Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da neću podržati ovaj amandman. Mislim da predstavnik amandmana meša dva zakona - Zakon o nauci i istraživanju i drugi Zakon o visokom obrazovanju.
Univerzitetski profesori se finansiraju po Zakonu o visokom obrazovanju, ali ne i projekti, projekti po Zakonu o nauci o tom ćemo drugi put nešto govoriti, ali povodom ovog amandmana koristim priliku da kažemo da se finansiranje u nauci sada vrši po dva osnova. Dakle, budžetsko finansiranje, a sa druge strane i projektno.
Vrlo je bitno, da naglasim, da je ovaj budžetski način finansiranja naučni radnici u institutima moraće da postignu određeni nivo naučnosti, da kažemo i izvrsnosti, neće se pare davati - hajde da damo pare, a da ide u institut i vrati se, a da ne objavi ni jedan naučni rad. Suština jeste da se razlikujemo svi jedni od drugih u kom smislu - rada, reda, discipline, rezultata i po principu izvrsnosti, to smo imali do sada ali ne u tolikoj meri. Dakle, to s jedne strane.
Sa druge strane, možda bi trebalo, slažem se sa predlagačem amandmana, razmislite, ali to drugi zakon govori. Govori o visokom obrazovanju kada su u pitanju univerzitetski profesori.
Kada je koleginica već spomenula univerzitetske profesore, dozvolite da kažem vezano za njih, ali vezano i za ovaj zakon. Moram da naglasim da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo ovaj Zakon o nauci i istraživanju koje je imao za cilj, pored ostalog, i stabilno finansiranje. Rekli smo prošli put kad smo govorili u načelu šta znači stabilno finansiranje, koliko elemenata ima, šta znači jedan, šta drugi itd.
S tim u vezi, dozvolite da kažem da nikada u zadnjih 20 godina u Srbiji nije se ozbiljnije, transparentnije, i iznad svega, kvalitetnije vršila jedna ravna rasprava nego o Zakonu o nauci i istraživanju, nego o ovom zakonu, zahvaljujući prvom redu, ministru, državnom sekretaru i pomoćniku i Ministarstvu u celini i svih onih koji se tiče ovaj zakon, pa i nas gospodo narodni poslanici. Na nama je da dalje vršimo implementaciju tog zakona.
Dozvolite, kad smo već kod univerzitetskih profesora, da još jednom naglasim da je zadatak univerzitetskih profesora, pa i istraživača naučnih radnika u institutima, pa i patriotsko to osećanje. Mi kažemo nauka je univerzalna. Jeste, i istraživači su univerzalni, ali su i nacionalni i sa tim se potpuno slažemo.
Ja ću da citiram Nikolu Teslu, koji je 02.06.1892. godine, prvi put posetio Beograd, i on je rekao održavajući predavanja studentima Visoke škole, citiram: "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjem bavi, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu." Dakle, vrlo je bitno da su profesori pored tog naučnog dela i nacionalni.
Naučni radnici nisu svi takvi. Ja ću još jedanput da kažem da prof. dr Rade Veljanovski, koji šeta sa ulicama, nemam ništa protiv da šeta ulicama Beograda i drugih gradova, u narodu poznat pod nazivom "jajara", a reći ću zašto "jajara", je 21.04.2008. godine izjavio: "Srbija treba da prizna KiM i obezbedi stolicu UN". Molim vas, da li je ovo kršenje Ustava? Šta kaže Krivični zakonik 305. do 321? Ovaj čovek mora da ide iza brave. Šta radi naše Tužilaštvo? Što ne pokreće postupak protiv ovakvih ljudi, kao što je Rade Veljanovski? Ta moralna gromada, prof. Rade Veljanovski je i za svog kolegu, Sergeja Trifunovića, zvanog "pišoje", zbog toga što je izjavio da će pišati po predsednikovom grobu, rekao je za njega da ne može on biti predsednik stranke, citiram: "Daleko je taj čovek koji može da vodi neku ozbiljnu političku organizaciju".
Dakle, vidite, pitanje plagijata, on je bio mentor jednom studentu, diplomcu, hajde da kažemo danas profesoru na Banjalučkom fakultetu, gde je plagijat dokazan na fakultetu. Ne samo to, nego i drugi mnogi, nije to jedini primer. Zato je akademska čestitost izuzetno bitna i elementi akademske čestitosti u celini.
Međutim, moram da kažem, pošto je on bio i mentor ovde kod ovog doktorata da su mnogi posumnjali, maltene, da je imao određene koristi i zato je narodu poznat pod ovim nazivom, pod nazivom "jajare".
Poštovani narodni poslanici, mislim da većina zaista i univerzitetskih profesora i većina naučnih radnika zadovoljavaju svoje akademske potrebe u nauci na jedan korektan način, da imamo mi izuzetno dobre naučne radnike, izuzetno dobre prosvetne radnike, ali imamo i jedan deo ljudi koji na neki način, hajde da kažem, krnje i ugled prosvetnog radnika na univerzitetu i naučnih radnika.
Kada smo već kod univerzitetskih profesora, univerzitetski profesori mogu da se bave naukom, ali i politikom, ništa nije sporno.
Gospodo kolege profesori, imamo političke stranke ili osnujte nove, izvolite, ali baviti se kao profesor na univerzitetu politikom to nije dozvoljeno, izvinite. Ne može profesor doći na fakultet i nositi bedž Saveza za Srbiju. To bi isto bilo kao da ja dođem na fakultet i nosim značku SNS i zagovaram politiku tu na fakultetu itd.
Mislim da tu zaista trebamo odvojiti neke stvari vezano za politiku. Međutim, ostalo je još iz komunističkog perioda kod profesora, mi smo profesori, možemo raditi šta hoćemo, a neću politiku, nego iz prikrajka gledati. To je najlakše. Izvolite u političke stranke, dajte programe. Ponudićemo građanima programe, borićemo se u ovom visokom domu ko će prvi doći, ko će bolje kritikovati, ko će bolje predloge davati, koja politička opcija i narod će se zaista opredeliti za pojedine programe koji će biti vrlo konkretni, a onda će videti koji su najbolji.
Ovom prilikom izražavam duboko saučešće porodici Momira Bulatovića u ime svih, hajde da kažem, svedoka Haškog tribunala u procesu suđenja veka pokojnom Miloševiću, dakle, njegovih svedoka.
Saučešće porodici, saučešće Srbima u Crnoj Gori i svim poštovaocima lika i dela Momira Bulatovića, koji je bio jedan častan čovek, jedan veliki srpski patriota i profesora. Hvala.