Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman indirektno se odnosi na formiranje centra za evidenciju i analizu haških presuda.

Imam utisak da Vlada ovo nije shvatila ili razumela na najbolji način, jer se radi o jednoj veoma važnoj stvari. Mi smo ovde od ministra čuli da postoje raznorazni instituti, kao što je Institut za modernu istoriju, savremenu istoriju, Institut za uporedno pravo. E sad, želeo bih da čujem od gospodina ministra da li će jedan od tih instituta čija je delatnost, hajde na neki način, kompatibilna sa ovim što je tražila SRS biti na neki način obavezan da i ovu stvar koju smo mi ovde tražili uvrsti u deo svog programa istraživanja i svog rada.

Na prvi pogled nekome ko nije direktno zainteresovan za ovakve stvari ovo izgleda, hajde da kažem, kao neka sitnica ili možda nečiji hir, ali verujte ovo je i te kako važna stvar, jer haške presude i sve ono što se dešavalo u zadnjih 20 godina u Hagu i te kako opterećuju svakog Srbina, i ne samo svakog Srbina, nego svakog građanina Srbije, bez obzira kojoj nacionalnosti pripada. Znači, ovo je jedan svojevrstan Damoklov mač nad glavama naših građana i zaista trebalo bi iznaći načina da se ova stvar uredi tako da se proučavaju te stvari i da se analiziraju i naravno iskustvo najdužeg haškog robijaša Vojislava Šešelja u tome sigurno će biti dragoceno kod izučavanja ovih stvari i kod ovog instituta.

Mi vidimo da u ovom, ne baš direktno u ovom predmetu, ali u nekim sličnim stvarima ima pomaka kod ove Vlade i kod ministra. Ministar je danas i pominjao formiranje muzeja genocida na Sajmištu i još neke stvari, što je svakako za svaku pohvalu, ali, kažem, i ovo je jedna vrlo važna stvar, pogotovo iz najnovije naše istorije. Hvala.

Hvala, kolega Saviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, gospodine ministre.

Slažem se sa vama da država može da vodi politiku tako da prilikom davanja sugestija Fondu za nauku možemo da neke teme preporučimo da istraživači imaju takvo neko polje koje će ih usmeriti u tom delu. Znate i sami da istraživači uglavnom rade autonomno sami u tom nekom delu, a s druge strane rekao sam već danas da je Institut za savremenu istoriju započeo tu priču. Ostajem dužan da vam kažem dokle je stiglo kada se budemo videli.

Hvala ministre.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slavica Živković, dr Predrag Jelenković, dr Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Nataša Mihailović Vacić, doc. dr Ivan Bauer i Jasmina Karanac.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podne narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 37. amandman je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj, informatičko društvo prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 61. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Izvolite koleginice Ristić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 62. ovog Predloga zakona da se stav 4. briše, jer su u ranijim stavovima ovog člana već precizirani uslovi za izbor direktora i ovaj stav stoga predstavlja samo balast.

Mnogo je takvih primera u ovom Predlogu zakona, ali i mnogo važnije za nauku ono što ste izostavili, a izostavili ste da rešite problem nepostojanja institucionalnog finansiranja naučnog rada univerzitetskih nastavnika.

Ovaj Predlog zakona jeste zasnovan na dobroj evropskoj praksi u smislu da se postavlja sada balans između institucionalnog finansiranja i projektnog takmičenja. Sad, stvar je tu jasna, svi istraživači treba nekako da prežive i tome služi institucionalno finansiranje, projektno služi za one najbolje kada im projekat pobedi na konkursu i tada oni dobiju sredstva da se još više razvijaju .

Međutim, ovaj problem neravnoteže koji je postojao sada i jeste rešen ali samo na institutima, a ne i na fakultetima.

Država i dalje nastavnike u visokom obrazovanju plaća isključivo prema broju studenata sa kojima rade, a naučni kriterijumi tu ne igraju nikakvu ulogu, na žalost.

U praksi je to do sada izgledalo ovako – univerzitetski profesori koji imaju manji broj studenata pisali su predloge projekata i oni su po pravilu njima bili usvajani, odobravali su se, jer se znalo da je to za njih bio način da prežive.

Ovaj problem sada uopšte nije prepoznat u ovom Predlogu zakona i upravo ovde će ovaj zakon da se saplete. Univerziteti jesu prepoznati u prvim opštim članovima Predloga ovog zakona, ali su izostavljeni u članovima koji se tiču finansiranja.

Kako će sada to izgledati u praksi, kako će se univerzitetski nastavnici sada dovijati da prežive ostaje nam da vidimo. Hvala.

Hvala, koleginice Ristić.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite, po amandmanu.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da neću podržati ovaj amandman. Mislim da predstavnik amandmana meša dva zakona - Zakon o nauci i istraživanju i drugi Zakon o visokom obrazovanju.

Univerzitetski profesori se finansiraju po Zakonu o visokom obrazovanju, ali ne i projekti, projekti po Zakonu o nauci o tom ćemo drugi put nešto govoriti, ali povodom ovog amandmana koristim priliku da kažemo da se finansiranje u nauci sada vrši po dva osnova. Dakle, budžetsko finansiranje, a sa druge strane i projektno.

Vrlo je bitno, da naglasim, da je ovaj budžetski način finansiranja naučni radnici u institutima moraće da postignu određeni nivo naučnosti, da kažemo i izvrsnosti, neće se pare davati - hajde da damo pare, a da ide u institut i vrati se, a da ne objavi ni jedan naučni rad. Suština jeste da se razlikujemo svi jedni od drugih u kom smislu - rada, reda, discipline, rezultata i po principu izvrsnosti, to smo imali do sada ali ne u tolikoj meri. Dakle, to s jedne strane.

Sa druge strane, možda bi trebalo, slažem se sa predlagačem amandmana, razmislite, ali to drugi zakon govori. Govori o visokom obrazovanju kada su u pitanju univerzitetski profesori.

Kada je koleginica već spomenula univerzitetske profesore, dozvolite da kažem vezano za njih, ali vezano i za ovaj zakon. Moram da naglasim da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo ovaj Zakon o nauci i istraživanju koje je imao za cilj, pored ostalog, i stabilno finansiranje. Rekli smo prošli put kad smo govorili u načelu šta znači stabilno finansiranje, koliko elemenata ima, šta znači jedan, šta drugi itd.

S tim u vezi, dozvolite da kažem da nikada u zadnjih 20 godina u Srbiji nije se ozbiljnije, transparentnije, i iznad svega, kvalitetnije vršila jedna ravna rasprava nego o Zakonu o nauci i istraživanju, nego o ovom zakonu, zahvaljujući prvom redu, ministru, državnom sekretaru i pomoćniku i Ministarstvu u celini i svih onih koji se tiče ovaj zakon, pa i nas gospodo narodni poslanici. Na nama je da dalje vršimo implementaciju tog zakona.

Dozvolite, kad smo već kod univerzitetskih profesora, da još jednom naglasim da je zadatak univerzitetskih profesora, pa i istraživača naučnih radnika u institutima, pa i patriotsko to osećanje. Mi kažemo nauka je univerzalna. Jeste, i istraživači su univerzalni, ali su i nacionalni i sa tim se potpuno slažemo.

Ja ću da citiram Nikolu Teslu, koji je 02.06.1892. godine, prvi put posetio Beograd, i on je rekao održavajući predavanja studentima Visoke škole, citiram: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjem bavi, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu." Dakle, vrlo je bitno da su profesori pored tog naučnog dela i nacionalni.

Naučni radnici nisu svi takvi. Ja ću još jedanput da kažem da prof. dr Rade Veljanovski, koji šeta sa ulicama, nemam ništa protiv da šeta ulicama Beograda i drugih gradova, u narodu poznat pod nazivom "jajara", a reći ću zašto "jajara", je 21.04.2008. godine izjavio: "Srbija treba da prizna KiM i obezbedi stolicu UN". Molim vas, da li je ovo kršenje Ustava? Šta kaže Krivični zakonik 305. do 321? Ovaj čovek mora da ide iza brave. Šta radi naše Tužilaštvo? Što ne pokreće postupak protiv ovakvih ljudi, kao što je Rade Veljanovski? Ta moralna gromada, prof. Rade Veljanovski je i za svog kolegu, Sergeja Trifunovića, zvanog "pišoje", zbog toga što je izjavio da će pišati po predsednikovom grobu, rekao je za njega da ne može on biti predsednik stranke, citiram: "Daleko je taj čovek koji može da vodi neku ozbiljnu političku organizaciju".

Dakle, vidite, pitanje plagijata, on je bio mentor jednom studentu, diplomcu, hajde da kažemo danas profesoru na Banjalučkom fakultetu, gde je plagijat dokazan na fakultetu. Ne samo to, nego i drugi mnogi, nije to jedini primer. Zato je akademska čestitost izuzetno bitna i elementi akademske čestitosti u celini.

Međutim, moram da kažem, pošto je on bio i mentor ovde kod ovog doktorata da su mnogi posumnjali, maltene, da je imao određene koristi i zato je narodu poznat pod ovim nazivom, pod nazivom "jajare".

Poštovani narodni poslanici, mislim da većina zaista i univerzitetskih profesora i većina naučnih radnika zadovoljavaju svoje akademske potrebe u nauci na jedan korektan način, da imamo mi izuzetno dobre naučne radnike, izuzetno dobre prosvetne radnike, ali imamo i jedan deo ljudi koji na neki način, hajde da kažem, krnje i ugled prosvetnog radnika na univerzitetu i naučnih radnika.

Kada smo već kod univerzitetskih profesora, univerzitetski profesori mogu da se bave naukom, ali i politikom, ništa nije sporno.

Gospodo kolege profesori, imamo političke stranke ili osnujte nove, izvolite, ali baviti se kao profesor na univerzitetu politikom to nije dozvoljeno, izvinite. Ne može profesor doći na fakultet i nositi bedž Saveza za Srbiju. To bi isto bilo kao da ja dođem na fakultet i nosim značku SNS i zagovaram politiku tu na fakultetu itd.

Mislim da tu zaista trebamo odvojiti neke stvari vezano za politiku. Međutim, ostalo je još iz komunističkog perioda kod profesora, mi smo profesori, možemo raditi šta hoćemo, a neću politiku, nego iz prikrajka gledati. To je najlakše. Izvolite u političke stranke, dajte programe. Ponudićemo građanima programe, borićemo se u ovom visokom domu ko će prvi doći, ko će bolje kritikovati, ko će bolje predloge davati, koja politička opcija i narod će se zaista opredeliti za pojedine programe koji će biti vrlo konkretni, a onda će videti koji su najbolji.

Ovom prilikom izražavam duboko saučešće porodici Momira Bulatovića u ime svih, hajde da kažem, svedoka Haškog tribunala u procesu suđenja veka pokojnom Miloševiću, dakle, njegovih svedoka.

Saučešće porodici, saučešće Srbima u Crnoj Gori i svim poštovaocima lika i dela Momira Bulatovića, koji je bio jedan častan čovek, jedan veliki srpski patriota i profesora. Hvala.

Hvala, profesore Atlagiću.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.

Članom 62. regulisan je postupak izbora direktora, a članom 62. stav 4. kojim se traži da se ovo briše, uvodi se u stvari jedna novina, a ta novina odnosi se da direktor naučno-istraživačkog instituta mora imati kompetencije iz oblasti za koju je institut osnovan, odnosno za koju je institut akreditovan.

Šta znači uvođenje kompetencije? Kompetencije plus znanje imaju za rezultat efikasnost. Ako povežemo član 62. i član 63, iz koga proizilaze nadležnosti direktora, više je nego jasno da direktor naučno-istraživačkog instituta mora imati znanja, sposobnosti, veštine i kompetencije kako bi efikasno upravljao naučno-istraživačkim institutom. Iz tog razloga stav 4. ne treba brisati.