Hvala, gospođo Gojković.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda člana 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne radi se samo o Zaštitniku građana. Mi imamo nezavisna regulatorna tela i organe. Ovaj nezavisni organ Zaštitnik, ja imam osećaj da oni misle da imaju ucenjivački kapital. Dakle, taj ucenjivački kapital svakoga dana sve više raste, kao i ovaj deo opozicije. Svi se nešto žale, svi kao, nešto im Skupština najvažniji organ u zemlji, ne odgovara, nešto im nije razmatrala, nešto im Skupština nije po volji. Nije im po volji organ koji ih je imenovao, nije im po volji organ koji ih je izabrao. Ako nam ne dopustite to i to, mi ćemo se žaliti svetoj Evropskoj komisiji. I, ovaj slučaj sa Zaštitnikom pokazuje da nezavisni organi i tela misle da su božanski nezavisni. Ne, oni nisu nezavisni od Narodne skupštine. Narodna skupština ih je birala.

Možda bih ja voleo da se izveštaj Odbora za poljoprivredu raspravlja u plenumu, o izveštaju Ministarstva poljoprivrede pa da i ja mogu o poljoprivredi da kažem šta hoću i da imam svoju sednicu. Međutim, o takvoj vrsti izveštaja se ne razmatra. Ovde, koliko ja vidim imamo pravo prečeg upravljanja Narodnom skupštinom. Nama predsednik Republike nije kasnio, jedan minut nije kasnio. Došao je pet minuta ranije. Kad je bio predsednik Vlade, dolazio je tačno, odgovarao na pitanja narodnih poslanika. Ne radi se samo o Zaštitniku, već i o Povereniku, zavereniku i ostalim nezavisnim regulatornim telima i organima, koji misle da su božanski nezavisni od Skupštine i mi to ne smemo dopustiti. Ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Sada predstavnik predlagača mr. Zoran Pašalić, Zaštitnik građana može da se obrati, eventualno odgovori na komentare diskusije. Izvolite.

Hvala za komentare. Zaista želim da se izvinim Narodnoj skupštini Republike Srbije, iako i za, ne kašnjenje, nego određivanja drugog termina, stoji moje ozbiljno pitanje i ozbiljna je bila molba da li bi to ikako bilo izvodljivo osim u situaciji ako nije izvodljivo, ja bih se svakako povinovao terminu od 10,00 sati. Zaista smatram da u ovoj situaciji se ovo može rešiti samo tako što se ja zaista izvinjavam svima vama, predsednici Narodne skupštine Republike Srbije posebno. Hvala.

Hvala, kolega Pašaliću.
Da li narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu želi reč? (Ne)
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Da li se neko javlja za reč?
Vjerica Radeta se javila za reč, izvolite.

Nisam se prijavila zato što smo očekivali da će Zaštitnik građana da kaže nešto o svom izveštaju, ali u svakom slučaju mi izveštaj imamo ispred sebe, i bez tog nekog uvodnog izlaganja spremni smo da govorimo o njemu.

Stav SRS kada su u pitanju regulatorna tela je opštepoznat i mi ne verujemo u nezavisnost tih organa i uvereni smo da drugi državni organi treba da rade svoja posao, bez ovih pomoćnih organa, ali kada je u pitanju Zaštitnik građana, moramo da poštujemo Ustav, jer je to jedina tzv. nezavisna institucija koja je predviđena Ustavom Republike Srbije i zato na taj način i gledamo na ovaj državni organ. Ali, upravo zato što je Zaštitnik građana predviđen Ustavom Republike Srbije, obavezuje ga više nego druge da vodi računa o interesima države Srbije i o Ustavu Republike Srbije.

U ovom izveštaju smo imali priliku da vidimo, onako prilično detaljno napisano, i čime se Zaštitnik građana bavio i šta je urađeno do sada, šta se planira itd. Ima tu nekih stvari dobro što su rađene, ali ima mnogo važnijih stvari za državu o kojima se, po mišljenju SRS, Zaštitnik građana nije bavio ili bar nije bavio u dovoljnoj meri i mi zapravo o tome želimo da govorimo.

Zašto sam uopšte počela ovo sa tim našim neverovanjem u nezavisnost tih organa? Možda je jedan od najboljih primera upravo prethodni Zaštitnik građana, koji je zapravo bio političar, koji još je bio i Zaštitnik građana, već je bio u kampanji za predsedničke izbore. Vi, gospodine Pašaliću, za sada, bar u javnosti, niste pokazali takve aspiracije i čuvajte se da tako ostane i do kraja. Ako želite i ako budete želeli da se bavite politikom, onda lepo podnesite ostavku, pa čekajte da neko vreme prođe, pa uđite u politiku. Dakle, nemamo tu vrstu primedbi.

Ovde ste već na početku u uvom uvodnom delu Izveštaja rekli da je naredni korak vaš usvajanje, odnosno predlaganje, pretpostavljam, jer usvajanje je u Narodnoj skupštini, izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana. Zaista, ako ta funkcija mora da postoji, a mora, zato što je propisana Ustavom, zaista treba da se menja zakon i da ono što vi radite mora da ima da neko ko ne poštuje to mora da snosi i određene posledice, jer ovako se sve svodi, vi ili radili ili ne radili, ništa se ne dešava nekome ko ne poštuje neki nalog Zaštitnika građana, a to nije dobro, onda ste vi tu samo formalni i onda vaše postojanje ne znači ništa.

Ono što se nama ne dopada je to što ste rekli da ste inicirali formiranje mreže ombudsmana Balkana, radi boljeg povezivanja institucija ombudsmana u državama regiona. Mi srpski radikali želimo da skrenemo pažnju i javnosti i svim državnim organima, i to radimo redovno, da se svi okanete te floskule Zapadnog Balkana, država regiona itd, mi smo država Srbija, jedna od država u Evropi. Ovo je nešto što se nameće, taj Zapadni Balkan, države regiona, to je nešto što se nameće sa Zapada, da bi polako ušlo, evo, i u vaš izveštaj kao državnog organa, i to rade i ministri, jednostavno da to uđe, da kažem, i u uši naroda, a suština je da se zapravo pokuša formirati ta neka grupa država, otprilike to je SFRJ, ali još gore od toga je što su te države planirane da postanu članovi NATO i onda kad se spoje jednom u taj neki formalno Zapadni Balkan ili države regiona, kako vi kažete, onda to ide ka tom putu i mi zato ne želimo da se uopšte koristi taj termin. Vi kao Zaštitnik možete da sarađujete sa zaštitnikom ove ili one države, ali izbegavajte ovo, nemojte da radite nešto što će biti štetno.

Kad smo već kod, kako vi rekoste, formiranja te mreže ombudsmana Balkana, nismo videli da li ste i šta ste preduzeli kada su u pitanju ljudska prava Srba u sadašnjoj Hrvatskoj i još čini mi se najteži položaj Srba u Crnoj Gori. Tu očekujemo da vi kao neko čiju je funkciju Ustav predvideo, a skupštinska većina vas birala, očekujemo vaše određene aktivnosti, ako treba usmerene nekim vašim predlogom i ka Vladi i ka predsedniku države i ka ombudsmanima u ovim državama. U svakom slučaju, svaki državni organ mora da se bavi i tim.

Vi ste ovde još pomenuli da pritužbe građana, ovo je kraj vašeg uvodnog dela, u najvećem broju govore o povredi prava u oblasti rada Poreske uprave, nezakonitog rada izvršitelja i neefikasnoj sudskoj upravi. Mi se zalažemo da Zaštitnik građana dobije ovlašćenja da može da štiti građane od svakog nivoa vlasti, od predsednika Republike do mesne zajednice, ili obrnuto. Dakle, morate imati takve ingerencije i očekujemo u tim vašim izmenama Predloga zakona, da će tako nešto i biti predviđeno, jer bez toga, opet ponavljam, ne treba nam Zaštitnik građana koji će reda radi sedeti u kabinetu, imati neke ljude, primati platu, a od koga građani nemaju nikakve koristi. Ovo nema veze sa onim ko je Zaštitnik građana, nego generalno sa funkcijom.

Ne znam da li vi znate, recimo, kažete da imate najviše primedbi, između ostalog, na nezakonit rad izvršitelja. Srpska radikalna stranka od maja vodi akciju i prikupljamo potpise za peticiju o ukidanju javnih izvršitelja. Namera nam je da za jesenje redovno zasedanje predložimo Narodnoj skupštini predlog novog zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde neće biti moguće da javni izvršitelji uopšte rade ovaj posao, a pogotovo ne na ovaj način. Bilo bi logično, kad ste već imali ove primedbe, da ste se kao Zaštitnik građana na tu temu izjasnili, da ste održali konferenciju, da ste rekli da smo i mi očigledno ponukani tim što je veliki broj građana nezadovoljan, da i vi dobijate takve primedbe i da vi kao Zaštitnik podržavate jednu takvu akciju. To što smo mi trenutno stranka u opoziciji vama ne smeta da reagujete u interesu građana, a pogotovo što i sami kažete da taj problem imate.

Isto tako, reakcija na Zaštitnika građana na notare. Da li vi mislite, kao Zaštitnik građana, da je normalno da su sve overe potpisa uzete iz ingerencija sudova i lokalnih samouprava i da su prebačene nekim notarima kojih prvo nema u svakoj opštini, pa onda opština koja nema notara može potpise da overava i u opštini i u sudu, a ona koja ima, građani moraju da overavaju sve tamo za neuporedivo veću količinu novca nego što je to kod notara. Da li vi mislite da je normalno da potpise pred svake izbore treba da overavaju notari ili to može da se vrati u ingerenciju lokalnih samouprava, odnosno sudova?

Sve su to stvari koje interesuju svakog građanina i vi ne morate čekati da vam se svaki građanin pojedinačno obrati, da bi ste vi izašli sa stavom Zaštitnika građana.

Niste reagovali, mi smo ovde raspravljali, evo pre desetak dana možda i manje, o komunalnoj miliciji i tu smo očekivali vašu reakciju. Znate, ovo što je predviđeno Zakonom o komunalnoj miliciji, da vam sada ne prepričavam zakon, valjda ste pratili, nešto što je apsolutno neprihvatljivo, da može neki komunalnim milicioner, bez uniforme, da privodi čoveka, da mu stavlja lisice, da ga bije, da ga legitimiše. Dakle, i tu smo očekivali vašu reakciju, vaš stav.

Isto je bilo i kada su uvedeni upravnici zgrada, govorim vam o nekim institucijama sa kojima, već građani imaju ogromnih problema, sigurno to dolazi kod vas. Mi, kada pričamo, kada se donosi zakon, skupštinska većina, naravno ne prihvata naše stavove, zato što imaju oni drugačiji pristup, drugačiji koncept i zato i predlažu se takvi zakoni, i logično je da skupštinska većina glasa za njih. Ali, vi niste zaštitnik skupštinske većine, niste ni opozicije, vi ste zaštitnik građana, ali u nekim tako bitnim stvarima, gde se potpuno za 180 stepeni, menjaju neki odnosi u društvu kada je u pitanju vršenje nekih usluga, vi tu morate da se pojavite.

Pitanje javnih nabavki je nešto o čemu smo raspravljali i pre neki dan, kada je ovde bio, ne znam predstavnici raznih komisija, nije ni važno, ako mi srpski radikali već mesecima pričamo o tome da postoji problem sa javnim nabavkama, da se ne poštuje zakon, da se veliki poslovi zaključuju bez javnih nabavki. Mi uvek za primer uzimamo američku firmu „Behtel“ i tih 300 miliona evra za koje mi tvrdimo da su uzete iz budžeta, preko Skota i Zorane Mihajlović, vi niste sudija, vi ne možete to da ispitujete, kao sudija, ali kao Zaštitnika građana, jer pare u budžetu su pare svih građana, i moje i vaše i onih koji nisu ovde, vi morate i o tome da razmišljate.

Danas je 11. jul, danas je dan kada se u Potočarima, u Srebrenici, obeležava dan kada se tamo desio ratni zločin. Mi smo danas nažalost ovde imali strašnu bruku i sramotu, da je poslanik, koji navodno bojkotuje, pa se vratio u Skupštinu, rekao kome se to sviđa, kome se ne sviđa, to je genocid. To je strašno, vi naravno ne možete isterati poslanika iz parlamenta, ne možemo ni mi, ali verujemo da neko ko tako misli i ko to sme da kaže, da ga građani nikada više neće ni pozdraviti u komšiluku, ne znam kako će od sramote danas da se vrati kući, kako će proći pored nekoga koga sretne u komšiluku. To je zaista nešto što je nezabeleženo, naravno nema veze sa vama, ali sa vama ima veze nešto drugo.

Da li ste vi primetili, čuli, videli, pročitali, da je grupa onih karakondžula, koje sebe nazivaju „žene u crnom“, razvila transparent da traže od države Srbije da prizna da je u Srebrenici bio genocid? Na takve stvari moraju da reaguju svi državni organi, od predsednika države, do vas kao Zaštitnika građana, svi, jer sve više se čuju ti glasovi koji dolaze sa zapada, pojavljuje se neki novi uslov, mora Srbija da prizna da je u Srebrenici bio genocid, pa da mi za sva vremena ostanemo genocidan narod, da bismo jel te išli u EU. Morate da se precizno vi izjasnite o takvim stvarima.

Naravno, mi srpski radikali znamo, dokazano je, utvrđeno je i verujemo da većina narodnih poslanika, pa valjda svi koji danas ovde sede su u uverenju da se u Srebrenici nije desio genocid. To što se desila ta sramota sa tim poslanikom, kako se zove on uopšte, Vladimir Đurić, ne znam ni kako se zove, ali prosto hoću da kažem da mu znaju ljudi u komšiluku da ga pljune svako ko ga sretne.

Da li vi znate i da li ste, a nemoguće da ne znate, zašto niste reagovali već evo, svake godine od kada ste vi na tom mestu, da jedna grupa tih nevladinih organizacija tzv. nevladinih organizacije i te kako pripadaju nekim vladama ali ne Vladi Srbije, da organizuju neki festival „Mirdita“, da nam se Šiptari smeju u lice u Beogradu. Niko ne reaguje, idu tamo neke budale da to gledaju, idu tamo neki izdajnici sopstvenog naroda i sopstvene države da im aplaudiraju, a mi želimo da imamo Zaštitnika građana koji će da kaže na konferenciji, ljudi ovo ne može da se dešava u državi Srbiji, kakva „Mirdita“ u Srbiji kada na Kosovo i Metohiju ne može da uđe nijedan ministar Republike Srbije. Evo, juče, prekjuče kad je zabranjeno i lekarima sa VMA i Vulinu da uđu na Kosovo i Metohiju, a mi dozvolili da se drži festival „Mirdita“ šiptarskih nekih probisveta koji dočekuju probisveti u Beogradu.

Da li vi znate i da li vi sve kolege znate, da je Kolarac, čuveni Kolarac, rukovodstvo te, jer Kolarac je institucija, da su dozvolili da opet neki probisveti, hohštapleri večeras drže tamo neku predstavu gde će promovisati genocid u Srebrenici. Dakle, ovo je prosto neverovatno šta se dešava ovoj državi i ovom narodu i da niko ne reaguje. Ne znam da li je to u nadležnosti grada Beograda, ko tamo postavlja rukovodstvo, to rukovodstvo kompletno sutra mora biti smenjeno. Sutra moraju biti svi smenjeni, oni koji su dozvolili da se promoviše navodni genocid u Srebrenici u Kolarcu. Tamo će ići večeras neko da to gleda i da tome aplaudira, valjda kao ovaj poslanik što je danas rekao, kome se dopalo to se i desilo.

Evo, slučajno se potrefilo da o vašem izveštaju raspravljamo baš danas, ali ovo bi bila naša tema i ove sve teme o kojima govorim i da je to bilo nekog drugog dana. Zaista se nada da ćete bar posle ove moje rasprave i ostalih kolega iz SRS, pa verovatno i kolega ostalih koji će danas o ovome govoriti, da čujemo šta Zaštitnik građana misli o tome. Sutra se Zalazju, u jednom mestu u opštini Srebrenica održava pomen srpskim žrtvama, srpskim žrtvama koje su pobile horde Nasera Orića. Da li to u Srbiji neko zna? Naravno, delegacija SRS će biti tamo. Nataša Jovanović i Sreto Perić, a tamo će ih sačekati naši ljudi u Republici Srpskoj. Pazite, vi morate da radite ne samo za ovaj momenat, kao i mi koji smo u politici, mi moramo da radimo i za istoriju. Mi moramo da ostavimo iza sebe nešto čime će se generacije posle nas ponositi, a ne da svojim činjenjem ili ne činjenjem doprinesemo da ostane ljaga na sprskom narodu za neka vremena kad nas ne bude bilo. Ne smemo tako da se ponašamo i ne smemo to da radimo.

Vi ste ovde u ovom svom izveštaju važno je, pomenuli da ste konstatovali da u Srbiji nisu dozvoljeni istopolni brakovi. Pa, nisu i ne treba da budu. Vi se bavite nečim što zaista ne bi trebalo da se bavite, bar ne na ovaj način. Nemamo mi ništa protiv gej populacije, nemamo ništa protiv ljudi takvog opredeljenja, neka ih neka žive svoj život kako god im odgovara ali da ih Zaštitnik građana kuka što u Srbiji nisu dozvoljeni gej brakovi, to je nedopustivo. Nema ih u Ustavu i ne možete da pričate o njima. Možete da pričate ako mislite da je nekome lično ugroženo neko pravo, nekom iz te populacije, mi ćemo vas podržati da mu zaštitite lično pravo, ali ovo svakako ne.

Govorite i o osobama sa invaliditetom, o nacionalnim manjinama, o licima lišenim slobode. Nisam sigurna, ne znam zaista da nacionalne manjine u Srbiji imaju nekih problema. Mi srpski radikali se zalažemo da imaju apsolutno sva moguća prava na najvišim evropskim i svetskim standardima, ali ne verujemo da bilo ko ima problema kao nacionalna manjina u Srbiji i ne treba da ima.

Kada su u pitanju lica lišena slobode, evo završavam vidim da sam vreme potrošila, samo još jednu rečenicu. Moram da vam kažem da postoje problemi i kada su u pitanju lica lišena slobode.

Vi znate da postoje neka lica kojima su izrečene nezakonito kazne od 40 godina jer su kažnjeni za dela koja nisu postojala kao krivična dela u vreme kada su ta dela navodno izvršena i da recimo Zvezdan Jovanović i Legija su već godinama potpuno izolovani i staklima onim neprobojnim odvojeni. Čak ne mogu da pomiluju ni dete, ne mogu da se pozdrave ni sa ženom, ni sa članom porodice. To traje godinama, to je valjda prepisano iz gvatanama.

To je između ostalog vaš posao da se bavite i o takvim stvarima. Hvala.

Hvala, vama koleginice Radeta.

Sada reč ima Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani gospodine Pašaliću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici. Pred nama se nalazi veoma važan Izveštaj.

Značajan je za sve nas i koji sedimo ovde i sve one koji su u izvršnoj vlasti, jer pokazuje na neki način kakvo je to zadovoljstvo građana radom organa uprave uopšte.

Ne bih se previše vraćala na prošlost, niti bi se bavila ranijim zaštitnicima građana i njihovim Izveštajima, ali imam potrebu da kažem i zadovoljstvo pre svega da ova funkcija više nije politizovana i da sada zaista se radi na pravi način. Jel, koliko shvatam vi ne pretendujete ni na jednu političku funkciju, niti se bavite politikom sa mesta zaštitnika građana jer, bi to bila suspenzija i Ustava i Zakona o zaštitniku građana.

Mi smo i ranije o tome razgovarali na taj problem ukazivali kao PS. Iz tog razloga mogu slobodno da kažem da vaš Izveštaj smatramo relevantnim i stručnim i sveobuhvatnim. Detaljno sam ga pročitala.

Svaki pojedinačni problem kojim ste se bavili vi ste detaljno opisali i važno je što su prikazani svi nedostaci i preporuke koje smatrate da postoje na osnovu onoga što ste videli na terenu i na osnovu pritužba građana. S tim u vezi, želim da kažem da smo svi mi ovde zajedno da debatujemo, razgovaramo i da vidimo na koji način i preko kojih izmena i dopuna zakona možemo da utičemo na poboljšanje položaja svih građana Srbije.

Pre svega bih izdvojila kao krunu vašeg rada u ovom Izveštaju, kampanju „Otvorena vrata“ koju sprovodite u Beogradu, kao i dane Obdusmana, u unutrašnjosti Srbije, jer na taj način se približavamo građanima, što jeste cilj, pogotovo vi kao nezavisni organ kome oni mogu da se obrate, ali i svi mi ovde koji smo svakodnevno na terenu i razgovaramo sa njima o svim problemima koje imaju.

Takođe bih pohvalila vaše unutrašnje uređenje službe. Koliko sam shvatila, pročitala u vašim Izveštajima, imate odeljenje za hitno postupanje, koje je jako važno, jer je važno da se što pre i na vreme, blagovremeno reaguje na sve pritužbe građana i to je za svaku pohvalu.

Ne treba da se poredimo ni sa drugim zemljama u regionu, balkanu, ali sigurno ima dobre prakse kada govorimo o obdusmanima koji sprovode praksu na svojim dužnostima i u Evropi i u regionu.

Dobro je što ste napravili ove bilateralne sporazume i sa Bugarskom i Turskom, sa Slovačkom i Rusijom, jer na taj način možemo unaprediti i naš rad u Srbiji. Naša država je, smatram, svakako parametar za visok nivo poštovanja ljudskih prava, jer smo dokazali, ne samo sa zemljama u regionu, već i u Evropi kakav smo odnos imali prema migrantima, kada je bila velika kriza i kako smo se ljudski ponašali prema njima, bez obzira na neka ograničenja u, pre svega, finansijskim resursima, koje smo sigurno posedovali.

Ono što me više od svega toga brine jeste podatak koji sam pročitala, to je da četvrtina od ukupnog broja primljenih pritužbi u odnosu na prava deteta, odnose se isključivo nad nasiljem nad decom i to je zaista alarmantan podatak i zaista je potrebno da sve institucije što intenzivnije rade na rešavanju ovog problema.

Takođe je važan vaš Izveštaj vezan za zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, jer smatram da tu imamo jedan veliki pomak, s obzirom da danas na rukovodećim funkcijama, kako u državnoj upravi, tako u Vladi, tako na mestima predsednika opština se nalaze žene.

Mi u Skupštini imamo žensku parlamentarnu mrežu koja podržava i daje predloge ove vrste za razvoj uopšte žena, kako bi se bolje snalazile i radile na tim rukovodećim pozicijama, kao i rodno pravno budžetiranje koje je takođe značajno. To kada govorimo o ravnopravnosti polova na rukovodećim pozicijama.

Takođe, važan delokrug vašeg rada jeste i položaj osoba sa invaliditetom. Nadam se da, bez obzira što ovde imate neku ocenu da to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, radi se dosta na tome, tako da se nadam da iz godine u godinu možete da primetite da je trend porasta kvaliteta života osoba sa invaliditetom u Srbiji i kao pristupačnost ste naveli kao glavni osnov, glavni preduslov za ravnopravno učešće, što svakako jeste.

Mi smo konkretno, dok sam bila u gradskoj opštini Voždovac, svi smo se kao veće bavili dosta problemom pristupačnosti, jer je postojalo dosta zgrada i institucija koje nisu imale tehničke uslove za pravljenje rampi, ali smo kao veće gradske opštine Voždovac, radili na tome da pribavimo neka druga pomagala kao što su guseničari, itd. tako da bismo svakoj osobi koja ima teškoće u kretanju, omogućili pristupačnost tim objektima, pa verujem da i druge lokalne samouprave to isto rade, da je zaista podignuta svest o tome poslednjih godina što je svakako put kojim treba da nastavimo.

Druga tema jeste niska stopa zaposlenosti osoba sa invaliditetom, kao i teži položaj osoba sa autizmom. To je ono što zaista i jeste problem, što se nadam da će se u narednom periodu poboljšati.

Pomenuli ste stanje u oblasti socijalne zaštite, pogotovo kada govorimo o lokalnim samoupravama, manjak zaposlenih u centrima za socijalni rad.

Ja bih istakla jednu činjenicu koju smo više puta ponavljali i verujem da već svi znaju tu rečenicu, ali ja moram da je ponovim, da u periodu reformi i periodu štednje, ni jedan dinar socijalnih davanja nije umanjen, tako da to opet govori o tome u kakvom položaju, odnosno kakav je osećaj prema osobama koje su socijalno ugrožene, svest građana, svest Vlade prema njima i uopšte da na neki način zaista se ophode ljudski i trude da što više omoguće koliko smo u mogućnosti.

Takođe, briga o najstarijima, Ministarstvo za rad, boračka i socijalnim pitanjima vodi računa o tome kroz rigorozne kontrole staračkih domova već godinama unazad, grad Beograd kroz razne vrste programa, pomoć u kući, pa smatram da kada govorimo o tom delokrugu, da je i to poboljšano u odnosu na prethodne godine.

Što se tiče mladih, kažete da se suočavaju sa nezaposlenošću, ekonomskim problemima i na tome se radi. Treba uskladiti obrazovanje sa tržištem rada, zato smo pokrenuli to dualno obrazovanje. Želim da istaknem činjenicu da je nezaposlenost znatno manja nego što je bila u prethodnom periodu, te se nadam da i ovaj problem koji postoji u svim zemljama, ne samo kod nas, nezaposlenost mladih i odliv mladih u inostranstvo, da će iz godine u godinu sve više da se smanjuje.

Pokrenuli ste projekat „Pristupačnost za sve“, kako biste podigli svest pristupačnosti građanima. To jeste dobar korak i konkretan cilj tog projekta jeste unapređenje lokalnih politika, kada govorimo o pristupačnosti građana, po gotovo kada govorimo o socijalnoj inkluziji osoba sa invaliditetom, starijih i svih ranjivih grupa.

Smatram da je vaš Izveštaj zaista sveobuhvatan, pogledala sam sve tabele koje ste naveli i imate koncizne brojeve i procente i koliko vam je stiglo pritužbi i koji predmeti su završeni u određenom roku, ali ono što je važno jeste da postoji visok nivo postupanja po vašim preporukama, a to znači da svi zajedno radimo timski i da je zaista velika mogućnost i sigurna sam da ćemo u narednom periodu, da će svi ovi nedostaci, da će se raditi na njima i da će biti sve bolje.

Iz svega gore navedenog, želim da naglasim i da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista NSS – USS, u danu za glasanje podržati vaš Izveštaj. Hvala.

Hvala, koleginice Karadžić.
Da li se još javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pašaliću sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izveštaj Zaštitnika građana, jer za to ima razloga.

Pre svega, izveštaj je celovit sa svih aspekata koji izveštaj treba da ima. Obuhvatio je sve segmente delatnosti, odnosno nadležnosti u kojima Zaštitnik građana postupi. Za razliku iz nekog ranijeg perioda ovaj put imamo nešto što do sada nismo imali. Nismo imali letargiju, nismo imali inertnost, nemamo u stvari, izvinjavam se, da budem precizan i nemamo ono što je najvažnije, bežanje od svog posla. Sve je to bilo pre nego što ste došli na poziciju na kojoj se nalazite.

Istini za volju, treba istaći i činjenicu, da smo konačno dobili Zaštitnika građana, koji se ne bavi politikom i politikanstvom, nego svojim poslom i to je od strane poslaničke grupe SPS u svakom slučaju i za pohvalu.

Uvaženi, ako mogu tako da kažem obdusmane, želim da sa posebnim akcentom se osvrnem na jedan deo vašeg izveštaja, a on se odnosi na tretman osuđenih lica. Ovo govorim i sa stanovišta profesije kojom se bavim, s jedne strane, a sa druge strane i kao predsednik Komisije za nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija koja je formirala Skupština Republike Srbije, dakle ovaj parlament.

Ono što ste identifikovali kao činjenično tačno i što mi ne dovodimo u sumnju jeste da se sada u ovim okolnosti kakve jesu tretman nad osuđenim licima može oceniti kao pozitivniji, neuporedivo u pozitivniji nego u nekom ranijem, odnosno prethodnom periodu. U tom pravcu, vaša ocena zaista stoji.

S druge strane i ono što ste utvrđivali kroz nadzor koji ste sprovodili, naravno u granicama nadležnosti koje imate, jeste da su i kazneno-popravne ustanove, odnosno kazneno-popravni zavodi, u svakom slučaju, doprineli da se poboljšaju uslovi osuđenih lica za vreme trajanja izdržavanja kazne na koju su pravosnažno osuđeni.

Želim da skrenem pažnju na jedan izuzetno pozitivan primer, a to je primer kazneno popravne ustanove, odnosno Kazneno-popravnog zavoda u Nišu. Ovaj kazneno-popravni zavod je uspeo da svojim sredstvima, isključivo iz sopstvenih prihoda, revitalizuje kompletan zavod, odnosno kompletnu ustanovu od ruiniranih objekata, od ćelija ili bolje reći prostorija u kojima je nekada bilo po 16 do 18 osuđenika, koje nisu imale najadekvatnije uslove, ne za život nego za boravak, počev od toaleta, higijene i svega ostalog, ova kazneno-popravna ustanova je uspela da izgradi, a istovremeno i da renovira postojeće objekte u kojima su zadovoljeni i to, uglavnom zadovoljeni standardi EU i ono što Evropska komisija nalaže da osuđena lica moraju imati i da taj tretman mora biti upravo onakav kakvim se tim standardima traži.

Dalje, upravo je ova kazneno-popravna ustanova svojim sredstvima uspela da napravi svoju ekonomiju. Ogroman broj stoke, koja se upravo tu gaji, gde se proizvodi meso koje služi direktno za proizvodnju, odnosno dalje prodaju prema krajnjim korisnicima, ide iz tih proizvodnih objekata, da ih nazovemo halama, koje je izgradio upravo taj kazneno-popravni sistem ustanova, zavod, sada se nalaze fabrike koje proizvode delove za automobile, a tu rade osuđena lica.

Osuđena lica za to primaju adekvatnu nagradu u smislu, uslovno rečeno, odgovarajuće plate. Na taj način se još bolje uspostavlja sistem resocijalizacije osuđenih lica, na taj način se još bolje i adekvatnije ta lica edukuju u smislu njihovog pravilnog vraćanja u društvenu zajednicu, a samim tim i mogućnosti da ih društvena zajednica prihvati kao činioce od kojih društvena zajednica može imati korist.

Zaista je ovo jedan, očigledno veoma pozitivan primer nečega što sve Kazneno-popravne ustanove u Srbiji trba da imaju.

Gospodin Dejan Panić, koga moram da pomenem kao upravnik ove Kazneno- popravne ustanove, dao je ne merljiv doprinos da se upravo ovakav način delovanja jedne Kazneno-popravne ustanove manifestuje baš onako kako sam ja to sad predočio radi građana Srbije.

Da ne govorim o tome da osuđena lica imaju i sva druga prava koja su im priznata međunarodnim dokumentima i Ustavom Republike Srbije i pravo na veroispovest koju mogu upravo da upražnjavaju u okviru samih prostorija, postoji i crkva, postoji mesto gde se može vršiti obred i sve ono što vernici imaju pravo i što im je to pravo garantovano i to pravo koriste, odnosno ostvaruju.

Dalje, ono što je veoma bitno istaći, jeste pozitivno u vašem Izveštaju zato što za razliku od nekog ranijeg perioda, vi imate jedan veoma pravičan i pragmatičan pristup kada su u pitanju problemi koji se pojavljuju u društvu. Nažalost, mi smo nedavno imali još jedan problem, govorim još jedan jer je pre šest godina takav problem, takođe, postojao, a to je problem sa polaganjem maturskog ispita, odnosno prijemnog ispita.

Na taj problem poslanici SPS sagledavaju upravo onako kako bi se ocenilo kao pozitivno vaše postupanje. Šta ste vi uradili? Vi ste tražili prikupljanje informacija od Ministarstva sa jedne strane, a sa druge strane ste na osnovu kompletno prikupljenih informacija i dokaza izvršili odgovarajuću ocenu, i zauzeli odgovarajući stav. Zaštitili ste decu, a sa druge strane ste poštovali instituciju. Šta smo imali u tom istom, odnosno sličnom događaju pre šest godina? Imali smo jedno prevashodno, nadobudno, arogantno i nepravično ophođenje obdusmana, gospodina Saše Jankovića. U kom smislu arogantno, nadobudno, neprofesionalno i nepošteno? U tom smislu što je taj isti gospodin, umesto da se obrati Ministarstvu prosvete, zatraži adekvatne informacije, kao što ste vi učinili, on je presudio i bez dokaza, bez bilo kakve argumentacije, bez bilo čega što bi moglo da barem uputi na odgovarajući i koliko-toliko pravilan zaključak. Zato se sa posebnim priznanjem i poštovanjem vašeg postupanja u ponovljenom slučaju kršenja određenih pravila moramo odrediti, upravo ovako kako sam rekao. Uradili ste dobro, uradili ste pravilno.

Što se tiče ostalih delova izveštaja, gospodine Pašaliću, naravno da se mogu prihvatiti kao činjenično utemeljeni, kada su u pitanju povrede prava deteta i kada su u pitanju povrede koje se odnose na tzv. ranjive grupe, kada su u pitanju deca, kao naša najveća vrednost i prema tome, sa poštovanjem moramo uvek da se odnosimo i da tako postupamo. Mislim da ste locirali one tačke koje možemo smatrati neuralgičnim, odnosno gde su najveće opasnosti kada su u pitanju ugrožavanje prava deteta.

U tom pravcu jeste sugestija svim institucijama sistema, roditeljima, nama, narodnim poslanicima da se tome posvetimo sa posebnom pažnjom, naročito tamo gde su u pitanju deca sa posebnim potrebama.

U tom smislu i naša zakonska regulativa mora da bude daleko, daleko bolja nego dosadašnja. Ja neću reći da je dosadašnja loša, ali u svakom slučaju kvalitativni pomaci moraju da se učine i da se obezbedi još širi, još veći obim prava dece sa posebnim potrebama.

U tom pravcu i na nama kao narodnim poslanicima postoji posebna vrsta odgovornosti, ali ne možemo da snosimo sami tu odgovornost ukoliko predlagač, odnosno resorno ministarstvo ne pokrene proceduru za, najpre, donošenje ili utvrđivanje nacrta, a kasnije predloga zakona o kome mi možemo ovde da raspravljamo.

Kada je u pitanju vladavina prava, gospodine Pašaliću, želeo bih da vam skrenem pažnju da ste ukazali na određeni broj pritužbi građana koje se odnose na pravosuđe. U tom smislu želim da istaknem jednu dimenziju vašeg delovanja koja se, takođe, može okarakterisati pozitivno, a to je da ste se ogradili od uticaja na pravosuđe kao nezavisnu, samostalnu granu vlasti, sudske vlasti.

Dakle, nemate onaj način koji bi predstavljao nametanje odluka sudovima, tužilaštvima, jer bi to bio način direktnog uticaja ili pritiska na pravosuđe. Hajde da tu budemo potpuno otvoreni i iskreni. Pa, upravo je ono o čemu smo juče raspravljali dokaz da sam u pravu kad ovo ističem, jer je bivši Poverenik za zaštitu informacija i podataka o ličnostima imao ni manje, ni više nego slobodu da nalaže sudovima šta treba da rade i kako treba da rade, pa su čak rešenja davana u tom smislu - nalaže se predsedniku suda da mora nešto uraditi. Da li je to direktno zadiranje i uticaj na sudsku vlast? U tom smislu moram mog uvaženog prijatelja i kolegu gospodina Đorđa Komlenskog,da bezrezervno podržim. Naravno, nije u domenu vaše nadležnosti, ali je i te kako činjenično utemeljeno, apsolutno tačno da smo imali višestruku povredu prava na dostupnost informacijama koje su javnog karakter.

Kada su u pitanju podaci koji se vezuju za portal sudova, gde mi, ne samo oni koji se bave profesijom, nego građani u celini mogu da uvide i da se upoznaju sa podacima koji moraju imati i javni značaj, jer su i suđenja javna. Svako suđenje može biti nejavno samo ukoliko za to postoje posebne okolnosti i ukoliko takve okolnosti nameću da se isključi javnost, a u svakom slučaju javnost je prisutna.

Nama je ta javnost bila uskraćena, zabranjena, zato što nismo mogli da ostvarimo uvid u podatke od kojih zavisi jedna vrsta opreza, a s druge strane, distanciranje od nekih negativnih pojava koje se mogu desiti u budućnosti. Bilo ko, advokat, građanin, tužilac, tuženi, svejedno je, mora imati uvek mogućnost da ostvari uvid u ono što je od značaja za njegov pravni interes. Nažalost, to pravo je bilo uskraćeno.

Sve ovo sam govorio isključivo iz razloga što vas podržavamo upravo u tome što ste napravili jasnu distinkciju ili diskrepancu između nadležnosti Zaštitnika građana, s jedne strane, i onoga što rade sudovi i tužilaštava, odnosno pravosudni sistem u celini.

Naravno da je u vašoj nadležnosti da na svaku pritužbu, pa i kad su u pitanju sudovi, organi uprave i tako dalje, adekvatno odgovorite, pa čak i da u skladu sa tim pokrenete odgovarajuće postupke u smislu davanja inicijativa za takve postupke, pa čak i da podnesete odgovarajuće tužbe. Ali, u svakom slučaju, nadležnost između vas i pravosudnog sistema je ovde bila savršeno jasna.

Kada su u pitanju druge, da ih nazovemo, grupacije koje su obuhvaćene onim delom vašeg izveštaja kao uvodnim delom vašeg izveštaja, pomenuću nešto što su moje uvažene kolege već prokomentarisale. Radi se o istopolnim brakovima.

Da budemo tu potpuno otvoreni i iskreni, bez obzira na našu senzitivnost prema toj grupaciji, bez obzira na to što imamo jedan uvreženi način razmišljanja koji je generisan prevashodno tradicijom, običajima, vaspitanjem, nekakvim drugačijim sistemom vrednosti koji je prethodno bio, jer ja moram da podsetim i zbog građana Srbije, do nedavno su istopolni brakovi bili ništa drugo nego krivično delo, a to je bilo krivično delo protiv prirodnog bluda, a sada imamo jedan drugačiji sistem ustrojavanje sistema vrednosti koji, na kraju krajeva, želeli, ne želeli, moramo da prihvatimo, jer je to sistem vrednosti koji je zasnovan, s jedne strane, na demokratskim principima i načelima, s druge strane, na evropskim standardima koje prihvatamo čim vršimo harmonizaciju sa EU. Pa i u tom delu ćemo kao poslanička grupa SPS prihvatiti vaš izveštaj, bez obzira što imamo razumevanja za sve one koji ovakvom načinu pristupa. koji vi imate, pružaju odgovarajući otpor. Nadam se da i vi to sa razumevanjem prihvatate.

Na kraju, ono što je bitno kada su u pitanju štićenici centara za socijalni rad, bez obzira o kome se radi, da li su u pitanju deca, da li su u pitanju žene, žrtve nasilja, imamo mnogo slučajeva gde su i deca žrtve nasilja, gde su žene žrtve nasilja, ali u zadnje vreme i neretke slučajeve gde su muškarci žrtve nasilja, naročito starije osobe, u vašem izveštaju možemo da utvrdimo da ste dobro locirali probleme i da ste izveli odgovarajuće zaključke na osnovu kojih dajete dobre sugestije kako unaprediti kompletan sistem kada je u pitanju zaštita ovih kategorija i u tom pravcu, takođe, imate našu podršku.

Ja ne bih dužio dalje. Još jednom ću se pozvati na ono što je suštinsko, što sam želeo kao profesionalac, kao pravnik, kao advokat da istaknem da su konačno prepoznata prava osuđenih lica, da su na osnovu prepoznavanja tih prava osuđenih lica izvršena odgovarajuće analize, da su na osnovu tih analiza svi akteri dali svoj doprinos da se ta prava poštuju i zato je taj tretman osuđenih lica, kao što je to slučaj sa KPZ u Nišu, značajno poboljšan.

Da ne bi bilo diskriminacije, moram da pomenem da se trenutno i u KPZ u Kragujevcu vrše dodatni napori da se kroz ulaganja, kroz investicije poboljšaju uslovio za život osuđenih lica, da je to učinjeno u Užicu u jednom malom zatvoru, da je u Pančevu otvoren zatvor po najvećim evropskim standardima, gde je nešto što se može okvalifikovati kao ponos države Republike Srbije da jedan takav zatvor sa jednim takvim sistemom postoji uopšte na Balkanu, a evo postoji. Postoji u Pančevu, gde u ćelijama borave ne više od dva lica, gde su uslovi izuzetno dobri, gde su standardi EU propisani ispoštovani do poslednjeg detalja.

Dakle, naša država se konačno posle dužeg vremena opredelila ka nečemu što je dobro, a to dobro podrazumeva upravo u ovom segmentu, segmentu prava osuđenih lica, poštovanje svega onoga što poštuju i primenjuju sve zemlje članice EU.

Ja vam se zahvaljujem što ste me pažljivo saslušali. Nadam se da ćemo zajednički i dalje unapređivati rad svih institucija sistema države Republike Srbije kako bi se položaj svih kategorija koje su obuhvaćene ne samo vašim izveštajem, nego i vašom nadležnošću poboljšao.

Na kraju, ponoviću, u danu za glasanje podržaćemo vaš izveštaj. Hvala.