Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, dakle, danas u načelnoj raspravi imamo predloge odluka o izboru zamenika javnih tužilaca i izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Za obezbeđivanje uslova potrebnih za efikasan rad sudija i tužilaca nadležno je Ministarstvo pravde. Ovo je dobra prilika da se osvrnemo na bar neke aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje pravosuđa. Kada kažem unapređenje pravosuđa, mislim na funkcionisanje sudova i tužilaštava, ali mislim i na odnos sa građanima koji svakako zaslužuju zaštitu svojih prava, koji zaslužuju da svi na jednak način ostvaruju svoja prava i zaslužuju jedan ozbiljan i efikasan pravosudni sistem, u kome će nosioci pravosudnih funkcija biti nezavisni i stručni.

Da počnemo od nekih infrastrukturnih ulaganja, ona su najveća u poslednjih nekoliko decenija. Nove sudske zgrade izgrađene su u Raški, Požarevcu, Pančevu, Užicu, tu je Prekršajni sud u Beogradu, Palata pravde u Beogradu, Palata pravde u Kragujevcu. Sve su to projekti koji su završeni ili se privode kraju. Rekonstruisane su zgrade u Kraljevu i Prijepolju. U Lazarevcu su nove prostorije dobili Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud. Ima zaista još mnogo ovakvih projekata širom Srbije.

Koja je poenta? Na ovaj način građani će imati jednak pristup pravdi, brže postupke, kvalitetniji odnos sa pravosudnim organima, bez obzira na to da li žive u Beogradu, u nekom drugom velikom gradu ili većem gradu ili u nekoj sasvim maloj opštini imaće jednak pristup pravdi u svim delovima Srbije.

Formirana su posebna odeljenja za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Povećano je procesuiranje koruptivnih krivičnih dela. I sada imamo podatak da za godinu dana je više od 500 ljudi pravosnažno osuđeno za koruptivna krivična dela. Među osuđenim licima su i funkcioneri, tu su predsednici opština, direktori preduzeća i ustanova, sudije itd. Dakle, Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo dobre rezultate u prethodnom periodu kada je reč o procesuiranju koruptivnih krivičnih dela.

Vrlo važno je i jačanje preventivnih mehanizama u borbi protiv korupcije u smislu donošenja zakona. Sećamo se da to je Zakon o lobiranju, Zakon o sprečavanju korupcije itd.

Ono što je vrlo važno da se pomene jeste da Srbija nije na tzv. sivoj listi FATF-a koja podrazumeva države sa strateškim nedostacima u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je ojačala mehanizme u ovim oblastima, uložila je velike napore u sprovođenju tog akcionog plana, upravo u cilju ispravljanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu.

Takođe, postoji i politička posvećenost i podrška, ali postoje i institucionalni kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. U ovim oblastima u prethodnih godinu dana doneto je mnogo zakona, doneto je čak 12 zakona, odnosno 12 zakona je stupilo na snagu. Doneto je više od 60 propisa i drugih dokumenata. Formirane su nove institucije, kao što je npr. Uprava za igre na sreću, ali je u dosta slučajeva promenjena i struktura postojećih institucija.

Na početku sam pomenula aktivnosti koje kao rezultat imaju direktan benefit za građane i sa tim u vezi želim pohvalim projekat, odnosno želim da kažem da zahvaljujući saradnji između Ministarstva pravde i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave obezbeđeno je da se npr. činjenica o razvodu automatski upisuje u matičnu knjigu venčanih. Matičari će sami upisivati promenu o venčanom stanju na osnovu elektronskog izveštaja nadležnog suda.

Umrežavanjem baza podataka olakšava se građanima, ali se olakšava i zaposlenima u upravi i omogućuje se veća efikasnost, smanjuje se trošenje vremena i trošenja novca naših građana. Upravo e-pravosuđe će unaprediti sistem elektronske razmene podatka pravosudnih i drugih državnih organa u cilju skraćenja sudskih postupaka, ubrzavanja rada pravosuđa i smanjenja troškova i birokratije.

Ovo su samo neki od uspeha Ministarstva pravde o kojima sam izabrala da govorim. Ima ih stvarno još mnogo, ali upravo za razliku od perioda kada je npr. ministar pravde bila Snežana Malović. Ono čime se hvalila DS je samo katastrofalna reforma pravosuđa. Tekovine te stranke su greške u pravosudnom sistemu koje i danas ispravljamo i posledice po pravosudni sistema. Nažalost, primera je mnogo. Jako je loše staviti sudsku vlast pod uticaj politike, pod direktnu kontrolu jedne političke partije. Jako je loše da o izboru sudija i tužilaca odlučuju političari koji su tada pravili spiskove podobnih i nepodobnih kandidata u odborima DS širom Srbije.

Sudije koje su tada ostale bez posla su ostale bez posla na protivustavan način i naplatile su se od države i, na kraju, opet su građani, ni krivi, ni dužni, snosili te troškove i, ni krivi, ni dužni, trpeli, a sa druge strane trpeli su i u postupcima koje su vodile, neuke, neprofesionalne sudije, čije su presude pisali funkcioneri DS. Naručena suđenja su srozala naše pravosuđe, a poverenje građana u pravosudne organe može se reći da je bilo ravno nuli.

Sećate se da smo ranije na sednicama ovde pominjali opštinu Vlasotince, kao drastičan primer kako su se određivali kandidati za sudije i tužioce. Ništa drugačije nije bilo ni u Nišu. Članovi DS, simpatizeri, poslušnici lojalni DS, aktivisti DS podložni političkim uticajima označavani su kao upotrebljivi, bili su, naravno, korumpirani, takvi su bili kandidati za sudije i tužioce iz vremena reformi pravosuđa 2008, odnosno 2009. godine.

Tako je Snežana Malović svojim položajem i svojom funkcijom zapravo štitila urušavanje pravosudnog sistema zarad njegovog stavljanja pod apsolutnu kontrolu DS. Oni su držali sudove sa predsednicama sudova u v.d. stanju da bi lakše manipulisali i ucenjivali, birali su sudije iz stranačkih redova, i to je bilo zapravo sve što su oni tada uradili u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Nikakvih drugih aktivnosti nije bilo, a naročito nije bilo drugih aktivnosti koje su se ticale unapređenja pravosuđa. One nisu bile sprovedene. Danas možemo da zaključimo da, kako su se ponašali dok su bili na vlasti, osiono i bahato, tako se ponašaju i danas.

Imali smo prilike pre neki dan da vidimo kako je Dragan Đilas rekao u svojoj izjavi kako on zamišlja demokratiju. Imali smo priliku da vidimo kakav mu je odnos prema medijima i sa koliko mržnje se on zapravo ophodi prema svakom ko nema isto mišljenje, ko ne deli isto mišljenje sa njim.

Naime, na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju pojedinim novinarima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja, a ako bi neki od njih i uspeli da postave pitanje, umesto odgovora doživljavali su neprijatnosti i uvrede. On je sebi dao za pravo da deli novinare na prave novinare i na one koji nisu pravi novinari, po samo njemu znanim kriterijumima. Sasvim sam sigurna da su ti kriterijumi vezani upravo za političku podobnost, a sve zbog toga što se novinar drznuo da radi svoj posao, sve zbog toga što je novinar postavio pitanje koje se Draganu Đilasu u tom trenutku nije svidelo. Zašto? Zato što se odnosi na njegove afere.

Ovom prilikom bih želela da mu poručim da odgovore na ta pitanja, koja su mu postavili novinari, on ne duguje samo novinarima. On odgovore na pitanja o svojim afera zapravo duguje svim građanima Srbije. To što on misli da je uspeo da novinarima ne odgovori na takva pitanja ne znači da građani ne znaju, ne znači da se Beograđani ne sećaju kako je bilo pod vlašću Dragana Đilasa i ne znači da neće na izborima to i kazniti.

Svakoga dana, ali bukvalno svakoga dana optužuju Aleksandra Vučića za cenzuru, za navodno stanje u medijima koje je loše. Svi pričaju, navodno, po televizijama šta im Vučić kaže i šta se piše iz Vučićevog kabineta, a sada bih postavila pitanje – da li je neko reagovao na uvrede koje je Dragan Đilas uputio novinarima? Da li je neko osudio Đilasovo obećanje, a Đilas je to rekao na konferenciji za novinare, a to smo svi mogli da vidimo i da čujemo? Da li je neko osudio njegovo obećanje da će kada dođe na vlast nekim televizijama oduzeti nacionalnu frekvenciju?

Dakle, ono što možemo da zaključimo jeste da se u toj politici ništa nije promenilo. Jedino što se možda usavršilo jeste bahatost. Sa njima na vlasti, eto kakva bi bila medijska slika, tako bi bilo i sa pravosuđem. Jedno bi bilo sigurno, što se tiče pravosuđa, kada bi ponovo ti ljudi došli na vlast, a to je da niko ne bi odgovarao za afere i malverzacije.

Nastaviću u drugom javljanju sa govorom koji sam pripremila.

Na kraju, samo želim da kažem, želim da se na kratko osvrnem na kandidature. Ono što je moja moralna obaveza kao narodnog poslanika jeste da kažem da smatram da postoje bolji kandidati, kvalitetniji kandidati za zamenike javnih tužilaca. Radi se o Srdanović Jeleni, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, koja je kandidat koga bih ja osporila. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima Sandra Kulezić, Državno veće tužilaca. Izvolite.

Budući da smo sada čuli da najveća poslanička grupa planira da ospori jednog kandidata koji je predložen za zamenika javnog tužioca u Šapcu, ja bih, imajući u vidu ono što sam navela u uvodnom izlaganju, a i ono što smo mogli da čujemo od ostalih poslanika, insistirala na tome da, ako je ikako moguće, čujemo razloge zbog kojih je ovaj kandidat osporen.
Kao što je vama poznato, izbor zamenika javnih tužilaca se vrši na osnovu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, a vezano za konkretnog kandidata, istakla bih pojedine elemente iz te biografija, a čisto da čujemo šta u toj biografiji može biti sporno da se ovaj kandidat ospori kao predlog za izbor zamenika javnog tužioca, budući da je reč o kandidatu koja je završila pravni fakultet u roku sa prosečnom ocenom 9.00, pravosudni ispit, nakon toga, položila 2012. godine, osam godina radnog iskustva po položenom pravosudnom ispitu i, nakon toga, master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu iz krivičnopravne materije.
Osim toga, ovaj kandidat je još u decembru mesecu 2016. godine na proveri stručnosti i osposobljenosti od strane Državnog veća dobila ocenu pet.
To je ono što ja imam da kažem o ovom kandidatu, a volela bih da čujem razloge zbog kojih je ovaj kandidat osporen. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Koleginice Žarić Kovačević, imate pravo na repliku. Izvolite.

Hvala vam predsedavajući.

Ja sam već u svom javljanju iznela svoje razloge. Smatram da postoje bolji i kvalitetniji kandidati od Srdanović Jelene, ali evo sada, u ovom javljanju ću vam reći da imam saznanja da je ovaj kandidat član Demokratske stranke i zbog toga želim da se Narodna skupština posebno izjasni o ovom kandidatu.

Zahvaljujem koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici predlagača iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, moram da kažem da sam uvek izuzetno obradovan i da mi je uvek drago kada je na dnevnom redu parlamenta izbor sudija, tzv. prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca, jer to pokazuje samo da Srbija, a i vlast i Vlada kojoj podršku daje poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke stvara uslove da nov, mlad kadar uđe i u sudove i u tužilaštva i da radi uspešno barabar sa starijim, iskusnijim kolegama, crpi njihova iskustva i znanja, stekne, tako da kažem, one zanatske potrebne kvalifikacije i ovaj posao nastavi da radi daleko bolje u budućem periodu.

Naime, ako se ne varam, grubo rečeno, više od 400 i nešto mladih ljudi je u poslednje tri godine izabrano po prvi put kao vršioci sudijske i javno tužilačke funkcije, odnosno zamenika javnih tužilaca i to govori i pokazuje jasno opredeljenje i odnos kako i institucija u kojima vi radite tako i ukupno stvorenih uslova za povećanjem broja angažovanih u ove dve jako važne oblasti kada je u pitanju funkcionisanje Republike Srbije.

Iskreno rečeno, za mene najvažniji ugao gledanja jeste onog običnog građanina, koji apsolutno očekuje da živi u državi koja je sigurna, da zna šta je izvesno, šta je dozvoljeno, šta nije dozvoljeno, da bude zaštićen, da odluke koje se donose u tim postupcima budu pravedne, pravične i na zakonu zasnovane, iako mi svi znamo da ponekad pravda i ono što je u skladu sa Zakonom nije uvek potpuno isto, ali naravno da se mora težiti tom jednom apsolutnom idealu svega toga.

Činjenica je da još uvek ne postoji dovoljan broj, po mojoj slobodnoj proceni, angažovanih zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca u Republici Srbiji, upravo iz jednog razloga, a to je jer je pre već previše godina jedan ozbiljan deo posla u vođenju krivičnog postupka prenet u isključivu nadležnost javnog tužilaštva, a to je tužilačka istraga. Ne možemo mi efikasnost dobiti tako što ćemo nekome propisati koliko presuda mora da donese, koliko predmeta mora da reši, jer time na jedan zaista ozbiljan način možemo da ugrozimo kvalitet odluka koje se donose, odnosno možemo jako loše uticati na kvalitet postupaka koji se provode.

Iz tog razloga, osim uvećanja broja ljudi, odnosno mojih uvaženih kolega pravnika i u javnom tužilaštvu i u sudu, treba da pomognu i efikasnosti i bržem donošenju dobrih i pravičnih odluka. Moramo da sagledamo i gde se mi nalazimo u odnosu na neke druge zemlje u okruženju ili zemlje EU i da neke novitete koji su uvedeni u poslednjih petnaestak godina, tako da ih nazovem, kolokvijalnim izrazom, a to su postojanje sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika, odnosno tužilačkih pomoćnika i tužilačkih saradnika, sagledamo na pravi i odgovarajući način.

Ono što ja imam kao lična saznanja, to jeste da sudije u evropskim sudovima, kojih i nema baš mnogo manje nego što ih ima po glavi stanovnika u Srbiji, ako je to ikakav parametar, pored sebe imaju barem tri do pet saradnika, da li su to ranga sudijskih pomoćnika ili stručnih saradnika koji praktično ceo postupak i celu proceduru pripremaju sudiji, kojem je jedini posao, praktično da održi suđenje, donese odgovarajuću odluku tamo gde porota ne odlučuje isključivo o presudi kakva će biti, da pogleda presudu, odnosno otpravak presude, koji i kakav je urađen i time se zaista dobija mnogo toga na kvalitetu.

Mi ovog trenutka možda i dostižemo taj neki potreban broj sudija koji mogu da praktično izvrše svoju zakonsku obavezu i obavezu funkcija koje imaju, a to je da efikasno rade, ali samo ukoliko nastavimo i dalje da radimo na povećanju broja sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika i jasno preciziranju moguće uloge sudijskog pomoćnika ili javnotužilačkog pomoćnika, ne bih da razdvajam iako su to dve različite vrste postupka u nekim čak i bitnim razlikama, ali suštinski nisu toliko različiti da se ne može objedinjeno govoriti.

Znači, njihova uloga u samom postupku koji se vodi. Da li je parnični, da li je tužilačka istraga, da li je bilo šta od svega toga, mislim da neko naredno sagledavanje izmena zakonskih, proceduralnih prava treba da omogući i direktnije učešće ovih kategorija u samom postupku. Da li će se to svesti samo na uzimanje izjava na zapisnik koje će se kasnije služiti u postupku, znači ne treba svesti posao sudijskih pomoćnika ili saradnika ili javnotužilačkih saradnika samo na onaj jedan deo, kako da kažem, nevidljivi, marginalizovan u potpunosti, a to je da tamo negde u senci pripremaju onoliko koliko mogu da stignu, jer znamo da imamo sudova u kojima jedan sudijski pomoćnik pomaže u radu i četvoro i petoro sudija i to je jednostavno nešto što utiče na kvalitet odluke koje se na kraju donose.

Naravno da je materijalno pravni status i sudija i tužilaca nešto što je jako važno. Davno je neko mnogo pametniji od mene rekao da je najbolja država ona koja ima jako dobro plaćene sudije, tužioce, policajce i lekare koji nemaju nikakva posla. To je najbolja država, jer vodi računa da obezbedi svoj sistem funkcionisanja, a rezultat da su ove kategorije ljudi bez preteranog posla i opterećenja govori da su svoj posao odradili korektno i kvalitetno.

Neću govoriti o nekim stvarima sa kojima se svakodnevno susrećemo, o natpisima u štampi, o razno raznim komentarima koji su potpuno neprimereni, ali moram da podsetim da i pravosuđe, pa i tužilaštvo mora povesti računa o jednom detalja ili ga predložiti za promenu, a to je da ipak i sudije i tužioci ne mogu istupati u javnosti bez saglasnosti predsednika sudova ili nadležnog javnog tužioca, osim onih kojima je to isključivi posao. Jednostavno na taj način dovode u poziciju kompletno pravosuđe i kompletno tužilaštvo da neko daje sebi i ozbiljnog razloga da se upušta u polemiku i komentare koji i ne treba da budu tema, kada je u pitanju svakodnevnica koju imamo.

Na tome, u tom delu i samo pravosuđe mora dosta da poradi, jer čini mi se da se ne vodi računa o tome kako pojedinci izuzev u strukovnim organizacijama koje naravno treba da postoje, imaju i određene vrste angažmana u nevladinom sektoru koji zaista može da dovede u ozbiljnu sumnju i razmišljanje njihov kredibilitet kada je u pitanju postupanje u sudskim predmetima.

Ja mislim da to nije potrebno niti kolegama koje to rade, a niti je potrebno građanima Republike Srbije, ukoliko postoji jasno razgraničenje, ako tako mogu da kažem, i distanca između poslova kojima se bave oni koji se bave politikom i poslova koji rade oni koji su imali čast da budu od parlamenta Republike Srbije izabrani za sudije ili tužioce, da im ta vrsta vlasti bude poverena u ruke i da ga, naravno, kao što jeste činjenica, gotovo svi maksimalno dobro, časno i pošteno ispunjavaju.

Još jednu stvar, iako možda nije tema današnje rasprave, ali uslovno rečeno jeste, jer danas na spisku onih o čijem se prvom izboru govori jesu i buduće sudije za prekršaje, a to je činjenica da je se moglo u nekom prethodnom periodu, ja očekujem da će i to biti učinjeno, kad je u pitanju materijalni status i sudija za prekršaje, izjednačiti sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, jer je još taj mali korak ostao da se njihov status potpuno izjednači sa kolegama sudijama, jer su po svim obavezama koje imaju i u postupcima kojima postupaju apsolutno izjednačeni.

Mesto na kojem se sučeljavaju različita mišljenja kada su u pitanju predlozi za izbor sudija, za prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca zaista jeste parlament. Ja uvek uvažavam mišljenje struke, ali uvek moram da ostavim mogućnost da ni struka ne može baš uvek sve da zna i dobro da proceni. Nije samo dovoljno da je neko završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, čak bio i uspešan na pojedinim testovima i svemu tome, da bi mu građani Republike Srbije posredstvom parlamenta poverili zaista jednu veliku odgovornost, samim tim i jednu ogromnu vlast preneli u njegove ruke, a to je da sudi u ime naroda.

Mi ćemo podržati ove predloge, koji nisu sporni. O ovome što je osporeno, ozbiljno ćemo razmisliti. Čućemo u narednoj diskusiji verovatno još argumentacije i stavova i sa jedne i sa druge strane o tome šta se zaista može i mislim da se iz takve diskusije može samo izroditi jedna još kvalitetnija odluka od one koja bi bila doneta da ne postoji mesto na kojem se ovakva mišljenja mogu sučeliti. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudije moraju shvatiti da nisu nezavisni od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da moraju da budu nezavisni od raznih vrsta kriminala.

Ja znam da ljudima pravda, a to je jedna izreka, često teže pada od nepravde. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da zamenici tužioca koje biramo, da sudije koje biramo koji prvi put dolaze na funkciju, da neće raditi ono što rade, da budem precizan, pošto sam zamenik člana Odbora za pravosuđe, da neće raditi ono što rade pojedine sudije u Srbiji, da će suditi po zakonu a ne po nekim drugim interesima, da će suditi da zadovolje naš narod, a ne SAD.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da među sudijama neće biti neki novi sudija Majić. Ja shvatam da je Visoki savet sudstva pokušao da zaštiti sudiju Majića, čak im dajem i za pravo, ali nisam čuo, odnosno, čuo sam, nažalost, da kada je pomenuti sudija ušao u angažovanu političku emisiju Olje Bećković, nisam čuo da je Visoki savet sudstva to ne osudio, već makar ga prekorio. Rekli su da mu je trebala saglasnost starešine, nekog nadređenog, ali, to je, kažu, prevaziđeno pravilo. Hajde da i mi poslanici kažemo da je nama Ustav prevaziđeno pravilo. Nema prevaziđenih pravila. Ili ih ima, ili ih nema. Možda sam ja prekardašio, ali sudija Majić je to daleko više uradio.

Sudska presuda koju sam ja komentarisao iz 2013. godine, ako nemam pravo da komentarišem presudu iz 2013. godine, onda nemam pravo ni da komentarišem presudu Draži Mihajloviću, ako je to takvo pravilo. Znači, pravila važe samo za narodne poslanike, za sudije pravila ne važe. Trebalo bi da bude obrnuto.

Mi smo političari i eto, sticajem okolnosti, ja komentarišem tu presudu zato što je duboko povredila moj narod. Ne mislim moj narod kao svojinu, već narod kome ja pripadam, ne samo nacija, već celog naroda, svih građana Republike Srbije.

Pušteno je 11, nezakonito je pušteno 11, ponavljam, OVK terorista koji su, Gnjilanska grupa, ubili 80 Srba, 250 mučili. Ubijani su metodom laganog uzimanja duše, što znači - mučeni do smrti. Ženama su sečene dojke i pržene, bacane na vatru. Ja o tome moram da govorim. I nema cene koju ja neću platiti. Ali, ta presuda je nezakonita. To nisam utvrdio ja. To je utvrdio Vrhovni kasacioni sud, da je došlo do povrede zakona od strane sudija na štetu žrtava, a u korist optuženih. To je uradio povodom pokretanja zaštite zakonitosti. Lepo je to odigrano. Ali, albanski teroristi su već pušteni. Suđenje ne može da se ponovi, ni u Prištini, nigde, zato što pravila kažu - kad je zaštita zakonitosti, kad nije na štetu optuženih, onda se suđenje ne ponavlja. Ako se ja ne varam, to je tako.

Znam ja i zašto je to urađeno - da se bes naroda ne bi okrenuo, zato što je dovedeno u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su naše sudije tvrdile da ratni zločini posle 10. juna ne postoje, zato što je sa OVK sklopljeno primirje. Mi smo potpisali primirje sa NATO paktom, a ne sa OVK. Jer, OVK je ratne zločine, i to je jedan pravni zaključak bio Vrhovnog kasacionog suda još pre te sramne presude, OVK je sve te ratne zločine počinio posle 10. juna 1999. godine. To je sramna presuda i mi o tome moramo govoriti. Da Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tu presudu nije oborio kroz zaštitu zakonitosti, ali Albanci su već pušteni i dovelo se u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, što bi bilo katastrofa. Zato je Vrhovni kasacioni sud ostavio tu mogućnost da se nekim drugim Albancima sudi.

Ali, ono što mene iznenađuje, da Visoki savet sudstva nije pokrenuo proceduru za razrešenje sudije Majića i Hadžiomerovića, jer je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Ja i dalje tvrdim da Srbi imaju pravo da budu i žrtve, a ne samo zločinci. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega.