Usput, ta procedura je i prilikom prvog konkursa bila. Uprava za zajedničke nabavke priprema pitanja i odgovore, ta ista Uprava izdaje i sertifikate o ispunjenosti uslova da neko sprovodi postupak javne nabavke. Odmah da raščistimo to. Samo tehnički prosledimo pitanja kandidatima i tu se naš posao završava i pazimo da ne dođe do neke povrede postupka.

Ne mogu nikako da razumem da li to što ima određen broj žalbi prema Komisiji za zaštitu prava i koja rešava po tim žalbama znači da zakon ne valja. Ja mislim da je zakon dobar, jer čim neko piše žalbu, znači da postoji zakonski okvir koji mora da se sprovodi i ako komisija smatra da je žalba osnovana, ona ukida ili delimično ukida postupak javne nabavke.

Valjda je to svrha, prvo, zakona, da reguliše jednu oblast, a druga svrha same Komisije je da pazi kako se sprovodi zakon, odnosno da li su ispunjeni svi uslovi.

To da li je zakon dobar ili loš vreme pokazuje. Tačno je bile su izmene zakona dva puta, i to odmah posle njegovog stupanja na snagu. Obe su bile radi usklađivanja zakona sa direktivama EU koje su tada stupile na snagu i ne vidim ništa loše u tome. Sad će neko da kaže – zašto to radite, zašto mi usklađujemo domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU? Da bi proširili, skinuli monopolske liste kod određenih ponuđača i da bi mogli svi ponuđači da učestvuju, bez obzira da li su iz Srbije ili ne.

Šta ono još beše? Da, oko strategije. Svaki put kad se donese Zakon o javnim nabavkama utvrđuje se nova strategija oko unapređenja tog zakona i planira se kada će biti njegove izmene i dopune. Samo lud čovek bi mogao da kaže da u jednom takvom zakonu možete da rešite sve za sva vremena. Život ide dalje i moramo naše zakonodavstvo da prilagođavamo zakonima.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam, kolega Marinkoviću.

Treća stvar, zakonom su jasno definisani uslovi diskriminacije prilikom ponude. Sve preko toga što je zakonom može postupak javne nabavke da se obustavi i pre nego što se ponude prikupljaju. Sad je druga stvar što to pravo ne žele da korist ponuđači.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Ja mislim da nisam lud čovek, ali dobro.

Ne razumem zašto vi imate problem, prvo se koleginici Tomić obraćam, sa tim da priznate da je ovo sve politika. Kažete – mi pokušavamo da ovo pretvorimo u politiku. Ja zaista ne želim da izazivam replike. Pre podne smo imali dovoljno detaljnu raspravu o tome, ali mi smo narodni poslanici, ovo je Narodna skupština, ovde je sve politika i ne može biti drugačije i nema razloga da se krijete iza nečeg drugog.

Znam da je kolega Arsić emotivno vezan za ovaj zakon i evo, gospodine Arsiću, dobar je zakon. Javne nabavke zbunjuju strance, kaže Ana Brnabić. Kaže – stranim biznismenima, investitorima koji posluju u Srbiji ozbiljno smeta nepotpuna primena Zakona o javnim nabavkama, jer otežava fer tržišnu utakmicu.

Predsednica Vlade takođe kaže da nepotpuna implementacija tog zakona nije prepreka samo za nordijske kompanije, sa njima je pričala, već za celu privredu u Srbiji, posebno za državnu upravu. Prema njenim rečima, problem je u tome što se u javnim nabavkama, kao osnovni kriterijumi, uzima cena, što zakon apsolutno ne propisuje.

Punu primenu zakona, kaže Ana Brnabić, ometa i to što se na tenderima prijavljuju kompanije samo da bi se stopirale javne nabavke i da bi ucenile druge kompanije koje su se prijavile. Istakla je premijerka da pojedini procesi javnih nabavki zbog takvih stvari traju mesecima i duže od godinu dana i moramo naći način da taj proces učinimo efikasnijim i transparentnijim. U ovom trenutku tražimo najbolji način za rešavanje tih problema, posvećenost Vlade, zaključuje gospođa Ana Brnabić, uvođenje standarda EU, posebno u polju javnih nabavki i subvencija, važna je zbog efikasnosti srpske ekonomije, ali i kao znak potencijalnim investitorima. Ako imate repliku, molim vas, obratite se Ani Brnabić. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.

Reč ima Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.

Znate, nije uvek problem u zakonu uvek. Problem uvek nastaje kod onih koji sprovode zakon, ne samo oni koji vrše nadzor nad primenom zakona. To je nažalost i u ovom slučaju. Ne toliko strašno i dramatično, kao što to neko želi da predstavi.

Tačno je da postoji određen broj kompanija koje učestvuju u postupcima javnih nabavki. Da bi povukle svoju ponudu, ucenjuju druge dobavljače da im isplate ili određen deo novca da ne bi ulagali žalbe, prigovore i na taj način odugovlačili sa postupkom javne nabavke.

Međutim, u samom Zakonu o javnim nabavkama postoji i mogućnost da Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kada su ovakvi slučajevi u pitanju i kada su žalbe neosnovane, i to od istog lica više puta, povede kao prvostepeni organ prekršajni postupak, da izrekne novčanu kaznu i da zabrani učešće tom pravnom licu i tom ponuđaču za izvestan vremenski period učestvovanje u bilo kom postupku javne nabavke.

To je nešto na čemu sam pokušavao više puta da nateram Komisiju za zaštitu prava da se bavi tim poslom. Kod njih je uvek opravdanje bilo da su previše zauzeti postupcima u rešavanjima po žalbama, ali ja još uvek ne smatram da je to bilo kako, na bilo koji način dramatično da bi oko toga mogli da kažemo da zakon nije dobar. Možda nije najbolji, trenutno bolji nemamo. Možda nije najefikasniji, efikasniji dosad nismo ni imali. Ovo je trenutno najbolji Zakon o javnim nabavkama, ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, kada govorimo o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ona predstavlja jedan nezavistan organ koji se stara da javne nabavke budu regularno sprovedene, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Javne nabavke imaju svoju suštinu, a to je da svi državni organi, organizacije, ustanove ili druga pravna lica koja se smatraju naručiocima dobara, usluga ili izvođenja javnih radova i finansiraju se novca poreskih obveznika, dužni su da do tih dobara ili usluga dođu vršenjem javne nabavke na način koji će sprečiti zloupotrebe, a omogućiti najpovoljnije uslove.

Sve vrste javnih nabavki se obavljaju, odnosno objavljuju i u „Službenom glasniku“ i na portalu javnih nabavki. Ukratko, transparentne su i dostupne svim zainteresovanim stranama i proklamuju načelo jednakosti ponuđača tj. bez diskriminacije, kao i načelo ekonomičnosti i efikasnosti upotrebe javnih sredstava.

Uprošćeno, javne nabavke vas obavezuju da ono što nabavljate oglasite i učinite dostupnim da se na taj konkurs mogu javiti svi oni koji ispunjavaju uslove koje ste postavili u konkursu i da mora biti izabrana najpovoljnija ponuda.

Zbog Zakona o javnim nabavkama smanjene su radnje, narodski rečeno, ja tebi, ti meni, a uvedeno je ni po babu, ni po stričevima, odnosno neka najpovoljniji dobije posao, ali to Draganu Đilasu nije svojstveno. Čovek je problemu, jer ako se drži zakona ne može ništa da zaradi, ne može svojim partnerima da namesti posao i čemu onda sve to. Nije on na vlasti bio da bi primao građane i rešavao njihove probleme, jer čitali smo u medijima da se pohvalio kada ga je neko sreo na ulici i pitao – gradonačelniče, kada mogu doći kod vas na prijem, odgovorio – nikada. Osilio se čovek i misli da je glavni, pa je krenuo u realizaciju svojih namera, da se pošto-poto obezbedi finansijski, što je na kraju uspeo.

Rezultat te njegove rešenosti su brojne afere kojima je grad zadužen sa oko milijardu evra. Da se razumemo, da bi izvlačio novac iz budžeta, morao je nešto da radi u gradu kako bi se pokrio, odnosno kako bi imao pokriće, a većina toga što je uradio ne služi ničemu, kao npr. ti famozni kontejneri čijom su malverzacijom oko tendera oštetili državu za 169 miliona, a samo njihovo postavljanje koštalo je šest miliona evra, s tim što su ubrzo istrulili i morali su biti zamenjeni novim, što takođe košta građane. „Pazl grad“ za decu, montažni objekat bez ikakvih dozvola, apsolutno nebezbedan, radi od tri do četiri meseca i postao je ruglo i stecište narkomana, a koštao je 350 hiljada evra.

Recimo, replika Terazija na Novom Beogradu. U taj projekat uloženo je 72 miliona evra za izgradnju, plus 40 miliona za održavanje. Ta replika nikada nije bila otvorena i nikada nije proradila, nikada nije ni završena, a objekat je nelegalno bio priključen i na električnu mrežu. Na kraju je služila stanarima okolnih zgrada da tu izvode svoje pse da vrše nuždu.

Ovo je samo mali deo svih afera u kojima je Dragan Đilas proceduru javne nabavke i izvođenja radova sproveo na nezakonit način.

Neki od njegovih saradnika koji su po njegovom nalogu bili direktno uključeni u ove malverzacije i potpisivali određena dokumenta su procesuirani, ali ne i Dragan Đilas. Stoga ne čudi da je u prethodnoj raspravi o izboru sudija i tužilaca izražena bojazan, a postoji i utisak u javnosti da su ostaci DS koji rade u pravosudnom sistemu blagonakloni prema predstavnicima bivšeg režima.

Javnost se opravdano pita kada će Dragan Đilas odgovarati za sve malverzacije preko kojih se obogatio, a osiromašio građane? Zahvaljujem.

Hvala koleginice Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javne nabavke od 2012. godine pa do današnjeg dana upravo zahvaljujući ljudima koji su sprovodili te javne nabavke vratili su građanima veru u državu Srbiju i veru da u Srbiji može da se radi na način da to što se sprovodi, da nabavke koje su realizovane, jednostavno bude u interesu i samih građana Srbije.

Ova sednica svakako će biti završena glasanjem i ja sam svakako jedan od poslanika koji će podržati ovaj predlog. Između ostalog, na ovoj sednici glasaće se i o novopostavljenim tužiocima, odnosno zamenicima koji će biti prvi put izabrani na tu funkciju i upravo bih pozvao te tužioce da pomognu u zaštiti građana od onih koji se ne pridržavaju Zakona o javnim nabavkama.

Upravo jedan od problema javnih nabavki je način na koji se one primenjuju i način na koji određene gradske uprave, opštinske uprave ili javna preduzeća upravo primenjuju i sprovode Zakon o javnim nabavkama.

Upravo pranje novca i nameštanje tendera, nameštanje javnih nabavki, zaštitni su znak gradske uprave u Šapcu i ja očekujem da upravo u skladu sa Zakonom, ti koji ne sprovode javne nabavke upravo budu nagrađeni na pravi način, a to je da budu procesuirani i da budu optuženi u skladu sa Zakonom i krivičnim delima koja su učinili.

Ako neko raspiše javnu nabavku u Šapcu, a na tu javnu nabavku se isključivo javi jedan ponuđač, to, između ostalog, treba da bude upozorenje da sa tom javnom nabavkom nešto nije u redu. Ako smo svedoci da je upravo 7. jula, pre samo dva dana, upravo u gradu Šapcu u Janka Veselinovića pala fasada sa osmospratne zgrade i tom prilikom samo pukom srećom nije bilo ljudskih žrtava, oštećeno je 10 automobila, a pričamo o javnoj nabavci, upravo ekonomskoj efikasnosti koja se sprovodi u gradu Šapcu, 60 objekata je imalo javnu nabavku, ali upravo ta efikasnost se pre svega odnosi samo na ispumpavanje para iz budžeta, i to ne samo iz budžeta nego i od građana Šapca, jer upravo u toj zgradi svaki stan je platio u proseku, odnosno svi stanari su platili prema veličini stana, ali u proseku oko 70.000 dinara, a dočekali su da vetar skine fasadu sa stambene zgrade, što samo pokazuje da te javne nabavke nisu urađene u skladu sa Zakonom.

Naravno, to nije sve. Onaj koji je hteo da sprovede javne nabavke je upravo javno stambeno preduzeće „Stan“. Direktor tog javnog stambenog preduzeća je po profesiji učiteljica, svaka čast profesiji, ali zašto i kako učiteljica može da sprovodi javnu nabavku javnog stambenog preduzeća „Stan“ i da bude dugogodišnji direktor, a samo zato što su direktori javnih preduzeća u Šapcu najpromenljivija funkcija i verovatno su svetski prvaci u promenama direktora javnih preduzeća. Ne postoji niti jedna sednica gradske uprave, a da nisu promenili nekog direktora isključivo namirenje političkog dogovora, pa je tako učiteljica direktor javnog stambenog preduzeća „Stan“ . Nadzor nad 60 objekata, odnosno 60 stambenih zgrada koje su i upravo sprovodile ekonomsku efikasnost izolacijom zgrada nije niti vršen, niti će biti u skladu sa Zakonom urađeno, ali je problem što nisu uradili nadzor iz razloga što nisu odvojili sredstva u budžetu, jer su im trebala upravo za stvari koje nisu u interesu građana, a to će, nadam se, po krivičnoj prijavi koju sam jutros podneo u Osnovnom javnom tužilaštvu, Tužilaštvo i dokazati i pokazati.

Ono što je takođe problem to je, između ostalog i delovanje prema onima koji javne nabavke nisu sprovodili. Podsetiću, gradonačelnik Zelenović je za budžet iz 2015. godine i to budžet koji je zloupotrebljen za iznos od 598.920.000 dinara i u tom nalazu DRI konstatovano je da, između ostalog, 297.000.000 više potrošeno odobrenih aproprijacija, 89.000.000 bez verodostojne dokumentacije, 31.000.000 bez ugovora ili bilo kog drugog pisanog akta, je gradonačelnik zloupotrebio 2015. godine, 42.000.000 bez sprovođenja javnih nabavki.

Da je bilo primene zakona i da je upravo kada je DRI konstatovala i podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu da je upravo gradonačelnik uhapšen, da ne bi mogao da utiče na svedoke, da ne bi mogao da utiče na veštake, da ne bi mogao da utiče na sudije, onda ne bi došli u situaciju da javne nabavke koje se sprovode u Šapcu ne bude u skladu sa zakonom i ne bi došli u situaciju da otpada izolacija koja je urađena na stambenoj zgradi 2016. godine. Da imaju javnu nabavku za izgradnju sportske hale gde se javio samo jedan ponuđač, da imaju drugu javnu nabavku gde se javi jedan ponuđač i dobije posao, dobije sredstva, slikaju se 2016. godine pred izbore, započnu radove, a posle toga od te hale ne bude ništa, pričam o Obrenovcu.

Ali, da ne pričamo više o ovom tužnom gradu, upravo zahvaljujući tužnoj gradskoj upravi i gradonačelniku. Sa druge strane imamo javne nabavke koje su pokazale da ima svetla na kraju tunela, pokazale da ova država može i da se upravo ponaša u skladu sa zakonom. Javne nabavke su transparentne. Komisija o kojoj upravo pričamo na najtransparentniji mogući način bira svoje članove i u skladu sa tim, pozivam i kolege koje žele i koje znaju da je izbor u skladu sa interesima građanima Srbije, o tome glasaju na sutrašnjem glasanju. Hvala.

Hvala kolega Birmančeviću.
Reč ima Dragana Kostić.