Hvala doktore Fehratoviću.
Na član 3. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici doktor Muamer Zukorlić i profesor doktor Jahja Fehratović.
Vlada i odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reči?
Profesor dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Ovde je čisto, dakle, ti felerska stvar kada je u pitanju lektura, i ovde je ono što je regirao profesor Stojmirović. Međutim, zaraz ili zapeta zaista nema neke velike razlike.

Ono što je bilo intencija čini mi se profesora Stojmirovića jeste da malo ukaže više na negovanje jezika ili možda mu je zasmetala ijekavska varijanta koju smo mi koristili, ali u tom slučaju bi se on morao odreći Vuka Karadžića i Njegoša i mnogih velikih pisaca srpske kulture i baštine koji su pisali na toj varijanti i zato smatram zaista besmislenim takve vrste rasprava.

Dakle, nama je intencija bila da budemo korisni, da u svakom smislu pomognemo da ovo zakonsko rešenje bude što kvalitetnije, što učinkovitije, pa i na ovaj način da se isprave određene, da kažem, te felerske greške, koje su prirodne kada je u pitanju jedan veliki dokument poput ovog da se dogodi, zato smo kao narodni poslanici osećali obavezu, recimo, da ukažemo na takvu vrstu pogrešaka i na koncu nadamo se da je to jedan mali doprinos nas da ovaj zakon bude što precizniji, što kvalitetniji i što efikasniji u svakom smislu. Hvala.

Hvala kolega Fehratoviću.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Nemam ja ni potrebe, ni namere da se odričem ni Vuka Karadžića, ni Njegoša, ni bilo koga. Nemam ja ništa protiv toga da svako govori onako kako želi, ali službena prepiska, ono što je javno, gde se mi ponašamo kao intelektualci, kao poslanici, kao građani, mora da bude u skladu sa propisima. Ne može da bude, kolega, isto zarez i zapeta. Zarez je Hrvatska reč i upotrebljavaju je Hrvati u svom pravopisu. Ja nemam ništa protiv njih, ali u srpskom jeziku postoji zapeta i ja sam to vama čisto, dobronamerno, ljudski, prijateljski ukazao na jedan propust koji je napravljen u tekstu predloga koji ste vi dali. Ne može to da bude besmisleno što sam ja rekao, to je potpuno u skladu sa pravopisom i ja to nisam prvi put rekao u ovoj Skupštini, tako sam se obratio i kolegi Živkoviću i Pavićeviću jednom prilikom u prošlom sazivu valjda, kada su na isti način pokušavali da promene neki amandman. Zato i vama kažem prijateljski, kolegijalno srpski jezik ne poznaje zarez, nego zapetu i tu nema nikakvih problema.

Hvala prof. Stojmiroviću.
Pravo na repliku, Jahja Fehratović. Izvolite.

Ja se zahvaljujem profesore i zaista sam ovo shvatio prijateljski, ali opet ponavljam i zarez i zapeta su recimo u bosanskom i pravopisu standardnog bosanskog jezika, a do skora su bili u srpsko-hrvatskom pravopisu, dakle do devedesetih jednaki.

Tako da, obzirom da se radi o službenoj upotrebi, mi kao narodni poslanici koji dolazimo iz manjinskih naroda, koji imamo pravo na vlastitu upotrebu službenog jezika, koristimo to pravo i zaista nema nikakvih problema uz poštivanje, veliko poštivanje standardnog jezika većinskoga naroda, dakle srpskog jezika. Isto tako zahtevamo i trudimo se da poštivamo, iznosio svoj maternji jezik i standard svog jezika gde god smo i kako god smo. Tako da, nismo mi ovde ni u kakvom, hajde da kažemo raskoraku, kada je u pitanju standardni jezik ovaj ili onaj, bitno je da smo ovim amandmanom doprineli ili pokušali da doprinesemo da se ovo zakonsko rešenje ispravi. Hvala.

Hvala kolega Fehratoviću.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Podneli smo zapravo dva amandmana na član 4, a član 4. govori na kojim načelima se zasnivaju nauka i istraživanje.

Vi ste ovde naveli, ministre, 12 načela. Mi mislimo da dva od tih načela nisu potrebni, da ih treba brisati. Prvo načelo koje smo prevideli da brišemo sadržano je u tački 5) gde kažete da se zasniva između ostalog na načelima u primeni međunarodnih standarda i kriterijuma u vrednovanju kvaliteta naučnog i istraživačkog rada u svakoj oblasti, posebno u odnosu na njenu specifičnost.

Tačka pre toga, rekli ste, poštovanje standarda nauke i struke. Mi mislimo da je sasvim dovoljno reći poštovanje standarda, nauke i struke i da se to podrazumeva i u zemlji i u inostranstvu, a dalje videćete kroz amandmane, videli ste pretpostavljam, nešto što nije dobro, što vi pokušavate na mala vrata kroz ovaj zakon da uvedete pominjanje nekakvih, kada govorite o međunarodnim standardima, kažete domaći, regionalni međunarodni. Pokušavate tu neku mini EU kroz ovaj zakon da provedete.

Takođe smo ovde videli nešto što je prosto neverovatno da vi kažete da se nauka i istraživanje zasniva između ostalog na načelu rodne ravnopravnosti u nauci i istraživanjima, kao i u organima odlučivanja. Gospodine ministre, nemoguće je postići rodnu ravnopravnost kada je u pitanju nauka i istraživanje. Valjda je to stvar sklonosti, učenja, znanja, obrazovanja, a nikako rodne ravnopravnosti. Nije valjda cilj da se nauka i istraživanja omasovljavaju. Suština je da imamo kvalitet, a ne kvantitet, to je prosto oblast koja ne može biti masovna. Onda vi još kažete da treba da se zasnivaju na rodnoj ravnopravnosti. Šta ćemo da kažemo, da u Akademiju nauka moramo da biramo određen broj žena, da naučnim nekim istraživanjima mora da se uključi određen broj žena, određen broj muškaraca itd. To prosto ne ide tako.

Znate, mi jesmo u čudnom nekom vremenu kada je u pitanju nauka, formalna pre svega, jeste da u Srbiji kao pečurke niču doktorati, ali ne mislite valjda da svakog doktora nauka, govorim pre svega o onima čiji su doktorati pod sumnjom, a i neki koji nisu izašli kao takvi u javnosti, a ima ih koliko hoćete, jer je nemoguće da imamo toliko doktora nauka koliko ih sada niče.

Ne mislite valjda da svakog od njih možemo nazvati naučnikom, istraživačem itd. Dakle, ovo je potpuno nepotrebno i ne ruši vam se koncept zakona, kako ste vi napisali u obrazloženju, ali hajde razmislite stvarno, oba ova amandmana treba da prihvatite, ostaje dovoljno 10 načela. I ponavljam, rodna ravnopravnost u nauci i istraživanjima je apsolutno nemoguća. Ne možete vi u svakom deliću života govoriti o rodnoj ravnopravnosti. Zakon treba da stvori mogućnost da svako ko ima sklonosti, ko voli da uči, ko voli da istražuje, da može da se bavi naukom i istraživačkom delatnošću. Da li će on biti ovog ili onog roda apsolutno je nebitno i u tom smislu smo intervenisali ovim amandmanom.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Muamer Zukorlić i prof. dr Jahja Fehratović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite, kolega Fehratoviću.

Zahvaljujem.

Kao što smo čuli, ovaj član Zakona se odnosi na načela i mi smo smatrali da pored 12 načela koja su precizirana ovim predlogom zakona treba dodati i 13. ili 13. tačku originalnosti i autentičnosti, baš zbog ovih različitih strujanja koja su prethodnih godina prisutna u našoj javnosti o tome koliko su određeni naučni radovi, doktorske teze itd. originalni i autentični. Smatrali smo da je dobro i da je važno da se to precizira i ovim zakonskim rešenjem, kako bismo u budućnosti mogli da predupredimo svaku vrstu insinuacija na to da li je jedno naučno delo autentično, originalno ili ima, recimo, određeni broj manjkavosti koje se tiču upravo ove dve kategorije.

Zaista smo posebno zahvalni Vladi i Odboru koji su prihvatili i da ovaj naš predlog amandmana bude sastavni deo ovog zakona. Smatramo da će on suštinski doprineti da mnoge dileme, mnoge sumnje, pa onda i zloupotrebe različitih vrsta insinuacija u političke svrhe itd. budu uklonjene makar u budućnosti, jer će, pretpostavljamo i verujemo, svako naučno delo, svako naučno istraživanje, doktorska teza itd, morati da bude kroz jedno određeno sito prosejana, a posebno pod ovom tačkom originalnosti i autentičnosti, jer se ovako relativizacijom stavljaju zaista pod sumnju mnogi ozbiljni naučni radnici, mnogi doktori nauka koji su godine i godine proveli u mukotrpnim istraživanjima i onda nekako sad ovom konstantnom pričom koja je prisutna ili sveprisutna u našem društvu i njihov veliki, dugogodišnji mukotrpni rad se donekle omalovažava i donekle biva diskreditovan. Zato smatramo da je izuzetno važno i korisno da i ova tačka bude među načelima i posebno smo zahvalni Vladi i Odboru koji su prihvatili i ovaj amandman. Hvala.