Zahvaljujem predsedavajući.
Ja sam svoje izlaganje ispred Stranke Moderne Srbije, sasvim slučajno ostavila za kraj današnjeg dana, te sam imala priliku da čujem uvodno izlaganje kolega i poslanika vladajuće većine.
Zaista mi se čini da Zakon o komunalnoj policiji koji treba da prestane da važi usvajanjem ovog zakona o komunalnoj miliciji, bio je sve ono što je, u stvari Srbiji donelo prosperitet i uspeh, a da nas blagostanje ček kada usvojimo ovaj zakon o komunalnoj miliciji.
S tim u vezi, dakle, zaista ne mogu da verujem da kolege preko puta imaju apsolutno svako odsustvo kritike čak i na zakone koje predlaže Vlada Republike Srbije i smatram da to nije dopustivo, posebno iz ugla da su oni narodni poslanici koji štite interese građana Srbije, bez obzira da li se u ovom trenutku nalaze na strani pozicije ili opozicije. Ovolika količina hvalospeva je, prosto, nesvariva.
Ovaj Predlog zakona u skupštinsku proceduru upućen je početkom juna. Pre toga je, čini mi se, jedan dan ranije usvojen na sednici Vlade Republike Srbije. Ovaj podatak možda i ne bio toliko značajan da o ovom zakonu toga dana u javnosti jedini komentar nije došao od gospodina zamenika gradonačelnika Grada Beograda Gorana Vesića, a ne od predstavnika Ministarstva ili od samog ministra Ružića.
Dakle, to mi je nekako upalo u oči, jer ako je zakon usvojen na sednici Vlade tako što ga je pre toga uputio nadležni ministar, ne znam po kojoj osnovi je u javnosti pozvan da o ovom zakonu najveći broj komentara daje neko ko nije zakonopisac ovog zakona?
Komunalna policija formirana je krajem 2010. godine sa ciljem da na gradskim ulicama zavede komunalni red zbog rešavanja svakodnevnih problema građana, poput vandalizma, buke, oštećenja javne i privatne imovine. Tada su najavljeni policajci bili predstavljeni kao zeleni redari koji će menjati Srbiju na bolje, što znači da se Zakon o komunalnoj policiji primenjuje u Srbiji otprilike deceniju za nama. Međutim, u obrazloženju zakona koji je upućen narodnim poslanicima, nažalost, Izveštaj o radu komunalne policije obuhvata samo period od 2013. do 2015. godine. Nažalost, nemamo podatke o čitavom desetogodišnjem radu ove službe. Možda ovi podaci postoje, ali, jednostavno, nisu dostupni na uvid narodnim poslanicima, niti građanima Srbije.
Ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da zbog brojnih incidenata komunalni policajci su za ovih 10 godina tekli imidž bahatih komunalaca. U najvećem broju slučajeva dokazana su i prekoračenja ovlašćenja i, kao što već rekoh, evo već gotovo deceniju od formiranja ove službe mi ne znamo kakvi su efekti njihovog rada i delovanja, odnosno kakvi su efekti primene Zakona o komunalnoj policiji.
U 2017. godini pokušano je nešto da se uradi sa ovim narušenim imidžom. Tada je načelu ovog ministarstva bila sadašnja predsednica Vlade, gospođa Ana Brnabić. Iz budžeta je planirano da se izdvoji oko 2,5 miliona dinara na ime analize koja bi uticala na to da se popravi ugled ove službe. Dolaskom vašim na čelo ovog ministarstva ovaj tender je stopiran, što mogu da pozdravim, ali ako uzmemo u obzir da se radi tek od 20.000 hiljada evra, ja i ne mislim da je to neka investicija koja nema smisao, nego, jednostavno, to nije suština.
Dakle, poboljšanje imidža ove službe ne može da se reši tako što ćemo mi razmišljati o tome kako ona kozmetički treba da se promeni u odnosu na ono kako treba suštinski da izmeni.
Svoj ugled komunalna policija u međuvremenu za ovih 10 godina sama je urušila prekoračenjem ovlašćenja i nepoštovanjem zakona, od fizičkih obračuna sa građanima prilikom kontrole nelegalne ulične preprodaje, posedovanje bus-plus, kartica kod građana, pa i do privođenja aktivista nevladinih organizacija i udruženja i sprečavanje novinarskih ekipa da obavljaju svoje posao. O ovim incidentima postoje čak i video snimci. Dostupni su na internetu.
Podsetiću vas samo na jedan slučaj koji mi se čini da je zanimljiv za građane Srbije i da je svima poznat. Radi se o jednom, slobodno mogu reći, sadističkom iživljavanju predstavnika komunalne policije, koji su u nekoliko navrata vršili, praktično, teror nad uličnim prodavcem lubenica, koji je u jednom od tih incidenata na kraju doživeo i fatalni srčani udar.
Da se ne vraćam detaljno ni na ovaj, ni na neke druge slučajeve, još jednom zaključujem da za loš imidž komunalne policije u Srbiji isključivo i samo je zaslužna komunalna policija.
Bilo je pokušaja da se 2016. godine ovaj zakon stavi u skupštinsku proceduru, međutim, niz ovakvih incidenata verovatno su odložili to da se ovaj zakon nađe u skupštinskoj proceduri.
U međuvremenu smo usvojili izmene Zakona o policiji, čini mi se u martu 2018. godine, i u tom zakonu smo nekako ograničili upotrebu termina policije, pa smo sada došli u situaciju da koristimo izraz milicija, odnosno da komunalne policajce zamenimo sa komunalnim milicionarima.
Jedan od uvodničara iz vladajuće većine, čini mi se da sada nije u sali, mislim da je kolega iz poslaničkog kluba PUPS, da li je slučajno ili namerno, rekao je da se radi o komunalnom uređenju i da se radi o sistemu unutrašnje bezbednosti i dok sam se pripremala za ovu raspravu i dok sam čitala predlog izmene zakona u odnosu na one nadležnosti koje su uvećane i ovlašćenja koja su uvećana komunalnoj policiji, odnosno budućoj miliciji, meni se čini da ovaj kolega nije ni napravio neku veliku i značajnu omašku koju je imao u toku svog uvodnog izlaganja.
U svom uvodnom izlaganju ministar kada je govorio o ovom zakonu, govorio je o terminu "komunalni redari" i meni se čini da je u ovoj atmosferi, u kojoj jeste poljuljan imidž komunalne policije, taj izraz "komunalni redari" u ovom trenutku mogao nekako da bude pitkiji, nekako prijamčiviji za građane, da, prosto, izbegnemo upotrebu i ovog izraza "milicija", koji opet nosi neku ružnu konotaciju u vezi sa prošlošću, koja nam je, nažalost, bliska i unazad 20 godina.
Zakon unosi jednu značajnu novinu i predviđa da će komunalnu miliciju obrazovati jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine, gradovi i sam grad Beograd, dok se ranije zakonsko rešenje odnosilo samo na gradove i otvorena je mogućnost obrazovanja zajedničke komunalne milicije koju, na osnovu sporazuma o saradnji, obrazuju jedinice lokalne samouprave u skladu sa ovim i zakonom koji uređuje lokalnu samoupravu.
Ono što mene brine jeste ko će vršiti kontrolu nad radom komunalne policije, s obzirom da ovaj zakon kaže da će kontrola rada biti u rukama načelnika službe i koristim još jednom priliku da ukažem i ministru Ružiću i svim drugim ministrima u Vladi Republike Srbije, neverovatno je da imamo potrebu da svaki zakon koji dolazi u skupštinsku proceduru ima za cilj neverovatnu centralizaciju moći. To je i sa ovim zakonom slučaj i sa zakonom koji je bio, čini mi se, prva ili druga tačka na dnevnom redu, kada je bio ministar obrazovanja ovde u sali. Dakle, nema zakona koji ulazi u skupštinsku proceduru koji ne govori o tome da ćemo u nekom trenutku imati centralizaciju moći pod izgovorom da ćemo neka rešenja brže i lakše sprovoditi. Međutim, meni se čini i Stranka moderne Srbije, koju ja predstavljam, misli da to jeste pogrešno i da, jednostavno, moramo da izađemo iz tog modusa centralizacije moći, koja je pri tome i nepotrebna.
Za građane će biti zanimljiva izmena koja ne predviđa ograničenje u broju pripadnika komunalne policije. Dosadašnje rešenje je predviđalo da na svakih pet hiljada stanovnika ne može biti više od jednog komunalnog policajca. Usvajanjem ovog zakona, unutrašnja organizaciona jedinica ne može imati manje od tri milicionara, ali se ne govori o maksimalnom broju uposlenika. To je nešto što je, čini mi se, zanimljivo.
Kao što sam na početku navela, dakle, negde pred kraj obrazloženja ovog zakona koji je upućen narodnim poslanicima, postoji Izveštaj o radu Komunalne policije za period od 2013. do 2015. godine. Kada pogledate tu tabelu, dakle, s obzirom da se radi samo o gradovima, čini mi se da tri grada nisu navela koliki je broj uposlenih komunalnih policajaca, dakle, radi se o Smederevu, Loznici i Kruševcu, u njoj ukupno ima 649 zaposlenih komunalnih policajaca, od čega je u Beogradu 333 zaposlenih. Ako računamo da, recimo, ova tri grada koja nisu poslala izveštaje, da je to još nekih 50-ak policajaca, znači, mi govorimo o ukupnoj cifri od nekih 700 komunalnih policajaca za čitavu teritoriju Srbije, a u izjavi Gorana Vesića, koji je najavljivao ovaj zakon, ja opet apelujem da on nije bio pozvan uopšte da govori o ovom zakonu u javnosti, da je to trebao da uradi ministar Ružić ili neko od njegovih saradnika, dakle, on je najavio da će u Beogradu biti zaposleno 1.000 komunalnih milicionara. Dakle, to je, jednostavno, iz stanovišta SMS nedopustivo.
Mi i dalje mislimo da treba nam jedan jednostavniji državni aparat, jednostavnije državne službe sa manjim brojem uposlenika, ali da budu sve te službe u interesu građana i da budu efikasnije. Samo povećanje broja uposlenih komunalnih milicionara ne rešava problem komunalnog reda u Srbiji, već meni se čini da će ovaj zakon poslužiti kao odličan izgovor za upošljavanje stranačkih aktivista za koje u međuvremenu nije bilo dovoljno prostora da se na nekom drugom mestu uposle.
Novina u zakonu predstavlja i odredba da komunalni milicajci po pravilu obavljaju posao uniformisani, ali po pisanom nalogu načelnika to mogu činiti i bez službene uniforme, tj. mogu postupati i u civilu. Zašto? Zašto bi bilo koji komunalni milicionar bio u prilici da postupa bez uniforme, ako to ne može da uradi policajac u ovom trenutku?
Dakle, njihove nadležnosti se gotovo preklapaju sa nadležnostima policije a onda oni imaju mogućnost pod izgovorom, ne mogu ni da domislim kakve sve malverzacije to mogu da budu, da li će biti ti nalozi antidatirani i slično, a nije da ne možemo dovesti u pitanje ovakvu jednu vrstu zloupotrebe.
Dakle, mene samo zanima zašto milicionar komunalni može da postupa bez uniforme? Mislim da za tim uopšte nema nikakve potrebe.
Poslovi komunalne milicije su u ranijem zakonu bili na papiru ograničeni, ali su u praksi ipak bili ozbiljniji, bilo je ozbiljnijih prekoračenja pa i upotrebe sile preko svake mere. Pretpostavljam da je zbog primene u praksi predloženo ovo rešenje koje proširuje nadležnosti i na druge poslove u skladu sa zakonom. Možete da zamislite taj strah građana koji kažu da oni mogu da obavljaju druge poslove u skladu sa zakonom i to u civilu.
Jedna od zanimljivijih odredbi je, čuli smo ovde u nekoliko navrata, opravdanje od strane vladajuće većine jeste i to da komunalni milicajci će moći da zaustavljaju vozila, što inače radi saobraćajna policija i u tom smislu naslov člana 23. u ovom zakonu jeste u suprotnosti sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja, jer navodi da je još jedno od ovlašćenja komunalne policije zaustavljanje, pregledanje lica, predmeta i vozila.
Zakon uvodi mogućnost da komunalni milicajac zaustavi vozilo zatečeno u kršenju propisa koji spada u njegov delokrug, dok je ranije bio ovlašten samo za pregled vozila koja su u neposrednoj blizini i pod nadzorom lica koje pregleda.
Zakon o komunalnoj miliciji značajno proširuje ovlašćenje u pogledu nadzora, dajući mogućnost komunalnoj miliciji da vrši audio i video snimanje javnog mesta radi obavljanja poslova, korišćenjem odgovarajuće opreme i to kako javnih mesta, tako i svoje postupanje. Predviđeno je da se na ovaj način prikupljeni podaci koji se ne mogu koristiti u postupku što jeste, čini mi se, značajno uništavaju u roku od godinu dana od zastarelosti odnosno pokretanja ili vođenja prekršajnog postupka.
Šta će im onda podaci koje će da prikupljaju i da čuvaju godinu dana? Za koje potrebe će oni uopšte da čuvaju ove podatke i zašto im onda omogućiti da uopšte vrše snimanje ako nigde dalje ne mogu da koriste ove materijale koje budu prikupili?
Jedna od mogućnosti koju ovaj zakon otvara jeste da će komunalni milicioneri moći da koriste raspršivač sa nadražujućim dejstvom i ovo kad sam pročitala nekako u skladu sa ovim iskustvima od ranije, ja se zaista pitam kako će da izgleda rad komunalnog milicionara na ulici i kakav će uopšte utisak građani da stvore o radu komunalne milicije, a već se stvorila jedna bojazan, jedna strepnja s obzirom da je nedavno usvojen pravilnik o radu policije u kojem se isto ovo navodi i omogućava primena čak i na nekim licima nad kojima ne bi trebalo da se primenjuje, kao što su trudnice, osobe sa invaliditetom itd.
Reći ću da za ovim nema potrebe ako komunalni milicionar ne nastupa kao lokalni šerif, što smo imali prilike da vidimo u nekoliko navrata i da uz neke primere bolje prakse i neke saradnje između građana i komunalne milicije, mi možemo da izbegnemo sve neprijatne situacije i čini mi se da je potpuno nepotrebno davati im dodatna ovlašćenja i sredstva kojima mogu da vrše svoj posao.
Komunalni milicajac moći će da prikuplja obaveštenja, podatke, informacije od lica za koja se pretpostavlja da njima raspolaže u svrhu obavljanja poslova komunalne milicije. Ova obaveštenja mogu biti usmena ili pismena. Dostava ovakvih obaveštenja na zahtev je obavezna. Mi govorimo o komunalnoj miliciji, ne o policiji, čuvarima osnovnog komunalnog reda u ovoj državi. Zašto bi se ovim službenicima dostavljale ovakve informacije na zahtev?
Zaista imamo veliki broj, nedopustivo veliki broj preklapanja nadležnosti između komunalne milicije buduće i policije koja ima svoje nadležnosti. U tom smislu zaista se svodi, radi na tome da se formira jedna ili se bar stiče utisak da se radi na tome da se stvori jedna parapolicijska formacija.
Što se tiče finansija, navedeno je da u obuci stručnih lica neće biti potrebno izdvajanje dodatnih sredstava, da im neće biti plaćena ta obuka pre nego što je polože. To će biti uslov za zasnivanje radnog odnosa i to je sasvim u redu.
Ono što me, čini mi se brine, to je da troškove formiranja i finansiranja rada komunalne milicije snosiće isključivo jedinice lokalne samouprave. Podsetiću ovaj saziv je, čini mi se, među prvim zakonima usvojio upravo Zakon o lokalnoj samoupravi, gde su dodatno smanjena sredstva koja idu u pravcu lokalne samouprave, pa me sad zanima o onih 1000 novih zaposlenih lica i ostalim najavama koje smo mogli da čujemo, kako ćemo to uopšte izvesti? Kako će to biti moguće izvesti, osim ako ne planiramo neke nove izmene ili ovog zakona ili izdvajanja nekih novih sredstava u budžetu?
I dodatno se naravno brinem za one opštine koje su u nemilosti aktuelne vladajuće većine, a koje su kolokvijalno nazvane opozicione opštine. Hvala.