakve veze za tim. Ima u smislu da je na čelu partije koja je najodgovornija za sve što se dešava u Srbiji. Koristeći tu svoju političku funkciju i ulogu može na neki način da sugestivno deluje na Vladu. Ali, gle čuda odjednom se pretvori to, što je govorio direktor puteva, pretvori se u nešto o čemu mi sada raspravljamo, a raspravljamo o tome da se poveća putarina 12%.
Sada vidimo ovaj psihološki momenat, koji je veoma bitan. U sred turističke sezone objavljuje se, obaveštava se javnost evropska da Srbija diže cene putarine. Ne govoreći, ne gledajući u apsolutnu vrednost, apsolutni iznos koji to iznosi, svako će normalan u inostranstvu da pomisli – pa, daj da tražim neki alternativni put. Što bih išao tamo gde se poskupljuje, pogotovu taj zapad, vi znate da oni jako vode računa o svakom centu, a ne o evru, koliko će potrošiti i za letovanje. To je taj psihološki momenat koji je i te kako bitan, ali nije on toliko značajan, značajno je ono što u strukturi ovog saobraćaja, frekvencije koji se odvija na našim putevima, velikim procentom učestvuje domaći saobraćaj, domaća vozila.
Sada, kada uporedimo visinu poskupljenja od 12% i to kada uporedimo sa onim zemljama Evrope gde se ista metodologija koristi za obračunavanje visine naplate putarine ili korišćenja javnog dobra, što je u svakom slučaju adekvatnije pravno gledano, adekvatnije korišćenje javnog dobra, onda ćemo doći do podatka da i dalje u Srbiji, bez obzira na ovih 12% i dalje najjeftinija putarina kada se gleda broj pređenih kilometara i kategorija vozila. To imate zemlje u kojima se koristi ista metodologija za obračun visine naplate putarine, to je u Francuskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, Španiji, Hrvatskoj, Portugalu, BiH, Makedoniji, Norveškoj, Turskoj i Belorusiji. Ima zemalja koje koriste vinjetu, to je ono vremenski da mogu da koriste autoputeve u tom zemlji neograničeno, ali je samo vremenski ograničeno, neograničena je kilometraža.
Sad, kada pogledamo to, sa ovim povećanjem Srbija, preračunato u evre, pošto to svako radi u Vladi Srbije, zašto mi srpski radikali da javnosti ne predočimo slikovito koliko je to kada se preračuna u tu valutu koja nije zvanična valuta kojom se služimo mi u Srbiji, ali hajde da se i time služimo. U Srbiji je to za prvu kategoriju, za putnička vozila koji su procentualno najzastupljeniji, sa 3,6364 dinara sa 12% poskupljenja to je 4,0728 dinara po kilometru, po jednom vozilu. To otprilike ispada, kada se izračuna, to je 0,034 evra. Kada pogledamo i uporedimo sa zemljama koje istu metodologiju primenjuju, onda je recimo to u odnosu na Tursku gde je to 0,039, jeftinije za nekih 0,005 evra. U poređenju sa Grčkom, to je 0,045. Sad, da ne čitam sa, recimo, Italijom, to je 0,05, jeftinije 0,03 nego 0,05. Španija je isto tako daleko iznad Srbije kada se to preračuna, kada se uporedi i Francuska. E, ali koji elemenat nije ovde uzet? To je kupovna moć, to je standard. Od svih ovih zemalja koje koriste istu metodologiju, samo je BiH po standardu, po prosečnom primanju ispod Srbije po novim podacima. Makedonija, ali Makedonija, to je opšte poznato sada se Severna Makedonija, tako da ne zbog promene, nego zato što je standard mnogo niži, pa da ne uračunavamo.
Gde vam je taj element? Zašto niste pogledali koliko je prosečno primanje u ovim državama, pa onda da vidite koliko je to u odnosu, na prosečna primanja, koliki je to trošak za korisnika puteva u ovim zemljama. To je realno merilo, to je realni parametar.
Drugo, to što vi prikazujete ovu prvu kategoriju putničkih vozila, gospodo i te kako se odražava na ukupne troškove života nas koji živimo u Srbiji. Ali, kada pogledate ova vozila sa većim opterećenjem, to su vozila koja služe za prevoz većih količina robe, to se i te kako odražava, ne toliko značajno, ali jednim delom poskupljuje robu, konačnu cenu, utiče na konačnu cenu te robe koju oni prevoze. To je sve vezano.
Sad, da ne bi bila to priča radi priče, pa da sad mi srpski radikali, kako to pokušavaju neki da nam spočitavaju, mi smo protiv ovoga, evo da vam kažemo, javnost da upoznamo da nije ovo jedini izvor iz koga se finansiraju održavanje, izgradnja puteva, odnosno iz koga se servisira jednim delom krediti koji se uzimaju na ime izgradnje puteva.
Postoje izvori, jasno definisani zakonom, koji su objavljeni u Službenom glasniku Republike Srbije od 1. januara 2019. godine, iz kojih se finansiraju, ali isključivo izgradnja, održavanje puteva i krediti, vraćanje kredita koji se uzimaju za ove svrhe. U izuzetnim situacijama iz ovih izvora, maksimalno do 10% se finansiraju lokalni putevi, u izuzetnim situacijama. To su sledeći izvori, znači naknade za puteve koje se obračunavaju i naplaćuju uz cenu derivata nafte, pa naknada koja se obračunava i naplaćuje na vozila koja koriste motorni pogon, na gas i na drugu energiju, pa onda godišnja naknada za drumska vozila, pa naknada za vanredni prevoz, pa naknada za postavljenje natpisa u zemljišnom pojasu koji se nalazi oko autoputeva, i 13 naknada ima koji svaki korisnik ili kupac nafte, naftnih derivata ili korisnik gasa plaća na ime održavanja puteva i unapređenja putne privrede. Kada pogledate to u budžetu Srbije, to su i te kako značajna sredstva.
Ovde nas ministarstvo upućuje na to koliko bi se do kraja godine ostvario povećan prihod na račun budžeta, kada bi se povećale, ako se povećaju cene za 12% i izbacuje konačan podatak da je to 1,9 milijardi, u šta ne treba da se sumnja, do toga se dođe prostom matematikom. Ali kaže – na nivou od godinu dana, za sledeću godinu to bi bilo 27 milijardi. Gledajte, gospodo, kako se to prosto računa kada je u pitanju povećanje dažbina, u ovom slučaju putarine. Dovoljno narod ima, nije to ništa za jednog po glavi stanovnika, mi ćemo to da povećavamo budžet.
Čekajte, gospodo, što se niste setili da uštedite na izgradnji postojećih auto-puteva, recimo, na Koridoru 10, u Grdeličkoj klisuri koju toliko spominjete? Grdelička klisura je rađena po projektu naše projektantske kuće koja se zove CIP. Tu su inženjeri koji imaju ogromna iskustva, tu su konstruktori, različitih struktura inženjeri. Do perfekcije su proračunali sve, čak i mogućnost klizišta i koji materijali treba da se ugrade. Šta se desilo? Štedeo je izvođač na materijalu, da bi on imao povećanu korist. Ko je izvođač? Strane firme. Pre neki dan ovde vodimo borbu, verbalnu borbu sa resornim ministrom da domaće firme treba što više da uzmu učešća. Strane firme na Grdelici radile, krenulo klizište. Ko se angažovao? Angažovala se firma, zamislite, „Integral“ iz Banjaluke. Predračunska vrednost radova je bila 50 miliona za Grdeličku klisuru, evo ministra, neka kaže ako nije tako, krajnji trošak je preko 83 milijarde. Trideset i tri milijarde dodatno je dato „Integralu“ iz Banjaluke. Zamislite kakvu referencu ima „Integral“ iz Banjaluke, uradio je deo puta od Gradiške do Banjaluke.
Pa zar to nije malo za razmisliti, zar to nije da se zabrinemo? Zar nisu mogle neke druge kompanije to da urade i zar onaj ko je uradio, na taj način da je loš materijal, loš kvalitet, zar nije mogao da bude kažnjen da on izdvoji iz svog džepa da to plati? Ne, imamo obećanje, imamo obećanje u javnosti, dato pred TV kamerama, da će ministar resorni da visi nad glavom izvođačima da završe istočni krak, a šta je sa ovim krakom, šta je se Grdeličkom klisurom, šta je sa fušerajem koji se radi na auto-putu, to nikog ne interesuje. Ne bi ovo bilo toliko interesantno, možda za javnost, da iza „Integrala“ ne stoji, to smo mogli da vidimo na tunelu, jedan pano transparent – sa jedne strane slika Milorada Dodika, a sa druge Aleksandra Vučića. Milorada Dodika mi srpski radikali politički podržavamo, sve dok zastupa stavove odbrane Republike Srpske, ali kakva je logika da „Integral“ firma, izvođač radova, stavi takav transparent? Mora da postoji, osim neke krvne veze, mora da postoji i neka finansijska sumnja. Sumnja je opravdana.
