Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih želi reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović? Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi i poštovani gospodine Sikimiću sa saradnicima, dragi poslanice i poslanici, poslanička grupa SPS će podržati izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije, jer je nedvosmisleno da je celovit, jasan, da sadrži sve ono što je nama, narodnim poslanicima, bitno da saznamo i da na osnovu naših saznanja dođemo do zaključka za koji smatram da je ovde jedinstven, a to je da ste učinili mnogo da se, kako u normativnom delu, tako i u praktičnom smislu reči, antikoruptivne mere primenjuju, da se identifikuju svi vidovi koruptivnog delovanja i da se u skladu sa tim pravilno reagovalo kako procesuiranjem, tako i izricanjem adekvatnih mera.

Kada govorim o procesuiranju, tu prevashodno mislim na pokretanje odgovarajućih postupaka pred nadležnim sudovima, prekršajnim i osnovnim sudovima. Gospodine Sikimiću, nesumnjivo je da ste preuzeli jednu funkciju koja ima nemerljiv značaj sa strane zaštite kako sistema, odnosno institucija države, tako i pravnog poretka, ne samo vi, ali u svakom slučaju vaše nadležnosti u ovom smislu su jako, jako bitne.

Imajući u vidu period koji bio 2001. godine, odnosno 2002. godine, kada smo imali u raznim segmentima društva legla korupcije, ovo danas i ono što vidimo kroz Izveštaj je sasvim suprotno. Da budemo potpuno iskreni i otvoreni, ne postoji država na svetu u kojoj ne postoji barem neki vid koruptivnog delovanja, ali države sa jakim sistemom, sa stabilnim uređenjem imaju i mere i mehanizme da se ti vidovi koruptivnog delovanja svedu na nivo koji ne ugrožava institucije sistema i pravni poredak. Mislim, čak i ne samo što mislim, nego i želim da verujem da smo mi već uspeli da dođemo do tog nivoa kada možemo da kažemo da korupcija u Srbiji više neće nikada, kao što je to ranije činjeno, ugrožavati i sistem i pravni poredak.

Zašto ovo govorim? Kada napravimo paralelu u odnosu na period koji sam pomenuo, podsetimo se samo kriminalnih privatizacija koje su donete po odredbama zakona, koliko se ja sećam 2001. godine, o privatizaciji privrednih društava koja su poslovala sa društvenim kapitalom kao većinskim kapitalom. Podsetimo se činjenice da je upravo u tom periodu negde na stotine hiljada zaposlenih ostalo bez posla. Podsetimo se činjenice da su brojni kupci takvih privrednih društava odlazili iz Srbije, uzimajući bukvalno sve što su mogli da uzmu, ili bolje reći otmu, ostavljajući sablasno prazne hale ili pogone privrednih društava, ostavljajući bez posla ogroman broj zaposlenih, bez egzistencije, a isisavajući sav kapital koji je postojao bez obzira koliki je – toliki je, s jedne strane, a s druge strane, bez jednog jedinog dinara ulaganja, na šta su bili obavezni.

Da li je tu bilo koruptivnog delovanja? Nesumnjivo je da jeste. Da li se adekvatno reagovalo na to koruptivno delovanje? Nesumnjivo da nije. Mali je broj postupaka koji su zbog grubih povreda, pa čak i onih zloupotreba koje nisu samo predviđane, odnosno normirane Zakonom o privatizaciji koji je, iskreno rečeno, bio kriminalan zakon, vrlo mali broj je onih koji su identifikovani, vrlo mali je broj onih koji su procesuirani i vrlo mali broj je onih koji su osuđeni. Da ne govorim da je u tom periodu 2001, 2002. godine, dakle od petooktobarskih promena, upravo sektor javnih nabavki bio leglo korupcije, ali bukvalno leglo korupcije, da ne pominjem koliko je ministara iz tog perioda, upravo zbog povreda odredaba koje se odnose na javne nabavke, bilo procesuirano.

Po našem mišljenju, poslaničke grupe SPS, to nije onaj broj koji obuhvata sve one koji su činili protivpravne radnje, koji su se ogrešili o zakon. Mnogi su ostali van domašaja zakona i to je jedan vid koruptivnog delovanja ili uticaja da se neko ne podvede pod zakon, da ne odgovara za ono što je učinio, dakle da ne snosi posledice, a s druge strane država ostaje bez obeštećenja.

Kad sam rekao da je sektor javnih nabavki bio leglo korupcije, postoje nedvosmisleno jasni primeri. Da ne govorim o tome kako su optički kablovi i ceo sistem jednog ministarstva koje je bilo zaduženo za to radili na koruptivan način. To je doživelo sudski epilog. Ne mešam se u sudsku odluku kakva će biti, da li je pravosnažna ili nepravosnažna, ali evidentno je da su osnovi sumnje postojali, i kada je u pitanju bio tadašnji ministar Dulić i mnogi drugi. Da li će epilog pred sudom biti ovakav ili onakav, to nije naše, to je stvar suda i sud će o tome da odlučuje. Ukoliko krivice nema, sud će doneti takvu presudu, kao što će doneti presudu ukoliko krivice ima. Ali je evidentno da je tužilaštvo reagovalo zbog toga što su postojali osnovi sumnje za nešto što se može podvesti pod koruptivno delovanje.

Nakon donošenja Zakona o Agenciji za sprečavanje korupcije, nedavno smo ga doneli, nesumnjivo je da imate daleko veće nadležnosti s jedne strane, ali s druge strane je isto tako nesumnjivo da ćete u skladu sa tim nadležnostima biti daleko efikasniji. I nesumnjivo je da već taj početni period doživljava ono što mi želimo, ne samo mi narodni poslanici, nego i građani Srbije, a to je da vidimo rezultate borbe protiv koruptivnog delovanja.

Imajući u vidu da je zakon proširio i krug lica koja mogu biti u sukobu interesa, imajući u vidu da je zakon u procesnom delu dao mogućnosti daleko efikasnijeg delovanja, odnosno praktične primene tih zakonskih odredaba, odnosno normi, mi smo uvereni da ćete vi to uspeti da na najbolji način i realizujete, odnosno da zakon pretvorite u praksu, u onom optimalnom smislu reči.

Što se tiče ostalih delova Izveštaja, ja ih ne bih mnogo afirmisao, s obzirom da je Odbor za pravosuđe, čiji sam član, dao pozitivnu ocenu i predstavnici Agencije su bili na Odboru kada smo izveli taj zaključak da treba Odbor da da predlog Skupštini da se ovakav izveštaj prihvati i on u svakom slučaju ima osnov za prihvatanje, iz više razloga. Prvi razlog su konkretni rezultati u radu Agencije u izvršavanju kontrolne i preventivne funkcije. Ti su rezultati evidentni i teško ih je osporiti, odnosno ne mogu se dovoditi u sumnju.

Sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, takođe rezultati postoje. Sprovođenje Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u 2018. godini, nadam se da će na isti način kao što sam sada ocenio biti ocenjen kada za to budu stečeni uslovi, odnosno kada ga budemo analizirali u onom punom smislu reči, a on je nesumnjivo apsolutno, apsolutno dao rezultate.

Što se tiče normativnog okvira u oblasti finansiranja političkih aktivnosti i jasnijeg definisanja spornih pojmova i pitanja, to nije naša nadležnost, jer se podvodi pod zakonodavni okvir, ali ne samo kod nas. Potrebno je da i Vlada Republike Srbije preko resornog ministarstva omogući da se jedan takav zakon pojavi ili zakonski predlog o kome ćemo, nadam se, krajnje stručno i argumentovano da raspravljamo i na kraju da ga usvojimo isključivo radi podrške vama i kako bi se vama pomoglo u daljem postupanju.

I na kraju, mislim da ste, gospodine Sikimiću, do sada bili zadovoljni podrškom Vlade Republike Srbije kada je u pitanju mogućnost poboljšanja infrastrukture u Agenciji za sprečavanje korupcije, kada su u pitanju mogućnosti da se stručno osposobe i adekvatnije pripreme, odnosno poveća eventualno kadrovska struktura ili kadrovski potencijal Agencije, oprema, programi i suštini da kažemo da se poboljšaju uslovi rada u Agenciji. Nadam se da tu nemate primedbi, s tim što i dalje stoji preporuka Vladi Republike Srbije da se na tom polju radi, jer nikad nije dovoljno ono što postoji, uvek se može nadograditi, uvek se može poboljšati, uvek se mogu ti uslovi prilagoditi potrebama, s jedne strane, a s druge strane, primeniti u praktičnom smislu reči tamo gde su se okolnosti promenile, pa hajde onda da reagujemo i u odnosu na te promenjene okolnosti na adekvatan način.

Zbog svega ovoga što sam istakao, još jednom ću ponoviti da će poslanička grupa SPS, podržati vaš izveštaj i da ćemo u danu za glasanje, glasati tako što ćemo tražiti da se izveštaj prihvati. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.
Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Sikimiću, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije je jako značajan za dalji rad i dalje funkcionisanje, kako Narodne skupštine, tako i cele naše države i naših institucija.

U ovom izveštaju se na jedan detaljan, vrlo kvalitetan način definiše šta se uradilo po pitanju implementacije strategije borbe protiv korupcije, koja je usvojena 2013. godine u ovom parlamentu u kojoj je definisano nekoliko ključnih principa za funkcionisanje naše države i sam odnos i ove većine u parlamentu, šefa države i Vlade Republike Srbije, prema korupciji.

Jedan od tih glavnih principa je nulta tolerancija na korupciju i naravno bespoštedna i beskompromisna borba protiv ove pošasti. Što je i dokazano u proteklih nekoliko godina, kada je u pitanju jedan jasan i jednak odnos prema svima koji su se u ovoj zemlji bavili koruptivnim stvarima iako ima puno toga što država, Agencija, u saradnji sa parlamentom i svim drugim institucijama, u tom domenu može da uradi i da popravi.

Svi znamo da je ova borba velika, da ona se nikada ne završava, da nikada ne može biti stopostotno uspešna, ali možemo da težimo tome da borba protiv korupcije bude svakim danom, svakim mesecom, svake godine uspešnija. Da pokažemo svima u ovoj državi volju i želju ko god da su, članovi vladajućih stranaka, opozicionih stranaka, da ruka pravde, ruka Agencije za borbu protiv korupcije i našeg parlamenta, i državnih institucija će biti takva da će sve one koji se bave koruptivnim radnjama stići i da će oni za to, naravno pred nadležnim organima odgovarati.

Iako je danas u fokusu diskusija o ovom izveštaju, ja ne mogu da kao neko ko se ozbiljno bavi politikom, ne sagledam jedan širi društveni kontekst borbe protiv korupcije, uloge Agencije, uloge samog parlamenta, nadležnih odbora. I, ono što se u našoj zemlji, u proteklih nekoliko meseci dešava, a što nije bilo imanentno ni u jednom periodu funkcionisanja naše države, od Berlinskog kongresa, pa do danas.

Ono što je jako značajno da naglasim i obeležava, nažalost politički život i društveni kontekst u našoj zemlji je pokušaj podele našeg društva, pokušaj podele našeg naroda, o kojem je i u ponedeljak u autorskom tekstu u „Politici“, predsednik Aleksandar Vučić, govorio. Ne na osnovu ideologija, ne na osnovu političkih programa, njihove odbrane, argumentovane rasprave u parlamentu i na svim drugim mestima, koje parlament obezbeđuje, javnim slušanjima, radnim grupama, sednicama odbora, plenarnim sednicama, nego pokušaj jednog dela upravo onih koji su navikli da koruptivnim radnjama dolaze do bogatstva, dolaze do moći, dolaze do toga da upravljaju ovom zemljom i njihovim institucijama.

Pokušaj da podele ovu zemlju na one koji su gospodari Srbije, koji treba to da budu, koji su to zaslužili, zato što su oni Bogom dani, da oni realizuju sve projekte, da oni izvlače novac kako god oni žele, iz svih ministarstava, institucija, da urušavaju ovu zemlju, kao što su to uradili i u više navrata i tokom više godina delovanja, pa smo ostali bez 500 hiljada ljudi, koji su ostali bez posla u periodu od 2008. do 2012. godine.

Pokušaj da se u Srbiji opet uspostave oni koji su gospodari života i smrti i druga Srbija i druga Srbija, tzv. plebs, naša koju mi predstavljamo kako oni žele da nas predstave i u koju ja spadam, krezuba kažu Srbija, neki sendvičari, ljudi bez diploma, ljudi bez znanja koji su doveli do toga da sa 26% nezaposlenosti danas u Beogradu imamo 10% nezaposlenosti. Koji su doveli do toga da 2014. godine dugovanja trudnicama, poštovane kolege budu 396 miliona dinara u gradu Beogradu, a da sad nema nijednog jedinog dinara duga. Da dugovanja socijalno ugroženim licima budu 121 milion dinara, a da sada nema nijednog jedinog dinara duga. Koji su napravili od Srbije gradilište, zemlju kranova, zemlju bagera, zemlju novih fabrika, zemlju stranih direktnih investicija, domaćih investicija.

To je ta Srbija koja nije pristala na reket, koja nije pristala da ga plati, kao u Čikagu 30-ih godina, koja nije pristala na poniženje. To je ta druga Srbija koja svom srećom po svim istraživanjima javnog mnjenja koju podržava i koja broji preko 70% građana koji podržavaju našu politiku, koji podržavaju predsednika Aleksandra Vučića, i koji podržavaju ovu beskompromisnu i bespoštednu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Gospodine Sikimiću, mi ćemo i dalje istrajavati u tome da podržimo sve ono što je u znaku i što predstavlja mogućnost da ova zemlja se što bolje i kvalitetnije izbori protiv korupcije. Da se svaki državni dinar potroši na najbolji mogući način, ne samo zakonski nego i na najsvrsishodniji način, da dobijemo ono, što bi rekli, najveću vrednost za najmanje moguće novca i da učinimo našu državu što efikasnijom, što boljom, što kvalitetnijom u službi samo onih kojima mi ovde odgovaram. To su građani Republike Srbije. To je narod Republike Srbije. Samo njima odgovaramo. Ne odgovaramo onima koji vode hibridni rat i rat lažnim vestima.

Moram da navedem primer mog uvaženog kolege Nebojše Stefanovića. Nije to slučajno da se rat vodi protiv onog koji je možda i jedan od najboljih od nas. Onaj koji je i u vašem izveštaju i ja sam ga podrobno čitao, podigao nivo funkcionisanja MUP na najviše grane. Ministarstvo unutrašnjih poslova koje u proteklih pet godina uradilo više za pripadnike policije, uradilo više za narod Republike Srbije, za njegovu bezbednost nego moguće nekoliko poslednjih ministara policije u proteklih 25 ili 30 godina.

Naravno, kada postoje takvi rezultati oni koji interes svoje zemlje stavljaju ne u drugi nego u peti ili deseti plan, napadaju, i naravno smeta im što MUP ima takve rezultate, što je Srbija bezbedna zemlja, što je Srbija suverena zemlja i što Srbija vodi računa prioritetno o srpskim interesima. Niko nam ne diktira šta ćemo da radimo, kako ćemo da radimo. Sa svima možemo da sarađujemo. Podržavamo izbalansiranu politiku predsednika Vučića kada je u pitanju geopolitika i međunarodni položaj naše zemlje. Podržavamo saradnju kako sa Ruskom Federacijom, Kinom, tako i sa SAD, EU, sa svim zemljama kojima možemo da trgujemo, da sarađujemo, i sa svim zemljama koje nas poštuju.

I na tom putu ćemo ostati, i na tom putu ćemo i dalje istrajavati i naravno zaštitićemo svakog od nas ko je na ovakav brutalan način napadan i izložen svakodnevnim brutalnim napadima i lažima, kao što jeste ministar unutrašnjih poslova od onih kojima smeta da ova zemlja bude bezbednija, da bude uređenija, da bude bogatija.

A, možda im smeta što Kosovo i Metohija prošle godine nisu ušli u Interpol. Eto, to dame i gospodo narodni poslanici, verovatno smeta, pa je takvo rodoljublje poštovanje zemlje i borba za svoju zemlju, dovelo do toga da takvi ljudi budu izloženi najbrutalnijim i najgorim mogućim napadima od onih koji su najgori i od onih, kako je to sam predsednik rekao, kojima nije hteo da plati reket, pa se sada bave urušavanjem interesa i urušavanjem svoje zemlje.

I nigde nećete videti ni u jednoj zemlji kao što to oni rade da ljudi odu u inostranstvo i pričaju loše o svojoj zemlji. Mi možemo ovde i zato kažem da mi na žalost nemamo tu ideološku podelu, stranačku podelu i da argumentovano govorimo o tome šta je bolje za našu ekonomiju, što je bolje za našu međunarodnu poziciju i saradnju.

Mi danas od jednog dela, manjinskog dela nekoliko procenata, da li toliko broja ljudi imamo pokušaj da podele Srbiju na plebs, i na one koji su bogom dani, na gospodare Srbije. E, nema više gospodara nad Srbijom ima samo rodoljuba i patriota i ljudi koji će da vode ovu zemlju u dobru, sigurnu budućnost. Zemlju koja će da se modernizuje, zemlju koja će da beleži ekonomski rast, zemlju u kojoj će se ljudi zapošljavati u kojoj će nas biti više, u kojoj će se rađati deca.

To je Srbija koju ova većina u Parlamentu želi i koju ćemo naravno kao glavni strateški cilj naše zemlje maksimalno ispuniti i nećemo naravno, dozvoliti da podele ovakve vrste utiču na našu zemlju i na njen dalji rast i razvoj.

U moru i u salvi tih brutalnih napada, koji nemaju veze sa rezultatima koji nemaju veze sa ideološkim razlikama imamo i jednog stručnjaka koji piše u jednom nedeljniku, magazinu juče, „Šta se krije iza „Behtela““?

Zamislite iza „Behtela“, šta se krije iza „Behtela“? Ja sam razumeo i razumem argumente kolega iz SRS koji žele da se Srbija okrene Evro-azijskim integracijama, jačoj intenzivnijoj saradnji sa Ruskom Federacijom i Narodnom republikom Kinom i da jednostavno po prirodi stvari kritikuju jačanje saradnje sa SAD, jačanje strateških odnosa i veza za koje se iskreno i ja i moja stranka zalažemo i naravno jedan dobar deo kolega ovde.

Ali zamislite, šta u ovom tekstu, u ovim lažnim vestima u „Behtelu“ i o ulozi predsednika Vučića, zamislite u celokupnom tom potencijalnom poslu koji je potpuno pravno čist, koji većina u ovom Parlamentu kao sporazum izglasala ovde, gde smo imali jednu javnu diskusiju, jednu javnu raspravu govore o tome da će taj posao možda sa „Behtelom“ uticati na to da Trampova administracija u SAD ima možda bolji i povoljniji odnos prema Srbiji kada je u pitanju rešavanje najvećeg parehselans političkog pitanja u našoj zemlji, a to je pitanje KiM.

I jako vam se izvinjavamo za taj greh. Što radimo sve da sačuvamo narod, srpski narod na KiM, što radimo sve da poštujemo Ustav Republike Srbije, što radimo sve da sačuvamo bezbednost naših građana na teritoriji KiM, da obezbedimo regionalnu saradnju i da uradimo sve što je moguće da sačuvamo naše interese na KiM, naše legitimne interesa na KiM.

Evo dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci danas da se i ovakve stvari koje su jako pozitivne, čak piše o tome da je sulud projekat, zamislite, sulud projekat izgradnje Moravskog koridora, pri tom ničim izazvano, čak su našli i Azerbejdžan da kritikuju, prijateljsku zemlju, zemlju koja nije priznala KiM, koja održava Republiku Srbiju i optužuju čak i američku administraciju za neku korupciju i kriminal o čemu oni ovde govore, a kada je u pitanju potencijalni posao sa izgradnjom Moravskog koridora i “Behtela“. Jedna potpuno paušalna ocena i jedan akt koji nema nikakve veze i naravno, uperena je protiv interesa Republike Srbije, onoga na čemu ćemo mi istrajavati u narednom periodu, a to je izgradnja infrastrukture, izgradnja auto-puteva, ali i jednak odnos prema svima. To pokazuje ova politika.

Mi jesmo izgradili više od 300 kilometara auto-puteva u prethodnih pet godina, a nabrojaću vam ih. Eto toliko u stvari o senzibilnosti Vlade i svih državnih institucija o tome koliko je važno da imamo što više igrača i koliko je važna konkurencija za ovu državu.

Imamo kompanije iz Azerbejdžana, iz Republike Srpske, imamo kompanije iz Grčke, iz Španije koje grade puteve, imamo kompanije iz Kine, otvoreni smo i za kompanije iz Ruske Federacije, kako što to radimo kada je u pitanju železnica i železnički saobraćaj, izgradnja pruge Beograd-Budimpešta i sada je najveći problem, čak i njima, što će potencijalno američka kompanija graditi Moravski koridor.

Još nekoliko rečenica i jedna podrška samoj Agenciji za borbu protiv korupcije, u smislu međunarodne saradnje, i ono što je dobro da je Agencija za borbu protiv korupcije napravila sjajnu saradnju sa svim relevantnim činiocima u EU, sve čestitke za to što smo dobili jako važno mesto potpredsednika u organizaciji koja okuplja 18 Agencija za borbu protiv korupcije u celom svetu i tu stojimo rame uz rame sa Italijom koja predsedava, koliko sam razumeo i Francuskoj, koja je dala drugog potpredsednika, jer jako je značajno što smo ovde u Parlamentu glasali i doneli Zakon o lobiranju, a koji će početi da se primenjuje od 14. avgusta ove godine.

Svaka čast na tim naporima i na tome da kroz sve ove oblike rada, funkcionisanja se utiče na to, da se utiče na državne institucije, na sve nas koji vršimo javne poslove, da ih radimo što bolje, kvalitetnije i naravno, u skladu sa odanošću i moralnim principima koje svaki državni funkcioner treba da se drži i naravno da se poštuje, s što bi se i mi složili sa tim da moramo da donesemo neke izmene.

Mi moramo biti svi jednaki i tretirani kada je u pitanju borba protiv korupcije. Ne može neki lokalni funkcioner da bude više tretiran i pod većom lupom, kada je u pitanju rad Agencije, nego predsednik neke političke partije koji nije pod ingerencijama Agencije, samo zato što on nije u vlasti i nije državni činovnik, odnosno državni funkcioner, i onda mi imamo tu odredbu, ja ću napomenuti samo pojedinačno neke stvari, vi ukoliko uvećate vašu imovinu više od tri hiljade evra, svi mi ovde, što je veliki novac za našu zemlju, mi moramo podrobno da objasnimo Agenciji kako je do toga došlo.

Ali, neki mogu da dobiju donacije od milion, pet miliona, 10 miliona evra, 20 miliona evra i da uopšte ne objašnjavaju kako je do toga došlo. Ljudi, milioni evra u današnjoj situaciji, skupe kampanje. Pa, čekajte, ja se prvi zalažem za liberalnu ekonomiju, za konkurenciju, da zarađivanje novca bude nešto što je fundamentalni princip razvoja države, na konto znanja, na konto kvalifikovanosti i na konto vrednoće. Ali, ne možemo da dopustimo da takve stvari prolaze pored nas, da neko kaže – Znate, ja sam imao vrlo skupu političku kampanju. Neko mi je donirao novac zato što sam lep, zgodan, i zovem se tako i tako.

To ne smemo da dozvoljavamo i protiv toga moramo da se borimo, da svaki dinar mora da se opravda. Ja se pitam, kako nama, kako gospodinu Martinoviću niko nije dao neku donaciju ili Vjerici Radeti, ili bilo kome ovde, od 100.000 dinara, a ne od pet ili osam miliona evra. Te vas molim da zajedno radimo na tome da poboljšamo zakon i da unesemo ove novine koje su jako važne kako bi princip nulte tolerancije bio u 100% smislu ispoštovan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radite. Pravo na repliku. Izvolite.

Trebalo bi da imam duplu repliku zbog ovog poslednjeg pominjanja, ali neću tu da repliciram.

Gospodo iz Agencije, videli ste na osnovu dosadašnjih rasprava, a govorili su poslanici vlasti, koliko zapravo postoji problema i koliko je korupcija u Srbiji prisutna. Naravno, poslanici vlasti su govorili o onom što je bilo do 2012. godine, i o tome ko je i ko nije odgovarao zbog očigledne ili dokazane ili pretpostavljene neke korupcionaške afere, ali nažalost i tu je kontinuitet one ondašnje i sadašnje vlasti.

Ništa manje problema u toj oblasti nema ni danas. Vi, zaista imate velike obaveze i ozbiljne poslove, ali sa druge strane, vi ste kao i sva ova regulatorna tela o kojima smo mi raspravljali u prethodnih nekih pet, šest dana, vi suštinski nemate nikakvu ulogu, zato što vi suštinski ne možete da uradite ništa. Mi smo i nedavno menjali zakon koji reguliše vaš rad, ali opet niste dobili neke ingerencije koje bi trebalo da dobije neko ko je zadužen da se bavi nekim određenim poslom. Ovde je u pitanju korupcija, vi se mnogo više bavite korupcijom da kažem, možda i manjeg ranga kada su u pitanju političari nego onom pravom koja zaista jeste ozbiljna, gde je ozbiljno potencijalno oštećen budžet Republike Srbije. Ja sam zato i reagovala na ovo što je gospodin Marinković rekao, kada je pominjao „Behtel“. U redu je kolega Marinkoviću, vi ste, čini mi se, nedvosmisleno rekli da nas, srpske radikale apsolutno razdvajate od ovih tamo šetača koji, takođe govore o tome.

Ali, mi smo taj „Behtel“ već nekoliko meseci ili od prošle godine, u stvari stavili u prvi plan zato što nam je to primer kako se iz državnog budžeta uzimaju pare, kako je posao koji vredi 500 miliona evra, plaćen 800 miliona evra, a radi se o delu Borovskog koridora i mi pokušavamo, evo, govorim ovde javno, pozivamo javnog tužioca i sad koristim ovu priliku i repliku, evo da pozovem i vas. Dajte jednom da se to raščisti. Nama neki poslanici vlasti kažu - nije zaključen ugovor i niko ne garantuje da će biti zaključen ugovor sa „Behtelom“, a inače je donet leks specijalis da će taj ugovor biti zaključen bez javnih nabavki, što je po nama zaista mnogo strašno.

Ali, dajte, evo vi budite ti koji ćete završiti tu priču sa „Behtelom“ nadležnost imate i obavestite javnost i nas, narodne poslanike i da jednom, zaista stavimo tačku, da vidimo da li je tih 300 miliona evra za koji mi u SRS tvrdimo otišlo iz budžeta preko Skota, Zorane, u "Behtel" ili ko zna gde ili to ili naši podaci nisu precizni i tačni.

Eto, to je osnovni razlog, naravno kolege iz SRS će govoriti detaljno i o vašem izveštaju i o svemu što su naši stavovi, ali ovo mi je bila prilika, zato sam i tražila repliku. Evo, molim vas, sad verovatno ne možete da odgovorite, ali radite na ovome. Hvala.

Hvala.
Kolega Marinkoviću, da li vi želite reč? (Ne.)
Da li još neko od predsednika poslaničke grupe ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Sikimiću, dame i gospodo narodni poslanici, kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije i Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije o borbi protiv korupcije, ono što na početku želim da istaknem je da u Srbiji postoji politička volja da se korupcija iskoreni i da je veoma razvijena svest o važnosti ove teme.

Jedan od zadataka koje je država dala svojim organima, Tužilaštvu, Policiji, službama bezbednosti je da se obračunaju sa korupcijom, da se korupcija iskoreni i veoma važna poruka da nema nedodirljivih i da će svi biti procesuirani ukoliko postupaju suprotno zakonu.

Dakle, bez obzira da li je neko zaposlen u državnim organima, da li je na pravosudnoj funkciji ili je možda politički funkcioner, neće biti zaštićenih i neće biti onih koji neće odgovarati pred zakonom ukoliko zakon prekrše.

Srbija je odlučna da nastavi sa izgradnjom i jačanjem institucija koja se bave prevencijom i borbom protiv korupcije i u tom smislu možemo govoriti i o novom zakonu koji je donesen, odnosno Zakon o sprečavanju korupcije, ali i o drugim propisima koji su usvojeni.

U tom smislu su i nalazi novog izveštaja grupe zemalja za sprečavanje korupcije Saveta Evrope, u tom smislu je izveštaj pozitivan i rezultat je kontinuiranih napora državnih organa na polju sprečavanja korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce. Ovaj Izveštaj je, takođe potvrda uspeha dosadašnjih aktivnosti, ali i jedan podsticaj i prostreh da se sa usvajanjem preporuka i dalje nastavi.

Podsećam da je u 13 preporuka koje je Srbija imala kao zadatak da ispuni, 10 preporuka delimično usvojeno. Kako se ove preporuke uglavnom odnose na ustavne amandmane, izvesno je da Savet Evrope nije mogao u potpunosti da učinjeni napredak na adekvatan način tretira i to iznese u svom izveštaju, ali sigurno je da je Srbija učinila napore da je napredak postignut i da je sve ovo zabeleženo kroz izveštaj GREKO.

Takođe, preostale preporuke koje su zabeležene u ovom izveštaju su takođe ispunjene zato što smo radili na usvajanju Zakona o lobiranju i stupanjem na snagu i ovog zakona i Zakona o sprečavanju korupcije. Mi smo učinili krupan korak na usvajanju ovih preporuka.

Usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije propisana je šira nadležnost i jača uloga Agencije, kao i njena veća samostalnost, veće su obaveze u smislu javnih funkcionera koji stupaju na svoje funkcije u smislu prijavljivanja imovine, ali isto tako i nadležnost Agencije koja će sada moći da ima uvid u bankovne račune i na taj način proveravati imovinu funkcionera bez saglasnosti.

Takođe, ono što se uvodi i što je veoma značajno i što do sada nije postojalo je postupanje na osnovu predstavki građana, dakle ukoliko dostavljeni dokazi ukazuju da nečije delovanje ima osnova za sumnju i izazivaju sumnju u postojanju korupcije, možete postupati po ovim predstavkama, kao i po službenoj dužnosti.

Kao što stoji u samom Izveštaju, očekuje se da će ovakve mere dovesti do toga da se promeni trend tog neradog prijavljivanja korupcije i da će se ojačati i poverenje građana u raznim institucijama i da ćemo na ovaj način, budući da smo siv na istom zadatku, znatno pospešiti rezultate i same Agencije.

Ono što je veoma značajno i što je pomenula i gospođa Aleksandra Tomić u svom izlaganju kao predsednica Odbora je to da Agencija, osim širih nadležnosti, da su njene nadležnosti praćene dodatnim finansijskim sredstvima koje su odobrena, dakle, veći budžet blizu 19.000.000 dinara, ali isto tako i odobrenim novim kadrovskim kapacitetima, ako se ne varam 49 novih radnih mesta je odobreno Agenciji za borbu protiv korupcije, što će u značajnoj meri povećati efikasnost Agencije.

Podsećam da je ovo i direktna potvrda rešenosti države u borbi protiv korupcije, jer se i na ovaj način ispunjavaju i preporuke koje zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije razmatramo i nastojimo da ih ispunimo kako bismo bili efikasniji u ovoj borbi. Uloga Agencije je preventivna u društvu i cilj ovakvog postupanja je razotkrivanje slučajeva korupcije u skladu sa zakonom i ukazivanje na pojavu korupcije nadležnim organima.

Ono što još jednom ističem jeste da je važna saradnja i koordinacija svih relevantnih aktera i ono što je veoma važno i čime se bavio i Odbor na kome je razmatran Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jeste da se sam rad Agencije usmeri na one koji novcem raspolažu, odnosno da se utvrdi da li je to postupanje u skladu sa zakonom, da li je raspolaganje novcem građana koji je poveren državnim organima, odnosno funkcionerima, da li se ova raspodela vrši na adekvatan način, u skladu sa zakonom i da se to prati, naravno, kroz razvijene mehanizme, praćenje imovine povezanih lica. Ono što je jako važno jeste da je ova borba sistemska i u ovim postupcima je svaki organ veoma važan, ali veoma važna karika je i tužilaštvo koje treba da obavi svoj deo posla. Dakle, svi smo na istom zadatku i važno je da obezbedimo sve uslove i dobru komunikaciju kako bismo bili efikasni.

Kada govorimo o ispunjavanju preporuka, ja bih navela jednu veoma važnu činjenicu, a to je da se Srbija ne nalazi na sivoj listi FATF-a, jer je Skupština ove Radne grupe ocenila da je Srbija ispunila sve uslove, i to znači da Srbija ispunjava i uslove vezano za otvaranje novih poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.

Srbija je, dakle, pokazala jasnu opredeljenost, jasnu političku volju na najvišem nivou kad je ispunjavanje akcionog plana u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u pitanju, i to je veoma značajno, jer Srbija jača mehanizme i u ovom domenu.

Činjenica je da su uloženi značajni napori, i to je i Radna grupa za finansijske mere u borbi protiv pranja novca jasno istakla i da su ovi napori u cilju ispunjavanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu i napredak Srbije naišli na izuzetne reakcije i na izuzetnu podršku. Ocena je, dakle, da postoji politička posvećenost i kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi i za nas je ključno, kao zemlju, da nastavimo sa unapređivanjem ovih mehanizama.

Podsećam da je 12 zakona tokom ovog perioda stupilo na snagu, da su izrađeni novi propisi i drugi dokumenti i posebno smo ponosni na unapređenje zakonodavstva i povećan intenzitet nacionalne saradnje u ovoj oblasti.

Ova odluka FATF-a je izuzetno važna i za poslovanje i buduće investicije u Republici Srbije, budući da se na ovaj način jača poverenje investitora, ali i poverenje i bolja saradnja sa drugim zemljama, što je nama veoma važno.

Ono što je istaklo Ministarstvo unutrašnjih poslova, rezultati u ovoj oblasti se ogledaju u tome što je povećan broj lica koja su procesuirana, kada je u pitanju pranje novca i zaplena imovine u ovoj oblasti, što su takođe veoma značajni rezultati.

Ukoliko govorimo o borbi protiv korupcije, tokom prethodnog perioda usvojeni su i Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o lobiranju, ali isto tako u prethodnom periodu i Zakon o zaštiti uzbunjivača i Zakon o javnim nabavkama, što su takođe veoma važni koraci u ovom domenu.

Kada govorimo o rezultatima, zaista moram da istaknem ono što je strateški cilj i opredeljenje Vlade Republike Srbije, a kada je u pitanju digitalizacija, odnosno izgradnja sistema otvorenih podataka, što je jedan važan korak ka sprečavanju korupcije, jer se na ovaj način poveća konkurentnost i jača poverenje između građana, države i privrede. Zaista moram da napomenem da u ovih prethodnih nekoliko godina uvećan broj usluga koje građani mogu koristiti, građani i privreda mogu dobiti od državnih institucija, što je veoma značajno i veoma je važan korak, napominjem, za smanjenje korupcije.

Sigurno je da je za ekonomsku i političku stabilnost i ovaj segment odigrao ključnu ulogu, jer nam je veoma važno da pokrenemo, oživimo našu privredu i da pošaljemo poruku da je Srbija jedna bezbedna i povoljna destinacija za ulaganje.

Ukoliko se osvrnemo na deo Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na sukob interesa, a nalazi govore da je povećan broj zahteva koji se odnose na davanje mišljenja funkcionera u odnosu na sukob interesa, dakle, povećan je broj zahteva, činjenica je da bi Agencija trebala da se pozabavi temom koja je pokrenuta pre nekoliko dana, odnosno svedoci smo da su tužilaštvo i policija pokrenuli zajedničku istragu povodom delovanja Dragana Đilasa i njegovih kompanija, zaposlenih u njegovim firmama, a tiče se trgovine sekundama RTS. Dakle, postoje osnovana sumnja da su Dragan Đilas i zaposleni u njegovim firmama suprotno zakonu trgovali sekundama na javnom medijskom servisu u određenim emisijama.

Dakle, biti državni službenik, biti gradonačelnik glavnog grada istovremeno, trgovati sekundama javnog medijskog servisa je jedan sukob interesa koji je neverovatno velikih razmera i mislim da bi svi relevantni organi trebali da se pozabave ovom temom.

Činjenica je da, kada je pokrenuta ova istraga, su usledili napadi, odnosno protivnapadi kao pokušaji da se promeni tema, da se skrene pažnja javnosti sa ove istrage. To je zapravo pokušaj da se izbegne i odgovor na pitanje kako je to Dragan Đilas, baveći se politikom, tako drastično uvećao svoju imovinu, budući da je izneo da je bogatstvo stekao u Češkoj, a svi izvodi iz poslovanja njegovih firmi govore da je prilikom ovog delovanja zaradio 74 hiljade evra, da bi svoje političke mandate završio sa sumom od 25 miliona evra. Dakle, kroz ove firme su prošle izuzetno velike sume novca i veoma je važno da se utvrdi, da građani dobiju prave informacije o tome kako se neko obogatio baveći se politikom.

Podsećam da je Dragan Đilas bio i direktor Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg, da je bio ministar za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, da je bio i gradonačelnik i da je završivši ovaj mandat, bar ono što je priznao u onom delu koji je izneo, završio kao bogat čovek, i to je samo jedan pokazatelj kako se odnosio prema srpskoj ekonomiji, prema interesima građana, budući da je u toj borbi za bolji život počeo od sebe i nekako se tu zadržao.

Dakle, sprovodi se jedna velika istraga policije i tužilaštva koja se odnosi na trgovinu sekundama na javnom medijskom servisu i o tim mahinacijama u ovoj oblasti je pisala u svojim izveštajima i Verica Barać. Istraga će pokazati da li su sumnje opravdane. Ukoliko se ispostavi da jesu, to će biti veoma velika korupcionaška afera koja će pokazati kako je ispumpavan novac građana Srbije.

Ono što je veoma važno, i to podvlačim, jeste da sve ove afere dobiju epilog, da se utvrdi da li je reč o sukobu interesa i da se utvrdi odakle Draganu Đilasu ovako velike sume novca, budući da je ta priča o stečenom bogatstvu i poslovanju u Češkoj izmišljena. Potrebno je da građani dobiju objašnjenje da li su ovi milioni stečeni možda otimanjem Pionirskog grada od dece ili rijaliti programima koje Dragan Đilas uveo u Srbiju ili možda od trgovine ovim sekundama. U svakom slučaju, važno je da saznamo istinu.

Sigurno je da će u istoriji biti upamćen kao čovek koji je najviše uvećao svoje bogatstvo i razumljivo je zašto građani više ne mogu imati poverenje u one koji su aktivno radili na urušavanju srpske ekonomije i cilj im je bio jedino da se postaraju o svojim interesima, svojim stanovima, svojim apartmanima, poput Vuka Jeremića koji se nakon afere u medijima više i ne pojavljuje, jer je u trenutku, kada se na referendumu Crna Gora odvajala, on jedino brinuo o apartmanima na Svetom Stefanu, a pri tom se grohotom smejući vulgarno i ismejavajući ljude koji su bili zabrinuti i nisu mogli da se pomire sa raspadom zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Osim što se nisu bavili interesima ljudi, takođe su se paralelno bahatili. Ti ljudi danas pokušavaju da se vrate na vlast, dele građane na elitu, na obrazovane, na podobne i na onu drugu Srbiju, dakle, na neobrazovane, na inferiorne. Pokušavaju sebe da predstave kao vizionare, moraliste, poštene ljude, kao da svi mi ovde imamo amneziju i zaboravili smo da se za svakog od njih, za mandat svakog od ovih aktera vezuju afere, malverzacije i lično bogaćenje. Svedoci smo da ponižavaju građane, nazivajući ih pogrdnim imenima, neobrazovanim i krezubim, gradeći sebi alibi za već očekivan loš rezultat na izborima, jer su podršku građana davno izgubili i činjenica je da je neće moći ponovo zadobiti, a čega su i oni sami svesni.

Zato što su građani još 2012. godine rekli da žele stabilnu, sigurnu budućnost, da žele investicije, da žele nove puteve, nova ulaganja, nove fabrike i nova radna mesta i da nedvosmislenu podršku daju politici Aleksandra Vučića i politici SNS.

Dakle, svedoci smo da svakodnevno sa nipodaštavanjem i Dragan Đilas i njegova svita govore o onima koji odbijaju da glasaju za sopstvenu propast i da legitimitet daju onima koji su Srbiju opljačkali, ojadili i zatvorili radna mesta. Ono što oni najavljuju i jedino što nude je da će, ako se vrate na vlast, dakle, pozatvarati nepodobne medije, obračunati se sa svima, kontrolisati ih, to su im planovi da nastave sa ugrađivanjem u poslove, u upravne odbore i da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Kada govorimo o delu Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na finansiranje političkih stranaka, Agencija na ovaj način upoznaje javnost sa prikupljenim sredstvima i trošenjem sredstava političkih subjekata. Zaista moram da napomenem da je važno da se Agencija pozabavi i finansijskom stranom, dakle, funkcionisanja Demokratske stranke, obzirom da je Dragan Đilas otkupio dug DS prema Razvojnoj banci.

Dug je iznosio 49 miliona a on ga je otkupio za 38 miliona, u startu zaradivši i sada obzirom da je stečajni upravnik DS, on diriguje poslanicima i prosto im deli ukore, instrukcije kako da se ponašaju, pa je i onima koji smatraju i svesni su da im je dužnost da sede u sali i da zastupaju interese građana koji su ih ovde delegirali, njima je zabranjeno da učestvuju u radu Skupštine, zabranjeno je, kritikovani su ukoliko učestvuju u radu odbora, čak i u radu Ženske parlamentarne mreže, ali im je zato dozvoljeno da putuju u strane delegacije i mogu da gostuju po ambasadama.

Ono što je izuzetno važno i što još jednom ističem je da je u Srbiji razvijena svest o važnosti ove teme, ali i da postoji snažna politička volja i rešenost da se korupcija iskoreni, uz poštovanje demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda i vladavine prava. Borba protiv korupcije je borba za našu zdravu ekonomiju i veoma je važno insistirati na koordinaciji svih relevantnih institucija i aktera, insistirati na transparentnosti i odgovornosti.

Kako smo svi na zajedničkom zadatku, mi smo spremni kao Narodna skupština da pojačamo tu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije, u cilju uspešne borbe, jer smo rešeni da gradimo institucije, da ih učinimo jačim i spremnijim da odgovore na sve izazove i da insistiramo na tome da se posao obavlja propisno i kvalitetno. Građani, sa pravom, u tom smislu mogu očekivati bolje rezultate i mi ćemo kao Narodna skupština podržati zaključke odbora koji se odnose na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije.

Zahvaljujem koleginice Turk.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto se više niko ne javlja za reč od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na raspravu po listama prijavljenih poslanika za reč.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, korupcija je jedna od pojava za koju važe zakonitosti kao za svaku bolest. Nemoguće je eliminisati, nemoguće je potpuno neutralisati i nemoguće se od nje potpuno zaštiti, ali uspešno društvo i uspešna država uspevaju da pojavu korupcije drže pod strogom kontrolom, odnosno da je svedu na minimum.

Kao što sam i ranije više puta isticao, dakle, ne postoji u načelu siromašna država, siromašan grad i siromašna opština, već postoji domaćinska opština, domaćinski grad i domaćinska država, a to pre svega znači sistem koji ima takvo vođstvo i takve odgovorne ljude koji će poput domaćinske porodice uspostaviti, dakle, principe rada gde će se raditi maksimalno, trošiti adekvatno i ne rasipati i zaštiti se od krađe, korupcije i kriminala.

U tom smislu svakako i postojanje Agencije za borbu protiv korupcije jeste jedan veoma važan iskorak, odnosno važan mehanizam u pogledu realizacije ovog cilja koji je svakako već u svom postojanju dosadašnjem dao i daje značajne rezultate. Međutim, kao i u svim drugim slučajevima gde imamo dakle prosto nove mehanizme, svakako da je potrebno u daljem vremenu dorađivati, razrađivati i unapređivati funkcionisanje i ovog mehanizma.

U prirodi svakog birokratskog aparata jeste ukoliko dođe do izvesnog opuštanja, uvek je lakše ostati na nivou same birokratske procedure i baviti se običnim proceduralnim poslovima i pitanjima i time ostvariti izvesni smisao samog postojanja i same uloge takvog mehanizma, odnosno takvog aparata.

Zato je veoma važno ukazati na tu mogućnost opuštanja i neke vrste deformacije koja se može pojaviti. Zato je od izuzetnog značaja kroz rad, kroz same izveštaje, dakle, samu implementaciju Strategije borbe protiv korupcije i zaštite od korupcije, obratiti pažnju da nas mimoiđe suština pored same forme. Jako je važno imati precizno izveštaje koliko ko, od narodnih poslanika recimo, ima primanja u Skupštini, ali to su opšte poznate stvari. Ne znam koji je tu prostor da se neki korupcijski ogreši informacijama o primanjima u samoj Narodnoj skupštini, ali definitivno postoje od toga mnogo važnije stvari.

Ono na šta želim ukazati jesu iskustva prostora na kome delujem i o kome imam jako puno informacija. Dakle, mi imamo na području države prostore koji su maltene vanzakonskog sistema, pre svega opštine Tutin i Sjenica, gde ne znam iz kojih razloga, ne znam sa kojim pozadinama, ali mi tamo imamo desetine krivičnih prijava za najteže kriminalne radnje i korupcijske radnje. To traje godinama, međutim, i dalje se te prijave ili započete istrage čuvaju strogo po raznim fijokama tužilaštava ili sudova, pre svega na lokalu, a ponekad i nešto više.

Dakle, to su stvari koje nisu iz onog segmenta proceduralnosti i na njih posebno treba obratiti pažnju, pogotovo na određenim prostorima koji proteklih decenija se mogu označiti kao trusni prostori. Takve pojave nisu samo pitanje obične korupcije. One su vezane i za bezbednost, one su vezane za svojevrsnu depresiju i tenzije koje se na tom delu prostora šire i koje mogu imati i dalekosežne posledice.

Zato i od Agencije i od ostalih organa vlasti tražimo da se definitivno protiv ovakvih pojava preduzme sve što je potrebno i da se građani zaštite. Nažalost, imamo i neke druge pojave, simptome oko imenovanja nekih direktora škola u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, gde su uprkos jasnim dokazima i dostavljenim Agenciji vezano za korupcijske neke pojave, imamo dakle, imenovanje tih direktora. Ja ću se time i kao predsednik odbora dalje pozabaviti i svakako se protiv toga treba sasvim jasno suprotstaviti. Hvala.