Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pašaliću, razmatranje vašeg Izveštaja o radu za 2018. godinu pada nekako u određenim godišnjicama. Uskoro će biti dve godine kako se vi nalazite na tom mestu. Naime, izabrani ste 27. jula 2017. godine i ove godine je 210 godina od prvog uvođenja ombudsmana u Švedskoj. To znači da postoji i u pravnom sistemu negde oko 100 država. Poznat kao ombdusman, a kod nas je to prihvaćeno i naš Ustav je rekao da se to zove Zaštitnik građana.
Mi smo o vama lično šta smo imali da kažemo rekli i u Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i u parlamentu kad ste bili birani. Ono sad što budemo govorili, to će se uglavnom više odnositi na instituciju Zaštitnika građana, a malo više na vas.
Inače, kad bi se mi pitali ili da smo se pitali vi tu ne bi ni bili. Ne, vi kao Zoran Pašalić, nego ne bi bilo Zaštitnika građana. Vi ste malopre, odgovarajući kolegi Zoranu Despotoviću, istakli da nešto nije u vašoj nadležnosti. Tu ste vi bili u pravu. Mi smo za to da građani Srbije najviše prava ostvare preko sistema državne vlasti i mi jesmo ovde narodni predstavnici i naš osnovni cilj jeste to, što ne kažem da nije i vaš cilj.
Mislim da je ovo EU nametnula, razne nevladine organizacije i razna regulatorna tela koja posluju i pod sumnjivim okolnostima i gde je izbor i u personalnom smislu bio vrlo štetan i po državu Srbiju i po građane Srbije. O vama ne pričam, odmah da bi znali o čemu se tu radi.
Znači, Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Zaštitnik ličnosti građana, a prisetite se samo u personalnom smislu dve prethodne ličnosti koje su imale, nažalost građana Srbije, obnovljen mandat i nisu oni bez razloga se bavili više politikom, nego onim što se naziva samostalnost ili neka regulatorna aktivnost, i to nije slučajno. Oni su projektovani kao takvi i našli se na tom mestu. Vi ste pokušali nešto drugačije. Jesu neki rekli da se malo više bavite nekim populističkim merama, izjavom kad ste rekli da je vaša plata nepristojna u odnosu na prosečnu platu od 400 evra građana Srbije, pa su onda neki iskoristili priliku da kažu da je to više populizam, nego stvarna vaša želja da pokušate da doprinesete nešto u radu građana.
U čemu je još problem instituta Zaštitnika građana? Pored najbolje želje, vas je tamo negde oko 98, računajući i službu Zaštitnika građana po sektorima, kako ste već raspodeljeni, pa u tome što vi nemate konkretnu mogućnost da rešite i jedan problem. Nemate mogućnost da donesete zaključak kao najniži pravni pojedinačni akt, rešenje. Vi, znači, sve probleme rešavate preporukama. Koga one obavezuju? Skoro nikoga.
Videli ste jednu situaciju, kada vas je kritikovao predsednik Narodne skupštine, kolege su aplaudirale, a kada vam se šef poslaničke grupe skupštinske većine izvinio, kolege su, takođe, aplaudirale. O čemu se tu radi? Vrlo jednostavno pitanje. Tako je i vaše delovanje mogućnost da konkretno građani Srbije imaju od toga neku korist.
Šta vi možete da uradite kad vam stigne određena pritužba, kada se pritužba odbaci, jer nije iskorišćeno pravo? Znači, pojedinac nije ispoštovao ono što je pravni sistem države Srbije predvideo, vi ćete to odbaciti. Mogu da budu i neosnovane pritužbe. Predmet može da se i okonča postupanjem, a postupanje je preporuka koju smo već pomenuli, a koja, takoreći, nema nikakvu snagu i može da bude odbačena, jer vi niste nadležni. Peta vaša mogućnost delovanja kaže da vi možete da se informišete, pa onda informišete pritužioca, kako vi kažete, šta on može da preduzme i meni se to donekle dopada. Znači, vi ćete stranku koja se vama obratila podučiti kako i na koji način mogu dalje da ostvare svoja prava.
Gde je vaša eventualna snaga i autoritet? Kad kažem vaša, mislim na Zaštitnika građana. On je u tom javnom radu i u mogućnosti da javno istupate. Vi na neki način imate određenu ulogu kao i narodni poslanici. Imate imunitet koji može da vam oduzme Narodna skupština ili da ga uspostavi u slučaju za ono što javno iznesete i što postupate, a napravi se procena da ste bili u pravu, onda ćete biti štićeni imunitetom.
Pošto imate tu vrstu imuniteta i postojite, vi bi onda trebali da budete spremni da svoj posao odradite, ne kažem da niste, ali ovo je jedna sugestija da odradite svoj posao na krajnje objektivan, profesionalan i najstručniji mogući način.
Vaš mandat, po Ustavu i zakonu, traje pet godina. On ne mora da traje toliko. Da lis te vi spremni da traje kraće, sa današnjim radom da se završi? Ukoliko to jeste, onda vaša uloga, bez obzira na malu pravnu snagu, može da bude ozbiljna i da bude na korist građana Srbije i suština jeste u tome. Ako niste spremni, nego mora da istekne pet godina, onda građani Srbije neće imati neku veliku korist. Lično ono što radite i kako radite mislim da bi bili u stanju tako da uradite.
Kada je u pitanju vaša uloga, pre svega zaštita interesa građana. Tamo je rečeno, i u zakonu, koga vi nemate pravo da kontrolišete. To ne znači da nemate pravo da dajete javne izjave, pa čak i kritike na račun onih koje nemate pravo da kontrolišete, a to je predsednik države, predsednik Vlade, Narodna skupština, predsednik Ustavnog suda i ostalih sudova, kao i tužilaštva, ali bi mogli da iznosite javna mišljenja vezano za to.
U ovom izveštaju ste naveli da ste dali mišljenje, vi kažete, na predlog, a ja pretpostavljam da je to bilo na nacrt, ali to sad nije ni bitno toliko, na 25 konkretnih zakonskih predloga. U izveštaju se ne vidi, a mene zanima da li je neki vaš stav bio negativan po nekom pitanju, a i ako jeste – šta se dalje desilo? Znači, da znamo ima li takvih mogućnosti.
Dalje, u Zakonu o Zaštitniku građana se kaže da vi imate mogućnost da predlažete zakone koji se tiču rada Zaštitnika građana, a da za druge pokrećete inicijativu. Da li je to nešto u planu? Ima dosta problema i u vašem radu i da bi mogli da budete efikasniji, a da građani Srbije imaju najviše koristi, onda bi Zakon o Zaštitniku građana morao da se menja.
Malo ste kasnili u donošenju ovog izveštaja. To nije sad suštinski toliko bitno, jer ovde piše, doduše, vi ste napisali da je izveštaj urađen 15. marta, ali je u skupštinskoj službi primljen 19, a u Zakonu o Zaštitniku građana stoji da ste dužni najdalje podneti izveštaj do 15. marta tekuće godine za prethodnu godinu. Bio je petak, kad ste vi završili, 15. Možda je to tehničke prirode, i to nije toliko bitno, ali moglo bi da bude bitno ovo Zaštitnik građana.
Ovde piše Zaštitnik građana, a ne piše građanki. To nije uopšte sporno sa aspekta SRS, ali mnogi se zalažu za tu rodnu ravnopravnost u ovom smislu. Čudi me da vam niko nije ukazao na taj propust. Mi ne ukazujemo. Za nas je ovo prihvatljivo. Za nas je narodni poslanik poslanik, nije poslanica, predsednik Skupštine je predsednik Skupštine, nije predsednica itd. Znači, to je sasvim u redu.
Ima jedna stvar. Vi se zalažete ovde i za tu rodnu ravnopravnost, ali u vašoj službi ste je poprilično narušili. Vidite, sad ja moram da intervenišem i da vam ukažem na to.
Od 98 zaposlenih 74 su žene. Možda je to lepo, možda vama prija, ali 24 muškarca to je ispod 1/3. Sad su neke intencije da bar manje zastupljenog pola, mi obično mislimo da su to žene, evo vi ste najbolji dokaz u praksi da su manje zastupljen pol muškarci. U nekom narednom periodu probajte ovo da ispravite.
Nisam vam to uzeo za zlo. Naravno, i ja bih više voleo u takvoj službi, nego tamo negde gde je situacija obrnuta. Ovo malo kroz sve ovo i da se našalimo, naravno, moja želja je u pozitivnom smislu da vas i vaše saradnike isprovociram da u narednom periodu što više uradite za građane Srbije.
Ovo vaše putovanje kroz Srbiju, da saslušate građane, njihove probleme i za neke donesete, nažalost, samo preporuke. Eto, ja vas pozivam da u Mačvanski okrug niste bili tamo, ali ne u mesta koja imaju status grada, nego u ona koja su baš opštinska mesta, neću da delegiram nijednu opštinu, a mogao bih i Ljuboviju i Krupanj i Bogatić i Vladimirce, Koceljevu, sasvim svejedno. Eto, neka to bude po vašem izboru, pa da oni vide da je predstavnik jedne institucije došao i u njihovo mesto da čuje njihove probleme.
Vi ste ovde konkretno naveli koliko je bilo pritužbi u kojim oblastima. Nekoliko stvari čovek da ne poveruje. Postojanje dečijih i ranih brakova, to se već o tome govori. Mislim da će i Krivični zakonik na određen način, pa čak i Porodični zakon da to tretira u nekom narednom periodu. U 2018. godini veliki broj poslodavaca, vama se nisu svi obratili, ali veliki broj poslodavaca je uskraćivao pravo, ovo je najblaže rečeno, uskraćivao pravo porodiljama, trudnicama i drugim osobama koje su imale zdravstvene probleme.
Onda ovi vaši konkretni podaci koje ste vi naveli ovamo, nekih ću se i dotaći, ukoliko ne bude posebna analiza zajedničkih službi, mi od ovog izveštaja nećemo imati neke velike koristi. Ako se bude znalo da je najviše pritužbi koje ste vi dobili pojedinačno posmatrano po sektorima, bilo iz lokalne samouprave, onda i ministar zadužen za lokalnu samoupravu mora na neki način da prepozna probleme, pa za određena činjenja i represivne mere preduzme, a za određena činjenja preventivne, da pomogne.
Ako mi stalno želimo da nam vlast na lokalnom nivou bude onakva kakva je na republičkom nivou, ne sagledavajući potencijal i kapacitet tih lokalnih funkcionera, onda ćemo vrlo brzo biti u problemu. To neće biti samo problem lokalne sredine, on jeste za njih primaran i bolan, to će postati problem i državne zajednice, jer će iz takvih mesta ljudi poželeti da odu. Da li je Beograd spreman, to je jedno pitanje na koje bi vi takođe trebali da poradite zajedno sa vašim saradnicima, da primi sve te nezadovoljne, a posledica je ljudski faktor. Nedovoljno razvijena područja sama po sebi nisu prihvatljiva ni za strane investitore, a bogami ni za one koji su rođeni i žive u tim mestima, nego gledaju što pre da ih napuste.
Broj pritužbi koje ste vi imali u 2018. godini, ja pretpostavljam da je to ono što ste vi dobili u pisanoj formi, 3.338, telefonskih poziva 3.500, primljenih građana na razgovor, to je verovatno onaj karavan i ono što dolazi kod vas, kad kažem karavan kad vi putujete po Srbiji, ukupno 9.120. Kad se to podeli sa brojem zaposlenih u vašem, odnosno kod Zaštitnika građana, to je 93, da li slušanja, da li konkretno rešavana problema i slično.
Ali, ovamo kad ste u Izveštaju dali broj predmeta za 2018. godinu, po raznim sferama iz kojih dolaze problemi i sve ono što je do broja 50, možda i manje, trebala bi da bude crvena lampica, ne samo za Zaštitnika građana, nego za zvanične organe, one sa kojima vi sarađujete, da se preduzimaju neke određene mere. Džaba nama sad i ministar bez portfelja zadužen za populacionu politiku kada ti rezultati nisu ni blizu onog koji svi žele. Ne vredi, propustili smo ranije vreme, zato bi ovo možda mogao da bude dobar pokazatelj u kojim oblastima treba delovati, da ne kažem jače, jer to je i slogan stranke koja je uostalom predložila vas, što ne znači da vas dovodim u vezu sa članstvom u toj stranci, ali ovde bi zaista trebalo, pre svega ovo što ima 160, 150 obraćanja, da intervenišete, da probate da pronađete neka rešenja za tako nešto.
Čini mi se, kada je bio menjan Zakon o lokalnoj samoupravi, kada je ostavljena mogućnost lokalnim samoupravama, dakle mogućnost ne i obaveza, vi ste ustavna kategorija i tu sada nije moglo da se kaže – nećemo Zaštitnika građana, ali ovamo se ostavlja mogućnost lokalnim samoupravama u uvođenju Zaštitnika građana, ali se kaže – ombudsman. Zbog čega vi niste insistirali da imamo istovetan naziv? To je trebalo da ne bi izazivalo sad zabunu kod građana. To suštinski nije mnogo bitno, ali je trebalo da bude, ako je ovde Zaštitnik građana, kad kažem ovde mislim na državnom nivou, tako je trebalo i na nivou lokalnih samouprava, na tome ste trebali da insistirate vi da to tako bude.
Srpska radikalna stranka je podnela nekoliko inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti određenih pravnih akata. U vašem izveštaju nisam video da ste vi i jednom to uradili, a mogli ste i za mene neće biti valjano objašnjenje ukoliko budete rekli da to nije u vašoj nadležnosti, jer ti opšti pravni akti proizvode konkretne posledice za građane Srbije, a još jednom da se podsetimo, vaš osnovni cilj jeste zaštita građana Srbije pre svega i kontrola drugih javnih funkcija.
Ima jedna stvar gde ste vi pokrenuli inicijativu, meni poznata, možda ih je i više. Ovo je dobra prilika da vi kažete da li je neko nešto preduzeo vezano za to. Vama se Udruženje korisnika stanova u privatnoj svojini, obratilo možda 2018. godine. Vi ste uradili jednu inicijativu i pretpostavljam uputili Ministarstvu za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. To ste uradili 14. februara 2019. godine, broj vaše inicijative 4575, da li tu ima nekog odgovora, da li tu ima nekog pomaka, ja mislim da ni vi nemate pravi podatak, nema ni to udruženje. Možda ste preko Infostana uspeli približno da dođete do tih korisnika, nekad ih je možda i pre devedesetih godina bilo oko deset hiljada, sada se procenjuje da je oko četiri hiljade korisnika najviše u Beogradu, ima nešto u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Kraljevu i Kruševcu.
To se radi, drage kolege, o licima koja ni po jednom zakonu do sada nisu mogla da steknu stanarsko pravo i da dođu u situaciju da mogu da otkupe te stanove. Najveći broj korisnika tih stanova, negde ih i nazivaju povlašćeni stanari, to nikakve veze nema sa tim terminom. Najveći broj je onih, od predratnih bogataša, zelenaša, sad da ne pravimo nikakvu kvalifikaciju, oduzeti ti stanovi, pa su dati na korišćenje, a nešto i usled bombardovanja, paljevina u samom Beogradu, neka lica su dobila te stanove. Broj se smanjivao, jer neki nisu imali potomke, nisu imali naslednike i zato ja kažem da je to možda sad negde i oko četiri hiljade. Oni su uživali kakvu-takvu privilegiju sve do 1. januara 2019. godine kada Zakonom o stanovanju i održavanju stambenih zgrada iz 2016. godine nije rečeno da će od 1. januara 2019. godine zakupnina biti dovedena u procenjenu vrednost, puta korektivni faktor 00245, pa otprilike u praksi to izgleda, oni što su do sada plaćali zakupninu 15 hiljada, u nekom narednom periodu bi to trebalo da bude oko 40 hiljada.
Da li ste vi osim ove inicijative koju ste uputili Ministarstvu za građevinarstvo, dalje se raspitivali, imate neku informaciju dokle se stiglo, šta se planira dalje uraditi? Pošto nije mali broj korisnika ovakvih stanova, negde oko 12, možda čak i 15 članova Zakona o stanovanju je posvećeno ovoj kategoriji i načinu kako će se to rešiti u nekom narednom periodu, pa bi ovo trebalo i uraditi ovde, jer i država se obavezala da će probleme tih korisnika tih stanova rešiti do 2021. godine, i to tako što će 50% za rešavanje tih stambenih problema obezbediti iz budžeta Republike Srbije, a 50% iz budžeta jedinica lokalne samouprave. Sreća da se tu radi o velikim gradovima ili relativno velikim gradovima, pa će možda taj problem i biti rešen na taj način. Zamislite da je to u Medveđi, u Crnoj Travi, u nekim drugim mestima, da ih ne nabrajam, da imamo takve korisnike stanova, mislim da njihov problem ne bi mogao biti nikad rešen, zato što lokalne samouprave ne bi mogle da izdvoje ta sredstva.
Zašto smo mi generalno, ovim ću završiti, protiv ovih regulatornih tela? Zbog toga što mi želimo da razvijamo sistem i da svako za svoju odgovornost, odnosno za svoje činjenje ili nečinjenje snosi odgovornost, sve dok u našem pravosudnom sistemu sudija ne bude odgovoran za svesno i namerno, svesno i namerno, ponavljam, ima i takvih presuda, odgovarao, a ne da naknadu štete po presudi za čiju odgovornost je isključivo kriv sudija trpi država. Onda će on tako da radi i tako da se ponaša.
Dakle, mi želimo da Ustavom predviđene institute i institucije, državne organe razvijamo i da ih maksimalno učinimo odgovornim, kako bi građani znali i kome se obraćaju i mogli na efikasan i vrlo jednostavan i najjeftiniji način da budu obeštećeni. Građani Srbije zaslužuju mnogo više pomoći i zaštite nego što su ih do sada imali, uključujući i Zaštitnika građana čiji bi ovaj izveštaj mogao da se oceni kao detaljan i sveobuhvatan. Više o tome ne bih. Hvala.
