Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Samo zatražite reč, gospodine Pašaliću.
Izvolite.

Zoran Pašalić

| Zaštitnik građana
Saradnja Zaštitnika građana sa lokalnom samoupravom, odvija se kroz ove kontakte koji se obavljaju pri našim odlascima ili posetama u mesta po Srbiji.
Ono što smo mi sve vreme inicirali sa lokalnom samoupravom, a to znači i sa opštinskim vlastima i sa centrima za socijalni rad, je u pravcu ovoga što ste vi izneli kao jedan od problema i koje mi smatramo da je gorući problem i gde se Zaštitnik građana više puta obraćao javno, a to je nasilje nad ženama i to je ono što je zaista rezultat toga, a to je veliki broj žena koje su ubijene u poslednjem periodu.
Ono što mi insistiramo i što ćemo uvek insistirati, a to je da se spreči na taj način što će se u lakšim oblicima nasilja proces, sudski proces pospešiti materijalnim dokazima, koji će uspostaviti uzročno-posledičnu vezu, između nasilja i posledice, a to su, onoliko koliko možemo u okviru svojih ovlašćenja da utičemo, a to je da se na lokalu uspostavi tešnja saradnja između institucija koje se bave ovom problematikom, a to su, ima ih četiri u Srbiji, ali imaju svoja odeljenja i u drugim gradovima, a to su instituti za sudsku medicinu koji nesporno mogu utvrditi među između radnje i posledice. Tako da, u sudskom postupku ti materijalni dokazi bi bili mnogo čvršće i jače obezbeđeni, neupitno.
Ono što smo mi molili, i molimo i sada u konkretnim razgovorima u Beogradu, a to je da ta saradnja bi implicirala: prvo – obuku svih onih koji se za žrtvama nasilja susreću da bolje razumeju i radnju i posledicu i okolnosti pod kojima se to dešava; zatim - obuku svih onih koji bi mogli indirektno da imaju sa tim veze; i na kraju – zaštitu osoba žrtava nasilja kroz te vrlo stručne sudsko – medicinske preglede. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Pravo na repliku, koleginica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Samo kratko.

Gospodine Pašaliću, ja vam se zahvaljujem na odgovoru. Jedino što mi ostaje jeste da vas pozovem da dođete u Niš i da kroz direktan kontakt i sa lokalnom samoupravom i sa građanima pokušate da rešite neke probleme, jer problemi koji se rešavaju u lokalnim zajednicama moraju se rešavati u tim lokalnim zajednicama u kojima problemi zapravo i nastaju.

Dobro je to što ste rekli za umrežavanje institucija. Praktično, predstavnici svih institucija moraju biti umreženi kako bi jedan problem mogli da posmatraju na sveobuhvatan način.

Što se tiče obuka, takođe se slažem. Evo, kažem vam da u jedinici lokalne samouprave, tačnije u gradu Nišu možete imati dobrog partnera za sprovođenje obuka i za edukacije svih zaposlenih koji će se vrlo rado odazvati.

Zahvaljujem se.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Zaštitniče građana, gospodine Pašaliću, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalazi Izveštaj o radu Zaštitnika građana za 2018. godinu.

Najpre moram da istaknem da je pitanje ljudskih prava i sloboda zajemčeno Ustavom Republike Srbije kao najvišim pravnim aktom, kao i drugim zakonskim propisima koji proizilaze iz Ustava, ali naravno i svim međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala i koji su postali sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije.

Najpre moram da istaknem da je vaš Izveštaj koji ste podneli za 2018. godinu sveobuhvatan, da je detaljan, da opisuje stanje u svakoj pojedinačnoj oblasti koju ste vi analizirali, da opisuje poteškoće sa kojima se građani suočavaju i da sadrži preporuke i predloge za otklanjanje poteškoća, koje ste u razgovoru sa građanima ili prilikom dostavljanja njihovih pritužbi sagledali kao realno opravdane.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da ste vi, gospodine Pašaliću, zatekli jedan urušen sistem Zaštitnika građana, jer Zaštitnik građana Saša Janković, koji je bio punih 10 godina zaštitnik građana Srbije, nije bio njihov zaštitnik, već promoter svoje sopstvene politike i to protivustavno i protivzakonito.

Sa mesta Zaštitnika građana formirao je stranku i na kraju se kandidovao za predsednika Republike.

U toj svojoj političkoj fantaziji, naravno da je došlo do propadanja njegove politike, a one koje je on ostavio na čelu te svoje politike posle njega, svakako da su ljudi o kojima najbolje zna moj kolega, gospodin Marko Atlagić, a ja bih samo rekla da su to ljudi koji često nemaju kontakt sa sopstvenim mozgom.

Naime, šta hoću da kažem? Saša Janković, nekadašnji Zaštitnik građana, nije se brinuo o zaštiti prava građana i to zaštiti prava onih najugroženijih i najranjivijih, što je u skladu sa zakonom prioritet rada Zaštitnika građana, jer da se brinuo o zaštiti prava najugroženijih i najranjivijih, siromašnih građana Beograda, ne bi dopustio da se u vreme vlasti Dragana Đilasa ostavi dug od 120 miliona na ime neisplaćenih jednokratnih novčanih pomoći za najsiromašnije građane Beograda.

Takođe, ne bi dozvolio da Dragan Đilas, za vreme vršenja vlasti u Beogradu ostavi dug trudnicama i porodiljama koji ponovo treba da budu predmet zaštite Zaštitnika građana od 388 miliona dinara.

Takođe, taj Zaštitnik građana je morao hitno da reaguje na pljačku Pajtića i otimanje 150 miliona od dece ometene u razvoju kroz, tobože izgradnju dvorca Heterlend, dvorac nikad nije izgrađen, pare su otišle, ko zna kuda, najverovatnije u privatne džepove, a mesto oko Heterlenda ostalo je zaraslo u korovu, jedna obična ruševina.

Takođe, gospodin Saša Janković i te kako je trebalo da reaguje kada je Dragan Đilas za potrebe „Velikog brata“ i za sticanje sopstvenog profita izgradio objekat, a u ugovoru je doslovce naznačeno da je objekat od opšteg interesa i da je namenjen za dnevni boravak dece.

Toliko o prethodnom Zaštitniku građana čija se politička partija danas koprca u blatu sopstvenog zla i mržnje prema svemu onome što je napredno u Republici Srbiji.

Što se tiče vašeg izveštaja, ja ću se osvrnuti na nekoliko aspekata, sem vidljivosti koju ste postigli, a tu vidljivost postigli ste upravo kroz ove dane otvorenih vrata u Gradu Beogradu, ali, ono što želim da pohvalim to je vaš odlazak u unutrašnjost i razgovor sa građanima koji imaju problema u rešavanju postupaka pred organima javne vlasti.

Za SNS, našeg predsednika Aleksandra Vučića, najvažnije je da javna uprava bude efikasan servis građana Republike Srbije. U tom smislu vaš odlazak u unutrašnjost i razgovor sa građanima, oči u oči, upravo onako kako svakodnevno radi i naš predsednik Aleksandar Vučić, smatram od neprocenjive važnosti za vaš dalji rad.

Takođe, pohvaljujem i novu sistematizaciju i unutrašnju organizaciju radnih mesta, posebno formiranje ovog odeljenja za hitno postupanje. Zašto želim da pohvalim otvaranje tog odeljenja? Zato što je to odeljenje upravo otvoreno sa ciljem da se hitno, blagovremeno, bez odlaganja, po principu odmah i sad, reaguje na sve one pritužbe koje se tiču zaštite dece, zaštite osoba sa invaliditetom, zaštite starih, jer to su lica koja su prepoznata kao posebno ranjive grupe.

Pohvaljujem odeljenje i proširenje kapaciteta odeljenja za Nacionalni mehanizam prevencije torture. Moram da kažem da sam kao član skupštinske Komisije za vršenje nadzora nad radom zavoda u kojima se izdržavaju zatvorske kazne, bila u obilasku zatvora u Nišu, i zbilja, sa kolegama narodnim poslanicima, se uverila da su uslovi života i rada zatvorenika, ali i uslovi osoblja koje radi i te kako unapređeni i to sa aspekta stanovanja, sa aspekta ishrane, sa aspekta zdravstvene zaštite, sa aspekta psiho-socijalne podrške, sa aspekta radnog angažovanja, kako u krugu samog zatvora, tako i oni zatvorenici koji izdržavaju kaznu tzv. poluotvorenom odeljenju, mogu da se radno angažuju određen broj sati van zatvora.

Takođe, zahvaljujući merama finansijske konsolidacije i merama koje je preduzeo još dok je bio premijer Aleksandar Vučić, izgrađen je potpuno nova zatvor u Pančevu i to prema poslednjim svetskim standardima, što se tiče i pristupačnosti, i života osuđenika, ali i rada zaposlenih.

Moram da istaknem da ste negde prepoznali i pohvalili sticanje novih znanja, veština, stalno edukaciju zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, što je i te kako važno, jer patologija, i uopšte zatvorenici. Suština, znači menja se iz godine u godinu i svakako je neophodno da oni koji se bave radom zatvorenicima imaju i dodatna znanja i veštine, a sve ponovo u interesu zatvorenika gde će biti omogućena potpuna resocijalizacija , sa tog aspekta je značajno.

Takođe, želim da pohvalim i neke vaše predloge koje ste uputili nekim ministarstvima, a pre svega mislim na Ministarstvo rada. Ministarstvo rada je te predloge uvažilo, Vlada je predložila Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, posebno iz razloga što su mnogi građani imali poteškoće kod onih privremenih rešenja koji su donošeni u beskonačnost.

Sada je to zakonom drugačije precizirano. Moram da istaknem da je Narodna skupština, opet ste i vi tu imali učešća, odnosno konsultovana od Ministarstva rada, usvojila izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se tiče obračuna onih godina staža osiguranja, a to su one godine koje ljudi nisu mogli da pronađu, koji su na primer nekada radili na KiM, pa nisu mogle te godine staža da budu povezane, itd.

Sve u svemu, na dobrom ste putu. Želim vam uspešan rad, da imate što manje pritužbi na rad organa javne vlasti i državne uprave, a da državna uprava u pristupu sa građanima ima adekvatan, brz i efikasan pristup, jer, na kraju krajeva, javna uprava i postoji radi građana. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima koleginica, gospođa Maja Gojković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem što sam dobila priliku da nešto kažem o opštoj oceni, poštovanja prava građana u 2018. godini, kako je to prikazano u Izveštaju Zaštitniku građana.

Prvo da vam kažem da već dugo nema prenosa ovog dela sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem svim poslanicima koji učestvuju u radu, bez obzira na ovu činjenicu, pokazujemo da nismo mi ovde zbog toga da bi televizija emitovala naše diskusije, nego smo suštinski zainteresovani da raspravljamo o ovako važnom dokumentu kao što je vaš Izveštaj za prošlu godinu.

Kratko samo opažanja na dve teme. Jedna je svakako deo od nekoliko rečenica kojoj je posvećena rodna ravnopravnost u našoj državi.

Ubeđena sam, možda ćete me demantovati, možda ima negde u ovom sveukupnom izveštaju malo opsežniji deo stanja rodne ravnopravnosti u Srbiji, s osvrtom na to da ste pisali o 2018. godini, mislim da smo zaslužili da nam se posveti malo više pažnje.

Primetila sam par opaski za koje mi nije jasno kako su se našle ovde. Kažete da je objavljen poseban izveštaj zastupljenosti žena na mestima odlučivanja, pozicija, aktivnosti i tako dalje, lokalnih mehanizama. Mogu da se složim sa vama da nas nema dovoljno, mislim na žene koje se bave politikom, s obzirom na naš kvalitet, na odgovarajućim mestima na lokalnim nivoima. Mislim da samo nekoliko žena predstavlja lokalne samouprave na mestu gradonačelnica ili predsednica opštine, ali ne možemo da kažemo da je uzroke ovakvog stanja Zaštitnik prepoznao zato što nemamo sveobuhvatni Zakon o rodnoj ravnopravnosti. To, jednostavno, nije istina, jer Republika Srbija ima Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je na snazi i koji, takođe, organi naše države sprovode u svim oblastima onako kako je definisano zakonskom normom.

Onda nastavljate - ali da ima manjkavosti postojećeg Zakona o ravnopravnosti polova. To ste ušli u neko nesaglasje u toj rečenici - da li imamo ili nemamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti? Pa, onda treći put ponavljate da je neophodno usvojiti Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a zabrinutost zbog toga što ga nismo doneli, izrazio je Komitet UN za ljudska prava.

Dakle, nešto apsolutno nejasno običnom građaninu ove države u nekoliko rečenica. Da li imamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti? Po njemu postupamo, kao i po svim zakonima, dok se ne donese nešto novo ili izmene i dopune zakona. Ne može da se napiše da mi nemamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Ako mi tako komuniciramo sa različitim komitetima i različitim međunarodnim organizacijama, tako lakonski, pa naravno da će oni napisati da su vrlo zabrinuti zbog činjenice da mi nemamo zakonske propise koji regulišu ovu materiju.

Žene u ovoj državi su ravnopravne, zakon se poštuje. Koliko ja znam, nadležno Ministarstvo za rad, boračka, socijalna pitanja i zapošljavanje je završilo javnu raspravu o Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, novog, inoviranog u odnosu na stare, sa nekim novim, modernijim rešenjima, kojima ćemo napraviti korak napred ne samo u pogledu stepena zastupljenosti manje zastupljenog pola na odgovarajućim pozicijama, i to ne samo u politici, nego i na nekim drugim mestima, i sada se čeka, pošto mi moramo da usaglašavamo naše predloge zakona sa EU i sa njihovom zakonodavstvom. Koliko sam razumela nadležnog ministra, čekamo njihovo odgovor da pristupimo Vlada usvajanju Predloga zakona, a Narodna skupština Republike Srbije možda i kroz javno slušanje takvog teksta koji pretpostavljam da ćemo na jesen dobiti, da raspravljamo i na javnom slušanju ovde i poslanici i civilni sektor i svi oni zainteresovani. I Unija poslodavaca je bila zainteresovana i učestvovala u donošenju Nacrta zakona i mnogi drugi.

Nije to tako lakonsko shvaćena stvar, da prepisujemo rešenja iz nekih drugih država i da onda, zato što je popularno, to stalno ponavljati, da mi kažemo – evo, nemamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Komitet UN za ljudska prava je vrlo zabrinut. Ovo je neistinita činjenica. Neistinita je činjenica zato što parlament ne može sa tim da se složi ako smo mi pre izvesnog vremena ovde glasali ne u ovom sazivu. Mi smo ozbiljna država, ne možeš da kažeš sve važi samo od trenutka kada smo mi ovde počeli da predstavljamo vladajuću većinu, nego mi imamo zakon.

Nemojte, molim vas, neke paušalne ocene da čitamo. Mi imamo zakon i ovo je apsolutno netačna činjenica. Kažem vam kakva je sada pravna situacija - postoji Nacrt zakona, završena javna rasprava u svim glavnim gradovima. Javna rasprava je počela ovde u parlamentu Republike Srbije. Ubeđena sam da ćemo imati jedan još bolji, moderniji zakon, nego što imamo sada.

Društvo mora da bude spremno na to. Moraju da budu spremni ne samo građani Beograda, Novog Sada i Niša, nego svaka lokalna zajednica, svaka firma, svaki upravni, nadzorni odbor i država na sprovođenje tog zakona.

To uopšte nije tako lak posao kako mi to zamišljamo. Mnoge države nemaju takve krupne korake u ovoj oblasti kakve mi planiramo da donesemo.

Molim vas da sledeći put se ovde ne pišu paušalne napomene i molim vas malo sadržajnije da uđete u pitanje rodne ravnopravnosti kada je u pitanju bavljenje, govoriću samo o ženama, iako rodna ravnopravnost ne znači samo biti žena, može da bude i u drugom smeru pitanje ugrožavanja rodne ravnopravnosti, kada je u pitanju politika i kada je u pitanju bavljenje novinarstvom. Smatram da tu nije dovoljno iskazano šta se zaista u našoj državi dešavalo u toku 2018. godine i ko je taj ko je zaista ugrožavao žene koje se bave politikom i one koje se bave novinarskim poslom.

Ovde u ovom delu sloboda izražavanja, mogu na to da se nadovežem u svojoj diskusiji. Opet nešto okvirno, kao da su više prevladali izveštaji različitih novinarskih organizacija, nego ono što ste vi zaista uočili.

Ubeđena sam da ste se suočili sa tim da su fizički bile ugrožavane novinarke od strane čak i poslanika ovog parlamenta. U pitanju je Boško Obradović i njegovi poslanici i članovi stranke Dveri, gde su fizički napali novinarku Pinka, gospođu Gordanu Uzelac, gde su fizički napali i novinarku Pinka Maru Dragović, gde su možda ne fizički napali, razuveriće me kolege, ali su omalovažavali, maltretirali, vršili linč nad njom, a neki put je to još drastičniji napad koji jedna žena koja se bavi odgovornim poslom može da doživi, to govorim iz svog iskustva, novinarku Studija B, gospođu Barbaru Životić.

Ne zalazeći u njeno iskustvo ili neiskustvo kao novinara, svi smo mi bili mladi, svi smo mi počinjali naš posao i niko od nas nije genijalan bio da bi odmah bio na nivou jedne Orijane Falači ili Mire Adanje Polak, ali ova mlada žena novinarka je doživela, ja nju nikada u životu nisam srela, ja uopšte do tog slučaja nisam znala da postoji gospođa Životić, ali sam se strašno osetila pogođenom zbog linča medijskog koji je ona doživela od pojedinih svojih kolega koji misle da su jedino u pravu, jedino se računa njihov način razmišljanja, što su linč doživele i od političara u ovoj državi, koji za sebe žele da kažu da predstavljaju nekakvu građansku Srbiju, što ne predstavlja, jer ne postoje podele u ovoj državi uopšte kakve bi oni želeli da postoje.

Doživeli su linč i od poslanika grupe Dveri, od Sergeja Trifunovića, on je predsednik Pokreta slobodnih građana, koji ugrožava slobodu jedne od građanki ove države. Znači, ovo zaista nije zabeleženo.

Sada ću malo verovatno one koji vole da prave kupus od mojih govora, pa objave u svojim medijskim izveštavanjima, ovako iseku pa nalepe mi rečenice, možda i da iznenadim, da, staću u odbranu Minje Miletić, novinarke televizije N1. Ne znam da li je neko pre neki dan sa pažnjom slušao i gledao intervju opet Sergeja Trifunovića? Sad mu ja pravim reklamu, ali nije to problem. Volela bih sa njim da mogu jednog dana direktno nešto da polemišem na razne teme, koji se stvarno u tom intervjuu, bez obzira što ne delim isti način razmišljanja, niti politički diskurs sa gospođom Miletić, ali on se ponižavajući uvredljivo ponašao prema njoj kao novinarki. Njegovi odgovori, njegova pitanja, njegova komunikacija sa njom je bila ispod nivoa jednog političara koji zagovora građanske vrednosti u ovoj državi i koji zagovara rodnu ravnopravnost. Da ne kažem kakav odnos je gospodin Trifunović pokazao i prema ženama koje se bave politikom i zauzimaju važne pozicije.

Vi ovde kažete - nemamo zakon. Pa, zamislite kako bi Sergej Trifunović reagovao kada bi morao da sprovodi zakonsku odredbu da 40% žena mora biti na njegovoj listi i da 40% žena onda mora, eto, ne daj Bože, ali ako se neko odluči da jednog dana Sergej Trifunović vodi ovu državu, da 40% žena obavlja važne funkcije u državi, u novinarstvu, u kulturi. On bi čovek dobio nervni slom. On ne bi znao koliko još uvreda da uputi na račun žena koje se već bave politikom i sveukupno da spreči donošenje takvog zakona.

Niste se osvrnuli na to. Nisam čula ni da ste branili žene koje se bave politikom, da ste reagovali kada smo ovde bili i fizički napadnuti, mislim lično i na mene i kada sam bila vređana, omalovažavana, ne samo od strane poslanika, od strane vanparlamentarnih stranaka, kao što je ova koju predvodi Sergej Trifunović, nego poseban osvrt i morali bi da obratite pažnju na medije šta mediji pišu o ženama koje se bave politikom. U najboljem slučaju opisuju kako izgledamo i kako se oblačimo, što je krajnje ponižavajuće, zaista. Jedva čekam da vidim članke o tome šta oblači Đorđe Vukadinović, na primer, i kod kog frizera ide i da li se frizira u Beogradu ili u Novom Sadu i da li je on odgovarajućeg zdravstvenog stanja. Ako ne odgovorite na to bezvezno, privatno, lično pitanje, jeste li vi dobro ili niste dobro, onda da vam neko napakuje u sledećem broju aferu da je Đorđe Vukadinović u drugom stanju, na primer.

E, to je način komunikacije medija danas sa ženama. Pa, najbolji je ovaj način da objasnim kako se mediji, određeni, ne svi, visoko poštovanje novinarskoj struci, obračunavaju sa nama koje se bavimo politikom i imamo šta da kažemo. Možda nemamo lepu glavu ili lepu frizuru, ali imamo odličan mozak i to izgleda nervira određene političare, kao što su Sergej Trifunović, Đilas, Vuk Jeremić i ta mala ekipa iz kraja, i nervira određene novinare. Kad se ne slažete sa njima, onda neće sa vama da polemišu da li ste vi u pravu, da li ste pametni, da li ste sposobni da obavljate određenu funkciju, važnu. Onda idu po principu da vas omalovaže, da zadiru u vaš privatan život, da izmišljaju priče, da vam izmišljaju partnere, ljubavnike, da li ste zdravi, nezdravi, trudni, ne trudni.

To je nivo o kome u stvari mi treba otvoreno da pričamo ovde u parlamentu. Marijan Rističević, njega su više puta pokušavali medijski da unište. Samo mu prave još veću reklamu. To nije problem. Ali, nikada nisu o Marijanu Rističeviću pričali da li mu neka saradnica jeste devojka, nije devojka, partnerka, nije partnerka. To se u slučaju političara na najvišem nivou radi kad su u pitanju žene. To se radi redovno. To se radi redovno, a mi tražimo nekakve zakone. U redu je, zakoni, i donećemo i novi posle toga ćemo doneti još moderniji. Moramo i uz pomoć vas da menjamo svest. Menjamo svest. Ne znaš sa mnom da razgovaraš kao sa političarem, pa nemoj onda da izmišljaš stvari iz mog privatnog života. Ja ih nikada neću demantovati, bez obzira kakve sam sve budalaštine, uvrede i gluposti čitala o sebi, ispod nivoa mi je da demantujem bilo kakvu izmišljotinu, jer upadam onda u način komunikacije sa njima.

Što se tiče slobode izražavanja, očekivala sam da reagujete. To sam juče spomenula i kada smo raspravljali o prethodnom izveštaju, o slučaju novinara Nebojše Krstića. Ne znam kako bih rekla, nije on sad više novinar, medijski je veoma prisutan. Bio je nekada savetnik predsednika države gospodina Borisa Tadića. Koliko sam ja upoznata, on je i dalje član DS, nije ga Đilas još izbacio. Verovatno planira da ga izbaci.

Ali, to ništa nije moj problem. Ne moram ja da branim i da zastupam ovde stavove samo ljudi sa kojima se slažem. Ako govorim uopšteno o zaštiti građana, dužnost mi je da se izdignem iz toga. Zašto da ne kažem da je Minja Miletić, po meni, ponižavana u tom intervjuu, s jedne onako mačo strane, muške strane? Da vam neko govori – imaš to da pročitaš. Kom muškarcu novinaru bi sagovornik Sergej Trifunović rekao – imaš to negde da pročitaš, kad vas nešto pita, ili da govorite o njenom privatnom životu? To se dešavalo u intervjuu, niko nije reagovao, verujte mi, niko nije reagovao.

Da se tako ponašao neko iz SNS prema novinarkama, mi bi visili. Što kaže narod – visio bi Pedro. E, to je to. Mi bi visili ovde, verujte mi, to bi bila takva hajka na nas, na muški deo naših kolega poslanika i političara. Ovako je sve prošlo kao to je u redu zato što je to Sergej Trifunović. Ma, ništa nije u redu. Ništa nije u redu. Ako ugrožavamo žene, onda ih ugrožavamo sveobuhvatno, a ne da li je sagovornik nekome simpatičan ili nije.

Da se vratim na Nebojšu Krstića. Danas su me obavestili u kabinetu da mu je čak peti nalog ukinut na tim društvenim mrežama, na tviteru. Neki put pratim, neki put ne pratim šta on napiše, ali koliko ja znam gospodina Krstića, a poznajem ga od neke svoje desete, jedanaeste godine, privatno. Znam ga i kroz politiku. Ranije nije bilo tabu da se druže i poznaju ljudi koji se politički ne slažu. To je sad neka nova moda nastala iz onih redova. Ali, znam ga privatno. Nikada nisam čula da je on neki osioni, prost čovek, da je on širio nekakvu mržnju preko društvenih mreža, da je nekog ugrožavao svojom slobodom izražavanja na tim društvenim mrežama. Verovatno je i suština da izneseš svoju neku misao, svoj nekakav stav.

Kako je to moguće da mu određena grupa ljudi koje on nervira i iritira svojim stavovima već peti put ukida nalog sa svojim neistinama? Ja ne znam šta oni i kome pišu, kako im to uspeva, ali postoji jedna novinarka koja je vrlo glasna i koja se hvali time da je uspela da zaustavi slobodu govora Nebojše Krstića na tviter zajednici. Uspela je peti put da mu skine nalog. Zar to nije ugrožavanje slobode izražavanja? Znate o kome govorim, Nebojša Krstić, analitičar, aktivan u medijima, nekadašnji savetnik predsednika države Borisa Tadića, poznati muzičar. Nekada je on bio vrlo poželjan.

Kako je on počeo da kritikuje određene političke poteze pripadnika opozicije, pa i nekog tog nevladinog sektora, tako je čovek prosto izbačen iz medija. Možemo da se složimo da su ovi društveni mediji, mreže postali veoma uticajni i deo sveukupne medijske slike. Danas najpoznatiji političari sveta svoje stavove upravo preko društvenih i savremenih metoda komunikacija plasiraju javnosti, kako domaćoj u svojim državama, tako komuniciraju i sa medijima u njihovim državama. Tako da sam ja ubeđena da treba zbog slobode izražavanja u našoj državi da se pozabavite i slučajem ukidanja naloga. Ako tu nema kršenja onih pravila, ne znam pornografskih sadržaja, da nekom pretite, govor mržnje i kako to već ide i, naravno, da se pozabavite i ovim fizičkim ugrožavanjem i hajkom, maltretiranjem i Gordane Uzelac i Barbare Životić i Mare Dragović.

Ja sam za to da i pregledate intervju Minje Miletić i da vidite kako je jedan političar tzv. građanske orijentacije razgovara sa novinarkom na televiziji koja mu je veoma politički naklonjena i kako je izgledao intervju i njegov odnos prema ženi koja se bavi novinarstvom. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Izvolite.

Zoran Pašalić

| Zaštitnik građana
Prvo bih hteo da se zahvalim predsednici Narodne skupštine na iscrpnom izlaganju oko položaja žena u Srbiji, pogotovu u situacijama kada se zloupotrebom ili medijske moći ili zloupotrebom funkcije one vređaju na specifičan način i da uvrede upućene ženama idu u jednoj konotaciji, a o muškarcima u drugoj konotaciji, odnosno da su uvredu upućene ženama daleko uvredljivije sa svih aspekata i da je to ono što je zaista zabrinjavajuće.
Zbog toga nam i treba Zakon o rodnoj ravnopravnosti, da odgovorim i na to pitanje, koji mi u ovom trenutku nemamo. Mi imamo Zakon o ravnopravnosti polova. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je u izradi. Koja je razlika? Da odmah uspostavim tu distinkciju potrebnu.
Zakon o ravnopravnosti polova ne reguliše sveobuhvatno ovu problematiku, već se ove teme nalaze i u drugim zakonima, dok bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti sveobuhvatno regulisao ovu problematiku. Jednostavnije rečeno, to je kada imate kaznene odredbe u nekim zakonima, u jednom najviše, ali se one nalazi i u drugim zakonima, a jedno je kada imate kodifikovano u jednom zakonu, kao što je kodeks Krivičnog zakona ili to mi je najlakše za usporedbu.
Mi smo u stalnim kontaktima sa Ministarstvom rada, jer ova tema nas izuzetno zanima. Kada mi govorimo o zastupljenosti žena, mi ne mislimo samo na žene koje imaju visoko obrazovanje, koje imaju srednje obrazovanje, koje imaju možda osnovno obrazovanje, već i one koje nemaju nikakvo obrazovanje ili imaju osnovno obrazovanje, jer nisu bile u situaciji da steknu obrazovanje.
Konkretno na terenu, jedna koleginica je tu sa mnom, Tanja Rakić, smo se uverili više puta da žene koje zaista, ne po našoj proceni, jer mi zaista nismo ni stručni, ni vlasni da to procenjujemo, ali koje zaista pokazuju izuzetnu pamet i inteligenciju u svakodnevnoj komunikaciji, nemaju nikakva prava da ostvare svoje obrazovanje i da ostvare, ono što bi se reklo, kasnije učešće u društvu na način koji bi to zaista odgovarao. Znači, mi govorimo o toj populaciji. Mi posmatramo sveobuhvatno populaciju.
Što se tiče mog konkretno oglašavanja o napadu na žene, kako političarke, tako i novinarke, bilo ih je više. Konkretno, u emisiji kod Ljubice Gojgić „Pravougao“ nabrojao sam deset imena najdrastičnijeg napada i vređanja, kako žena političara, tako i žena novinara.
Uz svo poštovanje predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, vaše, i ono što hoću da kažem u vezi sa gospodinom Nebojšom Krstićem ili napadom na novinare, novinarke, bez obzira kako bio kvalifikovan medij u kojem one rade - pisani, elektronski, sa jedne ili sa drugog političkog aspekta… U početku svog mandata ja sam se oglašavao gotovo svakodnevno i uvideo da takav način obraćanja nije najadekvatniji i inicirao nešto što ću izvesno, ali govorim izvesno, završiti i doći do kraja, pa ako budem bio odbijen od onih kojima je to ponuđeno, moraću i to da konstatujem.
O čemu se radi? Uglavnom se registruju oni napadi koji podrazumevaju kažnjive napade, najčešća krivična dela, i to je ono što se pojavljuje u medijima, na čemu se više insistira. Ostali mogu biti predmet svake spekulacije, a odnosi se na svaku vrstu pritisaka, od verbalnih do ekonomskih, koji novinarima padaju najteže.
Iz tog razloga institucija Zaštitnika građana je u toku izrade, tu sam doživeo izuzetne kritike u delu javnosti da želim nešto novo, nešto što već postoji, ali u razgovoru sa novinarskim udruženjima, bez obzira ko ih predstavlja i ko se u njima nalazi, to da se mora napraviti jasna platforma registracije svih pritisaka, pa do napada koje već registruje policija, tužilaštvo i sudovi. Mora se definisati svaki pritisak kroz pojmovnik ove platforme da ne bi došlo do zabune i da ne bi došlo do tumačenja kako, izvinite na izrazu, poštovani poslanici, god ko hoće i kako mu u tom trenutku odgovara. To je jedini mogući put. To je jedini verodostojan put koji garantuje bezbednost.
Mogu ovde da vam govorim satima o bezbednosti novinara. Mogu da vam govorim satima o ekonomskom položaju novinara. Mogu da vam govorim satima o cenzuri, autocenzuri među njima samima, ali to bi bio predmet možda posebnog izveštaja, koji, stvarno se izvinjavam, Zaštitnik građana nije kao poseban izveštaj uputio ovom cenjenom domu, što ne znači da neće.
Ono što bih vas molio, samo minut strpljenja, ako biste bili ljubazni da me saslušate, čuo sam ovde danas i jako mi je drago zbog toga što većina poslanika Narodne skupštine je za to da se instituciji Zaštitnika građana kroz zakon, bilo izmene i dopune ili nov Zakon o Zaštitniku građana, prošire ovlašćenja, povećaju kapaciteti, da veća mogućnost delovanja i osujeti svaka mogućnost ograničenja Zaštitnika građana u pogledu njegovih aktivnosti. Zajedno ili, oni su nosioci i predlagači, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali će svakako uzeti aktivno učešće uzeti u tome institucija Zaštitnika građana koja to ume i može.
Nadam se da će vrlo brzo se naći pred vama nešto što bi se moglo nazvati ili izmene i dopune ili novi Zakon o Zaštitniku građana. Molim vas da u toj situaciji obratite pažnju, jer, ponavljam, institucija Zaštitnika građana je izuzetno važna, ne samo u Republici Srbiji, jer ona daje nadu onima koji su bez nade da postoji neka institucija u kojoj će biti apsolutno saslušani, shvaćeni i gde će im se pomoći u okviru ovlašćenja te institucije, pa samim proširenjem tih ovlašćenja, kapaciteta i mogućnosti Zaštitnika građana ta nada će biti veća, a vi znate da nada poslednja umire.
Izvinite zbog ove slobode malo, možda izlazi iz konteksta razgovora. U svakom zakonu koji će se naći pred vama, ako i smanjuje ovlašćenja ili prebacuje na druge ovlašćenja Zaštitnika građana u kojima je on pokazao, ne dobre, nego izuzetne rezultate međunarodno priznate, da sa velikom rezervom razmislite o donošenju takvih zakona. Ako sam bio opširniji, izvinite. Hvala lepo.