Dame i gospodo narodni poslanici, imamo priliku da kroz izbor, jednog od članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, otvorimo i debatu o samom Zakonu o javnim nabavkama i primeni Zakona o javnim nabavkama.

Drago mi je prvo što niko od kolega koji, čak i ne podržavaju Vladu Republike Srbije, znači iz opozicije, nije kritikovao zakona u smislu da zakon ima ozbiljnih manjkavosti, ozbiljnih nedostataka i da dozvoljava da se mimo dobrih pravila i običaja dobija posao, vezna za investicije države, javnih preduzeća i lokalnih samouprava i autonomne pokrajine.

Međutim, ja neću da propustim priliku i da kažem kako je to bilo u periodu kada su razne mutacije DOS-a vladale Republikom Srbijom i kako se sprovodio Zakon o javnim nabavkama, i kako to da od jednom neke moje kolege, poslanici, iz tadašnjeg DOS-a, koji su dolazili u Narodnu skupštinu, sa pohabanim odelima, neki čak i sa iscepanim cipelama, kako su postojali predsednici gradskih opština tako su se presvlačili, a nosili su odela skuplja, nego što je većina građana mogla sebi da priušti jedan automobil.

I, dok su se takvi zakoni o javnim nabavkama primenjivali, došli smo i do onih koji su vršili vlast i sticali enormna bogatstva. Spominjan je i Dragan Đilas, ima tu mnogo njih, poduži bi bio spisak, oko svih kompanjona DS, DOS-a i bivšeg režima, koji su se bogatili.

Bogatili su se i izvođači javnih radova, zato što u toj nekoj podeli posla, a i novca, plaćeno ima je mnogo više nego što ta usluga ili roba vrede, pa je ostajalo nešto i za korumpiranog političara, a ostalo je nešto i za bahatog biznismena, a u narodu su poznati i prozivani, kao tajkuni. Niko od njih novac nije stekao poštenim radom, nego povlasticama koje im je korupcija davala, kada su davali novac, tadašnjim ljudima na vlasti.

Samo bih da podsetim da na nekoliko stvari iz starog Zakona o javnim nabavkama, koji nas je, nažalost toliko unazadio, da jednostavno ako u nekom postupku se prijavi više kandidata, a njihov kandidat, već unapred pripremljen, daje najnižu ponudu i da se na tome završava, ne bi bilo ni po jada. Odmah čim se zaključi osnovni ugovor zbog nepredviđenih okolnosti aneksira se ugovor na 25% javnih radova, znači uvećava se vrednost koju država treba da isplati, pa posle nekoliko meseci na još 25% i najčešće se vrednost konačnog ugovora za oko 100% razlikuje od ugovora koji je prvobitno potpisan.

Gde je završilo tih 100%, pa verujem da su to oni bratski delili, pola tajkunu, pola Đilasu i ekipi oko Đilasa. Tako je to izgledalo ranije. Dokle je to išlo? Mogu da navedem samo jedan primer da u našem zakonodavstvu nije postojala odredba krivičnog dela vezano za zloupotrebe u postupcima javnih nabavki. Znači, mogli su da kradu koliko im volja, da otimaju od Srbije, od njenih građana koliko god ko hoće, a da ne postoji zakonska regulativa na osnovu koje bi moglo da im bude suđeno i da budu osuđeni. Nije uobičajeno, ali valjda u želji da što pre to konačno iskorenimo to zlo u Srbiji, u osnovnom Zakonu o javnim nabavkama predviđeno je krivično delo zloupotrebe u postupcima javnih nabavki i tek tada su mogli da dođu pod udar zakona.

Druga stvar koja je iznenađujuća jeste i sama komisija koja se tada bavila kao drugostepeni organ vezano za zaštitu svih onih koji učestvuju na tenderima, mogu da kažem da je ta komisija skoro da uopšte nije radila, a i kada je radila donosila je jako čudne, jako diskutabilne odluke, o tome kako su dodeljivani poslovi. O tome kako je gospodin Galić vodio komisiju dovoljno je pogledati i sadašnji izveštaj Komisije za zaštitu u postupcima javnih nabavki, da i dan danas ta komisija rešava u postupcima koji su još iz 2009, 2010. i 2011. godine.

Da li takvom čoveku i takve ljude više treba uvažavati i dati im priliku da učestvuju u radu jedne takve komisije? Mislim da ne. Treba im se zahvaliti, ako smatramo da ima nešto, da je bilo protiv zakonito, obavestiti nadležne državne organe, ali više za državni organ, državnu upravu takvima više nema mesta. Osim toga ne treba plakati nad njihovom sudbinom zato što sam siguran da zbog manjkavosti koju je imao Zakon o javnim nabavkama, da su oni kao članovi komisije, tadašnje komisije sebe dobro obezbedili. Ovde pričamo o redu veličine skoro deset milijarde evra na godišnjem nivou.

Srpska napredna stranka jeste ne samo u predizbornoj kampanji već je skoro dve godine pre izbora 2012. godine uradila izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, onog važećeg. Zamislite da tada nisu hteli čak ni da razgovaraju, tadašnji DOS i tadašnji režim, a sada bivši režim i da vidimo da li postoji uopšte bilo kakva namera da po jednom ovako jako osetljivom pitanju posvete pažnju i da urade bar nešto dobro za svoju državu, da urade bar nešto za građane koji su izašli na izbore i poklonili im poverenje i ne znam, čini mi se 107, 108 mandata su dobili te 2008. godine. Ni to im nije bilo važno.

Važno je bilo da se Srbija polako pretvarala u privatno preduzeće nekolicine ljudi, a da resursi države i njenih građana polako prelaze u vlasništvo te klike koja je sada okupljena oko Dragana Đilasa. Neću da spominjem nešto Vuka Jeremića, ne zaslužuje on to mnogo u ovoj raspravi, nije on za to dovoljno stručan, ali tajkun Đilas jeste, zato što mi ni dan-danas ne znamo kako su sprovodili javne nabavke kada je u pitanju Most na Adi, nego ne znamo ni koja je konačna cena tog mosta. Evo, posle toliko godina, jer je postojao samo jedan projekat za most, za prilazne puteve, niko tu nije radio eksproprijaciju zemljišta, javni interes nije bio utvrđen. E, sada vidite, kada nema utvrđenog javnog interesa, onda idemo kako se dogovorimo, platićemo malo više, ali neće sve ostati tebi itd. Tako je to funkcionisalo do 2012. godine.

Ja znam da je mnogim kolegama iz bivšeg režima žao što to danas više nije tako. Mnogo su dobro prolazili u svim tim marifetlucima i pljačkama, a mogu da im poručim i da neće više nikada biti tako. Mogu oni da se trude, ali dokle god ne priznaju svoje greške i sami se odreknu svih onih koji su učestvovali u toj jednoj velikoj pljački Republike Srbije neće nikada doći na vlast.

Ovaj zakon i dan-danas trpi strahovite kritike, ja ne mogu reći stručne javnosti. Stručna javnost koja se razume u javne nabavke i nije stranka u postupku po samom Zakonu o javnim nabavkama kaže da je zakon dobar, ali evo dovoljno je da otvorite neki od listova koji se bave, kao, javnim finansijama, koji se bave ekonomijom, inače su najviše finansirani od Miškovića, Đilasa, Šolaka itd, jedan od zakona koji je na udaru i takvih kritičara jeste i sadašnji Zakon o javnim nabavkama. Koliko je to što je bilo rađeno u proteklom periodu pre 2012. godine uzelo maha, ovaj zakon ne opstruišu samo tajkuni, već i izvođači javnih radova, a često nažalost i naručioci.

Da je to tako, dovoljno je da uđete samo u jedan ili proverite nekoliko predmeta koji se vode pred Komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, najčešće kritikovani deo rada komisije je proces donošenja odluka. Proces donošenja odluka danas u komisiji se kreće od 26 do 28 dana, a neko će reći: "Pa ne, ali žalba je napisana još pre tri, četiri meseca", ali neće do kraja i iskreno da kaže kako je napisana i kakva je dokumentacija data Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Čak sam podnosilac žalbe, a valjda je njemu u interesu da se po njegovoj žalbi što pre odlučuje, ne dostavlja Komisiji kompletnu dokumentaciju sa kojom on raspolaže, da bi Komisija mogla da započne odlučivanje o postupku po žalbi. Naravno da postoje i rokovi kada to Komisija zatraži od podnosioca žalbe, a onda nailazimo na drugi problem, a to je da naručilac javnih radova ne dostavlja Komisiji za zaštitu prava kompletnu dokumentaciju, pa se onda i od njega ponovo traži da dostavi kompletnu dokumentaciju, verovali ili ne, to dopisivanje između podnosioca, naručioca i Komisije traje otprilike skoro tri meseca.

Da li je to odgovornost Komisije? Ja mislim da ni u jednom slučaju nikako ne može biti odgovornost Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, već isključivo onih koji učestvuju u postupku javne nabavke. Zašto? Pa cilj je da se zakon diskredituje, cilj je da se zakon jednostavno pokaže neefikasnim i cilj je da se ponovo vrati onaj vid zakonodavstva kakav je bio pre 2012. godine. To je cilj.

Ako hoćete bilo koga, a to, da budemo jasni, postupak javne nabavke ne sprovode funkcioneri nego uprave kod samih naručilaca, ako hoćete bilo koga od takvih koji rade u Upravi i sabotiraju svoje sopstveno preduzeće u kome rade, a uglavnom su dovedeni za vreme bivšeg režima, ako hoćete da ga pomerite ili ne daj bože da mu uručite otkaz, to se svodi na priču oko revanšizma i stranačkog zapošljavanja, i gle čuda, baš od onih istih koji su takve doveli na pozicije da zajedno sa njima kradu novac građana Srbije i novac države Srbije.

Da je ovaj zakon i rad ove komisije prošao test govori nam nekoliko činjenica u prilog. Prvo su uštede koje su sprovedene po ovom zakonu. Neko će da kaže - pa evo, napisali ste novi zakon, zašto ste uvodili mere fiskalne konsolidacije kada, eto, samo primenom Zakona o javnim nabavkama imate takve uštede da mere fiskalne konsolidacije ne bi ni trebalo da se sprovode? To je tumačenje i to samo govori u prilog onome što sam rekao pre nekoliko minuta. Recimo, samo u Fondu zdravstvene zaštite na godišnjem nivou ušteda je 400 miliona evra za istu količinu lekova i opreme koja je kupovana 2011. ili 2012. godine i koja se kupuje sada. Ali, tih 400 miliona evra koji su se uštedeli ne vraćaju se u budžet Republike Srbije, nego se usmeravaju ka još boljoj zdravstvenoj zaštiti građana Republike Srbije. Isto što se i uštedi po pitanju saobraćajne infrastrukture, a tu nisu takođe nisu mali, nego jako značajni iznosi, valjda ćete te uštede da usmeravate u još više izgrađenih i rekonstruisanih puteva. Valjda je to svrha da sa istom količinom novca kupite više opreme, sa istom količinom novca platite više usluga ili sa istom količinom novca uradite više puteva, rekonstruišete pruge itd. Valjda je to svrha uštede, a ne svrha uštede da bi, eto, to konstatovali i da nastavimo dalje po starom.

Da je zakon dobar potvrđuje još jedna činjenica. Bilo je oko tih javnih nabavki male vrednosti, da li su dovoljne tri ponude. Pa jeste, ali ima još jedan problem. Čak i javne nabavke male vrednosti moraju da se objave portalu Uprave za javne nabavke, moraju da budu u planu naručioca, moraju da se objave, kompletan oglas i nije dovoljno samo da se prikupe tri ponude, već će i svako koga nisu pozvali da daje ponudu, na osnovu oglasa, da da svoju ponudu koja mora biti razmatrana i o njoj odlučivano kao da je bilo i putem poziva.

Tako imamo situaciju da, recimo, kada je bio monopol nekih određenih preduzeća, bilo ih je možda svega tri ili četiri na celoj teritoriji Republike Srbije za neke sitne usluge u oblastima javnih nabavki, pogotovo male, da sada imamo nekoliko stotina takvih preduzeća koja imaju mogućnost da učestvuju u postupku javne nabavke, dobiju posao i na taj način obezbede izvor prihoda i za plate svojih zaposlenih i za svoje porodice. Znači, i načelo konkurencije je bilo poboljšano Zakonom o javnim nabavkama.

Kao što sam rekao, i vreme po kojem odlučuje Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki svedena je na onaj zakonski rok, a to je 30 dana, sada je nešto manje. Jeste u početku bilo problema, jeste da dva veća u kojima su odlučivali nisu bila dovoljna, izmenama i dopunama smo dodali da to bude još jedna komisija koja bi odlučivala. Ali, me čudi da niko od kolega još uvek nije razumeo zašto se sastav komisije, odnosno sastav veća mora da bude onakav i da je propisan zakonom i to nije slobodna volja ni Odbora za finansije, niti slobodna volja nas koji učestvujemo u tom postupku.

Po Zakonu o javnim nabavkama, dva člana komisije moraju da budu diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom, a jedan, samo jedan diplomirani ekonomista, odnosno da ima sertifikat u vezi javnih nabavki.

Na taj način smo odlučili da komisija zaista odlučuje, maltene na nivou jednog suda i zato nas ne čudi što na stotine tužbi koje se upućuju na odluke, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koliko je meni poznato Upravni sud je poništio samo tri.

Mogu samo da poželim budućem članu komisije, puno uspeha u radu i da ne dozvoli da ga demagogija zastraši da radi svoj posao kvalitetno.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Replika. Izvolite.

Prvo, kolega, rekli ste dve nemoguće stvari. Prva je – „ja mislim“, a druga je, „optužili ste Borislava Galića da je protivpravno stekao imovinu u visini nekoliko stotina hiljada evra“. Trebali bi da vodite računa šta govorite i da li imate argumente i dokaze za to što vi govorite. Za prvo nemate sigurno dokaze, a za drugo moraćete na sudu da dokazujete.

Hvala, kolega Mirčiću.

Reč ima Veroljub Arsić. Povreda Poslovnika. Izvolite.

Kolega Marinkoviću, očekujem da izreknete opomenu kolegi advokatu, gospodina Branislava Galića.

Ako ste pratili sednicu, kolega Mirčić je rekao da je nemoguće da ja mislim i da to nisam smeo nikako da kažem. Tako da, ako hoće da vređa svoje kolege to neka radi na nekom drugom mestu. Ovde u Narodnoj skupštini, ako neko od vas ima bolje argumente, ako neko ima bolje znanje ne zaslužuje da bude vređan, a ako misli da učestvuje kvalitetno u radu Narodne skupštine, neka pročita zakon, neka pročita materijal, pa će onda da zna o čemu govori, a tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Hvala, kolega Arsiću.
Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Koristim priliku još jednom da pozovem kolege da stvarno budemo korektni jedni prema drugima i da iskažem, naravno, solidarnost sa kolegom Arsićem i kao predsedavajući, a i lično, ne bi trebali tako da radimo.
Idemo sada na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Tačka 8. dnevnog reda.
Reč ima profesor dr Jahja Fehratović.
Izvolite, kolega Fehratoviću.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, kao što smo danas mnogo puta čuli, javne nabavke su izuzetno važna stvar, a sa druge strane, stvar koja je vrlo često izložena različitim vrstama korupcije, posebno što se javne nabavke protežu od državnog aparata, preko AP do lokalnih samouprava.

Posebno sleduje što je javnom natečaju ili konkursu, kao jedno od zaista ozbiljnih instrumenata odabira članova za bilo kakvu vrstu poslova izabran onaj koji zaslužuje to da bude sa 42 ukupno boda od onih, dakle, koji je moguće 42. Takođe nam je drago što je taj neko rodom iz onih krajeva odakle javne nabavke zaista treba posebno dobro analizirati i gde su najpodložnije korupciji.

Kolega Arsić je govorio o tome da je u prethodnom periodu bilo mnogo zloupotreba javnih nabavki, međutim postoje gradovi i opštine gde to još uvek nije prošlost, gde se još uvek dešavaju konstantno zloupotrebe javnih nabavki, pa tako i rodni grad kandidata koga danas biramo, a to je grad Tutin, gde 30 godina u kontinuitetu se zloupotrebljavaju javne nabavke kao jedan osnovni instrumentarija koju lokalna vlast, gospodina Ugljanina iz godine u godinu, iz budžeta u budžet koristi kako bi crpila novac od građana svoga grada i kako bi taj novac zaživeo privatnim džepovima.

Naravno, zato smatramo da je dobro da kandidatkinja koja je poreklom iz ovog grada i koju ćemo mi podržati kao izuzetnog kandidata, kako smo se informisali, prvo krene da se bavi tim javnim nabavkama i svoje opštine i da utvrdi da je zaista bilo puno zloupotreba i da se te zloupotrebe i danas dešavaju, recimo u toj opštini Tutin.

Zato me ne čudi kada jedan ministar u Vladi Srbije dođe da poseti tu opštinu, kao što se to dogodilo prethodnog vikenda, da gradonačelnik te opštine ne bude u svojoj kancelariji ako je najavljeno da ga dočeka, baš zato što taj ministar donosi jednu veliku investiciju, gde će opet biti vrlo važne javne nabavke.

Dakle, ministar Đorđević prethodnog vikenda dolazi da poseti opštinu Tutin, zakazuje uredno kod gradonačelnika Tutina prijem, međutim taj gradonačelnik ne želi da primi ni ministra, ni državne sekretare. Zašto? Zato što su ministar Đorđević i državni sekretar Redžepović obezbedili ozbiljan novac kako juče, čuli smo za potpunu rekonstrukciju doma u Tutinu.

Ja im se ovog puta u ime građana Tutina, u ime nas koji dolazimo s tih krajeva zahvaljujem i zaista smo obradovani ovakvom vrstom investicije Vlade Srbije u jedan grad koji je tri decenije predmet zloupotreba budžeta lokalnog i svih transfera koji dolaze iz republičkih budžeta.

Zato je vrlo važno kada govorimo o korupciji, kada govorimo o zloupotrebama javnih nabavki da bacimo snop svetla i na ove krajeve i zato smo posebno radosni što će neko ko je kompetentan, pre svega, ko je prošao anonimnom konkursu, imati prilike da se pozabavi i ovim delom države i naročito se nadamo da će to biti posebno motivisan da uradi zato što je poreklom iz tog mesta i zato što ima jako puno posla, jer kako smo čuli u drugim krajevima države se tu već ponešto odradilo. Međutim, građani Tutina još uvek, evo tri decenije, nakon uspostave višepartijskog sistema, još uvek su žrtve jedne lokalne politike, koja kao krvopija ispija sve ono što je zdravo i što bi trebalo biti iskorišćeno u svrhe poboljšanja kvaliteta života ovih građana. Hvala.

Hvala, dr Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste SNS, a predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku.

Ovako sam počinjao i nastaviću da govorim uvek baš zbog toga što želim da kažem odakle dolazim, iz kog mesta dolazim i želim da predstavljam taj kraj, ne samo Svrljig, nego i sve opštine na jugoistoku Srbije koje nemaju svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije.

Inače, izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za mene kao čoveka jeste vrlo bitno kao… rešenje nije bitno, ali je, s druge strane, bitno baš zbog toga što postupak javnih nabavki jeste nešto za sve nas koji živimo na lokalu, živimo i u Republici Srbiji.

Znamo da je u okviru tih postupaka koji su rađeni u prethodnom periodu bilo veliki broj krivičnih dela za koja su veliki broj ljudi odgovarali. To je bio period od 2012. godine, jer kroz postupke javnih nabavki dešavale su se vrlo negativne stvari da neki rad, da neki posao za bilo šta košta 50% do 100% veća cena u odnosu na onako kako bi trebalo da bude.

Mi smo novim Zakonom o javnim nabavkama uspeli neke stvari da stavimo na svoje pravo mesto i na taj način smo obezbedili budžetu Republike Srbije više sredstava za razvoj malih sredina, više sredstava za razvoj poljoprivrede, za razvoj svega onoga što je bitno koji živimo na jugoistoku Srbije u malim opštinama, u našim selima.

Mi smo mu prvi prut dali mogućnost da kroz te poslove javnih nabavki sa ljudima koji su kompetentni u okviru toga da se uštede sredstva i da mogu mnogo lakše i veći broj kilometara puta da se uradi, da se uradi vodovodi, da se obezbede kvalitetni lekovi za lečenje svih naših ljudi.

Normalno, po prvi put su obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije za naše žene koje žive na selu da se njima obezbedi sigurnija budućnost za one žene koje rađaju i koje ostaju da žive na selu i njima su obezbeđena sredstva za svako dete, što znači da je to jedan od načina da se obezbedi sigurniji život svima nama koji još želimo da ostanemo u našim malim sredinama kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, kao što je opština Knjaževac, Boljevac i ostale opštine koje imaju kapaciteta, ali je sve manje ljudi i zbog demografske karte je to zabrinjavajuće.

Ja mislim da smo do sada određene stvari uradili, bar što se toga tiče, ali mislim da ćemo u narednom periodu imati obavezu da više ulažemo samo kroz ovakve uštede kroz javne nabavke da se radi transparentno, da li su to male ili veće javne nabavke, da li oglašene ili nisu oglašene, ali bitno je da svaka javna nabavka, da li je to male vrednosti, da budu oglašene, da se zna šta se radi, kako se radi. Normalno, i ove velike javne nabavke, i one su sve transparentnije i vidljive, tako da na taj način može sigurno da se kontrolišu, da se vidi kako se radi. Normalno, u svakom trenutku postoji mogućnost da se sve to proveri.

Ja mislim da ulaganjem u naše male opštine, u naša sela, kroz program koji daje Ministarstvo poljoprivrede, kroz program za regionalni razvoj, kroz razvoj zadrugarstva, imamo veliku šansu da obezbedimo život za sve naše ljude koji žive u tim malim opština.

Konkretno, jugoistok Srbije, niški centar jugoistočne Srbije ima veliku šansu i već se tamo velika sredstva ulažu. Radi se na putnoj infrastrukturi, na izgradnji saobraćajnica, na železničkoj infrastrukturi, a sve se to radi iz realnih sredstava zato što se u velikom delu koriste sredstva kojim je urađena ušteda kroz ovakve odluke i zakone koje smo mi donosili ovde u našoj Skupštini u periodu od 2014. do 2019. godine, od kada je bio predsednik i premijer Vlade gospodin Vučić i sada predsednik Srbije.

Mislim da smo malopre čuli niz negativnih stvari što se tiče perioda od 2012. godine, kako je rađeno, na koji način je rađeno, koji su na način zloupotrebljavana sredstva svih naših građana Srbije, da su upotrebljavana na način koji ne priliči tim ljudima koji su to radili, ali zakon za sve i svako za svoj rad ili ne rad mora odgovarati pred zakonom.

Kroz program zaštite svih ljudi koji su u poslu javnih nabavki i oni koji naručuju i oni koji se javljaju kao izvođači imamo sada ovde i neke članove koji će bi ti novoizabrani članovi u tim komisijama i oni će uraditi sve ono što je potrebno da se na najbolji način obezbedi sigurnost za sve koji učestvuju u postupcima javnih nabavki.

Mislim da ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i predstavnik ljudi koji žive na selu i žive od sela sebe vidim kao čoveka koji želi da u narednom periodu obezbedimo više sredstava za te male sredine, za naša sela, za ljude koji ostanu na selu da se ta sredstva u okviru sadašnjih povećaju, posebno za one ljude koji žive na selu, gde se rađaju deca, da za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju se obezbede makar 50% više sredstava nego što je to za one ljude koji žive u urbanim sredinama. Na takav način stavljamo pažnju za te naše žitelje, za te naše poljoprivredne proizvođače, za sve te koji žive u tim malim sredinama, kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije.

Još jednom, ja ću podržati predlog ovaj vezano za ovo što sam govorio. Mislim da svi mi koji smo tu mislimo dobro našoj Srbiji, a ulaganje u našu poljoprivredu, ulaganje u te male nerazvijene opštine, ulaganje u jugoistok Srbije jeste ulaganje u razvoj naše cele Srbije.

Pozivam sve kolege poslanike da damo podršku politici razvoja malih sredina, politici razvoja poljoprivrede i razvoju jugoistoka Srbije, gde je Niš centar jugoistoka Srbije. Ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za sve predloge koji daju mogućnost da se razvijaju i male sredine, i naša sela, i jugoistok Srbije, a i sama Srbija da se razvija na najbolji način. Hvala još jednom.

Hvala, kolega Miletiću.
Reč ima prof. dr Miladin Ševarlić. Izvolite.