Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik…
(Nataša Sp. Jovanović: Kolega Mirčić se prijavio.)
Nije se niko prijavio. Izvinite, molim vas.
Da li vam je kartica ispravna? Ja mislim da je to druga neka vrsta.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Dobro, nije ni čudo što je kartica zamenjena u kakvim vremenima živimo. Nešto drugo da nisam zamenio, to je bitno.

Naime, ovde se radi o nekoliko stvari koje su bitne, na čemu insistira SRS. Ovde investitor ovog projekta je država Srbija. Vlada Srbije se zadužuje za 800 miliona da bi se realizovao ovaj projekat koji je od interesa i države i svih nas koji živimo u ovoj Srbiji.

Govoriti pojednostavljeno, kako to žele predstavnici Vlade, da oni koji imaju primedbe, koji ulažu amandmane, u ovom slučaju SRS, oni su automatski protiv izgradnje ovog autoputa, to je već prevaziđena metoda. To je nešto što niko ozbiljan neće da obrati pažnju na takvo objašnjenje.

Ali, ovde se radi o ne malim sredstvima za koje se zadužuje država Srbija i pri tome donosi specijalni zakon kada je u pitanju raspolaganje sa zemljištem.

Tu je nešto što se pojavljuje prvi put. Rađeni su koridori i deset i pojedine deonice Koridora 11 i, samo podsećanja radi, sećate se da se jedna deonica Koridora 11 radila od njive do njive, od parcele do parcele. Svako je za to da se pojednostavi ta procedura, da bude javni interes iznad svih interesa, ali ovde moramo da vodimo računa, pre svega, o dva interesa. O interesu države i o interesu pojedinca koji su vlasnici, jer ako uđete u vlasničke odnose na ovaj način, neko će da se žali, a ta žalba neće odlagati izvršenje i donošenje projekta, onda to podrazumeva dugogodišnji sudski spor i pitanje je da li će biti pravično nadoknađena šteta koju eventualno pretrpi pojedinac. Ne može da se generalizuje i da se kaže unapred – e, to će biti na štetu svih pojedinaca, ali mora, ako ništa drugo, opozicija bar da bude na oprezu.

Šta je ovde veoma čudno? Ovde je veoma čudno što se prejudicira, već izvođač radova. Taj Sporazum koji je potpisan sa „Behtelom“, američkom kompanijom, unosi dodatnu opreznost nama srpskim radikalima. To je kompanija koja je učestvovala u izgradnji puta Priština – Tirana. Znate kako je to uradio „Behtel“? „Behtel“ je uzeo pare, angažovao podizvođača, a to je turska kompanija, uzeo sebi 20% od ukupne sume, turska kompanija završila posao. Šta je sada tu problem?

Problem je sledeći, svaka država, svaka Vlada, svaka vlast koristi ovakve i slične velike projekte da bi angažovala široki spektar svoje industrije, svoje privrede, građevinske operative. Znate, u izgradnji jednog puta treba, pre svega, građevinski materijal, što se podrazumeva, trebaju građevinske mašine, treba i drvna industrija, jer tu je potrebno i drvo, treba i metalski kompleks da se aktivira, jer potrebni su ekseri, potrebne su armature itd. Potrebno je angažovati i ugostiteljstvo, jer ti koji rade moraju negde da jedu, moraju negde da spavaju, i to je širok spektar koje angažuje, aktivira država. Ako uzme domaće izvođače, onda je to u potpunosti zadovoljeno, ono što bi se reklo, rast BDP.

Sada, gledajte, šta je bilo kada je pravljen ovaj put od Prištine do Tirane? To je poznato javnosti. Podizvođač turska kompanija je dovela svoju radnu snagu, donela svoj materijal i, na kraju krajeva, čak su i hranu doneli iz Turske. Kakva je korist onima koji su platili te radove? Jeste korist što su dobili put, daleko od toga da nije korist, ali gleda se da se kompletno ostvari, ako je moguće, zarada.

Šta mi radimo ovde? Mi ovde unapred favorizujemo kompaniju, stranu, tvrdeći da nemaju naši, domaće kompanije, da nisu toliko sposobne i da ne mogu to da urade, a gledajte na opšte iznenađenje kompanija „Integral“ sposobna je da uradi Grdeličku klisuru, a nije sposobna „Putevi Užice“, a nije sposoban „Planum“ i nisu sposobne mnoge putarske firme iz Srbije. Kako to? Kako to objašnjavate?

Ljudi, ako radimo ovako, postavlja se jednostavno pitanje – ako naši putari nemaju referencu, kako će se pojaviti na stranom tržištu? Kako će konkurisati u inostranstvu? Odavno je svakom poznato da su, kada je u pitanju građevinska operativa, predimenzionirani kapaciteti naše operative. Moraju svakako da rade u inostranstvu i ranije su to morali, bez obzira što su učestvovali u izvođenju radova na našim autoputevima. Morali su, jer su po obimu, po broju mašina operative takvi. To je suština. Ako ne rade posao nemaju referencu, ne mogu da konkurišu i mi umesto da gledamo… Svakako država raspolaže sa tim parama, država je investitor, Vlada Srbije raspolaže sa tim da angažujemo što više domaće operative, domaćeg materijala. Mi ovde čak idemo toliko daleko da se obezbeđuju i kamenolomi koji će biti na dohvat ruke da smanjimo troškove izvođaču. Znači, idemo u neku krajnost, nama nepoznatu.

Imamo loša iskustva iz Hrvatske gde je učestvovala ova kompanija. Naravno, postoji i ta druga politička dimenzija te kompanije „Behtel“, ali ona može da se zadovolji na neki drugi način, a ne tako što ćete 800 miliona davati i taman fino 20%, 160 miliona uzmu, nađu podizvođača isto kao što su našli tursku kompaniju, nađu nekog ko neće ni jedan jedini kilogram domaćeg materijala da uzme ili komad domaćeg materijala. Čemu ovo vodi?

O tome SRS upozorava, a možemo ovde da vodimo polemike, kako to neki ovde pokušavaju, pa da uvek kada nestane nekog adekvatnog odgovora da se kaže da onaj ko osporava bilo koji deo ovog predloga zakona taj je protiv izgradnje autoputeva, uopšte protiv napretka Srbije. Ne, mi jesmo za izgradnju, jesmo za napredak Srbije, ali ne na ovaj način, na način koji će i te kako naknadno da košta Srbiju. Ovaj kredit mora da se vrati, Srbija mora da se zaduži. Neće „Behtel“ to vraćati, baš ga boli briga.

Šta ćemo sa građevinskom industrijom? Ako ovako nastavimo, šta će nam raditi ciglane, šta će nam raditi oni koji proizvode pesak i šljunak? Neće ništa zato što će materijal biti apsolutno pod ingerencijom „Behtela“, kompanije koja se, kažem, favorizuje i još ima vremena da se o tome razmisli.

Hvala, kolega Mirčiću.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 18. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvatio je amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Mirčiću.

Evo, gledajte kakav presedan. Vlada na ovaj predlog zakona za koji su tvrdili da je savršen predlaže amandmane preko odbora, da se dopune amandmani tako što će kamenolomi i zemljište za deponovanje građevinskog materijala biti obuhvaćeni ovim zakonom. To je, verujte, do sada neviđeno. Vlada na svoj zakon predlaže amandman.

Hvala, kolega Mirčiću.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Kraj je ove rasprave po amandmanima o Moravskom koridoru, pa razmišljam da li da završim onom pesmom iz mog kraja – oj, Moravo, mutna vodo, a zbog ovog više nego mutnog posla sa „Behtelom“.

Činjenica je da i u ovom članu niste znali sve druge pozitivne zakonske propise, pa ste stavili da će postojati mogućnost oslobađanja od PDV. Tražili smo da se briše ova reč „mogućnost“, jer je već utvrđeno Zakonom o PDV kako se vrši oslobađanje, a što ste napisali u 2. stavu da će to da se utvrđuje i drugim aktima Ministarstva za finansije, to svakako ste mislili na Pravilnik o oslobađanju PDV za izgradnju ovog autoputa.

Međutim, jedna druga stvar je interesantnija za kraj ove rasprave. Kako je moguće da dođete u koliziju sa Memorandumom koji ste potpisali sa Vladom SAD, naročito tačkom koja kaže o svim poslovima i budućim poslovima i infrastrukturi – uzimajući u obzir Konvenciju UN protiv korupcije, odnosno Regionalne antikorupcijske inicijative.

Ovaj posao je čist izvor za korupciju. Pre svega, zbog toga, a vreme će da pokaže ako je ovo poslednji dan u Narodnoj skupštini da raspravljamo o ovoj deonici puta, da taj kilometar koji je trebao da košta sa kineskim izvođačima 4,5 miliona dinara, u proseku sada košta 7,2 kada ste uzeli američku kompaniju „Behtel“ nije ni krajnja cena.

Setite se samo slučaja, pominjali smo to, puta od Bukurešta do Mađarske granice, kada su na kraju Rumuni odustali, a čak je, pominjali smo i to, jedan hrvatski ministar 2005. godine, zbog toga što je „Behtel“ za 30% naknadno posle potpisivanja ugovora povećao cenu izgradnje i podneo ostavku. Mi verujemo da nećemo čekati toliko dugo da Zorana Mihajlović više ne bude ministar u ovoj Vladi.

Hvala, koleginice Jovanović.
Javio se po amandmanu Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je više poslanika zastupalo po pitanju javnog interesa prodavce nekretnine. U suštini oni su prodavci i svi se zalažu, koliko sam razumeo ove narodne poslanike, da se to plati što više, na strani su vlasnika nekretnina, prodavaca.

Država je zajednica ljudi koja u javnom interesu treba da, ako ne može puteve već da pronađe mora da ih izgradi. Taj put je državno vlasništvo, vlasništvo svih građana. Kada se nekretnina prodaje, verovatno, da kada to plati država, verovatno plaćaju i svi građani. Verovatno će svi građani platiti taj auto-put. U troškove auto-puta ulazi kupovina nekretnina.

Dakle, ne treba se zalagati samo da prodavci nekretnina dobiju što više novca, jer taj novac moraju da daju svi građani. Više čak od prodavaca su oštećeni građani koji nisu vlasnici nekretnina, jer oni kroz poreze i doprinose moraju da plate te nekretnine i sa ovim javnim interesom treba biti veoma pažljiv, ne treba oštetiti vlasnike, ali ne treba biti ni preterano izdašan, jer to neki narod, neki građani moraju platiti kroz poreze, doprinose itd.

Takođe, prošli put sam govorio da naša najveća svratišta su Jasenovac, Jadovno, Ibarska magistrala, pa tek onda Kragujevac, Šurmarice. Od 2000. godine poginulo je 14.000 ljudi. Ako je samo 20% poginulo zbog loših puteva, ovi iz stranke bivših režima, koji bojkotuju rad Narodne skupštine nose na savesti gotovo 3.000 ljudi. Daleko više nego što je poginulo u agresiji NATO pakta. U svirepoj i zločinačkoj agresiji NATO pakta poginulo je između dve i tri hiljade ljudi, uključujući vojnike i civile.

Dvadeset dve hiljade tona bombi NATO pakta nisu nam mogle naneti toliko žrtava koliko stranka bivšeg režima, time što nije izgradila puteve, već je krala i novac iznosila na Kukova i druga ostrva. Svi se mi moramo pomalo odreći nečega da bi taj put izgradili, a najviši sloj građana PDV plaća kada uđe u samoposlugu, svima drugima se on nekako odbija, prebija itd, a široki sloj građana će platiti ovaj put. Treba biti pažljiv sa eksproprijacijom, sa javnim interesom, ne treba biti na štetu ni prodavaca, ali ni na štetu građana.

Zašto su još bili bitni putevi? To je i demografsko pitanje. Mi iz unutrašnjosti smatramo da su naši najveći protivnici, ne svojom voljom veliki gradovi. Voljom nas koji živimo u unutrašnjosti koji želimo bolje puteve, bolje uslove života, mnogi se dosele u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac. Bolji putevi autoputevi treba sem ekonomskog razvoja, da pravednije rasporede stanovništvo u Srbiji baš pomoću puteva i ekonomskog razvoja, da nam se Srbija ne pretvori u stanovnike četiri velika grada, a da cela unutrašnjost bude jedan veliki starački dom.

Veoma je bitno da ti putevi kvalitetni dođu do poslednjeg našeg mesta i poslednjeg naseljenog mesta i da na takav način, bez obzira koliko stanovnika Srbija bude imala, da ih rasporedimo i na takav način sačuvamo naše teritorije. Hvala.

Hvala kolega Rističeviću.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Reč ima dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade.

Na kraju ove rasprave, prvo želim da se zahvalim svim poslanicima i poslanicama na doprinosu i na konstruktivnoj raspravi koju smo imali i u načelu, a i danas.
Mislim da je za građane Srbije najvažnije nekoliko poruka, a to je da je Vlada Srbije opredeljena da izgrađuje infrastrukturu. Bez saobraćajne, dakle, transportne infrastrukture bilo da je to putna infrastruktura, železnička, vazdušna, vodna nema novih investicija i nema praktično ostanka naših ljudi u svim delovima Srbije. To je jedan od strateških interesa naše zemlje na kojem mi radimo već nekoliko godina. Rezultat jeste preko 300km auto-puteva, 700km rehabilitovanih železničkih pruga, tri međunarodna aerodroma koja danas Srbija ima. Sadašnja vrednost investicija u infrastrukturu je blizu 14 milijardi evra. Odnosi se na sve investicije koje radimo u oblasti infrastrukture.
Ova godina je vrlo važna i ključna za Srbiju, kada govorimo o infrastrukturi transportnoj. Mi ove godine zaista počinjemo izgradnju nekoliko auto-puteva. Jedan od tih auto-puteva jeste i auto-put koji praktično treba da spoji centralnu Srbiju i to je auto-put između Pojate i Preljine. Mislim da je to od značaja ne samo za pola miliona ljudi koji žive u tom delu Srbije, važno je za našu zemlju, jer sa jedne strane se povezujemo sa regionom i sa našim susedima i to je takođe važno, ali jednako je važno da naši građani unutar Srbije budu takođe povezani.
Zato je ovaj auto-put od značaja, zato je ispred vas bio ovih svih dana poseban zakon koji treba da nam omogući da budemo što brži i efikasniji u realizaciji auto-puteva. Naše mišljenje u Vladi Republike Srbije jeste da smo imali ovakve zakone za velike infrastrukturne projekte, kao na primer Koridor 10. Potpuno je sigurno da taj Koridor Srbija ne bi gradila više od 10, 20 godina i ozbiljno razmišljamo između ostalog i da napravimo zajedno zakon za sve infrastrukturne projekte, da ne bismo dolazili u situaciju da zbog nekih stvari se odlaže realizacija projekta.
Građani Srbije treba da znaju da izgradnja Moravskog koridora počinje, nadamo se na leto. Vlada Republike Srbije je ta koja će izabrati strateškog partnera u skladu sa ovim zakonom, u skladu sa podzakonskim aktima, definisanim kriterijumima. Niko nije izabrao nikakvog strateškog partnera. Niko nije iz budžeta Republike Srbije uzeo novac, jer to je novac građana Srbije, da bi nešto potrošio na nezakonit način, nego sve što radimo i stvaramo u našem budžetu, stvaramo da bismo uložili u mnoge projekte infrastrukture. Ovog puta pričamo pre svega o transportnoj infrastrukturi.
Dovoljno je reći da ovaj auto-put Moravski koridor nije samo auto-put, to jeste i uređenje Morave i njenih pritoka, to jeste i telekomunikacioni Koridor. Takođe, zbog mnogih laži, teorija zavere, insinuacija, neistina koje su mogle da se čuju ovih dana, moja je i obaveza da kažem da ne postoji nikakva ponuda u prethodnim godinama na nekih 500 miliona evra ili nižem iznosu izgradnje Moravskog koridora. To pre svega nije tačno, kao što nije tačno da sam ja ili bilo ko u Vladi Srbije izabrao već partnera, pa sada pred poslanike stavio neki zakon kako bi oni bili praktično pred svršenim činom. Naš interes je da sve bude pregledno i transparentno.
Druga stvar koja je važna i za građane i za građevinske kompanije, dakle, ovim zakonom i svim što radimo, kao i svim prethodnim ugovorima koje smo napravili za neke druge auto-puteve unutar Srbije, znači puteve kojima se povezujemo sa drugim državama, srpske kompanije grade te auto-puteve. Postoji obaveza najmanje do 50% učešća ne samo srpskih kompanija na izgradnji svih puteva, mostova koje vidimo danas u Srbiji, dakle, preko 40.000 gradilišta je danas na teritoriji Srbije. Pre samo sedam godina ih je bilo negde oko 1.500 i to je ono što jeste rezultat rada.
Dakle, građevinske kompanije, putarske kompanije su srpske, najmanje do 50% u svakom ugovoru. Materijal se pre svega koristi iz Srbije. Kada pominjemo čak i velika zahvalnost Odboru, dakle, da smo prihvaćen amandman, odnosno ono što je i Vlada predložila zajedno sa Odborom skupštinskim, a to je da vodimo računa o eksproprijaciji pozajmišta upravo zbog toga da bismo kontrolisali proces i upravo zbog toga da ne bismo imali situaciju da nam se povisi cena samog ugovora. Dakle, to je ono zbog čega je Vlada, između ostalog, zamolila Odbor i zbog čega imamo i takve amandmane.
Takođe, mislim da je značajno reći da mi ovim putem regulišemo, dakle, svih hidrotehnički radovi će se izvoditi na 68,15 kilometara koridora koji je dugačak 110 kilometara. Dakle, neće više biti bojazni od poplava i problema i svega onoga od čega praktično, posebno u tom delu Srbije, uvek imamo strah i dešavaju nam se problemi.
Ovaj autoput treba da se gradi u roku od dve i po godine i treba da omogući zaista da duž ovog autoputa, pored jedne već industrijske zone koju imamo, formiramo najmanje još dve industrijske zone, jer to u stvari znači, zato služe putevi, oni su osnova i baza za dalji razvoj, za privredni razvoj naše zemlje. Zato se iskreno nadam, da kada budete glasali za izgradnju, odnosno za ovaj zakon koji će omogućiti da brže gradimo Moravski koridor. treba da znate da je to velika stvar za Srbiju da 2019. godine počinje preko 400 kilometara novih puteva, a da jedan od njih jeste put koji će konačno da spaja Srbiju sa Srbijom, građane Srbije unutar naše zemlje. Hvala vam još jednom.