Hvala, koleginice Kovačević.
Sada reč ima Ana Čarapić.
Izvolite, koleginice Čarapić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, dame i gospodo narodni poslanici, danas kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije iz 2018. godine važno je istaći da je Republika Srbija maksimalno posvećena suzbijanju korupcije. Borba protiv korupcije, suzbijanje i iskorenjivanje korupcije je preduslov za zdravu ekonomiju, za tržišnu privredu i kontinuirani priliv stranih i domaćih investicija.

O tome koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoče i mere digitalizacije koje se intenzivno sprovode od 2014. godine. Podsetiću građane Srbije da je upravo od 1. januara 2014. godine u primeni objedinjena naplata koja je omogućila našoj zemlji da ostvarimo fantastične rezultate u naplati poreza i doprinosa, stabilizaciji javnih finansija i naravno suzbijanju korupcije u tom delu. Zahvaljujući objedinjenoj naplati, u Izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu se navodi da upravo u prvom kvartalu, dakle, samo u prvom kvartalu je podneto blizu milion i 600 poreskih prijava elektronskim putem, što su zaista odlični rezultati.

Koliko je Vlada Republike Srbije posvećena suzbijanju korupcije svedoči i Izveštaj antikorupcijskog tela Saveta Evrope, tj. GREKO-a, koji je objavljen 2. aprila 2019. godine, a o čemu su kolege više puta govorile. Naime, Srbija je cenjena globalno zadovoljavajućom ocenom po pitanju korupcije i od 13 preporuka ispunili smo 10, a u 2019. godini smo ispunili još dve, odnosno usvojili smo Zakon o sprečavanju korupcije 21. maja 2019. godine, a krajem 2018. godine i Zakon o lobiranju, o čemu su govorile moje kolege. Takođe, kolege su govorile da je skupštinski Odbor za finansije izglasao, a Ministarstvo finansija odobrilo dodatno zapošljavanje u Agenciji za borbu protiv korupcije, što će doprineti da Agencija još bolje i efikasnije obavlja ovlašćenja koja su u njenoj nadležnosti.

Imali smo priliku danas da čujemo da je budžet Agencije za 2019. godinu za 18.640.000 veći u odnosu na prethodnu, što je zaista za svaku pohvalu i što svedoči da je zaista Vlada maksimalno posvećena suzbijanju korupcije.

Ali, kako je izgledalo suzbijanje korupcije u režimu DOS-a, to možemo najbolje videti na primeru Službe društvenog knjigovodstva. Naime, Služba društvenog knjigovodstva je osnovana davne 1962. godine u SFRJ i to je bila služba koja je najefikasnije bila organizovana, koja je obavljala funkciju državnog knjigovođe, evidentičara i kontrolora. Preživela je sankcije, Služba društvenog knjigovodstva preživela je ratove, preživela je kada je sve u državi bilo u krizi, ali nije preživela dosovski režim, zato što im Služba društvenog knjigovodstva nije odgovarala.

Služba je štitila građane tako što je kontrolisala da li su građani penziono i zdravstveno osigurani. Sa druge strane, pratila je priliv u budžet po osnovu poreza kako bi država mogla nesmetano da obavlja svoju funkciju, odnosno kako bi mogla nesmetano da se finansiraju delatnosti koji su od opšteg interesa i za narod i za državu.

Ceo svet se divio i čudio kako smo uspeli da organizujemo i sačuvamo tako efikasnu instituciju i tako efikasan mehanizam kontrole plaćanja informisanja. Ali, ali i bezbroj ali, dosovskom režimu se nikako nije dopadalo da ih neko kontroliše, da nekog kontroliše plaćanja i uopšte platni promet u našoj državi. Zato je Služba društvenog knjigovodstva ugašena 31. decembra 2002. godine i to na ponižavajući način uz prisustvo pripadnika jedinica policije koju su navodno pomogli zaposlenima da napuste svoja radna mesta.

U prostorijama Službe društvenog knjigovodstva nastavila je da posluje čuvena i famozna Nacionalna štedionica i to pod čudnim okolnostima. Inače, gašenje Službe društvenog knjigovodstva 2002. godine od strane dosovskog režima je bio preduslov, odnosno glavni uzrok bujanja korupcije u našoj državi. Od tog trenutka, dakle od 1. januara 2003. godine, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija kreće putem pljačkaške privatizacije, odnosno kreće da se sprovode pljačkaške privatizacije, državne imovine i naša država kreće putem propasti. Tokove novca nije beležila Služba društvenog knjigovodstva zato što službe nije bilo. Tako je prema podacima međunarodnih organizacija iz Republike Srbije iznešeno preko 51 milijarde američkih dolara državnog novca i to ni manje ni više nego na računima na Britanskim Devičanskim ostrvima preko ofšor kompanija. Tako su fabrike gašene, korupcija je bujala, radnici su ostajali bez posla na ulici, a pojedinci su se bogatili i bahatili.

Zbog socijalnog mira i jeftinih političkih poena prethodni režim je uzimao preskupe kredite, kako bi isplaćivali penzije i plate zaposlenima u javnim preduzećima. Tako je država ušla u vrtlog propasti, dugova i siromaštva. Pretio nam je bankrot. Tek su se 2012. godine dosetili da treba organizovati nekakvu instituciju koja će pratiti platni promet, ali bilo je kasno. Te 2012. godine građani su rekli - „ne“ dosovskom režimu i oterali su ih u prošlost. Narod je rekao da im više ništa ne veruje. Pa, njihov savet Vlade za borbu protiv korupcije sačinjavao je izveštaj, odnosno pokojna gospođa Verica Barać u kojima se iznosi uništavanje srpske industrije, privrede, celokupne ekonomije.

I da se razumemo, ekonomija nikako ne može biti loša, mogu biti loši samo ljudi koji ekonomiju vode, a dosovski režim je bio loš. Činjenice svedoče o tome. Uništavanje šećerne industrije je školski primer lopovluka i manifetluka DOS-a. Srbija je 2003. godine prokockala šansu koju je dobila od EU da podigne i šećernu industriju stavi na noge. Da su to uradili bilo bi u čitavom lancu proizvodnje šećera zaposleno preko pola miliona ljudi. Međutim njih građani nisu interesovali i dosetili su se veoma mudro da uvoze šećer od okolnih zemalja po subvencionisanim cenama, a da ih izvoze EU po preferencijalnim cenama. Međutim EU je videla da proizvodnje u Srbiji nema, proizvodnje šećera, a šećera koliko god hoćeš i naravno uvela je sankcije Srbiji na uvoz šećera iz Republike Srbije. Tadašnja vlast, naravno u dogovoru sa Upravom carine pravdala se kako zaboga carina nije dobro radila svoj posao, a Uprava carina za ti nikada nije ni odgovarala. To je samo jedan od primera u nizu kako su uništili celu srpsku ekonomiju.

Mi ne želimo da se više nikada vrati to vreme. To ne želimo ni mi, ni građani Srbije, što su u više navrata i rekli, pokazali na izborima, zato danas i Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić čine sve da građani Srbije žive bolje, a o tome svedoče na stotine novih fabrika i na stotine hiljada novih radnih mesta.

Poštovani članovi Komisije za borbu protiv korupcije, poštovani gospodine Sikimiću, samo vi odgovorno nastavite da obavljate svoj posao, ja i moje kolege iz poslaniče grupe SNS ne bojimo se ni korupcije, niti zakona i zato ćemo nastaviti da pratimo i podržavamo vaš rad i u narednom periodu. Hvala.

Hvala koleginice Čarapić.
Reč ima Vesna Marković. Izvolite, koleginice Marković.

Hvala.

Agencija za borbu protiv korupcije je svakako jedno od najvažnijih tela u oblasti prevencije borbe protiv korupcije i kako bi ostvarila svoje ciljeve neophodno je umrežavanje i saradnja sa srodnim institucijama kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To je detaljno opisano u izveštaju koji danas razmatramo.

Svakako bih se osvrnula na taj deo, jer aktivnosti agencije su obuhvaćene akcionim planom za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije od 2013. godine do 2018. godine, međutim, sada se sprovodi revidirana verzija koja se primenjuje od 2016. godine.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU. Do sada smo otvorili 17 od ukupno 35 poglavlja. Među prvim poglavljima su ona, kako da kažem i najzahtevnija, najobimnija, a to su Poglavlja 23. i 24. U okviru Poglavlja 23. je i obuhvaćena borba protiv korupcije. Iz tog razloga mi je posebno drago jer postoji veoma dobra i bliska saradnja Agencije sa Evropskom komisijom, jer je to važno za jačanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije. U ovom izveštaju su navedene brojne aktivnosti sa međunarodnim organizacijama, sa drugim državama. To su uglavnom države članice EU. Pomenula bih konferencije o korupciji u digitalnom dobu, odgovornost u jačanju transparentnosti takođe.

Posredstvom instrumenata za predpristupnu pomoć IPA fonda EU finansiran je tvining projekat – Prevencija i borba protiv korupcije koji svakako doprinosi jačanju kapaciteta Agencije u smislu stručnosti i prepoznavanja korupcije. Veoma je značajna saradnja OEBS i USAID i mislim da je dobro što je akcenat stavljen na prevenciju korupcije. Korupcija postoji kako u najrazvijenijim zemljama tako i u manje razvijenim i ova vrsta saradnje je važna zbog razmene iskustava i naravno primene dobrih primera iz prakse.

Za efikasan rad, ne samo Agencije za borbu protiv korupcije već i drugih tela iz ove oblasti od izuzetnog značaja je Zakon o zaštiti uzbunjivača o kome su kolege više govorile, koji predviđa potpunu zaštitu osoba koje prijavljuju korupciju, ohrabruju svakog pojedinca da prijavi zloupotrebe a da pri tom ne snosi posledice zbog svojih postupaka. Svi mi koji se bavimo javnim poslom u obavezi smo da Agencija borbe protiv korupcije, naravno predajemo izveštaj o svojim prihodima, o svom imovinskom stanju.

Agencija kontroliše i finansiranje političkih aktivnosti i transparentnost u radu je osnov za sprečavanje korupcije. Korupcija, kao što sam rekla, javlja se u svim zemljama na svetu, javlja se u mnogim oblastima. Na nama je da zajedno radimo na uspostavljanju jednog efikasnog sistema kontrole ali i sankcionisanja.

Mi smo doneli dobre zakonske okvire i imamo institucije koje se na profesionalan način bave ovim problemom. Reakcija države nije izostala kada je u pitanju sankcionisanje brojnih primera korupcije i to smo mogli da vidimo, zaista, poslednjih nekoliko godina.

Na kraju smatram da je ovaj izveštaj, precizan i jasan, da su obuhvaćene sve oblasti, veoma detaljno, kojima se bavi Agencija i da ga naravno treba usvojiti.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U finišu smo ove današnje rasprave, uvaženi članovi Agencije za borbu protiv korupcije, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, borba protiv korupcije predstavlja jedan od prioriteta u procesu reforme Srbije o njenoj važnosti, za svaku zemlju ne treba posebno govoriti, ali ona ne može da bude uspešna bez koordinacije i saradnje sa svim relevantnim akterima i institucijama u ovoj oblasti.

Zbog toga je mnogo važno da država na svim nivoima obezbedi konkurentnost, važna je transparentnost, prevencija, ali i povećanje ukupne efikasnosti Agencije za borbu protiv korupcije.

Parlamenti treba da budu na prvoj liniji u borbi protiv korupcije, kroz donošenje adekvatnih zakona i njihov nadzor. Mi već nekoliko godina imamo odličnu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije kroz resorne odbore, ali i kroz nacionalni ogranak GOPAK, koji smo formirali pre nekoliko godina i koji je jedan od 56 ogranaka formiranih u svetu, jer smatramo da parlament treba da bude na prvoj liniji u borbi protiv korupcije i javnost u radu, nadzor nad javnim finansijama i borba protiv korupcije su glavni naši prioriteti.

Smatram veoma važnom činjenicu da 14. avgusta treba da počne primena Zakona o lobiranju, novim Zakonom o agenciji proširena je nadležnost vaše institucije, jača se vaša nezavisnost kao i finansijska samostalnost.

U izveštajima o kojem danas raspravljamo, izneli ste da je izvršena provera za 275 funkcionera u 2018. godini, da se još uvek razmatraju izveštaji za 186 funkcionera sa republičkog nivoa, a da je na lokalnom nivou u postupku 116 funkcionera.

Zbog javnosti i zbog građana Srbije, želim da kažem i da su u pitanju ministri, i poslanici, i državni sekretari, i gradonačelnici, i članovi veća, dakle, ovo je nesumnjiv dokaz da nema zaštićenih u borbi protiv korupcije, nema prakse iz prethodnih godina kada se čekalo da zastari sudski proces, pa da se tek onda krene u njegovo rešavanje, svaki slučaj se procesuira, nema zaštićenih partijskom knjižicom, društvenim statusom ili bogatstvom, nema više ni čekanja da neko postane bivši rukovodilac, pa da bi se protiv njega pokrenula istraga.

Država je u poslednjih nekoliko godina prepoznala potrebu da se sistemski bori protiv korupcije, posvećena je u toj borbi i u prilog tome govori i činjenica, da je primenom Zakona organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, za samo godinu dana doneto 444 osuđujuće presude. Dobri rezultati se ostvaruju i kada je reč o pranju novca i u drugim oblastima.

Međutim, ozbiljan problem vidim u tome što je na delu negiranje svega što se u Srbiji radi i to od dela opozicije koja nije ovde u parlamentu i koja na ulici nasiljem pokušava da preuzme vlast, ali nikako da objasne kako su se obogatili i kako je samo jedan čovek, Dragan Đilas, zaradio 500 miliona evra, dok je stotine i stotine hiljada građana Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine, ostalo bez posla.

Nema ni objašnjenja ko je Patrik Ho i odakle da računu Vuka Jeremića novac od čoveka koje je osuđen za proneveru, samo najava pokretanja istrage protiv Dragana Đilasa je pokrenula hajku na ministra Nebojšu Stefanovića, koji je unapredio u svakom smislu reči, rad MUP i koji redovno ispunjava svoje zakonske obaveze i kao ministar šalje izveštaje resornom Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, čija sam ja članica izveštaja o svom radu.

U narednom periodu, želim vam, da se hrabro i u skladu sa svojim nadležnostima borite sa svim izazovima, da preporuke koje ste dali budu ispunjene, da nastavite vašu međunarodnu aktivnost, jer korupcija je kao korov ako se sistematski ne borimo protiv nje, nezaustavljivo se širi. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Filipovski.
Reč ima doktor Branimir Rančić.
Imate malo vremena, pa pokušajte da diskusiju …
Dva minuta, čisto da vas upozorim da možete da uklopite vaš govor doktore. Izvolite.

Ovo kratko vreme da se zahvalim gostima, gospodinu Sikimiću i njegovim gostima, i poštovane gospodi narodnim poslanicima. Šta reći u dva minuta? Pa, obrnuću se samo na oblasti iz ovog vašeg obimnog izveštaja, a to je na oblast zdravstva. Zbog lakšeg poređenja, postupanja organa javne vlasti, koja dovede do korupcije, predstavke su klasifikovane po oblastima ključnim za izgradnju sistemski antikorupcijinih mehanizama kako ih je prepoznala Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2013. - 2018. godine. Po tom kriterijumu i izveštajnom periodu evidentirano je 52 predstavke iz oblasti zdravstva, kao što je prikazano na tabeli na stranici 22 ovog Izveštaja.

U okviru oblasti strategije zdravstva, zdravstvo je formulisano sa tri cilja. S obzirom na vreme koje mi je preostalo, ja bih se samo osvrnuo na rad Lekarske komore Srbije.

Članovi Upravnog odbora Lekarske komore Srbije za prvih pet meseci 2016. godine, uzeli su iz kase Komore šest miliona dinara samo za putne troškove, a u 2015. godini, skoro 14.000.000 dinara. Sedamnaest članova Upravnog odbora uzimali su novac za prevoz kao da idu na sastanak sa sopstvenim vozilom, a dolazili su grupno sanitetom. Za svaki dolazak, praktično su iz kase Komore uzimali oko 20.000 dinara, iako ih put nije koštao ništa.

Tadašnja direktorka Vesna Jovanović, zatekla je ovakvu praksu i htela je da je prekine, predložila je da se dnevnice smanjuju sa 2.300 dinara, na 150 dinara, koliko je u Vladi, ali je naišla na otpor. Tako je, na primer, predsednik Upravnog odbora, dr Milan Simić, zapošljen u Kliničkom centru u Nišu, uzeo je skoro 8.000.000 dinara za deset godina, na razno razne nadoknade. Samo u prvih pet meseci 2016. godine, na ime troškova je inkasirao 800.000 dinara.

I, na kraju, evo, završiću za nekoliko sekundi, na račun Lekarske komore se tada nalazilo 5,5 miliona evra. Lekarska komora godišnje zaradi oko 220 miliona dinara samo od članarina 30.000 lekara, koji 0,8% od plate svakog meseca uplaćuju na račun, a 70% tih para se potroši na putne troškove mnogih lekara.

Takođe, usvojen je i novi pravilnik za kupovinu zgrade oko 2 miliona evra, a u odabiru nekretnina, pazite ovo, neće učestvovati komisija, već organi Lekarske komore.

Zato, u anketi koja je urađena na pitanje - da li nam ovakva Komora treba, 95,27% lekara je odgovorio sa "Ne". Zahvaljujem.

Hvala vama, dr Rančiću.

Ako se slažete, ja dalje ne bih čitao imena kolega, pošto je istrošeno vreme.

Pošto na listi poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)

Reč ima kolega, Aleksandar Šešelj.

Izvolite, gospodine Šešelj.

Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Nadam se da ćete i vi pokazati isto tako jedan demokratski potencijal za diskusiju u Parlamentu, kao što je malopre vaš kolega Arsić šokirao celu salu kako je dobro vodio sednicu Skupštine.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, tj. teme o kojoj govorimo, mi smo kao društvo i kao država doživeli u proteklih 19 godina jednu ozbiljnu pošast, jednu veoma veliku i tragičnu nesreću, koja se zove G17 plus, tj. grupa, formirana kao neka grupa ekonomskih eksperata podržanih iz inostranstva od strane institucija, tzv. Vašingtonskog konsenzusa, koja je trebala da dovede Srbiju u red da srpska privreda stane na noge, da konačno rešimo višegodišnje probleme koje smo imali u ekonomiji i da prebrodimo, tzv. tranziciju.

Od 2000. do 2014. godine zvanično i institucionalno je ta grupacija hohštaplera i prevaranata učestvovala u sprovođenju politike sa pozicije vlasti u Srbiji i Miroljub Labus, i Mlađan Dinkić i svi ostali, i na lokalnom, i na pokrajinskom i na republičkom nivou. Korupcija je u Srbiji od tada bila na neki način legitimisana. Bila je ozakonjena. Korupcija je u Srbiji postala pravilo, a ne izuzetak, a od 2014. godine isti ljudi u drugim strankama, na drugim pozicijama rade to isto što su radili i pre 2014. godine.

Vidite samo Mlađana Dinkića. Koliko sam ja obavešten, i dalje je jedan od savetnika predsednika Republike za ekonomska pitanja, čovek koji je ojadio i unazadio srpsku privredu, koji je sinonim za kriminal i korupciju u Srbiji, ali protiv njega nema nikakve optužnice, nema nikakvog procesa, ništa.

Kao jedan od predstavnika Vlade koji se veoma često pojavljuje u javnosti, koja je u više navrata osramotila našu zemlju, narušila odnose sa prijateljskim državama, kao što su Narodna Republika Kina i Ruska Federacija, vređa Srpsku pravoslavnu crkvu, danas je ta osoba Zorana Mihajlović, jedini poznati recidiv u Vladi Republike Srbije G17 plus. Ona je nekad bila u kabinetu Miroljuba Labusa. I danas isto to radi kao što je i radila u vreme dok je G17 plus harao Srbijom.

Protekle nedelje smo pričali, to jest diskusija je bila o tome da se utvrđuje nacionalni, to jest javni interes za izgradnju tzv. Moravskog koridora ili autoputa Preljina-Pojate, koji treba da spoji dva koridora, a iz javnosti, to jest iz sredstava masovnog informisanja mogli smo da saznamo da je već potpisan protokol između Vlade i američke firme „Behtel“ koji treba da bude izvođač tih radova, a podizvođač turske kompanije koji su podizvođači „Behtelu“, za cenu od oko 800 miliona evra.

Dakle, bez tendera, bez konkursa, bez ikakve mogućnosti da mi imamo neke druge kompanije koje su možda jeftinije, povoljnije, sa povoljnijim kreditima, sa mogućnošću da naše firme budu podizvođači, ako već ne možemo da sami to uradimo, ne, nego dekretom „Behtel“ i mora da bude „Behtel“, američka firma, iako smo možda imali azerbejdžanske, kinenske i neke druge koje su mogle da budu i mnogo jeftinije, čak možda i 50% jeftinije. Eto, dakle, to je slika i prilika stanja u našem društvu, da mi to shvatamo ne samo kao Narodna skupština, nego uopšte, kao i cela informisana javnost, kao da je to nešto što je sasvim normalno.

Dakle, normalno je da se zaobiđu sve zakonske procedure i da se jedan tako veliki posao poveri, voljom ministra, nekoj tamo firmi, u ovom slučaju američkoj, bez tendera, bez ičega i za mnogo veće pare nego što to realno vredi i što bi moglo da se potroši, tj. da se plati manje.

Eto, to je sad stanje na polju borbe protiv korupcije. Šta više od toga? To je sve dovoljno. Dok imamo takvo ponašanje u vrhu izvršne vlasti, o čemu mi pričamo? To što su u Požegi uhapšeni, između ostalih, i predsednik opštine i ne znam ko tačno od funkcionera, ne može sa tim da se pravda borba protiv korupcije.

Ako imamo ministra u Vladi koji je 300 miliona evra državnog novca, novca poreskih obveznika, poklanja američkoj firmi i sve to aminuje američki ambasador, to je činjenica, kako mi onda možemo da pričamo o napretku, o pohvalama iz EU, Saveta Evrope, OEBS-a, GREKO, FATF ili ovaj, ili onaj ili bilo ko? Ne treba uopšte da pričamo o tome. Ako tako jedan identifikovani problem nismo u stanju da rešimo, o kakvoj borbi protiv korupcije mi pričamo?

Druge sfere su isto tako tu kritične, to jest alarmantne – zdravstvo. Predsednik Republike je pre nekoliko godina kritikovao stanje u zdravstvu, pre godinu i po dana, čini mi se, zato što je za KC u Nišu potrošeno skoro milion evra više nego što je bilo planirano i odvojeno i, po njegovim rečima, niko ne zna gde su te pare otišlo i zašto se toliko produžilo i sad predsednik Republike tako nešto izjavi, a ministar na to nema odgovor, nikom ništa, Zlatibor Lončar i dalje ministar, niko ga ništa ne pita. Gde je milion evra nestalo, nema veze.

Nedavno je predsednik Republike Aleksandar Vučić isto tako rekao na televiziji jednoj, čini mi se prilikom konferencije za štampu, od svih opredeljenih sredstava za zdravstvo, 20% mi nismo u stanju da utvrdimo gde ide i njegove reči su – ako mene pitate, ja stvarno nemam poima. Tu niko ne vidi problem i Zlatibor Lončar je i dalje ministar i to uspešan ministar? Kako to? Kako se mi borimo protiv korupcije?

Meni se čini da, kao što je situacija sa postojanjem nekih drugih institucija i tela koje je formirala Republika Srbija, kao što je Fiskalni savet, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, nama je ovde dovoljno samo da ispunimo formu. Postoji agencija, postoji savet, postoji komisija, a to da li se nešto konkretno menja na tom planu, nema nikakve veze. Dakle, nemamo nikakav sadržaj, ali imamo oblik, to jest formu. Tako je isto i sa Agencijom za borbu protiv korupcije.

Gospođa Kuburović je ovde prilikom diskusije o tzv. Tijaninom zakonu više puta navela, pošto je bilo spajanja tačaka dnevnog reda, a gde je jedna od izmena bila vezana za krivično delo neprijavljivanja imovine, kako je to dobar korak ka sprečavanju korupcije u Srbiji, neprijavljivanje imovine koje se kažnjava do pet godina zatvora. Da li to ima smisla? To za odraslu osobu nema smisla. Neprijavljivanje imovine je borba protiv korupcije? To su nebuloze.

Moram da kažem da ne pričamo mi o „Behtelu“ i o ovoj celoj aferi i Zorani Mihajlović zato što mi nju mrzimo. Mi nju ne mrzimo, ne želimo da imamo ništa sa njom, ali ukazujemo na sve što ona radi. Osim svega ovoga, ona je više puta u javnosti vređala naše tradicionalne i iskrene prijatelje, naše saveznike u našoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a to su firme iz Kine koje su učestvovale na velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji i to su firme iz Rusije koje učestvuju na izgradnji pruga, prvenstveno pruge Beograd – Budimpešta.

Sve je tako u javnosti, a onda imamo s druge strane da vidimo da na njenu slavu dolaze američki ambasadori, da ona stoji pored američkog ambasadora kada on na konferenciji za štampu kaže da je Kosovo nezavisna država, a ministar u Vladi, koja valjda treba, bar načelno, a to je tako, da se bori za očuvanje Kosova i Metohije u granicama Srbije, stoji i to mirno posmatra, bez ikakvog komentara, neslaganja, bilo čega drugog. Meni to ne može ništa drugo da govori osim da se ta gospođa slaže sa tom izjavom.

I ne možemo mi da budemo, kao što su malopređašnji govornici u prethodnoj raspravi govorili… To zato što smo protiv Zorane Mihajlović, protiv izgradnje Moravskog koridora, ne, to je potreba, pogotovo za stanovnike iz tih mesta u Srbiji kroz koje će taj autoput da prolazi, i to bi bilo izvanredno i odlično, ali ne možemo valjda da budemo u kriminalu da bismo taj put izgradili.

To je problematično, kao i Beograd na vodi. Beograd na vodi nije loša ideja i loš projekat sam po sebi i slažem se da to treba da bude tamo na tom mestu, na Savi i treba, mnogo izgleda bolje nego što je izgledalo ranije i nisam protiv toga i nikad se nisam zalagao, niti govorio da bi to mi rušili ukoliko bi bili u mogućnosti, to su sve gluposti, ali ne transparentnost postupka izbora investitora je problematična. Isto tako je mogao da se objavi i tender. Nemaju samo stručnjake za projekte iz UAE kompanije ili u ovom slučaju iz Amerike. Ne znaju samo Amerikanci da prave puteve.

Dvadeset prvi vek je. Mi danas imamo situaciju da je 80% najbogatijih i najuspešnijih kompanija na planeti sa spiska tzv. „Fortune 500“ od 500 najmoćnijih registrovano u Šangaju u Kini. To je ekonomski centar sveta, to je ekonomski centar svog biznisa na svetu. Ne može to da bude nešto što je nazadno ako se mi za to zalažemo, za što dublju i što češću saradnju sa tim zemljama.

Ovde je bilo isto tako dileme vezano za neke koalicije na lokalnom nivou. Ja moram da kažem da se slažem sa gospodinom Janjuševićem iz SNS koji je rekao kako treba Srbi sa svojim komšijama da žive u miru u svojim mestima gde postoji većinsko muslimansko stanovništvo i to je tačno. U Prijepolju i u Priboju i u svakom od tih mesta trebaju da žive sa svojim komšijama u bratskoj slozi i miru i ljubavi itd, i to je ono čemu treba da težimo, ali ne može da bude jedan aršin za koalicije sa SDA koji otvoreno pozivaju na separaciju Sandžaka, nazivaju Srbiju fašističkom državom, a ne smeta im da učestvuju u institucijama te iste države za novac, koji govore da je Stefan Nemanja ratni zločinac, da su Srbi počinili genocid u Sandžaku i plus na sve to daju imena ulica u Novom Pazaru po Aliji Izetbegoviću, Aćif-efendiji i kome sve ne. Valjda je isti aršin za sve. Ne može da bude neko ko pravi političke performanse na Trgu Republike gori od nekoga ko poziva na separatizam.

Mi nikada, još samo hoću da kažem, nismo rekli da su Srbi najmoćniji, da ćemo mi da razvalimo EU i NATO, to su sve gluposti. Nikada nismo to pričali. Mi samo realno sagledavamo stanje na terenu, a stanje je takvo da u pregovorima sa EU Srbija može samo da izgubi, može samo da se dodatno ponizi, da doživi dodatni ekonomski kolaps do dana za koji niko ne zna kad bi to moglo da se desi i plus nam otvoreno govore i da se EU neće širiti i da treba da priznamo nezavisnost Kosova da bismo bili članovi.

Mi se zalažemo za integraciju sa Rusijom, ali ne da proglasimo Srbiju federalnom jedinicom u okviru Ruske Federacije, nego da doživimo stepen, tj. da napravimo takav stepen integracije kroz Evroazijsku uniju, kroz uniju i partnerstvo sa zemljama BRIKS, sa zemljama Šangajske organizacije za saradnju, gde možemo da sarađujemo sa trenutno nekim od najmoćnijih zemalja sveta na ravnopravnim osnovama bez ikakvog političkog uslovljavanja. To je smisao naše politike, za to se mi zalažemo.

To nije znak da mi ne pokazujemo brigu za srpski narod koji živi u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i današnjoj Hrvatskoj i bilo gde. Ne. Mi smo pokazali brigu za taj narod u vreme naše lokalne vlasti u opštini Zemun 1996. godine kada smo pomogli svim tim Srbima koji su prognani iz Republike Srpske Krajine da se skuće i da nastave svoj život na teritoriji opštine Zemun. Celo jedno naselje Busije, Plavi Horizonti, Altina, Ugrinovci, Batajnica, tadašnji Surčin, koji je ceo bio opština Zemun, a danas je posebna opština. Šta smo mogli da uradimo za te ljude, pomogli smo im, pokazali smo na delu šta treba i kako pomaže našim sunarodnicima.

Mi nismo rekli da mi hoćemo da brojimo mrtve glave. Nikada to nismo rekli. Mi nismo rekli da, ako dođemo na vlast ili doživimo neki veći uspeh na izborima, ćemo da upalimo tenkove i krenemo u Knin ili u Prištinu. Nikada to nismo rekli, ali nismo rekli ni da Knin, ni Priština nisu srpski. I Knin, i Priština, i Cetinje, i Dubrovnik, i Sarajevo mislimo da je srpsko, ali ne mislimo da idemo u rat sa celim svetom, nego mislimo da održimo to u svesti i duhu našeg naroda kada se geopolitičke i istorijske okolnosti, kada budu takve, da Srbi ponovo povrate svoje teritorije, da li će to biti u ovom veku, sledećem, za 200 ili 300 godina, ne treba toga da se odreknemo, kao i Kosova i Metohije. Niko ne poziva na rat.

Izvinite, gospodine Marinkoviću, to sam odgovarao na pređašnju raspravu.

Aleksandar Vučić je išao u Srebrenicu. Slažem se da svaka nevina žrtva zaslužuje da se oda poštovanje, ali ne da se učestvuje u nekrofiličnom političkom performansu kakav je svakog 11. jula u Srebrenici. I ako se odaje počast žrtvama u Srebrenici, muslimanskim, ne treba da se zaboravi Bratunac i Zalazje, gde se odaje počast tragično nastradalim Srbima iz Podrinjskog kraja. Ako Aleksandar Vučić kao predsednik Republike ide u Srebrenicu, onda mora da ide i u Bratunac. Nije ni jedna žrtva važnija od druge, a to što neće biti neke političke koristi sa zapada, ako ne donosi pojavljivanje u Bratuncu ili Zalazju, to je druga stvar. Valjda mi treba, pre svega, da mislimo na nas i na svoje i da se sećamo i nikad ne zaboravimo naše žrtve, žrtve našeg naroda koji je jedan od najstradalnijih naroda u 20. veku posle Rusa i Jevreja. Mi se za to zalažemo. Mi ne udaramo u ratne bubnjeve i nikada nismo to radili. Hvala.