Zahvaljujem.
Obzirom da nema prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč, a povodom razmatranja Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2018. godinu.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite, kolega Zukorliću.

Hvala.

Dame i gospodo, ideja zaštite podataka ličnosti kao ideja dostupnosti informacija od javnog značaja su veoma važne tekovine savremene civilizacije. Ono čemu ova zemlja teži kroz zakonsku regulativu, ali isto tako sa namerom da konačno da ta ideja i te tekovine postanu deo naše, pre svega, administrativne kulture i prakse, a ne samo jedna zakonska obaveza sa kojom suočavamo kroz prizmu, dakle, nužnosti...

U tom pogledu želim pozdraviti sve ono što je do sada učinjeno, pre svega, na zakonodavnom planu i, kako sam više puta isticao, mi smo očito uhvatili korak donošenja dobrih zakona i koristeći sopstvena iskustva i iskustva drugih, ali svakako jasnu nameru i odlučnost ovog parlamenta, ali i svih ključnih političkih subjekata u ovome parlamentu u pogledu, dakle, ostvarivanja zakonske pretpostavke i zakonskih pretpostavki i za ove ciljeve, tako da tu su problemi minimalni. Međutim, zapravo je naša tema danas implementacija, odnosno sprovođenje ovih zakona. Tu se očito mora još značajnije poraditi.

Ono što sam primetio, i to na samome terenu, više je primera gde imamo slučajeve nemogućnosti sprovođenja određenih zakonskih regulativa, odnosno razne opstrukcije u pogledu sprovođenja tih zakonskih regulativa, a bojim se da imamo i primere gde možda postoje i određeni detalji u zakonskoj regulativi u pogledu implementacije određenih zakonskih normi.

Naš najsvežiji primer je ono što se prošle godine desilo sa konkursom za finansiranje medija na području Novog Pazara, gde smo imali, dakle, da informacije o tom konkursu nisu bile transparentno i javno dostupno. Sandžak televizija se obratila Zaštitniku i pokrenuta je određena procedura, utvrđene su nepravilnosti, izrečene mere, naloženo odgovornoj strani da sprovodi te mere. Dotična strana je ignorisala ili odbila sprovođenje tih mera i tu dolazimo do svojevrsne slepe ulice gde imamo već ranije izjašnjavanje određenih sudskih instanci, odnosno najviših sudskih instanci u pogledu nadležnosti, tako da imamo lepezu od osnovnog suda prema ostalim sudskim instancama koje su zaštićene od nadležnosti sprovođenja tih naloga i dolazimo u situaciju nemoći i ove institucije, ali i ostalih institucija, odnosno mehanizama predviđenih za implementaciju zakonskih regulativa.

Dakle, definitivno, mi smo se na određenom prostoru suočili sa ovim pitanjem, ali ne radi se samo o rešavanju ovog problema. On će verovatno doživeti epilog kroz odluke Upravnog suda, i to je očito bio jedini pravni lek, ali u ovom slučaju se postavlja pitanje smisla postojanja mehanizma ove zaštite i kroz nemogućnost primene zakonskih regulativna, odnosno nedostatka mehanizma prinude za realizaciju, odnosno sprovođenje odluka, odnosno naloga koji su izrečeni.

Dakle, intencija ovog izlaganja nije rešavanje ovog problema, već zapravo ovo koristim kao primer da ukažem na ovaj nedostatak. Primera imamo još puno i ne bih sada da trošim vreme na to, ali u svakom slučaju, preostaje nam kao parlamentu, ali i kao izvršnim organima da se pozabavimo ovim pitanjem. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković.
Izvolite, koleginice Ivković.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja odgovoran je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Kako mu i samo ime jasno ukazuje, to treba da bude neko od poverenja, neko kome je povereno da štiti ovo pravo i da se postara da se ono poštuje. On je neko ko posreduje između javnosti i pojedinca i organa vlasti. Drugim rečima, da bi građanima bilo jasno, ako potražite neku informaciju koja je u posedu ili pod kontrolom nekog organa javne vlasti i ne dobijete odgovor ili niste zadovoljni istim, onda ćete svoju žalbu uputiti upravo Povereniku. Ovaj naziv se odnosi i na ovaj nezavistan državni organ i na osobu na njenom čelu.

Poverenik je nepristrasan, objektivan, branilac prava i nezavistan od svih drugih državnih organa. Zato i kažemo da je Poverenik nezavistan i samostalan organ.

Funkcija Poverenika za informacije od javnog značaja kod nas je regulisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji, između ostalog, uređuje i kako se bira Poverenik na čelu istoimenog organa. Ovaj nezavistan organ je zadužen da štiti pravo na slobodan pristup informacijama, a istovremeno i organ koji štiti pravo, privatnost podataka o ličnosti, malo zbunjujuće, pravo na javnost i pravo na privatnost, pravo da se koriste podaci o ličnostima građana koriste se samo u svrhe predviđene zakonom, a u druge svrhe isključivo uz prethodnu pribavljenu saglasnost građana o čijim podacima je reč.

Prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti radi ostvarenja i zaštite javnosti da zna, i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva, regulisano je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, u članu 2. jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastao u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Prava iz ovog zakona pripadaju svima pod jednakim uslovima bez diskriminacije, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, veroispovest, nacionalnu i etničku pripadnost. Istim zakonom je definisano i u kom slučaju tražiocu nije dozvoljen pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sprovodi dva zakona – Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

U ovoj godini se navršava 15 godina od uspostavljanja institucije poverenika i kroz sve ranije izveštaje smo pratili rad i postignuća, kao i probleme sa kojima se ovaj nezavistan organ sreće.

Poverenika bira Narodna skupština, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o svom radu. Iz izveštaja koji je pred nama, vidi se da je 2018. godina bila rekordna po obimu rada, odnosno po broju predmeta. Rešeno je preko 14.000 predmeta iz oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, ali i sektora zaštite podataka o ličnosti, jer se veoma često te dve funkcije ukrštaju i budu suprotstavljene. S jedne strane ste dužni da omogućite pristup podacima, ali ste isto tako dužni da zaštitite podatke o ličnosti, kako ne bi neopravdano bili dostupni na način koji vređa ličnost i zalazi u privatni život pojedinca.

Činjenica je da se prema izveštaju koji je pred nama Poverenik sreće sa kadrovskim i materijalnim problemima koji usporavaju rad ove institucije i Poverenik stiče zabranu zapošljavanja kao jedan od ograničavajućih faktora, jer i za Poverenika, kao i za ostale budžetske korisnike važi maksimalan broj zaposlenih.

Suština institucije Poverenika jeste da se građanima i organizacijama koji na lični zahtev ne dobiju odgovor koji su svi korisnici javnih sredstava obavezni da daju, svojim aktivnostima i zakonskim merama pomogne da pred nadležnim organima građani ostvare svoja prava.

Poverenik se u suštini može posmatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma javnosti rada, korisnika javnih sredstava bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Zakonom je predviđeno da i lokalne samouprave imaju ovlašćena lica za davanje informacija od javnog značaja, a koje se tiču rada lokalnih organa i lokalnih službi što treba da poboljša javnost rada, organa lokalne samouprave i državnih organa, odnosno čitave javne uprave koja mora biti servis građana.

Nažalost, dešava se da radi nekog ličnog interesa, građani, nevladine organizacije ili drugi tražioci informacija zloupotrebe to pravo, kao što se dešava da nadležni organi često izbegavaju da daju informacije od javnog značaja, koje se tiču njihovog rada. Očigledno je da ni 15 godina prakse nije još uvek stvorilo kulturu obavezu traženja i davanja informacija od javnog značaja. Tako da se tražilac i davalac informacija često posmatraju kao dve strane u sporu.

Naravno, za ovakvim odnosom nema potrebe, jer Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija sistema koji treba svojim radom da ublažava i rešava konfliktne situacije koje se odnose na traženje i raspolaganje svim informacijama od javnog značaja kojima se unapređuje javnost rada državnih organa, a time i kvalitet usluga koje državni organi i javne službe pružaju građanima.

Pri tom, državni organi ne treba da na Poverenika gledaju kao na lovca njihovih grešaka, već kao na saradnika koji treba da doprinese stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, poverenik treba da u ostvarivanju svoje, zakonom utvrđene funkcije, da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani sreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje ne treba da budu u sukobu, već niz učesnika koje treba da doprinese s jedne strane ostvarivanju zakonskih prava građana, a s druge strane zakonitom radu državnih organa.

Osvrnula bih se i na zaključak nadležnog odbora iz koga se takođe vidi da je za uspostavljanje pune uloge Poverenika neophodno izvršiti i određene izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, što mi kao poslanička grupa SPS podržavamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Ivković.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani izvestioci, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo su važni ovi izveštaji, vrlo su važni zakoni koji tretiraju ove dve kategorije, posebno Zakon o zaštiti informacija i ličnih podataka. Naravno, implementacija ovog zakona vrlo često zavisi od mesta gde se događaju zloupotrebe ličnih podataka. Sigurno je da u perifernim krajevima mnogo više imamo zloupotreba i mnogo manje reakcija i Poverenika i nadležnih institucija u pogledu kažnjavanja onih koji vrše takve zloupotrebe.

Spomenuću slučaj iz 2018. godine, prilikom izbora za Bošnjačko nacionalno veće, kada je u samo jednom danu lista gospodina Ugljanina u sudu u Sjenici, bez da dovodi ljude, zloupotrebila nekoliko stotina ljudi, odnosno njihove lične podatke, kako bi overila i predala tu listu, iako smo mi podneli žalbu na to, jer to niti je fizički moglo da se uradi, niti je to uopšte bilo urađeno, jednostavno neko je zloupotrebio lične podatke određenih ljudi i na taj način predao takvu listu.

Međutim, niti jedan državni organ nije se oglasio, niti ozbiljno tretirao ovakvu situaciju. To nažalost nije usamljen slučaj. Dakle, posebno kada su u pitanju predaje lista na različitim vrstama izbora, vrlo često imamo zloupotrebe podataka, a naročito u onim mestima gde se overe tih podataka vrše u sudovima, a ne kod institucije notara.

Dakle, mi smo taoci takvog jednog ponašanja već tri decenije u nekim manjim sredinama, posebno Sjenici, posebno u Tutinu. Naravno, vrlo često imamo i zloupotrebe kada su u pitanju određeni mediji, ličnih podataka, recimo vrlo je interesantno da se digla velika hajka ovih dana zato što su Jugoslavu Ćosiću, kao navodno neki mejlovi probijeni. Mi smo prijavljivali, podnosili krivične prijave za bukvalno snimanje, lažiranje, krađu ličnih podataka određenih političkih funkcionera još 2016, 2017. godine, pa nikada ni jedan organ, iako postoje krivične prijave, nije na to reagovao, niti je na bilo koji način zloupotrebljavao iako se brutalno dešavalo da određeni politički centri moći, koji upravljaju određenim medijima baš na najrigidniji način zloupotrebljavaju lične podatke ili probijaju određene elektronske medije u kojima su podaci njihovih političkih protivnika.

Naravno, svesni smo mi da je interes onih koji žive u centralnim delovima Srbije drugačiji, ali bi dobro bilo da i poverenik, pa i ostali organi podjednako tretiraju celokupnu državu Srbiju, jer ubeđen sam da se dogodilo nešto tako u Beogradu, da recimo neko zloupotrebi nekoliko stotina ljudi, lične podatke njihove, da bi overio neku listu na nekim izborima i da to bude, onako, vidljivo i golim okom, sigurno bi radili istražni organi, radili bi pravosudni i sudski organi, a ne bi ćutao ni Poverenik, niti Zaštitnik građana.

Naravno, to se dogodilo u Sjenici, u jednom malom mestu i to se dogodilo na izborima za nacionalne savete. To je bilo u režiji gospodina Ugljanina, koji očigledno imao neku vrstu podrške, zaštite, ne znam ni ja koga, odnosno i to jeste deo onoga kada smo govorili juče, o korumpiranosti pojedinih delova sudskih i tužilačkih sistema.

Još uvek nismo imali epilog, niti bilo kakvo javno oglašavanje po tom pitanju, ne verujemo ni da ćemo imati, ali zato skrećemo pažnju i pozornost i predstavnicima institucije Poverenika, ali i svim nadležnim državnim organima da bar u budućnosti takvih zloupotreba, posebno ličnih podataka, ne bude ili da ih bude u što manjoj meri, kako bismo jednostavno uspeli da imamo jednakopravni status svih građana i svih ljudi u pogledu zaštite njihovog ličnog identiteta i integriteta. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Fehratoviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, kolega Atlagiću.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana gospodo predstavnici ove veoma značajne institucije, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo i diskutujemo o izveštaju, odmah da kažem na početku, u celini gledano, da smatram da je izveštaj jako dobar, uz eventualno određene zamerke.

Koje su to zamerke? Mislim da u jednom delu provejava čak i malo politički ton. Verovatno to ima za posledicu pošto je Poverenik, hajde da kažemo bivši, gospodin Šabić, već i prilikom dolaska na tu funkciju zatekao zapravo jedno stanje gde je institucija Poverenika na neki način bila, kako reče i kolega Rističević, rezervna snaga bivšeg režima. Ja zaista to mislim, međutim, imajući još i u vidu da je gospodin Šabić bio član tri stranke u međuvremenu i potpredsednik Narodne skupštine, a bio je i ministar u Vladi Republike Srbije i zamislite kada dođe za Poverenika takva osoba.

Međutim, kada sam već kod toga, dozvolite da kažem da je on dao jednu izjavu, ja ću citirati, citiram: „Vlast bi mogla da sruši i da postavi fasadnu instituciju Poverenika, funkciju Poverenika“, završen citat. Dakle, neće vlast srušiti tu instituciju Poverenika, gospodine Šabiću, već će sve učiniti da se ova institucija podigne na jedan veći nivo, kako bi još više postala samostalna, nezavisna državna institucija, odnosno organ i u svom radu, ali radi unapređivanja ukupnih demokratskih procesa u našoj zemlji, a sve zarad naših građana.

Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, proneverio je 15 miliona dinara iz budžeta Republike Srbije. To ne tvrdim ja, tvrdi Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije, to je problem. Zato se on vrlo često javljao, ali nikada nije dao obrazloženje za ovu cifru. Šabić, umesto da objasni gde su ti silni novci, on je tvrdio da se protiv njega vodi hajka. Dakle, to mu je bio na neki način odbrambeni mehanizam. Čak ga je i njegov stranački nekada kolega, da kažem, hajde i koalicioni, Goran Ješić optužio zato što nije hteo da objasni gde su te pare. Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije tvrdi da je Poverenik gospodin Šabić protivzakonito zapošljavao ovu instituciju Poverenika. Dakle, to su vrlo ozbiljne optužbe itd.

Nadalje, tvrdio je da ga je neko napao u Sremskoj ulici, ako se sećate, odnosno da ga je neko drugi sapleo i da je razbio „tintaru“, što narod kaže, glavu da je razbio. Međutim, policija je utvrdila da nije bilo nikakvog napada. Zašto je onda on to rekao? Šabić je zloupotrebio ovaj događaj kako bi se vodila kampanja protiv države. To je suština. Vi ste informisani o izveštaju policije da nije bilo nikoga u blizini njega. Snimci su pokazali da mu niko nije bio u blizini. E sad, vidite, pitanje je kako se sapleo. Postoje, po meni, dva načina. Prvi je da se "nalizao", da se napio, narod to u žargonu kaže "nalizao se dobro" i drugi, zaista da se sam sapleo. Jer je on, ako ste videli na snimku, nosio mobilni, a osim toga on kad hoda zapinje nogu za nogu, narod to u žargonu kaže "trašulja". Dakle, drugog razloga zaista ne vidim i snimci su to pokazali. Znao je vrlo često da zloupotrebljava ovu funkciju.

Dozvolite na kraju da kažem da nije to nikakvo čudo od gospodina Šabića, gledajući njegovu političku aktivnost pre nego što je došao na tu funkciju i gledajući njega i njegove kolege i koalicione partnere. Ništa oni nisu bolji iz ove koalicije sada Saveza za Srbiju, a ranije DOS-a. Šta o njima reći?

Dozvolite na kraju ipak da kažem dve-tri rečenice o njemu i o njima, jer zajednički su radili. Dragan Đilas, šta reći o tom čoveku? U narodu zvani Điki mafija, sve je rečeno u tome, ta jedna reč sve govori.

Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak, koji je raznim koruptivnim radnjama oštetio budžet Republike Srbije za pozamašnu svotu, a inače je jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata, a videli ste mu izjave unazad nekoliko dana za Srbiju i Crnu Goru, da ne ponavljam to.

Janko Veselinović, jedan od vođa Saveza za Srbiju, u narodu zvani Janko stanokradica, taj nije imao obraza, nego je ukrao stan Milici Badži iz Obrovca u Ulici braće Kurjakovića broj 9, iako on nije bio izbeglica itd.

Boško Obradović, bolje da o njemu ne govorim, poštovani građani Srbije, ali ja ću vas ipak podsetiti i stalno ću da vas podsećam, svaki put, izvršio je upad u RIK i napad na članice RIK-a. Je li tačno, gospodo narodni poslanici? Izvršio je upad u opštinu Pećinci, izvršio napad na dr Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora, izvršio napad u kabinet predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, izvršio upad u policijsku stanicu u Guči, izvršio upad na novinarku "Pinka", pokušaj upada u REM, tražio, verovali ili ne, streljanje predsednika Republike i predsednice Vlade gospođe Brnabić i pokušaj upada u Predsedništvo Srbije. Svi ste, poštovani građani, videli da je to bila istina. Tražio je od vojske da izvrši državni udar, izvršio upad u RTS itd. Ovo što je tražio od vojske da izvrši državni udar spada pod Krivični zakonik Republike Srbije, članovi od 305. do 321, i čudi me šta državno tužilaštvo radi, a što ne pokreće postupak.

Dušan Petrović, u narodu zvani Dule kravoubica, sve vam je jasno, bio ministar poljoprivrede, 500.000 krava ukupni fond Republike Srbije, 250.000 krava je naredio za godinu da se pokolje.

Marinika Tepić, saradnica Šabića, zvana golubica preletačica, ona naveče legne u jednoj stranci, sutradan se probudi u drugoj stranci.

Milojko Pantić, šta reći o tome, u narodu znani kao ludojko, ta moralna gromada, mrtav pijan vozio automobil, izazvao udes na Brankovom mostu, pobegao, poštovani građani, kako ste čuli, i vozio u suprotnom pravcu. Naravno da ga je milicija uhapsila, odvela na ispiranje. Za to je optužio, verovali ili ne, predsednika države, koga bi drugog. Bio sam u pravu kada sam na jednoj sednici u ovom visokom domu rekao da je Milojko Pantić, zvani ludojko, ispičutura, a to znači u prevodu - jedna obična pijandura.

Sergej Trifunović, u narodu zvani Sergej pišoje, izjavio je bez stida i srama da će, citiram: "pišati po grobu Aleksandra Vučića", završen citat. O njemu je najbolje rekla njegova koleginica, ovo mi je najdraži citat, jer zaista Biljana Srbljanović govori o njemu, citiram: "Neoprani, lažljivi Sergej. E, to vam je taj vođa. Uvek bio podmukli lažov, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe, uvek lagao, uvek smrdeo, uvek se grabio za novac, obrok i piće. Nikada se nije pravo, uvek je varao kolege", završen citat, 20. januara 2019. godine.

E, sada poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dr Zoran Lutovac to je novi predsednik DS, narod ga već zove zalutovac. Znate zašto? Narod je procenio da on nije za politiku, a zaista i nije. On je dobar naučni radnik, a za politiku i ja mislim zaista da nije i narod mu je zaista dao sada, eto u narodu Zoran Lutovac zvani zalutovac.

Na kraju dozvolite da kažem za ove proteste šta je rekao Nikola Kojo, glumac do kojega, ajde, ja ipak držim da je dobar glumac. On je 4. februara 2019. godine izjavio, citiram – ako protesti ne uspeju napuštam ovu zemlju, završen citat. Taj isti glumac Nikola Kojo je rekao 10. maja 2019. godine, znači samo tri meseca kasnije i objasnio zašto su protesti propali i ona kaže, citiram – ljudi polako shvataju da su im protesti od početka iz prikrajka vodili cenzus-lovci uz pomoć raznog polusveta, polu novinara i dela studenata koji su im verovali, završen citat. Molim uvaženog glumca pošto zaista, tvrdim da je čestit čovek, da napusti ovu zemlju, da realizuje svoj zadatak od 4. februara 2019. godine.

I na kraju uvaženi gospodin Svetislav Basara za njih je rekao, koji je bio član DS, citiram – rekao je to 22. maja, gospodnje, 2019. godine, citiram DS je samoupravna interesna zajednica muljaroša i lopuža, završen citat. Upravo tako. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite, koleginice Malušić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospodo iz Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti. Mi danas razmatramo ovaj izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Uvažena gospođo Mandić, ja sam očekivala od vas malo kompleksniji izveštaj. Ovaj izveštaj ima mnogo strana, pa sam mislila da ćete vi taksativno navesti šta ste to uradili. Vi to niste uradili, verovatno imate svoje razloge, pa ću ja da na svoj način interpretiram ovaj Izveštaj, pre svega ono što je uradila Republika Srbija, a uradila je mnogo, a onda i šta je uradio Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Šabić koji je sada u mirovini.

Osnovna uloga Poverenika u skladu je sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i njen cilj je da štiti, promoviše prava propisana ovim zakonom, kao i da sprovodi nadzor u pogledu zakonitosti obrade podataka o ličnosti koju vrše organi javne vlasti i svi drugi subjekti koji se bave obradom podataka o ličnosti. Deset godina nakon usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. godine, naravno 2018. godine je takođe izglasan novi zakon i mi se ponosimo time.

Sa stanovišta međunarodnog prava i međunarodnih odnosa usklađivanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti zaštite podataka o ličnosti sa pravom EU predstavlja međunarodno – pravnu obavezu koju je Srbija prihvatila Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Od Srbije se kao i od drugih država koje imaju status kandidata za članstvo u EU očekuje da vodi spoljnu i unutrašnju politiku u skladu sa politikom i pravnim tekovinama EU, što je naša Republika sa našim predsednikom i učinila.

Takođe, Srbija kao država članica Saveta Evrope učestvuje u kreiranju evropskog prava, ljudskih prava, a standardi ljudskih prava izraženi su između ostalog u presudama Evropskog suda za ljudska prava čime predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka kao opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava.

Moram da pročitam ovo, jer ovo pišu u Izveštaju i zaista za rad naroda moram da kažem šta to sve piše u ovom Izveštaju. Naravno, nisam ovlašćena, ali ću pričati kao narodna poslanica.

Nekoliko godina unazad aktivnosti EU i Saveta Evrope su značajno intenzivirane u oblasti prava za zaštitu podataka o ličnosti. Republika Srbija je sve što se od nje traži s obzirom da smo mi zemlja pristupnica EU odradila, a sad da vidimo šta je odradio gospodin koji je do nedavno bio Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pre svega Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Rodoljub Šabić, vodio je, nažalost, besomučnu kampanju protiv ministara, predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i predsednice Vlade Republike Srbije, gospođe Maje Gojković, a da se lažno predstavljao da je nezavisni državni organ.

Šabić je politička ličnost. To ne bi trebalo da bude tako. Oglašavao se i ta ličnost se oglašavala povodom svih zakona i to na krajnje negativan način, nažalost, iskrivljavajući i falsifikujući ono što se dešavalo u Narodnoj skupštini. Gospodin Šabić je primio bez konkursa veliki broj ljudi u svoju službu, mimo zakona. Šabić je rekao da je on kao nezavistan organ nema obavezu da raspisuje konkurs za prijem u radni odnos, ali Zakon o državnim službenicima propisuje da postoji obaveza oglašavanja internog ili javnog konkursa. Nažalost, kod Šabića ne postoji dokaz o sprovedenom konkursu.

Za zapošljavanje ljudi u službu Poverenika potrošeno je 33 miliona dinara državnog novca, a među sklopljenim ugovorima je i onaj sa suprugom dobavljača para Vuka Jeremića. Šabić je devet konferencija za štampu, kada je brutalno napadao ministre i poslanike i klevetao sopstvenu državu, znači, postoje inflagrantni dokazi, od toga ja prosto navodim šta je sve rađeno, potrošio blizu 208 hiljada dinara. Mislim da je za taj novac moglo da se uradi nešto mnogo kvalitetnije, da se nabavi oprema za klinike, da se neka škola snabde nečim umesto što je blatio Republiku Srbiju, ministre, vladu i gospodina Aleksandra Vučića.

Čovek koga je ova Skupština izabrala navodno štiti informacija od javnog značaja i učini dostupnim građanima napadao je sopstvenu državu, vodio besomučnu kampanju protiv skoro svakog ministra, protiv predsednika Republike, predsednice Vlade, poslanika. Mislim, da to nije u redu i da se to više nikada neće ponoviti. Nezavistan državni organ je nezavistan državni organ i to treba da ostane.

Setimo se samo 2017. godine kada je gospodini Šabić izjavio da masa građana, sada ne znam koji su to građani ali masa sigurno njih nije i da izvesni političari, misli na opoziciju žele da on istakne kandidaturu za 2018. godinu kad su bili gradski izbori i da se kandiduje kao gradonačelnik. Gospođo, obraćam se i gospodinu i gospođi, sukob interesa, vi ste ili u politici ili ste nezavistan državni organ. Mi smo birali tog gospodina ovde kao nezavistan državni organ. Tako nešto se zaista nikada ne sme dogoditi više.

Setimo se samo gospodina Saše Jankovića koji je takođe zloupotrebio svoju funkciju i direktno iz nezavisnog državnog organa, jer je bio tada Zaštitnik građana otišao u politiku. Svi znamo šta se desilo sa njim, čak je napravio i svoju političku opciju, svoju političku stranku, da bi pošto je totalno propao, neslavno izašao potpuno iz politike.

Svako ima pravo da učestvuje u politici. Mi smo slobodna i demokratska zemlja, sa tim se potpuno slažem, to se odnosi i na Šabića, ali to nema pravo da radi, nije imao pravo da radi, sad je u mirovini, sa mesta Poverenika za informacije od javnog značaja jer je to nezavisna institucija. Sigurna sam da se ovako nešto nikada više neće ponoviti. Zahvaljujem na pažnji.