U vezi dva ili tri pitanja koja su pokrenuta prethodnim izlaganjem poslanika Ševarlića.

Postavio je pitanje da li se, kako je rekao, vlast nečega plaši, odnosno da li se plaši građana, konkretno, zbog toga što danas nije organizovan koncept glasanja dijaspore elektronskim putem. Tako je rečeno.

Dakle, pre svega, gospodin Rističević je potpuno u pravu. Mi godinama imamo već obezbeđenu mogućnost da ljudi koji ne stanuju trenutno na teritoriji Republike Srbije, a jesu njeni građani, učestvuju na izborima, da se korektno izjasne, u skladu sa onim što zakon predviđa i u skladu sa onim što je tekuća politička ponuda, o bilo kom nivou izbora da je reč. Dakle, pitanje da li mogu da se izjasne ti ljudi, apsolutno nije pitanje. To je potpuno jasno. To je notorna činjenica.

U tom smislu, ja ne vidim zašto bi se bilo ko nekoga plašio. Ponajmanje vidim da tu ima mesta bilo kakvom dvoumljenju na temu aktuelne vlasti, Vlade, ako želite, ili ako želite, predsednika Republike.

Zar nije najbolji mogući odgovor na pitanje da li se plaši građana u bilo kom smislu ili na bilo koji način Aleksandar Vučić, činjenica da je sa tim građanima neposredno, oči u oči, svakoga dana. Dakle, bukvalno svakoga dana. I kada obilazi Srbiju i objašnjava našu današnju politiku, ali i prikazuje rezultate svega onoga što smo postigli u poslednjih nekoliko godina, a zaista jesmo puno, od grada do grada, od opštine do opštine u ovoj zemlji, može da se čuje šta je za konkretnu lokalnu zajednicu učinjeno i postignuto, nego i kada god je reč o bilo kakvoj velikoj potrebi ljudi. Pre neki dan, na levoj obali Dunava, oči u oči sa ljudima je govorio i dogovorio se o tome kako će im se pomoći da se uredi ona infrastruktura koju decenijama nisu imali.

Možete da se setite neke prilike da je narodu bilo teško, bilo da je u pitanju poplava, klizište, šta treće, a da sa narodom nije bio, opet oči u oči, Aleksandar Vučić? Ja opet kažem - ne mogu da se setim. I to vam je odgovor na pitanje da li zaziremo od građana, da li ih se plašimo na bilo koji način.

Nikakve to veze nema, da znate, baš nikakve, sa elektronskim glasanjem, i to elektronskim iz Srbije ili iz dijaspore. Jer, ako biste vi, ne znam kako zamišljate to elektronsko glasanje, poslali mejl i rekli - ja, taj i taj, hoću da ovom prilikom glasam za tog i tog, to bi otprilike bilo na nivou sigurnosti glasa kao da uzmete sada vi parče hartije, napišete svojom rukom - ja hoću da glasam za tog i tog i pošaljete po nekome tu cedulju lokalnom biračkom odboru. Jel biste vi tako nešto prihvatili kao glas? Ja nisam siguran da biste.

A ako hoćete da sada pričamo o tome a kako se to radi na pravi način, kako se obezbeđuje i komunikaciona infrastruktura i mehanizmi zaštite, autentifikacije, kada je reč o tome da li ste vi taj za koga se izdajete, kako vam se čuva glas, kako se vrši prevencija da ga neko, dok je u digitalnom obliku, ne promeni, onda, kakav je to server na kom to treba da se nalazi i kojim putem to treba da dođe ako dolazi iz inostranstva, i iz Srbije, ali iz inostranstva pogotovo, ulazimo u mnogo dublju priču. Dakle, to je odgovor na sva pitanja što se tiče tehnike.

Što se tiče plašenja od građana, pogledajte još jednom kakav odnos sa tim građanima ima Aleksandar Vučić i setite se, mislim da ste bili na toj raspravi kad smo govorili o zakonu kojim smo rešili pitanje duga u švajcarskim francima, ko se dogovorio sa narodom da će to da bude rešeno i koji su modeli za Srbiju danas prijemčivi i mogući i koji su na kraju i bili primenjeni. Pa, opet taj Aleksandar Vučić, tako što je prešao ulicu kada je video da se ljudi okupljaju, pitao ih – o čemu je reč, ljudi, dajte da vidimo da se dogovorimo, rešenje da napravimo, sam samcit, bez ikakvog obezbeđenja, bez policijske pratnje, kao što čini svaki dan. To je naš odnos prema građanima i pokazatelj distance, koje naravno nema.

Znate li ko ima, gospodine Ševarliću, očigledno problem sa građanima, nesigurnost definitivno, ja mislim ta je nesigurnost zasnovana na izvesnom strahu, ako pričamo o strahu od ljudi? Pa, ovaj Dragan Đilas, Boško Obradović, sećate se čoveka koji je do juče rukovodio poslaničkom grupom kojoj ste pripadali i vi, koje više nema, zato što ste iz nje izašli i vi, ali i neki drugi, pa sad više nema nikako, Vuk Jeremić, dakle, sve te vajne veličine, koji smatraju da su mnogo veliki politički lideri u ovoj zemlji, naravno, listom sve sami pripadnici bivšeg režima, koji su se, kad se danas zapitate gde se ti ljudi nalaze, povukli u virtuelni svet. Jel ih vidite da negde pokušavaju sa narodom da razgovaraju, da se o nečemu dogovore, da nešto ponude? Znamo i vi i ja da nemaju šta, ali jel ih vidite uopšte negde da rade nešto? Pa, nema ih. Eno ih po ceo dan sede za onim tviter nalozima, mudruju nešto, veliki lideri u virtuelnom svetu, tviter političari, sa svojim tviter strankama i o tviter pokretima, nekakvim tviter zajednicama, mitinguju po tviter mitinzima i to je bukvalno sve što ti ljudi rade.

Ako pogledate na šta se svelo to njihovo okruženje, pa to je samo divljenje nekom virtuelnom svetu, nekom tviter nečemu. Tviter nečemu, bukvalno, ili tviter stručnjacima, tviter ekspertima za ne znam šta ili tviter novinarima. Svi se ti ljudi danas tamo po ceo božiji dan dive sami sebi, bukvalno doživljavaju oduševljenje kada imaju određeni broj nekih pratilaca, kako se to zove, lajkovanja, šerovanja i tako to. To je bukvalno kompletan njihov angažman.

Kad je reč o umišljenim političarima sa „Tvitera“, kada je reč o umišljenim ekspertima sa „Tvitera“ i kada je reč o umišljenim novinarima sa „Tivtera“, koji opet ništa drugo i ne rade, do eto sami sebe promovišu, i kad god vide tamo da im je iskočio neki palac ili neko srce, kako se to tamo grafički označava, oni smatraju da su nešto bitno za taj dan postigli.

Znate li zbog čega? Zbog te nesigurnosti iza koje, naravno, stoji taj strah koji ste pomenuli, ali ste ga pomenuli na pogrešnu adresu, zbog činjenice da u realnom svetu Aleksandru Vučiću, SNS, našoj politici i našem odnosu sa narodom ne mogu nikako da konkurišu.

Znate šta je još zanimljivije? Kad bi se na tom njihovom „Tviteru“ organizovali nekakvi izbori i tamo bi ih Aleksandar Vučić tukao sa 50% plus i zbog toga su, iako ušuškani u taj svoj virtuelni svet, izgleda i tamo strašno nezadovoljni.

Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić, pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Prvo, ako se ne varam u petak je Vlada proslavila dve godine uspešnog rada. Dve godine uspešnog rada i odeljenja za internet, da ne bih pogrešio, u kabinetu Vlade Srbije. Ako dve godine nije bilo dovoljno da Vlada Srbije osmisli način elektronskog glasanja barem naših građana iz inostranstva, koji treba da putuju hiljadama kilometara do glasačkog mesta u konzulatu ili na nekom drugom mestu gde se steknu uslovi za glasanje, šta onda da pričamo?

Iskustva imate iz drugih zemalja, iz EU na koju se ugledate u pogledu ombudsmana umesto Zaštitnika građana, itd. Ne vidim razlog zašto se ne ugledate i u pogledu elektronskog glasanja? Normalno da se podrazumeva o bezbednosti, o zaštiti identiteta, zaštiti pouzdanosti tog njegovog glasa i svega ostalog. Ne vidim razlog zašto prigovarate bilo šta meni u vezi toga.

Nisam ja taj koji to treba da obezbedi. Vlada treba da predloži izmenu i dopunu zakona. Ja mogu, kao poslanik, ali imam u vidu trogodišnje iskustvo u ovoj Skupštini da ni jedan predlog opozicije, izuzimajući gospodin Čanka, samo njegov predlog je razmatran ovde za tri godine. Nijedan drugi predlog nije razmatran.

Sve ovo što govorite, recimo o švajcarcima i o doprinosu Aleksandra Vučića, to je u stvari sve ranije opozicija predlagala. Ne vidim da je išta novo bilo predloženo od Aleksandra Vučića, osim načina te realizacije i obezbeđenja 100 miliona evra donacija bankarskom sektoru za rešavanje tog pitanja. Hvala.

(Vjerica Radeta: Poslovnik.)

Sačekajte samo malo, koleginice Radeta.
Gospodine Ševarliću, imali ste sreće što ste završili na vreme, inače bih vam izrekao opomenu.
Narodni poslanici su ovde doneli Zakon o konverziji kredita, a ne predsednik Republike. Mi smo doneli odluku da jedan deo gubitaka pokriva država, ništa više. Nemojte zato da optužujete druge ljude. Znači, mi narodni poslanici, ne predsednik države.
Nemate pravo na repliku, nikako, samo vam kažem da ćete sledeći put dobiti opomenu.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Po članu 27.

Gospodine Arsiću, hoću da vam predložim, da se dogovorimo da li će se taj član 27. poštovati ili neće, generalno Poslovnik.

Mi smo, opet ponavljam, uskraćeni za vreme koje pripada našoj poslaničkoj grupi bili i u petak, i u četvrtak i još nismo dobili informaciju o tome, a to se desilo tako što je kolega iz poslaničke grupe vladajuće većine, koji je govorio pre gospodina Ševarlića, insistirao javno da se nama skine vreme kada govorimo duže od dva minuta po osnovu replike.

Malo pre je taj gospodin ovde govorio osam minuta, 8.09 minuta, javio se da replicira i to vreme nije skinuto poslaničkog grupi vaše stranke. Dakle, nije skinuto vreme po kom god osnovu da se javio i da se javio, molim vas, Arsiću, slušajte me, po amandmanu, po kom god osnovu se javio, osam minuta je moralo biti skinuto vašoj poslaničkog grupi. Vi ne morate to da uradite, ali onda to ne smete da radite ni nama.

Nećemo da dozvolimo da vi od nas pravite poslanike drugog reda. Mi smo narodni poslanici SRS. Ovaj posao radimo odlično, radimo ga najbolje što možemo i sigurni smo da ga radimo dobro, pripremljeni dolazimo na sednice, čitamo predloge zakona, raspravljamo sa ministrima, raspravljamo sa kolegama poslanicima i vi onda kada ne možete da izađete na kraj nama kradete vreme.

Ako je ovo pravilo…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Završavam ovom rečenicom.

Ako je ovo pravilo što se desilo malo pre, onda, molim vas, da to pravilo bude ustanovljeno bar za ovu tačku dnevnog reda.

Sada da odgovorim po članu 27.
Koleginice Radeta, prvo, kolega Orlić nije tražio da vam se to vreme koje koristite za repliku, duže od dva minuta, oduzima od vremena poslaničke grupe, nego je tražio da vam se zbog povrede Poslovnika, koju ste koristili da biste replicirali, to vreme oduzme, a ne od replike. Prvo to.
Druga stvar, da li ćete da se izvinite meni, kolegi Orliću ili nekom drugom iz SNS, ne morate. Ja vam kažem da ne morate, ali se izvinite zaposlenima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer ste ih upravo optužili da ne rade svoj posao kako treba.
Kolega Orlić se nije javio da replicira kolegi Ševarliću, nego se javio po amandmanu. To je prva stvar.
Druga stvar, vreme koje mu je oduzeto je oduzeto od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
(Vjerica Radeta: Nije tačno.)
Da li znate da čitate? Onda pročitajte. Ja sam vam upravo rekao. To možete da prihvatite kao istinu ili ne. To me uopšte ne interesuje. To je vaš problem. Rekao sam vam kako je vreme kolegi Orliću računato. Da li ćete to da prihvatite ili ne, to nije moj problem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
(Vjerica Radeta: Kome replicira?)
Izvinite, kolega Orliću.
Hoćete li da me pustite da vodim sednicu ili ne? On vama ne replicira. Nisam u obavezi da kažem kome. Ako pratite sednicu, nisam u obavezi, kao što vi kažete – ne piše u Poslovniku, ne piše. Znači, pre njega je govorio kolega Ševarlić, tada je kolega Orlić zatražio repliku, vi ste u međuvremenu zatražili povredu Poslovnika, zahtev za replikom je ostao. Ne replicira vama, nego kolegi Ševarliću.
(Vjerica Radeta: Tako objasnite.)
Vi meni stalno govorite da pratim sednicu, pratite i vi.
Izvolite, kolega Orliću.

Hvala još jednom.

Pomenuo je gospodin Ševarlić još nekoliko stvari i svaka od njih zaslužuje da dobije rečenicu sa druge strane.

Kaže – šta je novo učinjeno od strane Aleksandra Vučića ili za vreme Aleksandra Vučića npr. po pitanju odnosa prema dugu u švajcarcima? Pa, samo toliko što je problem rešen u odnosu na ono što su ljudi pričali, gospodine Ševarliću, sa kojima sedite zajedno, a koji su taj problem napravili, koji su u tome lično učestvovali, a onda kada ga je Aleksandar Vučić rešavao, skočili da viču – ne, ne valja tako, nemoj da ga rešavaš, napravićeš ne znam šta i nemoj da pomažeš ljudima za koje smo se mi pravili i lagali da nam je do njih stalo i da ih nešto branimo, nemoj da radiš ništa zato što će to možda da dovede do toga da neko sutra glasa za tebe.

Isto kao što su se odnosili, gospodine Ševarliću, prema izmenama Krivičnog zakonika tzv. Tijaninog zakona, identična stvar. Tu su ljudi pokazali, ti sa kojima delite klupe, ili ste delili, ne znam više, koliko im je stalo do bilo koje od tih tema ili do bilo čega što se tiče naroda.

Onog momenta kada Aleksandar Vučić pronađe rešenje i to rešenje bude realno, i mi možemo da ga iznesemo kao društvo, npr. kada je reč o finansijama, mnogo toga danas možemo što nekada nismo mogli da zamislimo, to valjda znate i razumete, istog momenta ovi govore, ne to ne valja ništa. Nije ni bitno što je nekome veća plata, veća penzija, što smo rešili neki važan problem, što će neko uspeti da preživi, ništa nije bitno. Bitno je samo da se bude protiv Aleksandra Vučića, nas kao parlamentarne većine, ili bilo čega što radimo.

Dobro je što ste pomenuli petak i sednicu na kojoj je obeleženo dve godine rada Vlade. Jako dobro, baš zbog ovoga o čemu pričam. Zbog toga što smo tada govorili, i moglo se čuti, o većim platama i penzijama, da su penzije za poslednje dve godine uvećane za 12,5%, da su u zdravstvu i obrazovanju plate uvećane 28% u proseku, u javnom sektoru ukupno 12-23%, da je minimalna cena rada uvećana 19,5%, strane investicije su ove godine 17% veće nego prošle, koja je bila takođe izvanredna.

To vam je odgovor na pitanje šta sve danas Srbija može, a nije mogla ni da zamisli u vreme vašeg Đilasa, vašeg Jeremića, Obradovića i drugih, koji možda nisu razumeli tehniku bolje od vas, ali ni tada nije u Evropi bilo više od, koliko, jedne ili dve zemlje da su uvele tu vrstu digitalnog glasanja.

Znate koliko, i Dragan Đilas zna, zašto je bitno rešiti dug u švajcarcima, ili zašto je bitno izvršiti izmene Krivičnog zakonika. Neke ljude, neke stvari ne zanimaju. Dragana Đilasa oko toga ne moramo da objašnjavamo, ne zanima ništa, sem onih njegovih 500 miliona evra, a građane Srbije jako zanima, i to je rečeno prošlog petka, i drago mi je da ste čuli, što će do kraja godine biti prostora za još veće povećanje penzija, još veće povećanje plata. Toliko na temu šta koga u ovoj državi zanima. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem.

Meni uopšte nije jasno zašto mi se spočitava Đilas, Vuk Jeremić itd. sa kojima nikakve veze nisam imao ni ranije, ni u toku ovog mandata. Osim što imate potrebu da posredstvom mene, eventualno, u njihovom odsustvu iz Skupštine nešto govorite o njima. To je vaš problem. Ja u to neću da se upuštam.

Što se tiče poslaničke grupe u čijem sastavu sam ja bio do izlaska iz te poslaničke grupe, koliko mi je poznato nijedan od tih poslanika nije bio uključen u prethodni režim. Ako je tačno da je bio uključen, recite mi, možda ja ne znam, zaista. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.