Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Molim vas, član 198. stav 2. govori o tome da narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku predsedniku Narodne skupštine preko pisarnice Narodne skupštine, koja odmah dostavlja narodnim poslanicima i nadležnom odboru. Narodni poslanik se poziva na sednicu nadležnog odbora na kojoj se razmatra njegova ostavka. Nadležni odbor razmatra razloge za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena, na koje je izabran i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini s predlogom da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku.

Predlažem da poslanici koji su sada u sali, pomognu vama profesore Ševarliću, da ispunite odredbe iz člana 198, jer mislim da niste više u stanju da obavljate dužnost narodnog poslanika. Vi sada uzmite ovaj snimak od malopre, pa pogledajte o čemu smo mi govorili i kakve to veze ima sa zadrugama koje ste vi spominjali na moju diskusiju u repliku o rodnoj ravnopravnosti. Te vas ja pozivam da ispunite uslove iz člana 198, siđete dole, podnesete tu ostavku, mi je razmotrimo i učinimo vam stvarno da ne budete više poslanik i da nemate te dileme da li ste trebali da se kandidujete kod Boška Obradovića ili niste trebali.

Da li ste vi neka vanstranačka ličnost koja bi osvojila 5%, pa prešla cenzus i ušla sama u parlament ili bi ušli zajedno sa još nekim ko uopšte razume ove vaše diskusije, iz čista mira o nekakvim zadrugama, mislim da ćemo time pokazati svoju kolegijalnost, a vi ćete sebi veliku brigu skinuti sa vrata da ne budete više u ovom sazivu parlamenta, jer smatrate da smo mi partijski ljudi, a da građani Srbije ne znaju šta rade kada izađu na izbore i zaokruže listu na kojoj se nalaze poslanici sa jasnim političkim programom. Mislim da možemo tako da vam pomognemo i da izglasamo povredu Poslovnika, člana 198, jer jedino u tom smislu mogu da razumem to što profesor Ševarlić malopre govorio, a to je da mu je dosta svega pa bi da da ostavku. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Gojković.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Maja Gojković: Da.)
Da, hvala.
Smatram da nisam povredio Poslovnik.
Idemo dalje, Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Da, gospodine predsedavajući, član 106. i 107. Imamo povredu dostojanstva, i to grubu.

Ja sam dostavio vama snimak da je gospodin Ševarlić, koji je bio najmlađi Titov odbornik, kad je primio hrišćanstvo i pravoslavlje poželeo da kao Društvo srpskih domaćina slavi Vidovdan, i to sve u narodnoj nošnji. Dakle, dragi moji srpski domaćini, vi koji tugujete zbog poraza na Kosovu, vi koji tugujete mnogo za carom Lazarom i drugim kosovskim junacima, treba da znate da taj dan postoje neki novokomponovani Srbi pravoslavci koji taj dan slave. Evo ovde, sve je dostavljeno. Prošli put je rečeno da ja lažem, međutim, taj snimak postoji deponovan na sajtu Narodne skupštine i svi možemo da znamo šta je ko kada rekao.

Takođe, bila je povreda dostojanstva i uvreda svih građana, jer je rečeno – da se građani opamete. Mislim da su naši građani dovoljno pametni, da su dovoljno pametni da sami odvoje žito od kukolja i da sami razmisle koje je to godine Privredna komora uzela objekte Zadružnog saveza Srbije. Vrlo lako ćete doći do podatka da se to desilo daleko pre 2012. godine, u doba, čini mi se, ministra Jeftića, ili ne znam koga, ali uglavnom sigurno daleko pre 2012. godine je Zadružni savez, voljom žutog bivšeg režima, izgubio te objekte, odnosno oni su prešli u vlasništvo Privredne komore.

Sada, o zadrugarstvu i o tome priča neko ko je za studiju zadrugarstva uzeo 60 i nešto hiljada evra. Ja uporno tražim da budu u hiljadu primeraka odštampana, deponovana u Ministarstvu poljoprivrede, ja uporno tražim tu studiju o zadrugarstvu, da vidim kako je to pisano, da li je neko kritikovao to što su zadruge nestale pre 2012. godine, poneke nestaju i dan-danas, što je nestala imovina Zadružnog saveza, mislim sve za taj novac od 62.000 evra. Valjda je neko napisao kad i kako su nestale zadruge i njihova imovina.

Ne tražim da se glasa. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Rističeviću.
Smatram da smo se dosta udaljili od teme, počeli smo o zadrugama.
Reč ima prof. Miladin Ševarlić.
Izvolite, profesore.

Miladin Ševarlić

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Želim da se zahvalim predsednici Narodne skupštine na ponudi da mi pomogne oko pripreme dokumentacije za ostavku u Narodnoj skupštini. Ja ću to učiniti odmah iza nje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, profesore.
Idemo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi predlog Odbora za finansije koji se tiče kandidata za Komisiju za zaštitu prava u postupcima javne nabavke.

Najpre moram da istaknem da je Odbor za finansije na jedan transparentan i na zakonu zasnovan način obavio razgovor sa tri kandidata i zatim je na osnovu bodovanja, na osnovu testa koji se tiče stručnosti i osposobljenosti, kao i na osnovu intervjua bodovao sva tri kandidata i na osnovu utvrđenih bodova izabrao, naravno, kao što to SNS uvek i čini, najboljeg kandidata, to je Mersiha Marković, odnosno Odbor za finansije daje predlog Narodnoj skupštini da ovaj kandidat bude izabran za člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Za ovog kandidata je takođe navedeno da ona sem stručnosti poseduje i radno iskustvo koje je takođe neophodno za imenovanje za člana Komisije, ali takođe da je i završila master studije i da je odbranila master rad na temu „Korupcija u javnim nabavkama“, što svakako ukazuje na to da ovaj kandidat raspolaže i dodatnim znanjima i veštinama u oblasti prepoznavanja korupcije u postupcima javnih nabavki.

Moram da istaknem da je ova komisija u prošloj godini, kako je to već Odbor naveo u svom izveštaju, donela 1.094 odluke, a ono što je primećeno, to je da je smanjeno vreme za odlučivanje po predmetima, što je i te kako važno, kao i da je smanjen broj žalbi na zaključke koje ova komisija donosi, a to takođe ukazuje da je povećan kvalitet rada i efikasnost ove komisije.

Takođe, ovim predlogom Odbor za finansije pokazuje da je podigao lestvicu u izboru predloženih kandidata, a naravno pokazuje još jedno, da je nadležni skupštinski odbor, kao i da smo mi kao poslanici Narodne skupštine i te kako nadležni za nadzor i kontrolu rada ove komisije.

Javne nabavke su i te kako značajne, pre svega sa aspekta sprečavanja korupcije. Srpska napredna stranka je 2012. godine, kroz kampanju svoju, nakon toga su joj građani poverili i ogromno poverenje, i te kako radila na donošenju izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama. Zašto? Zato što je još Verica Barać ukazivala da se kroz javne nabavke vrše strahovito velike malverzacije. Takođe, prema izveštaju Evropske unije do 2012. godine svaki četvrti dinar iz javnih nabavki odlazio je u privatne džepove, a znamo ko je upravljao Srbijom do 2012. godine, to je žuto tajkunsko, pljačkaško i lopovsko preduzeće Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Jeremića i ovih drugih u različitim žutim agregatnim stanjima.

Ono što još moram da istaknem, to je da je ovo pljačkaško preduzeće za deset godina svoje vlasti ojadilo Srbiju i građane Srbije za 100 milijardi evra. Samo u procesu privatizacije ne prema našim procenama, već prema procenama jednog američkog instituta, iz zemlje je izneto 51,4 milijarde evra. To je primer totalne bahatosti i totalnog guranja u siromaštvo građana Republike Srbije i primer kako je ovo tajkunsko preduzeće punilo svoje sopstvene džepove. U to vreme važilo je pravilo da tajkuni donose zakon, a političari ga sprovode. Upravo kroz postupke javnih nabavki oni su tendere sprovodili tako da su tenderi imali diskvalifikatorski karakter u odnosu na sve one koji nisu njihova ortačka družina i njihova ortačka preduzeća i samim tim sprečavali su konkurenciju i prijavu svih onih zainteresovanih ponuđača koji bi kroz veću konkurenciju doveli, naravno, i do povoljnije cene. Njih povoljnija cena za građane Republike Srbije nije zanimala, njih je zanimala samo cene sopstvene ugradnje, koja se verovatno merila procentima 10, 20, 30% itd.

Sada ću navesti primer sajber krađe Dragana Đilasa u gradu Beogradu tokom 2009. godine, a u pitanju je kupovina softvera vredna deset miliona evra. Naime, svrha te kupovine i nabavke tog softvera bila je da poveže sva gradska javna preduzeća sa gradskom upravom, a zašto da ih poveže? Zato da bi se pratili finansijski tokovi novca, da bi se pratilo stanje i javnih nabavki i da bi se u svakom momentu znalo sa kojim novcem se raspolaže. Naravno, to je trebalo da se uradi jednim klikom i da sve bude transparentno i vidljivo. Draganu Đilasu i njegovim ortacima iz društva i Tadića i Jeremića i Obradovića i ovih drugih, ne znam im već ni sva imena, nikako nije odgovarala transparentnost i vidljivost u državnom poslovanju. Njima je odgovaralo da oni budu vidljivi na televizijskim emisijama, a da ono što oni stavljaju u svoje sopstvene džepove bude nevidljivo. Tako su oni u stvari dali deset miliona evra, a da taj softver uopšte za vreme njihove vlasti nije ni pušten u funkciju.

Takođe želim da navedem i kontejnere za koje je Dragan Đilas u Beogradu dao 6,8 miliona evra. Naravno, to nije on dao, to je dao grad Beograd, to su dali građani Beograda, i naravno ti kontejneri, a na osnovu mišljenja veštaka, apsolutno ne odgovaraju svojoj svrsi. Ni to ne zanima Dragana Đilasa i njegove ortake, jer njega nikada nisu ni zanimali građani Srbije, već samo sopstveni džepovi.

Ono što svakako Dragan Đilas poseduje, a što drugi koje on proziva ne poseduje, to je diploma za pljačku i lopovluk Srbije i građana Srbije. Protiv toga se SNS bori i to je njena politika borbe protiv pljačke, protiv korupcije, to su građani Republike Srbije prepoznali i zato poverenje daju odgovornim, marljivim, vrednim i disciplinovanim, onima koji rade u interesu građana Republike Srbije. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Jevtović Vukojičić.
Reč ima Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o izboru člana republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Javne nabavke svakako jesu tema koja je interesantna za javnost, pa samim tim svakako i za narodne poslanike. Čuli smo u prepodnevnom delu raspravu i o ovom konkretnom predlogu i generalno o zakonu, odnosno o samim javnim nabavkama.

Istina je i ono što se čulo od strane poslanika vlasti da su javne nabavke i do 2012. godine bile rak rana, da je zaista bilo velikih problema, velikih zloupotreba i da je bilo velike štete po budžet Republike Srbije zbog korupcije i zbog zloupotrebe u javnim nabavkama.

Srpska napredna stranka je u kampanji pre prvog dolaska na vlast tvrdila upravo ovo što sam sada rekla, ali i to da će oni doneti Zakon o javnim nabavkama i tada se konkretno govorilo koliko će tačno novca, to su bile neke milijarde, ne znam ni koliko novca iz budžeta Republike Srbije, biti ušteđeno kada bude donet novi zakon i kada se taj novi zakon bude primenjivao.

Šta se u međuvremenu desilo? Desilo se to da je 2012. godine donet Zakon, da je taj Zakon počeo da se primenjuje, mislim negde 1. aprila 2013. godine, jedna samo odredba negde krajem 2013. godine, znači u svakom slučaju od 1. aprila 2013. godine je počela primena novog zakona i na osnovu onoga što se pričalo u toku kampanje za izradu i donošenje tog zakona, bilo je logično očekivati da će zaista taj zakon doprineti da javne nabavke budu mnogo drugačije nego što su bile ranije.

Naravno, niko ozbiljan nije mogao očekivati tu tzv. nultu toleranciju na korupciju, to i danas čujemo i od poslanika vlasti i ovih dana i kad god se o tome govori, kao i od svih funkcionera vlasti, što naravno nije blizu istine.

Ono što treba, takođe da se kaže da toliko hvaljeni zakon koji je donet te 2012. godine, dva puta je menjan 2015. godine i sama ta činjenica govori da je zakon i po mišljenju onih koji su ga doneli, bio feleričan, da je trebalo da se dopuni, da se nešto menja itd.

Ništa bolje nije ni u međuvremenu. Taj zakon, kakav god je, ovde je rečeno, niko nema primedbi na taj zakon, mi danas ne govorimo o zakonu, mi danas u okviru ove tačke, što je potpuno logično, govorimo o primeni zakona, a primena zakona govori da se taj zakon zloupotrebljava, da je taj zakon i dalje izvor korupcije. Rešenje sa ovim još jednim članom ove komisije o kojem danas govorimo, svakako neće rešiti taj problem, problem je mnogo dublji i mnogo ozbiljniji.

Pre nego što malo šire budem nešto rekla, uopšte o javnim nabavkama, reći ću i nekoliko rečenica vezanih upravo za predlog za člana ove Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Danas nam je ovde objašnjavan postupak izbora članova te Republičke komisije i ovde je bilo zaista vrlo interesantnih stavova i razmišljanja. Ono što je apsolutno neprihvatljivo, što se tiče nas u SRS, gospodin Mirčić kao naš ovlašćeni predstavnik je detaljno o tome govorio, ja ću samo onako par stvari da podsetim, pre svega, ništa novo verovatno neću reći, ali formiranje kako stoji ovde u obrazloženju, a to smo čuli i od ovlašćenog predstavnika da je nadležni odbor na predlog radne grupe utvrdio principe za provođenje testiranja kandidata i na 77. sednici 13. juna neposredno pre testiranja odredio pred testiranje za kandidata za izbor člana Republičke komisije.

Testiranje kandidata je održano istog dana, u toliko sati itd. to je manje važno, ali je važno nešto drugo, ko su članovi Komisije… sada ne mislim pojedinačno ni na jedno ime, nego generalno, ko su članovi Komisije koji su određivali pitanja i koji su proveravali znanje kandidata na ovu značajnu državnu funkciju? Od kada je prestao da važi ZUR i od kada je prestao da postoji samoupravni socijalizam, ne dešava se da bilo koga u bilo kakvom testiranju mogu da proveravaju ljudi koji nemaju najmanje istu stručnu spremu, iste kvalifikacije u odnosu na onoga čije znanje se proverava.

Mi, u ovom slučaju to nismo imali i prosto je neverovatno da neko kandidatima koji su ispunjavali uslove za člana ove Republičke izborne komisije, da su njihovo znanje proveravali ljudi koji uopšte nisu iz struke, koji nemaju ni isti stepen obrazovanja, a pogotovo što nisu ni blizu struke tih ljudi, odnosno onih uslova koji su potrebni za članove ove Republičke komisije.

To je ono što nama jeste sporno, jer svo troje kandidata imaju i licence i sertifikat za rad u javnim nabavkama i zar to nije dovoljno? Ko je taj ko će proveravati? Neko ko nikada nije radio u javnim nabavkama će biti član, odnosno je član komisije koji proverava nekoga ko ima sertifikat za javne nabavke.

Mnogo bi bilo poštenije i časnije da ste rekli da vi predlažete svog kandidata, zato što imate najviše poverenja u tog kandidata, zato što verujete tom kandidatu. To je po mišljenju SRS jedino korektno, jer je to i jedino moguće, sve drugo je licemerno. Licemerno je pričati da se na bilo koju funkciju biraju ljudi koji su otprilike nepoznati strankama, a nisu u strankama, već je neko zaključio da su oni najbolji na svetu.

Ko treba da vodi računa o javnim nabavkama i o tome da bude što manje štete u budžetu u sprovođenju Zakona o javnim nabavkama? Vlada Republike Srbije? Ko formira Vladu? Onaj ko je osvojio najviše glasova na poslednjim izborima. U koga će ta Vlada i Narodna skupština, koja kontroliše i Vladu, u koga će imati najviše poverenja? U ljude koje poznaje, koji su, pre svega, stručni. Znači, osnovno je da se radi o stručnim ljudima, a onda da to moraju, da je normalno da to budu ljudi od poverenja vladajućim strankama.

Sve drugo je farsa i sve drugo je licemerje. Mi se uvek borimo protiv toga i mi vam uvek otvoreno kažemo da nikada nećemo zameriti da vi kao vlast kažete da vi na određenu funkciju postavljate tog i tog zato što je to neko iza koga vi stojite, zato što je to neko blizak ovoj ili onoj stranci, vlasti ili je član stranke.

Ne znam zašto kroz ovakve postupke i kroz ovakve rasprave koje smo imali i danas se, prosto, dovodi u pitanje članstvo u strankama kao da su članovi stranke gubavci? Ne, mi mislimo, naprotiv, da svaka stranka treba da radi što je moguće više i u javnosti, i u ovoj Narodnoj skupštini, i u medijima, kome je to dozvoljeno i na terenu da što je moguće veći broj ljudi okupi u svoju stranku i da iz stog što je moguće većeg broja ljudi može da izabere ljude na sve funkcije, pre svega govorim ljude koji su stručni i obrazovani i osposobljeni za određene funkcije, da mogu da izaberu takve ljude da rade deo državnih poslova, odnosno svako svoj deo državnog posla.

Ovo je, zapravo, rezime onoga što smo čuli u prvom delu rasprave. Nemojte nas više ubeđivati. Kažem vam, neko ko ima licencu i sertifikat za javne nabavke, a ispunjava sve uslove u obrazovnom sistemu koje predviđa ovaj zakon, ne može biti sporan ni u kom drugom smislu, a vi koji ga birate ćete znati i znate da li se radi o poštenoj osobi, da li se radi o osobi koja nije sklona korupciji, da li se radi o osobi kojoj se može poveriti ovako važan posao. Odgovornost je vaša. Vi ćete te ljude i birati.

Upravo zato što ste vi pokušali da nam objasnite kako je neko bio najbolji, pa je zato izabran, ja ću da, evo, upoznam i javnost koja će noćas oko tri da nas gleda, da su kandidati za člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Mersiha Marković, Vladimir Stanić i Dragana Stanković Nikolić.

Svo troje ovih ljudi ispunjavaju apsolutno uslove koje predviđa zakon u stručnom smislu, u obrazovnom smislu, u smislu rada i sticanja licence i sertifikata za rad u javnim nabavkama.

Nemojte sada da nas ubeđujete da je gospođa Mersiha Marković… Ovde je danas jedan kolega rekao da nisu bitni toliko ni rezultati tog nekog testa, a testirali su ih ljudi koji znaju, logično, dakle, bez uvrede tih ljudi, oni znaju neke druge poslove, ali ovo znaju manje nego ovi koje su testirali i onda kaže važno je i kakav će utisak ostaviti. To je zaista neozbiljno i mnogo bi bolje bilo da potpuno otvoreno kažete - to je naš kandidat, mi ga stavljamo na glasanje, jer formalno mora da se uradi, kao što formalno mora da se bira i predsednik Skupštine i predsednik Vlade i ministri itd. Sve je to nešto što formalno mora da prođe demokratsku proceduru, ali što su istinski predlozi vlasti i to je potpuno normalno za nekoga ko je osvojio toliki procenat glasova koliko je osvojila ova sadašnja vladajuća koalicija. Čak i da je manje, znači 126 je magični broj u Narodnoj skupštini koji može da radi sve, ali nemojte samo, molim vas, da pravite farsu od onoga što je propisano i Poslovnikom i zakonom pre toga, nego nam recite, mi ćemo raspravljati.

Da smo imali takav predlog sa takvim obrazloženjem, mi ne bismo ni pominjali ova imena. Mi uvek svaki put vam kažemo, koga god birate, vaša je odgovornost. Kao što vidite, mi i ne učestvujemo sa svojim predlozima. Jedanput smo to uradili kada je biran Zaštitnik građana. Imali smo kandidata koji je imao sve bolje reference od izabranog Zaštitnika građana i videli smo na tom primeru da te reference nisu kriterijumi, nisu bitne, nego je bitno ono koga vi izaberete i zato više i ne želimo da ljude maltretiramo da obezbeđuju dokumentaciju itd. da bi opet bio izabran onaj koga ste vi hteli.

Zamislite, baš onako dirljivo gospođa Mersiha Marković kaže - na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije pronašla sam javni konkurs za mesto člana ove komisije. Pa, nemojte, ljudi, stvarno. Ona je našla na sajtu, prijavila se i stigla do ovde, da glasamo za nju.

(Aleksandar Martinović: Što da ne?)

Gospodine Martinoviću, da li to vama liči na moguće?

(Aleksandra Tomić: Svi ljudi mogu da se jave na konkurs.)

Nemojte, molim vas, ozbiljni smo ljudi i vrlo ozbiljno razgovaram, kao što vidite, na ovu temu. Samo hoću da neke stvari dovedemo na čistac, ništa više od toga.

Čuli smo ovde u toku rasprave od predstavnika vlasti kada su u pitanju javne nabavke da, maltene, nema nikakvih problema. Sve se radi u skladu sa zakonom, i male nabavke i velike nabavke i tenderi. Nema, sve je med i mleko, cvetaju ruže i onda se prisetismo, pre desetak dana smo ovde imali Izveštaj DRI. Jedna od osnovnih i prvih primedbi u izveštaju DRI bila je da se veliki broj nabavki vrši bez transparentnog pristupa.

Imali smo i Izveštaj Fiskalnog saveta i jedna od osnovnih i prvih primedbi Fiskalnog saveta je da se veliki broj javnih nabavki obalja bez principa predviđenih u zakonu tendera, javnog objavljivanja itd.

Imali smo i Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije. Isto primedbe na javne nabavke.

Vi ste možda mislili, pošto do sada nismo raspravljali o ovim izveštajima, da se to neće ni dalje dešavati, ali vaši prijatelji evropski vas nateraše da to stavite na dnevni red, pa, eto, bili smo u prilici da čujemo i predstavnike svih tih tzv. nezavisnih tela i čuli smo primedbe u primeni Zakona o javnim nabavkama.

Ovde je rečeno da niko od nas koji smo govorili o ovome, niko od opozicije, a govorili smo zapravo samo mi iz SRS, da nismo stavili ni jednu primedbu ni na zakon ni na primenu zakona. Evo, mi možda nismo, ali ću vas podsetiti da Strategija o javnim nabavkama predviđa novi zakon, što znači da ovaj zakon nije dobar.

(Veroljub Arsić: Ajde!)

(Milorad Mirčić: Ko je to rekao?)

Ana Brnabić je rekla, ako znate ko je to, koliko ja znam, to je predsednik Vlade Republike Srbije, moramo da radimo na izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, jer nam taj zakon, ovaj, ne omogućava da radimo efikasno i da za Srbiju i njene građane dobijamo najbolje usluge po najnižim cenama, Ana Brnabić. Ova valjda bar vi morate da poštujete.

Republička komisija za zaštitu ponuđača, na primer, samo 2016. godine je donela 1.370 odluka po zahtevima za zaštitu prava iz ovog zakona, odnosno zbog kršenja Zakona o javnim nabavkama. Znači, od 1.370 odluka, delimično je poništeno 656 postupaka, pola. Pola postupaka delimično nije u skladu sa zakonom, a 126 je u celini poništeno, znači potpuno bilo mimo zakona.

Državna revizorska institucija kaže, na primeru, 2015. godine 27,9% javnih nabavki su vezani za određene prekršaje, nisu u skladu sa zakonom. Ako neko zna, onda su to ovi koje citiramo.

U jednom izveštaju 2015. godine npr. samo je jedna osoba osuđena zbog malverzacija u javnim nabavkama, a 2016. godine sedam zbog zloupotreba, s tim što je samo jedna dobila kaznu zatvora, a ove ostale su sa uslovnim kaznama prošle, iako je jedna četvrtina u 2015. godini javnih nabavki nije sprovedena regularno.

Dakle, ovo su sve izveštaji nadležnih organa. Ništa ne izmišljamo.

Godine 2015. recimo 32 lica su prijavljena zbog malverzacija i zloupotreba u javnim nabavkama, ali je samo jedno lice osuđeno. Godine 2016. prijavljena je 21 osoba, sedam je osuđeno, dve kaznom zatvora, pet uslovno.

Šta vam ovo govori? Ovo govori da se ljudi potpuno nonšalantno, opušteno ponašaju kada su u pitanju javne nabavke, zato što je očigledno da te zloupotrebe nikoga neće ozbiljnije koštati, odnosno da niko neće odgovarati, tako da to upućuje da niko ne mora, baš, odnosno ne niko, kad kažem niko, nego onaj ko je inače sklon korupciji, malverzacijama može opušteno tako da se ponaša i tako da radi, zato što posledica, kao što sam evo navela u nekim primerima, nema.

Postoji, takođe, podatak, pošto je ovaj zakon vezan za usklađivanje sa tekovinama EU i pošto je ovaj zakon vezan za otvaranje nekog već zatvorenog privremenog poglavlja, tamo je konstatovano da je pranje novca i nameštanje tendera najčešći oblik korupcije u Srbiji, posebno izražen u Nišu.

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula sedam postupaka po ovom zakonu i nema nikakvih posledica i ništa se nije desilo. Dakle, najbolji primer upravo ova analiza je najbolji primer koji pokazuje ono što mi tvrdimo godinama, ne vama, nego i onima pre vas, koliko su neka tzv. „regulatorna tela“, tzv. „nezavisna tela“ zapravo bez ikakve svrhe zato što onaj ko čini suštinsku vlast ih ne sluša, ne obraća pažnju, ne obazire se, radi onako kako radi.

Kakvih sve problema oko javnih nabavki ima po lokalnim samoupravama? To znaju svi ljudi koji žive negde van Beograda, a i ostali koji žive u Beogradu, a koji oblaze, koji znaju šta se dešava na terenu.

Mi smo ovde govorili, a ne samo mi i mediji su pisali na široko, recimo problemi sa javnim nabavkama u vezi sa nabavkom rasvete za novogodišnje, za Beograd. Pa oni problemi sa onom čuvenom jelkom za Beograd. Znate da su se tu pojavljivali, samo jedan ponuđač, pa onda nabavka vozila za MUP-a, pa onda ono što smo mi ovde ministru Šarčeviću ko zna koliko puta rekli,nabavka softvera za elektronski dnevnik, gde se takođe pojavio samo jedan ponuđač i to je ono što se dešava u svim, gde postoje javni tenderi. Uslovi su takvi da samo što bi narod rekao fali fotografija da, da, da, nekoga kome će taj posao biti dodeljen.

Kada smo rekli gospodinu Šarčeviću - šta će vam elektronski dnevnici kada škole nemaju internet? On kaže – nije tačno imaju. Evo, ja sad ponavljam da u desetinama škola u Beogradu u toku leta se uvodi internet i to zamislite, imaće samo po jednu liniju i u smenama po dvadesetak nastavnika će moći da koriste samo jednu internet vezu. A oni do sada, šta rade? Pišu na papiriće pa onda neko odnese kući ili tako, i na taj način podatke vraćaju u taj elektronski dnevnik.

A posebna je priča što nam je elektronski dnevnik radila ta hrvatska firma i zašto su baš oni dobili posao i zašto su oni bili jedini ponuđači. To je baš primer gde smo tada dokazali da je tender bio takav da niko drugi nije mogao da konkuriše.

Takav je, na primer, tender za uništavanje komaraca. Tu sve detalji postoje koje bi smo mogli navesti tačno na koji način su tenderi rađeni, da bi samo određeno lice moglo dobiti taj tender.

Pa onda, čuvena nabavka KBC u Nišu, nabavka bez tendera. Ogromne količine novca, savremeni uređaji, divno, odlično što su došli, ali su morali doći preko javnih nabavki.

Na kraju, najčuveniji valjda, najviše smo o tome govorili,“Behtel“. „Behtel“ koji će iz budžeta uzeti 800 miliona evra za posao koji realno vredi 500 miliona evra i koji će dobiti posao bez javnih nabavki.

Nama je ovde, nedavno, rečeno ko može da tvrdi da će „Behtel“ dobiti taj posao? Ja sada pitam, ko tvrdi da neće? Pa da se vidimo za izvesno vreme.

Takođe, problem kod javnih nabavki je i taj što se biraju ti, navodno, najpovoljniji ponuđači. Najpovoljniji podrazumevaju najnižu cenu, a onda se u toku realizacije posla javljaju neki novi poslovi, neke nove okolnosti, pa se onda rade aneksi, pa je onda ta početna cena mnogo veća od one koja je ugovorena.

To je upravo taj problem što se ne raspisuju zaista realni tenderi i na realnom tenderu ne znači da je najbolji ponuđač onaj koji daje najnižu cenu. Postoje razni uslovi koje ponuđač mora da ispuni da bi ga komisija izabrala da obavi određeni posao.

Vidite, dakle, da ima dosta problema. Sad, da li će gospođa Mersiha Marković svojim prisustvom u ovoj komisiji doprineti da se ovi problemi reše ili bar da utiče pozitivno, ako bude tako zaista će biti dobro.

Ponavljamo, mi nemamo ništa protiv ovog kandidata, kao što ne bismo imali protiv bilo koga od ovih troje, Vladimira Stanića, Mersihe Marković i Dragana Stankovića. Mi smo ovde videli formalno da oni uslove ispunjavaju. Vi ste ih čak, iako nikako niste mogli, ispitivali njihovo znanje. To je zaista neverovatno, kolega Mirčić je pominjao iz nekih davnašnjih vremena situaciju kada su pravljene komisije sa ljudima koji su završili zanat, koji su proveravali pripravnički, koji su proveravali i utvrđivali da li je pripravnički staž položio neko ko je inženjer. Jednostavno, to ne ide. Nemamo ni ništa protiv ni ljudi druge struke, ni niže stručne spreme, ali jednostavno ne ide.

Zamislite sada pravosudni ispit ispituju pravnici iz ovih strukovnih škola sa trećim stepenom. Ne ide, ne bi bilo moguće da stručni ispit u bilo kojoj oblati, da stručni ispit lekara ispituju medicinske sestre, ne ide. Ne ide ni da ova naša komisija, to su naše kolege protiv kojih ništa nemam, koji određene poslove znaju, koji rade određene poslove dobro, ali jednostavno nisu bili kvalifikovani da ispituju ove kandidate i zato kažem, što se nas tiče, možete izabrati bilo kojeg od ova tri kandidata.

Možda je dobro što je rekla koleginica Tomić da se prvi put desilo da su i ti njihovi rezultati se poklopili sa stavom komisije nakon tih intervjua, to je nešto moderno, razgovarate sa nekim pa zaključite da li ispunjava uslove, a uslovi su egzaktni, nema tu šta da se razgovara.

Da biste konkurisali za to mesto treba vam to, to, to, donesete te dokaze i onda, izvolite, ili hoćete stvarno da se glasa za svakog pojedinačno, ili hoćete, što je vaše pravo i što mi podržavamo, da vi predložite svog kandidata, da glasate za njega i da zajedno s njim odgovarate za javne nabavke. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.