Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.

Gospodine Mrčiću, ja sam govorio o pitanju slučaja Dragana Đilasa, a vi odgovarate pričom o korupciji u vreme Slobodana Miloševića. Ne znam da li ste mislili da time menjate temu na uspešan način. Ali ne, dakle, to nije promena teme. Da li znate zašto? Zato što Dragan Đilas se sam hvali da je započinjao neki svoj biznis upravo u to vreme, u vreme Slobodana Miloševića, kako brani sam sebe kada mi pitamo – e, ti što nisi imao ništa, kad si stupio na političku scenu i zauzeo najvažnije funkcije? On kaže – stani, stani, nije tako. Nije da nisam imao ništa, ja sam 1998. godine još firmu osnovao. Kako je to moglo, to je objašnjavao njegov Boško Obradović, sećate se toga. Mi smo to čitali ovde. Kaže Boško Obradović u jednom svom tekstu – Dragan Đilas je počeo da se bavi nekim sitnim biznisom, samo u to vreme Slobodana Miloševića to su mogli oni koji su politički bliski bili tadašnjem režimu. To je Boško Obradović objašnjavao pa je zaboravio.

Zato vam kažem niste izašli iz teme. To se takođe tiče Đilas Dragana. Koliko je zaradio, ja nisam siguran da je bio nešto specijalno uspešan do 2004. godine, odnosno kada je bio zvanično promovisan od strane svog tadašnjeg šefa Borisa Tadića. Da li znate zašto? Jer nije imao šta da prijavi. Nije imao da prijavi imovinu. Prijavio je neku ušteđevinu koja se merila hiljadama evra, stari auto i jednu nekretninu, kuća je valjda u pitanju neka na ime supruge i to je sve. To je on prijavio da poseduje. Dakle, s tim je krenuo, to mu je početni kapital. Na čemu je završio i šta sam prijavljuje, pazite, to ne kažem ja, to kaže sam Đilas – 25 miliona evra vrede nekretnine samo, je spreman da prijavi. Priznao je. To je ono što je on priznao, šta tu ima još da nije priznao, možemo samo da se pitamo i da se čudimo. Kuda su otišle stotine miliona evra, koje su mu polegale na računima firme?

Da vam kažem, pomenuli ste taj period SPS i slučaj neka dva ministra, verovatno pokušavajući da kažete da samo onda kada se prekardaši onda neko počne da se bavi, kako ste rekli, sobom i svojim redovima i niste u pravu. Niste u pravu, jer pogledajte svake godine, ne samo prethodne 2018. godine, pogledajte i 2017. godinu, pogledajte 2016. godinu, pogledajte 2015. godinu, svake godine ćete pronaći u vestima koje se sad na internetu nalaze da ih čitam ako hoćete, da Ministarstvo unutrašnjih poslova je uzelo, pa privelo neke ljude organizovanoj akciji, koji su i političke ličnosti i funkcioneri, ne samo stranaka bivšeg režima ili današnje opozicije, nego i vladajućih stranaka i nisu štedeli nikada i nisu pravili razliku nikada, ni kada je reč o funkcionerima SNS ako su se o zakon ogrešili.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, da znate, toliko ozbiljno, profesionalno radi svoj posao, toliko ga uspešno obavlja, da mi danas, a ovo vam je zvaničan podatak, imamo 20% manje krivičnih dela na nivou godinu dana u Republici Srbiji, 20% manje nego i 2009, 2010. i 2011. godine. Kad se obračunavaju Dragan Đilas i ta njegova kamarila, sa Nebojšom Stefanovićem, oni ne mogu da mu ospore rezultate, ne može niko da dođe i kaže - Evo, ovoliko je bilo krivičnih dela 2009, 2010. i 2011. godine, a ovoliko je bilo, evo na primer 2018. godine, pa smo mi, Stefanoviću od tebe bili uspešniji. Nisu. Znaju i sami da nisu. To je toliko velika razlika da tu ne mogu reč jednu da kažu.

Zbog toga se bave čistom, prljavom propagandom, zbog toga se bave blaćenjem, zbog toga se bave onim što najbolje umeju, jer kao što znate, te silne stotine miliona evra, nije Dragan Đilas zaradio tako kako ih je zaradio, zato što se bavio nekakvom proizvodnjom nečega dobrog i konkretnog, nego muljanjem, marifetlucima, upravo u medijskoj sferi, upravo preprodajom reklamnih sekundi po deset puta boljoj ceni od one po kojoj je kupovao.

Dakle, tu vrstu, prljavog medijskog rada, koji je specijalizovao i za koju sigurno može sam sebi da dodeli najbolja zvanja, odličja i diplome, zaslužio je koliko dobro poznaje tu vrstu propagande, on primenjuje i dan danas na poštenim ljudima, na korektnim profesionalcima, na odgovornim ljudima iz SNS, samo zato što ih projektuje za političke neprijatelje, pored toga što smo, kao što znamo, glupi, ružni, prljavi, nikakvi i naš glas na izborima ne vredi ništa, pa pošto na tim izborima po pravilu pobeđujemo, onda je po mišljenju Đilasa i ekipe, najbolje da izbora nikakvih i ne bude. Što takvi polu-ljudi i divljaci da odlučuju, a ne on tako lep, pametan i tako besomučno bogat?

Reč ima gospodin Dragan Sikimić, kao ovlašćen predstavnik predlagača . Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Agencija za borbu protiv korupcije se nikada nije izjašnjavala o imenovanju, odnosno izboru ministara Siniša Malog, na mesto rukovodioca koordinacionog tima, koje je ovde pomenuto, za borbu protiv sprečavanja pranja novca i za borbu protiv terorizma. Naravno da ne postoji tako nešto, s obzirom na period, ni u Izveštaju, niti je usmeno ili pismeno Agenciji ikada to komentarisala. Ko je to komentarisao, ja ne znam, ali Agencija za borbu protiv korupcije nije.
Što se tiče drugih tema koje su iznete ili stavova, ja bih želeo da vam kažem da u pogledu percepcije i korupcije ili indeksa percepcije, kako se to bez prevoda kod nas navodi CPI ili "Corruption perceptions index", to je stvar percepcije određenih uglova i metodologija za izradu tih izveštaja je vrlo složena. To nije percepcija građana, prvo to treba znati.
Drugo, uporedite zemlje koje u pogledu tog indeksa dobro stoje na listi sa listom GREKO i iznenadićete se, naravno, neću pomenuti ni jednu jedinu državu, da one države koje u pogledu percepcije jako dobro stoje na toj listi, kod GREKO-a imaju u isto isto vreme ocenu negativnu, a to globalno nezadovoljavajuće. Samo to uporedite i imajte u vidu da Srbija više nije na toj listi i da Srbija nema više status pred GREKO-m globalno nezadovoljavajući.
U pogledu međunarodne saradnje, naravno da je korupcija odavno međunarodni problem, međunarodni fenomen i, samim tim, i borba protiv korupcije mora biti međunarodna. Mi smo povećali međunarodnu saradnju, naravno. Imamo odlične odnose sa relevantnim institucijama, ne samo iz regiona, već i šire.
Naravno da je borba protiv korupcije povezana sa borbom protiv nelegalne trgovine, da je sve to zajedno povezano sa borbom protiv pranja novca, da je to zajedno povezano sa borbom prtiv terorizma i jedno od drugog ne treba odvajati. Agencija upravo i radi na boljem povezivanju radi boljeg rada i uspešnosti u svom segmentu rada.
U pogledu pristrasnosti ili nepristrasnosti, uveravam vas da je Agencija nepristrasna. Kada se pogleda trenutak promene vlasti, kada se pogleda trenutak provere od dve godine od dana prestanka funkcije i kada se uzmu svi rokovi u obzir, kao i zastupljenost u sadašnjoj političkoj konstalaciji, dolazi se do zaključka da Agencija najveći broj predmeta koje radi, radi u odnosu na pripadnike vladajuće koalicije. Pogledajte samo stotine predmeta i videćete da Agencija apsolutno nema pristrastan odnos prema bilo kome, već nepristrastan odnos.
To onaj ko zna cifre i ko zna datume, ko zna godine i ko zna odredbe zakona može jasno da vidi i to možemo da sa tim izađemo i pred međunarodnu zajednicu i pred Narodnu skupštinu i pred bilo koji organ Republike Srbije, ali s obzirom da odgovaramo Narodnoj skupštini, onda to na ovom mestu i iznosimo. Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine Sikimiću.
Pravo na repliku ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Setićete se vi, gospodine Sikimiću, samo treba vremena, očigledno.

Što se tiče ovoga, gospodine Martinoviću, evo, dajem vam povod za repliku, računam da vas kolega neće prekidati kao prethodni, jer je veoma interesantno, nije dovođenje stranog kapitala počelo, niti se završava dolaskom Aleksandra Vučića. Dolazak stranog kapitala, investitora je od ranije.

Gospodine Martinoviću, vi dobro znate kakva je prljava tehnologija na ime stranih investicija instalirana na području opštine Inđija. Sećate se te afere, kada su u pitanju stari akumulatori i reparacija starih akumulatora, koja je jedna od najprljavijih tehnologija? Pa, šta vi mislite, da je strani investitor došao tako na lepe oči i na osnovu zakona to uradio? Ne, nego podmićivanjem, korupcijom. Postoji opravdana sumnja da je to tako urađeno. To je u ranijem periodu.

I kada se govori o korupciji, ona niti počinje, niti se završava sa sadašnjom aktuelnom vlašću. Ali, šta je ovde interesantno? Ovde je interesantno u svim raspravama koje se vode oko Agencije za borbu korupcije ili bilo šta što je vezano za eventualno postojanje kriminala, bez obzira koja garnitura vlasti, kada aktuelne političare prozovete i stavite kao primer, svi skaču, svi su jedinstveni kada je u pitanju vlast i kada su u pitanju oni koji bi trebali da se bave sa time, sa tom pojavom, da brane aktuelne. Čim prođu, sve najgore.

Ja rado koristim to - naknadna pamet je najgora pamet. Ona ništa ne koristi Srbiji. Mi ćemo posle četiri ili pet godina ili, ne daj Bože, dužeg perioda raspravljati i o nekim koji su sada aktuelni, kao što govorimo o Đeliću, o Dinkiću, o Vlahoviću, o Labusu, ne može se ni stati na kraj, o Janjuševiću, o Kolesaru i tako dalje i tako dalje. Čemu to da govorimo sada o Draganu Đilasu ili o ovima koji nisu aktuelni? I tada su bili izveštaji o njihovom radu, o sumnjama, o korupciji, o svemu, ali se ćutalo. Zašto se ćutalo? Zato što je tadašnja većina bila takvog raspoloženja da to ne spominje. Ne, nego treba na primeru aktuelnih dati jasno do znanja da nema kompromisa. To je suština.

Šta da smo spomenuli Zoranu Mihajlović? Pa, šta vam treba drugo nego sumnja u „Behtel“? Postoji opravdana sumnja, javnost sumnja, a vi gledate ko to izgovara. Kakve to veze ima? Govorimo mi, srpski radikali. Džon Perkins je napisao dve knjige. Pročitajte, gospodo, „Ubice ekonomije“. Jedna od udarnih tema je „Behtel“. Korupcija i mito ulaze na tržište i rade šta god hoće, a kasnije se mešaju aktivno u politiku.

Nemojte, sve je prolazno. Pa i ova vlast je prolazna, to svi znaju. Funkcija sama po sebi je izazov da čovek krene u nešto što je protivzakonito. Ako mi oprostimo onima koji su bili… Pa, ja ću samo jedno iskustvo da ispričam. Da li znate šta je rekao Radovan Božović kada je skinut sa mesta predsednika Vlade? Jedva čekam da dođe novi, mene će zaboraviti. Zar to treba da bude pravilo u Srbiji - kada odeš, onda te svi zaborave.

Nadam se da ćete dati kolegi pravo na repliku i da ga nećete prekidati.

Naravno, nema nikakve potrebe. Rasprava je odlična.
Sada pravo na repliku ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da je u ovoj polemici između predstavnika SRS i SNS pomenuta SPS, moram da se odredim prema tome.

Tačno je ono što je rekao uvaženi kolega Mirčić, da je u vreme kada je Slobodan Milošević bio predsednik SPS, isključivo u cilju borbe protiv korupcije i zaštite interesa Srbije, odnosno pravnog poretka, uhapšeno, ni manje, ni više, dva ministra.

Ono što krasi SPS jeste doslednost i principijelnost, jer i sada učestvujemo u vlasti. Delimo isti sistem vrednosti i iste principe vlasti sa SNS i borimo se za to da svako odgovara za ono za šta je kriv. Da niko ne može biti van zakona i da svi koji učine bilo šta protivpravno moraju da odgovaraju, bez obzira da li pripadaju vladajućoj ili opozicionoj stranci.

Moram da podsetim radi građana Srbije da je posle 5. oktobra najviše onih koji su bili izloženi linču, bilo članova SPS, koji su bili na listama za odstrel, koji su bili bukvalno proganjani, šikanirani, neosnovano sudski procesuirani, njihove porodice izlagane najvećem stepenu neprijatnosti i to je prolazilo kroz jednu katarzu koja nije trajala kratko. Od 5. oktobra pa na dalje, vinovnici ili dželati tog vremena više ih nema ovde, a tu su njihovi sledbenici. Ja sam to morao da kažem zbog građana Srbije, zbog toga što je vrlo malo njih koji su dočekali ono što su zaslužili, a to je sankcija ne samo od suda, već i od naroda. Na sreću, od naroda imaju iz izbora u izbore i nadam se da će tako i ostati. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Pravo na repliku dr Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Ja i dalje ne mogu da razumem šta je greh i koja je krivica Siniše Malog. Iz svega onoga što je govorio gospodin Mirčić, jednostavno, to ne mogu da razumem i ne mogu da shvatim, sem što mu se prigovara da je dve godine bio službenik u Agenciji za privatizaciju, ali ne znam da je odgovoran za bilo koju pljačkašku privatizaciju kojom je oštećen budžet Republike Srbije. On je Agenciju za privatizaciju napustio 2003. godine.

Ono što mogu da kažem i ono što građani Srbije mogu da vide i sami i da im ja ne kažem ništa, to da je Siniša Mali uspeo da konsoliduje, pre svega, javne finansije grada Beograda, da finansijski ojača grad Beograd, da vrati dugove grada Beograda koje je napravio Dragan Đilas, a koji nisu bili nimalo u malim iznosima. Kada je postao ministar finansija pokazao se kao jedan veoma uspešan ministar koji je nastavio sa politikom konsolidacije javnih finansija, a koju je započeo predsednik Vlade Aleksandar Vučić i danas je sprovodi Vlada Srbije koju vodi Ana Brnabić. Pod rukovodstvom Siniše Maloga, kao ministra finansija, Srbija već treću godinu zaredom beleži suficit u svom budžetu, iz godine u godinu imamo rast BDP.

Što se tiče procesa korupcije koji je bio uključen u proces dovođenja stranih investitora, slažem se sa vama da je to bilo u periodu do 2012. godine, ali voleo bih da mi kažete jednu korupcionašku aferu posle 2012. godine koja je bila vezana za privlačenje bilo domaćeg, bilo to stranog kapitala u Srbiji.

Dakle, mi više subvencije ne delimo onako kao što su deljene do 2012. godine, bez bilo kakvih kriterijuma. Sada postoji onaj krovni, osnovni zakon, Zakon o državnoj pomoći koji vrlo jasno propisuje pod kojim uslovima investitori i domaći i strani mogu da dobiju određeni vid državne pomoći i taj zakon je praćen čitavim nizom podzakonskih propisa.

Pošto sam ja između ostalog lično učestvovao u dovođenju nekoliko važnih investitora, uverio sam se koliko je to mukotrpan i težak posao da ispunite uslove iz Zakona o državnoj pomoći da bi taj investitor dobio neki vid državne pomoći. Ponavljam još jednom, to nije pomoć koja je rezervisana isključivo za strane investitore. Pod istim uslovima, i domaći i strani investitori dobijaju državnu pomoć.

Šta je problem sa domaćim investitorima? Finansijski su i ekonomski upropašćeni zbog vlasti koja je upravljala Srbijom do 2012. godine, i to je vama veoma dobro poznato. Većina domaćih investitora, dakle, ljudi koji imaju dobre biznis planove, koji imaju dobre biznis ideje, koji hoće da zapošljavaju građane Srbije, koji nisu ništa manje pametni, inventivni, nego njihove kolege iz inostranstva, ali šta im nedostaje, odnosno, zbog čega su strani investitori u prednosti u odnosu na njih? Nisu doživeli onu ekonomsku kataklizmu koju su doživeli domaći privrednici. U tome je problem.

Vi ste imali u periodu od 2000, odnosno od 2001. godine, kada je donet Zakon o privatizaciji, potpunu devastaciju srpske privrede. Mi smo praktično od 2012. godine krenuli od nule, a uradili smo veliki posao, i taj veliki posao može da se nazove jednim imenom, a to je reindustrijalizacija Republike Srbije.

Mi smo u periodu, ako pogledate čisto ekonomski, evo da ne vodimo nikakve političke rasprave, čisto ekonomski, od 2000. godine do 2012. godine bili manje više jedna ruralna, agrarna zemlja. Industrija nam je bila potpuno uništena. Od Subotice do Vranja nije postojao ni jedan industrijski kompleks koji nije bio uništen. I u Subotici, i u Valjevu, i u Vranju, i u Smederevu, u mnogim gradovima u Srbiji koji su nekada bili poznati još u bivšoj Jugoslaviji kao veliki industrijski centri, Trstenik, Kruševac itd. To je sve bilo uništeno. Sve te firme su bile prodate pod vrlo sumnjivim okolnostima, po sumama koje su bile ispod bilo kakve tržišne vrednosti, a ono što je najgore od svega, makar da su ti koji su kupili te firme nastavili proizvodnju, oni su ih pretvarali u skladišta, u auto salone, u magacine, na njima zidali zgrade, stambene prostore itd.

Šta smo mi počeli da radimo 2012, 2013, 2014. godine? Da iznova industrijalizujemo Srbiju, i to nam je dobrim delom pošlo za rukom, između ostalog, i zbog toga što smo vodili pametnu i uravnoteženu spoljnu politiku.

Ja znam da ste vi sada u poziciji jedne stranke koja je opoziciona i koja ima jedan lagodan, odnosno malo lagodniji status od nas koji smo u vlasti. Vi kažete treba proterati sve strane investitore, ne trebaju nam investitori iz Nemačke, Italije, Francuske, oni su u NATO paktu, to su države koje su nas bombardovale itd. To je dobrim delom tačno.

Šta ćemo sa radnicima koji rade u tim firmama? Šta ćemo sa činjenicom da 70% našeg izvoza ide na tržište EU? Ok, zatvorićemo sve nemačke, italijanske, francuske firme koje su otvorile svoja predstavništva ovde u Srbiji. Inače, to su sve domaće privredne kompanije, posluju po Zakonu o privrednim društvima, registrovane su u Republici Srbiji, u Agenciji za privredne registre, zapošljavaju građane Srbije, plaćaju poreze i doprinose po zakonima Srbije. Dakle, to nisu strane firme u smislu da posluju po zakonima Nemačke. Kapital je nemački, kapital je italijanski, kapital je francuski, ali taj kapital kada dođe u Srbiju, on posluje po srpskim zakonima i po srpskim propisima, isto kao i srpski kapital. To je veliki uspeh ove Vlade koju je vodio Aleksandar Vučić i koju sada vodi Ana Brnabić.

(Predsedavajući: Hvala.)

Završavam.

Kapital može biti domaći i strani, ali kada strani kapital dođe u Srbiju, on je podvrgnut istom pravnom režimu kao i srpski kapital, i to je ono što je veoma važno. Dakle, izvršili smo reindustrijalizaciju Srbiju. Više nismo puka agrarna zemlja koja izvozi sirovi kukuruz, pšenicu, šećernu repu itd.

(Predsedavajući: Hvala.)

Sada možemo da prerađujemo i te poljoprivredne proizvode i da ih plasiramo na tržište EU, na tržište Ruske Federacije i svuda gde naši proizvodi mogu da prođu.