Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.
Ja i dalje ne mogu da razumem šta je greh i koja je krivica Siniše Malog. Iz svega onoga što je govorio gospodin Mirčić, jednostavno, to ne mogu da razumem i ne mogu da shvatim, sem što mu se prigovara da je dve godine bio službenik u Agenciji za privatizaciju, ali ne znam da je odgovoran za bilo koju pljačkašku privatizaciju kojom je oštećen budžet Republike Srbije. On je Agenciju za privatizaciju napustio 2003. godine.
Ono što mogu da kažem i ono što građani Srbije mogu da vide i sami i da im ja ne kažem ništa, to da je Siniša Mali uspeo da konsoliduje, pre svega, javne finansije grada Beograda, da finansijski ojača grad Beograd, da vrati dugove grada Beograda koje je napravio Dragan Đilas, a koji nisu bili nimalo u malim iznosima. Kada je postao ministar finansija pokazao se kao jedan veoma uspešan ministar koji je nastavio sa politikom konsolidacije javnih finansija, a koju je započeo predsednik Vlade Aleksandar Vučić i danas je sprovodi Vlada Srbije koju vodi Ana Brnabić. Pod rukovodstvom Siniše Maloga, kao ministra finansija, Srbija već treću godinu zaredom beleži suficit u svom budžetu, iz godine u godinu imamo rast BDP.
Što se tiče procesa korupcije koji je bio uključen u proces dovođenja stranih investitora, slažem se sa vama da je to bilo u periodu do 2012. godine, ali voleo bih da mi kažete jednu korupcionašku aferu posle 2012. godine koja je bila vezana za privlačenje bilo domaćeg, bilo to stranog kapitala u Srbiji.
Dakle, mi više subvencije ne delimo onako kao što su deljene do 2012. godine, bez bilo kakvih kriterijuma. Sada postoji onaj krovni, osnovni zakon, Zakon o državnoj pomoći koji vrlo jasno propisuje pod kojim uslovima investitori i domaći i strani mogu da dobiju određeni vid državne pomoći i taj zakon je praćen čitavim nizom podzakonskih propisa.
Pošto sam ja između ostalog lično učestvovao u dovođenju nekoliko važnih investitora, uverio sam se koliko je to mukotrpan i težak posao da ispunite uslove iz Zakona o državnoj pomoći da bi taj investitor dobio neki vid državne pomoći. Ponavljam još jednom, to nije pomoć koja je rezervisana isključivo za strane investitore. Pod istim uslovima, i domaći i strani investitori dobijaju državnu pomoć.
Šta je problem sa domaćim investitorima? Finansijski su i ekonomski upropašćeni zbog vlasti koja je upravljala Srbijom do 2012. godine, i to je vama veoma dobro poznato. Većina domaćih investitora, dakle, ljudi koji imaju dobre biznis planove, koji imaju dobre biznis ideje, koji hoće da zapošljavaju građane Srbije, koji nisu ništa manje pametni, inventivni, nego njihove kolege iz inostranstva, ali šta im nedostaje, odnosno, zbog čega su strani investitori u prednosti u odnosu na njih? Nisu doživeli onu ekonomsku kataklizmu koju su doživeli domaći privrednici. U tome je problem.
Vi ste imali u periodu od 2000, odnosno od 2001. godine, kada je donet Zakon o privatizaciji, potpunu devastaciju srpske privrede. Mi smo praktično od 2012. godine krenuli od nule, a uradili smo veliki posao, i taj veliki posao može da se nazove jednim imenom, a to je reindustrijalizacija Republike Srbije.
Mi smo u periodu, ako pogledate čisto ekonomski, evo da ne vodimo nikakve političke rasprave, čisto ekonomski, od 2000. godine do 2012. godine bili manje više jedna ruralna, agrarna zemlja. Industrija nam je bila potpuno uništena. Od Subotice do Vranja nije postojao ni jedan industrijski kompleks koji nije bio uništen. I u Subotici, i u Valjevu, i u Vranju, i u Smederevu, u mnogim gradovima u Srbiji koji su nekada bili poznati još u bivšoj Jugoslaviji kao veliki industrijski centri, Trstenik, Kruševac itd. To je sve bilo uništeno. Sve te firme su bile prodate pod vrlo sumnjivim okolnostima, po sumama koje su bile ispod bilo kakve tržišne vrednosti, a ono što je najgore od svega, makar da su ti koji su kupili te firme nastavili proizvodnju, oni su ih pretvarali u skladišta, u auto salone, u magacine, na njima zidali zgrade, stambene prostore itd.
Šta smo mi počeli da radimo 2012, 2013, 2014. godine? Da iznova industrijalizujemo Srbiju, i to nam je dobrim delom pošlo za rukom, između ostalog, i zbog toga što smo vodili pametnu i uravnoteženu spoljnu politiku.
Ja znam da ste vi sada u poziciji jedne stranke koja je opoziciona i koja ima jedan lagodan, odnosno malo lagodniji status od nas koji smo u vlasti. Vi kažete treba proterati sve strane investitore, ne trebaju nam investitori iz Nemačke, Italije, Francuske, oni su u NATO paktu, to su države koje su nas bombardovale itd. To je dobrim delom tačno.
Šta ćemo sa radnicima koji rade u tim firmama? Šta ćemo sa činjenicom da 70% našeg izvoza ide na tržište EU? Ok, zatvorićemo sve nemačke, italijanske, francuske firme koje su otvorile svoja predstavništva ovde u Srbiji. Inače, to su sve domaće privredne kompanije, posluju po Zakonu o privrednim društvima, registrovane su u Republici Srbiji, u Agenciji za privredne registre, zapošljavaju građane Srbije, plaćaju poreze i doprinose po zakonima Srbije. Dakle, to nisu strane firme u smislu da posluju po zakonima Nemačke. Kapital je nemački, kapital je italijanski, kapital je francuski, ali taj kapital kada dođe u Srbiju, on posluje po srpskim zakonima i po srpskim propisima, isto kao i srpski kapital. To je veliki uspeh ove Vlade koju je vodio Aleksandar Vučić i koju sada vodi Ana Brnabić.
(Predsedavajući: Hvala.)
Završavam.
Kapital može biti domaći i strani, ali kada strani kapital dođe u Srbiju, on je podvrgnut istom pravnom režimu kao i srpski kapital, i to je ono što je veoma važno. Dakle, izvršili smo reindustrijalizaciju Srbiju. Više nismo puka agrarna zemlja koja izvozi sirovi kukuruz, pšenicu, šećernu repu itd.
(Predsedavajući: Hvala.)
Sada možemo da prerađujemo i te poljoprivredne proizvode i da ih plasiramo na tržište EU, na tržište Ruske Federacije i svuda gde naši proizvodi mogu da prođu.