Hvala, koleginice Jovanović.
Po amandmanu se javio Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod istraživanja, nabavite mi tu naučno-istraživačku grupu a da to ne bude Teodorović, ovaj falš. Uzmite, nemojte se smejati, na društvenim mrežama naći ćete njegovu izmenu.

Zamislite srpskog akademika, da se prekrstim i levom i desnom, nađite srpskog akademika, zamislite bilo kog akademika bilo koje zemlje da izjavi da treba se odjaviti sa pretplate "Telekomu", dakle, srpske kompanije, odjaviti se kao pretplatnik i preći na SBB, odnosno "Junajted mediju", "Junajted grupu" koja je vlasništvo Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIA-e i bivšeg komandanta vojnih snaga u Avganistanu. I da još kažem da je Kameron Manter bio savetnik u SBB-u. Dakle, to su oni koji su zajedno sa žutima doveli SBB u privilegovan položaj, koji zauzima preko 50% medijskog tržišta. I zamislite srpskog akademika koji iz budžeta prima platu, u koji je "Telekom" uplatio 150 miliona evra, koji kaže - odjavite se sa državne kompanije iz koje, pomoću koje i ja primam kao akademik platu i prijavite se za Šolakove, Đilasove i Petreusove džepove. Zamislite tu vrstu moralne mizerije, kad tako moram da nazovem jednog akademika, a moram. Dakle, neću upotrebljavati izraze koje je upotrebljavao gospodin Atlagić. I ovo je bilo preoštro, ali sam morao.

Gledajte sad da mi nađe neko i istraži kako je moguće da REM, koga je verovatno Šolak svojevremeno kupio, Đilas i ekipa, kako može da mi odgovori u ime REM-a zainteresovana strana "Adria njuz", vlasnik N1 televizije i "Junajted grup"? To je kao kada bi kozu pitali da li je jela kupus, a ona odgovori, postavite pitanje nekome ko kontroliše kozu da li je koza pojela kupus, a on ti ne odgovori, već koza odgovori - ne, ja nisam jela kupus. Tako je i "Junajted medija", "Junajted grupa" i "Adria njuz" odgovorili da je N1 televizija koja reemituje program iz Ljubljane. Kažu da se tamo pravi sadržaj, prilozi, reklame, itd. Da vas podsetim da oni nisu registrovani ovde zato što su, navodno, prekogranična televizija. Ne plaćaju naknadu za emitovanje u ovoj zemlji, Sokoj-u, nikom ništa ne plaćaju, porez na reklame, ništa, zato što je, navodno, prekogranična televizija. Oni su televizija na crno.

Oni meni odgovore da oni taj sadržaj prave u Ljubljani. A onda, gle čuda, Jugoslav Ćosić tuži Vesića zbog mejla iz koga se vidi da se sadržaj, uputstvo daje svojim zaposlenima, da se sadržaj očigledno pravi u Beogradu. Znači, on iz luksemburške kompanije se žali na medijsku scenu u Srbiji. Pa, izvini, ti smeš iz Luksemburga da emituješ, reemituješ samo program koji se istovremeno emituje u Luksemburgu, bez izmena reklama, sadržaja, priloga, itd. To kaže Zakon o elektronskim medijima, to kaže Prekogranična konvencija Saveta Evrope, to kažu Zakon o oglašavanju itd. Sve te zakone krše i pune džepove Đilasu, Šolaku, koji vozi falkon od rupe, golf rupe do rupe. I onda on tuži Vesića i kaže - vi ste otkrili kako ja dajem uputstvo ovde u Beogradu, što je očigledno da se snima program ovde, da se emituje odavde, da je to lažna prekogranična televizija, da umetanje programa, reklama itd. ugrožava domaće medije koji nisu u istom položaju jer plaćaju naknadu za emitovanje, ovi ih ugrožavaju reklamama, i još nešto - te lažne prekogranične televizije, spisak sam imao ovde, dobijaju od SBB-a iz pretplate ovih građana i po tri evra po korisniku, pa dva miliona i 700 hiljada i tako se novac iz Srbije ispumpava preko lažnih prekograničnih kanala, Đilasovih, Šolakovih, napolje.

I dok "Telekom" pravi dobitak od 150 miliona, odakle i mi primamo platu, uplaćuju u budžet, i Teodorović, dotle SBB, navodno, ima gubitke. A kupuje ga kompanija za 2,6 milijardi. Kako neko na zapadu daje 2,6 milijardi za nekog gubitaša u Srbiji? Zato što znaju kako se ispumpava novac, a ispumpava se više stotina miliona evra godišnje. Na šteti su i građani, a na šteti su i domaći mediji koji se guše na ovakav način i ovim ponašanjem.

Kad tuži, on kaže da je legitiman da tuži, ali kad tuže N1 televiziju, znate šta napiše njihov advokat? Napiše da oni nisu pružalac medijskih usluga, da nisu registrovani u APR-u, da nisu registrovani u REM-u kao naš domaći elektronski mediji i da oni ne mogu da se tuže. E, takvo ponašanje je za osudu i ja tražim od REM-a da mi više ne dostavljaju odgovore "Junajted grupe", "Junajted medije" i "Adrija njuz", vlasnika ovih lažnih prekograničnih kanala, da jednom počnu da rade svoj posao i da narede kablovskom operateru da isključi sve medije koji rade na crno, bilo da oni pripadaju Šolaku ili bilo kom drugom i da na takav način sve medije dovedu u ravnopravan položaj. Oni imaju ovlašćenje za to i vreme je da počnu to da koriste. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima, po amandmanu, dr Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, s obzirom da me je kolega Rističević prozvao da objasnim rad televizije N1, a takođe i kolega Orlić, dužan sam da to i uradim.

Naime, televizija N1 je televizija koja se služi strahovitom manipulacijom. Znači, jedna manipulativna televizija koja bazira na činjenici odnosno na definiciji koju je čuveni empirista iz Engleske Džon Lok rekao, da ničega nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima.

Šta to znači? To znači da mi okolinu ili našu objektivnu stvarnost doživljavamo isključivo preko svojih čula, ali naša čula, moraćete da priznate da nisu savršena. Na primer, kako mi vidimo da se dve šine u daljini spajaju kada je to apsolutno prirodno nemoguće?

Zašto ovo govorim? Na svakoj vežbi iz psihologije pušta se jedan film. Taj film ide ovako. Ulicom ide jedna divna doterana gospođa trotoarom, a iza nje ide jedan neugledni muškarac, jedan klošar. Jednog trenutka taj klošar se baca na tu ženu i sklanja je sa trotoara, oborivši je u travnjak. Film se tu prekida.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, šta ćete pomisliti o prvom delu ovog filma? Znam šta ćete reći, da je to jedan siledžija, da je to jedan uličar i da njega treba strpati u zatvor. Međutim, to nije kraj, film se nastavlja dalje. Taj klošar vidi da sa drugog sprata leti betonska žardinjera direktno na tu gospođu i da će je ta žardinjera usmrtiti. Znači, on se baca na nju i sklanja je od sigurne smrti. Šta ćete sada reći? Reći ćete da je on spasioc, a ne čovek sa nepristojnim ponašanjem.

Zašto sam vam ispričao ovaj ogled iz psihologije koji se uči na prvoj godini predmeta psihologije? Zato što „N1“, kada počinje svoj „Dnevnik“, ovako saopštava vest – danas je u 50 gradova održan protest „Jedan od pet miliona“. I tu je tačka. Tu je prvi deo onog filma. Ali, neće da kaže onaj drugi deo – u Gračanici jedan protestant, Rada Trajkovivić, u Vladičinom Hanu tri, u Vranju pet, u Nišu 25, u Beogradu 35. Kad podvučete crtu, njih ima 225.

Znači, prava vest je da na tim protestima učestvuje mali broj protestanata. To je prava vest koja vam potvrđuje ovaj ogled iz psihologije o kojem sam govorio. Znači, podvlačim, oni se služe jednom manipulacijom i tako građane Srbije dovode u zabludu. Mislim da sam, gospodine Rističeviću, objasnio.

Hvala, dr Rančiću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Hvala kolega Rističeviću.
Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Tatjana Macura, Vladimir Đurić, Aleksandar Stevanović i Nemanja Radojević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite prof. Bojiću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 72. stav 2. ovog predloga zakona, gde se posle reči ličnosti zapeta zamenjuje tačkom, a ostatak teksta briše, uz obrazloženje da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti mora da se poštuje dok je na snazi bez obzira na male nedorečenosti, nejasnoće u tom zakonu.

Zašto ovakva mogućnost ne postoji recimo kod Zakona o jedinstvenom biračkom spisku? Ja nauku i obrazovanje pišem velikim slovima i stavljam znak jednakosti između njih i reči razvoj. Tako se uostalom naše ministarstvo i zove.

Imam primedbu na nepotrebnu i prekomernu upotrebu reči stranog porekla, posebno u svetlu činjenica kad naš maternji jezik za njih ima adekvatne izraze. Ovde bi se ograničio na agencija, zar nije lepše poslovnica, akreditacija, srpska reč ovlašćenje, a posebno dozvola za pozajmicu, licenca.

Moram ovde da istaknem da se dosta u Narodnoj skupštini, što od narodnih poslanika, što od nekih predstavnika Vlade čuje često okej. Ja ne znam šta im znači to okej, ali kao lingvista znam da to nije srpski izraz.

U nekoliko stvari smo saglasni, a to su da su nauka i istraživanje put ka modernoj Srbiji. Nauka nije, niti može biti poseban interes, niti opšte dobro, ona je i jedno i drugo i tako je treba tretirati. Svaki pomak u nauci je doprinos naučnoj baštini sveta. Mora da se shvati da nauka i obrazovanje mogu više da učine za društvo nego li politička moć, ideološki ili stranački stavovi, inostrani modeli i mediji. Fali nam kohezija, sinhronizacija i harmonija naučnih resursa, naravno i nešto novca. Hvala.

Hvala prof. Bojiću.
Na član 80. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Na član 84. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u oblasti nauke i istraživanja godinama unazad su se nagomilali problemi i prisutno je veliko nezadovoljstvo među naučnicima. Pored objašnjenja ministra i hvale ovog predloga zakona, mi srpski radikali smatramo da nikakvih značajnih rezultata neće biti.

Ovakvim predloženim zakonskim rešenjem se neće sprečiti odliv kadrova, naprotiv samo će se ubrzati i dati podstrek mladim naučnicima da napuste Srbiju. Dokle god ne shvatimo da se ulaganjem u nauku višestruko vraća, neće biti pomaka i pozitivnih rezultata.

Budžet za nauku u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu je povećan za 15,2% i očekuju se znatna dodatna sredstva u 2019. godini, i to je ono što je dobro, jer ulaganje u obrazovanje i nauku je najbolji način investiranja u budućnost. Zato, nauka mora da ima stabilnost u finansiranju, jer jedino tako nećemo biti zemlja zvanja i lažnih diploma, već ćemo biti zemlja znanja.

Vi ste ovim predlogom u delu koji se odnosi na istraživače definisali koja se lica smatraju istraživačima, zatim, zvanje istraživača itd, da ne nabrajam, a u članu 44. na koji smo podneli amandman, a koji se odnosi na izbor, odnosno reizbor u naučno zvanje, intervenisali smo u delu odlučivanja komisije o izboru, odnosno reizboru kandidata u zvanje viši naučni saradnik i izboru i zvanje naučni saradnik.

Naime, vi ste predložili da je komisija dužna da odluku donese u roku od 90 dana od dana prijema predloga odluke sa dokumentacijom. Naša intervencija je da se rok skrati i da se ta odluka donese u roku od 60 dana, jer smatramo da nema nijednog opravdanog razloga za ovako dug rok za izbor ili reizbor kandidata u zvanje višeg naučnog saradnika. Zahvaljujem.