Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Pre svega, želeo bih da pokažem kopiju strane pasoša Republike Srbije za devojku sa Kosova i Metohije, srpskog Kosova i Metohije.

Pasoš je izvađen u Beogradu. Piše Republika Srbija-koordinaciona uprava. Sa tim pasošem ona je građanin drugog reda Republike Srbije, jer ne može da putuje u zemlje u koje mogu građani Republike Srbije sa teritorije centralne Srbije i Pokrajine Vojvodine.

Ja molim Vladu, a pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, da sa svim ambasadama sa kojima imamo diplomatske odnose uredi jednom za svagda pitanje da srpski građani moraju imati isti tretman u svim zemljama, bez obzira na kom delu teritorije Republike Srbije žive sve dok postoji Povelja UN, dok postoji Ustav Republike Srbije i dok postoji Rezolucija 1244.

Ja sam danas zamolio generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, gospodina Odalovića, da on lično interveniše kako bi se ovaj slučaj, neprimereni slučaj, regulisao.

Drugo, posle masovnog trovanja pčela, danas je na sceni masovno klanje stoke seljacima zbog pasa lutalica, imajući u vidu da službe koje se bave prikupljanjem pasa lutalica, dođu, uhvate dva psa, odvedu ih na tretman po veterinarskom postupku, a onda u to selo vrate pet pasa. Oni se skupljaju u čopore i masovno uništavaju stada srpskim seljacima. Najnoviji pokolj stoke jeste u opštini Barajevo. O tome imam više filmskih zapisa i dokaza.

Na koji način mislimo mi da oživimo selo ako se na ovakav način ponašamo i ne štitimo interese poljoprivrednika?

Treće, šta je bilo sa strategijom kulture Republike Srbije? Dve godine je prošlo, nema je na dnevnom redu. Šta je bilo sa Zakonom o pismu, o srpskoj ćirilici? Zašto je državni sekretar, pesnik, podneo ostavku u Ministarstvu kulture? To su sve pitanja na koja mi ne dobijamo odgovore.

Zašto kažu da je latinično pismo ravnopravno sa ćiriličnim pismom? To nije tačno. To je bilo u vreme SFRJ dok je postojao srpsko-hrvatski jezik. Ustav Republike Srbije, član 10. kaže da je zvanični jezik i zvanično pismo – srpski jezik i ćirilično pismo, a da je tačkom 19) Izjave o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji takođe definisano da je to srpski jezik zvanični jezik i da je ćirilično pismo takođe zvanično pismo. Ne vidim razloga zašto se čeka dve godine, ili se čeka da i ovaj mandat prođe, a da se to ne reguliše.

Najzad, molio bih da se ne vrši više diskriminacija prema meni kao opozicionom narodnom poslaniku, nestranačkom i samostalnom, jer na protekle dve sednice tri puta mi od strane predsedavajućeg nije dozvoljena replika. To je zaista neprimereno. Prvi put proglašavanjem pauze od pet minuta. Drugi put prekidom sednice posle diskusije, diskutanta koji me je više puta pominjao potpuno van konteksta mojih aktivnosti itd, itd.

Ukoliko želite da me diskreditujete i želite narcisoidno jedinstvo u Skupštini, onda slobodno recite, ja ću napustiti Skupštinu.

Takođe, tražim od predsednice Narodne skupštine da pregleda snimke kada sam omalovažavan na taj način i da preduzme odgovarajuće mere.

Poslednje pitanje, do kada će vladajuća veća da omalovažava pripadnice dama? Zašto dve potpredsednice Skupštine nikada ne mogu da predsedavaju u Skupštini? Zamislite da ste vi opoziciona stranka, šta biste vi rekli za takav postupak da vaše potpredsednice ne mogu da predsedavaju Narodnom skupštinom?

Hvala, profesore.
Vi želite povredu Poslovnika, Veroljub Arsić želi repliku.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče povreda Poslovnika možete da uporedite mene sa nekim drugim poslanicima koji su takođe aktivni ovde.

Koji član, kolega Rističeviću?

Dobićete rezultat da ja to činim pet puta manje nego svi drugi, govorim o aktivnijim poslanicima.
Reklamiram član 106.

Pretpostavljam više članova.

Ne pretpostavljate, već se dopustili. Vi ne pretpostavljate, vi ste samo dopustili grubo kršenje člana 106. Ovo nema granicu. Vama je to smešno.
Pitanja se postavljaju u 10 sati ujutru. U 10 sati ujutru smo postavljali pitanja. Svi poslanici su imali pravo, srazmerno jačini svojih poslaničkih grupa da postavljaju pitanja Vladi, Skupštini itd. Tema su javne nabavke, tema nisu ni pčele, ni pismo, ni ćirilica itd.
Uzgred budi rečeno, kada se Dušanu Petroviću pomenuti poslanik obraćao za novac, da mu se isplati iz „Star projekta“ koji je bio namenjen za stočarstvo na Staroj planini, onda se on to obraćao latinicom. Ja sam to više puta pokazivao ovde. Sada smo mi došli u sledeću poziciju, ako mi ne dopustite da pričam o bilo čemu ja hoću, da ako nećete da se ponašate kako ja to želim, evo ja ne pristajem da budem opozicija i sad ću ja da izađem napolje. To nema granicu.
Jednostavno, ja poštujem što ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ja poštujem i to što ste dopustili malopre da se postavljaju pitanja koja nemaju veze sa dnevnim redom, ali ne mogu da dopustim pretnje, da neko kaže – ja neću da radim, neću da učestvujem u radu, ja ću napustiti zato što se vi ne ponašate kako to meni odgovora.
Dakle, ne tražim da se o ovome glasa, s obzirom da ja volim da ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ali gledajte da to ima neku granicu.

Hvala kolega Rističeviću.

Ja sam samo poštovao političku agendu gospodina Ševarlića i ono što je on govorio, a naravno ne slažem se da ga bilo ko diskriminiše ovde.

Veroljub Arsić ima pravo na repliku. Izvolite.

Evo, dame i gospodo narodni poslanici, optuženi smo da vršimo u Narodnoj skupštini čak i polnu diskriminaciju nad damama, da li je tako?

Koliko ja znam, predsednik Narodne skupštine je gospođa Maja Gojković, evo je ovde ispred mene, ja moram da pitam gospođu Gojković – jeste li vi dama?

(Maja Gojković: Ne znam.)

Znači, po diskusiji kolege Ševarlića…

(Aleksandar Martinović: Ne, on je rekao „pripadnice dama“.)

Pripadnice dama, eto, vršimo diskriminaciju.

Druga stvar je pravo na repliku. Davano mu je i može da se izbroji koliko puta je imao repliku, ali ne može svaki put.

Treća stvar, znate, ja razumem da postoje samostalni poslanici, ali nestranačke ličnosti, to je jako diskutabilno, jer osnove političkog sistema jedne države jesu političke stranke. Znači, to je osnov demokratije u jednoj državi. Valjda na toj izbornoj listi se nalaze ljudi sa nekim jasno definisanim političkim ciljem?

E sad, građani na izborima glasaju za program koji nudi jedna lista. Uvek možemo da postavimo pitanje kako ste vi to nestranačka ličnost kada ste izašli na izbore podržavajući program jedne političke partije ili dve? To ne postoji, da se ne zavaravamo, to ne postoji. Nigde u političkoj teoriji to ne postoji.

Znači, građani se odlučuju kome će da daju poverenje, odnosno glasaju za njega u odnosu na to kakav politički program nudi. E sad, ako je neko nestranačka ličnost ili prihvata taj politički program, pa se nalazi na listi ili ne prihvata ništa, ali tada ne zna ni gde se nalazi, pogotovo ne u Narodnoj skupštini.

Hvala, kolega Arsiću.
Pravo na repliku ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.