Hvala.
Reč ima Milorad Mirčić, pravo na repliku. Izvolite.

Meni je žao što prekidate na ovaj način. Upravo je gospodin Martinović izneo neke tvrdnje…

(Predsedavajući: Možete vi do kraja dana, nije problem. Izvolite.)

Nije ovde u pitanju vreme, nego je izneo neke tvrdnje koje je odranije iznosila SRS. Činili ste kriminalne radnje, parafraziram kako je on to rekao, kada je u pitanju privatizacija, kada je u pitanju jedan period stranih investicija.

Nismo mi srpski radikali nimalo u povlašćenom položaju, niti je lagodno nama. Jako je teško iz dana u dan ukazivati na propuste aktuelne vlasti.

Setite se samo, gospodine Martinoviću, i sami ste učestvovali u tome, koliko smo upozoravali na opasnost Fijata iz Kragujevca, način kako je Fijat uveden u Kragujevac. Tada smo govorili da će to skupo koštati Srbiju. Subvencije od 10 hiljada evra po zaposlenom, neizvesnost kada je u pitanju dužina trajanja čitavog tog procesa, oslobađanje od različitih plaćanja poreza, izdataka. To je nešto što je na štetu Srbije. To jeste možda po tadašnjem kriterijumu aktuelne vlasti bio dobar propagandni trenutak, jer su bili izbori na pomolu. Oni su to na sva zvona objavili. Sećate se koliko su stavili. Šta ćemo sad? Kako sad da se pojave? Ko će sad da objašnjava radnicima Kragujevca? Vi, koji ste aktuelni. Šta da im objašnjavate? Tako što ćete reći nismo mi učestvovali u tome. To je najlakše, ali kamo lepe sreće da su slušali nas srpske radikale, da se sa većim oprezom ušlo u taj aranžman.

I sada dosta stvari ima gde ukazujemo, gde kažemo da nije baš opravdano to što se daju tolike subvencije. U pojedinim slučajevima nismo mi protiv ulaska kapitala, pa bez obzira sa kojih strana, mi samo insistiramo da ravnopravni tretman ima i ruski kapital, samo je to.

Tu insistira SRS, svi kapitali da budu ravnopravni i drugo da to u bukvalnom, pravom smislu reči budu domaće kompanije, a ne da otvori „Gorenje“ fabriku u Valjevu, a onda profit ide u Sloveniju, pa to služi kako bi po što povoljnijim uslovima izašli na rusko tržište. Pa, čemu to? Kakva je tu korist, da kažemo šta će radnici u Valjevu? Pa, šta će radnici u Valjevu, jeftina radna snaga. Treba trezveno gledati, nije nimalo lako u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazi Srbija.

Jedna stvar treba uvek da je naumu, vi dobro znate gospodine Martinoviću 2000. godine, kakva je bila hajka, kako oni kažu na bivšu vlast. Svi ministri koji su bili ispred SRS, bili su predmet ispitivanja istrage dolaziće buldožer revolucije. Gledali su u sve detalje. Nijedan jedini ministar iz SRS nije odgovarao za nešto što je protiv zakonito, zato što nisu mogli da dokažu, nije bilo takvih radnji, nisu bili u kriminalu, nisu bili u korupciji. Mislite da bi oprostili, ne, jedva bi dočekali.

Zato sada mi razgovaramo, opominjemo, boje je na vreme i kada je u pitanju „Behtel“ i kada je u pitanju rad i Siniše Malog i svih njih, bolje je biti na vreme oprezan. Kasnije ta odgovornost, videćete kada dođe do smene vlasti, biće pripisivana vama koji ste najistaknutiji u SRS. Mislite da će se neko sećati, kao što se sada ne seća Mlađana Dinkića i ovih, neće se niko sećati nego vas gospodine Martinoviću, a najveću odgovornost će upravo snositi i nositi Aleksandar Vučić, što bi narod rekao - ni luk jeo ni luk mirisao, ali videćete.

Videćete kakvu će odgovornost, ne prigovaraju Tomi Nikoliću to što mu radi žena i on, nego Aleksandru Vučiću, što ne povede računa o tome. To je suština. Vi ćete da snosite odgovornost, a ovi su prolazni. Samo vama predsedniče moram da donesem taj dokument, gde je mišljenje oko Siniše Malog.

Hvala, kolega Mirčiću.
Pravo na repliku ima doktor Martinović.
Izvolite doktore Martinoviću.

Spomenuto je „Gorenje“ iz Valjeva. Jedna informacija za vas gospodine Mirčiću. Većinski vlasnik „Gorenja“, čije je sedište u Sloveniji su Kinezi. Znači, većinski vlasnik „Gorenja“ su Kinezi. Kineska kompanija „Hisens“, čisto da se zna.

Kada „Gorenje“ proizvede frižider ili neki drugi rashladni uređaj u Valjevu, pa taj uređaj rashladni ode u Rusiju, on ne odlazi kao slovenački, niti kao kineski proizvod, nego kao srpski. To treba da znate.

Drugo, ono što stalno ponavljate i to mislite da vam je verovatno jedan od glavnih argumenata protiv ekonomske politike SNS, to je da su građani Srbije pod vlašću Aleksandra Vučića pretvoreni u jeftinu radnu snagu. To jednostavno nije tačno.

Prosečna plata u Srbiji je danas 463 evra i ne možete da pronađete nijednu kompaniju koja je došla u Srbiju od 2014. godine, pa do danas, znači za ovih pet godina, u kojoj radnici ne rade za pristojne plate i pod vrlo humanim uslovima po tehnologiji, koja je najsavremenija moguća.

Ta priča, to je inače priča Balše Božovića i Aleksandre Jerkov, oni kada nisu znali šta će, Balša Božović je rekao da ova kineska kompanija koju smo doveli u Obrenovac "Meita", da su građani Obrenovca pretvoreni u robove, a da su Kinezi neki robovlasnici. Onda je Aleksandra Jerkov, opet zato što nije imala drugih argumenata, onda je počela da tvrdi kako srpski radnici koji rade po kompanijama čiji je osnivački kapital došao iz inostranstva, moraju da nose pelene. Ja sam je više puta pitao u kojoj to kompaniji u Srbiji, bilo domaćoj, bilo stranoj srpski radnik mora da nosi pelene? Nema nijedne. Kao što Kinezi, "Meita" u Obrenovcu nisu pretvorili građane u robove tako se ne nose ni pelene i kao što niste u pravu za "Gorenje".

Dakle, taj srpski proizvod koji se napravio u Valjevu, kada ode na tržište EU, na tržište Ruske federacije ide kao srpski proizvod.

(Milorad Mirlić: A pare idu u Sloveniju.)

Pare idu u Kinu, ako ćemo o tokovima novca. Pare idu u Kinu, vi se zalažete za prijateljstvo sa Kinom, ne znam šta vam je to problem.

Znači, po toj vašoj logici, pare iz Srbije, idu u Sloveniju, pa iz Slovenije idu u Kinu.

Ono što je mnogo važnije za građane Srbije, i "Gorenje" i "Hačinson" i sve druge kompanije koje posluju u Srbiji, plaćaju poreze i doprinose u Srbiji. Plate isplaćuju srpskim radnicima i posluju apsolutno po srpskim zakonima. Po svim zakonima koji se odnose i na privredna društva i na zaštitu životne sredine, socijalnu zaštitu, zaštitu prava radnika, poštuje se Zakon o radu itd. U tom smislu ne postoji bilo kakva diskriminacija između domaćih i stranih investitora.

Što se tiče "Behtela" i to građani Srbije treba da znaju, vi insistirate na tome, ja razumem zašto insistirate, iz političkih razloga, ali u zakonu koji smo usvojili pre neki dan, nigde se ne pominje "Behtel". Pominje se da će Vlada Srbije izabrati strateškog partnera koji će izvoditi radove na tom tzv. Moravskom koridoru.

(Vjerica Radeta: I biće "Behtel".)

Dobro, vi kažete - biće "Behtel", ja vam kažem da u zakonu piše …

(Milorad Mirčić: Vjerica kaže da će biti "Behtel".)

Dobro, Vjerica kaže - biće "Behtel", ja vam kažem da u zakonu piše i to građani Srbije mogu da pročitaju da će izbor strateškog partnera da izvrši Vlada Srbije po kriterijumima koji će biti povoljni za državu Srbiju, za građane Srbije, a pogotovo za one građane koji žive na trasi tog Moravskog koridora.

Hvala dr Martinoviću.
Bilo je pet, šest replika. Zahvaljujem i dr Martinoviću i gospodinu Mirčiću.
Reč ima Jelena Vujić Obradović ima reč.

Hvala predsedavajući.

Strpljivo smo saslušali sve ove replike, tako da očekujem, ukoliko prekoračim vreme, da me ne prekidate.

Uvaženi gosti, predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, gospodine Sikimiću, sa koleginicama, mi iz JS obično za nešto što je dobro ili odlično kažemo - domaćinski. Tako da izveštaj koji ste podneli ispred Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu je zaista domaćinski. Imaćete podršku poslaničke grupe JS, podržaćemo i usvojićemo izveštaj o radu, tako da će poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme, koja je inače dala pozitivnu ocenu na izveštaj o radu za 2018. godinu Agencije za borbu protiv korupcije, sa izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji i akcionog plana za njeno sprovođenje, koji je podneo Narodnoj skupštini direktor Agencije Dragan Sikimić.

Dakle, imaćete i punu podršku u daljem radu za sve što radi Agencija za borbu protiv korupcije. Pohvaliću i vašu saradnju sa Narodnom skupštinom. Sa sva tri odbora sa kojima sarađujete imali ste pozitivan izveštaj.

Ja sam član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i mi smo na Odboru za pravosuđe, u skladu sa članom 238. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine razmotrili vaš izveštaj o radu i Odbor je konstatovao da je izveštaj celovito predstavio rad Agencije za 2018. godinu i tu nema ništa sporno, ali isto tako i sprovođenje nacionalne strategije i akcionog plana.

Pohvalno je to i da je povećan budžet u odnosu na 2017. godinu i da je dato prostora zapošljavanja većeg broja kadrova Agencije za borbu protiv korupcije, to će svakako doprineti i poboljšati vaš rad same Agencije. Što se tiče preporuka koje ste dali u ovom izveštaju, smatram da će daljom saradnjom i sa Narodnom skupštinom, ali i sa ministarstvima, i Ministarstvom pravde i MUP-a i ove preporuke u narednom periodu biti realizovane.

Jedinstvena Srbija podržava napore i aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije u jačanju integriteta i odgovornosti funkcionera institucija, ali i u radu na suzbijanju korupcije u celini.

Pohvalno je svakako i saradnja Agencije za borbu protiv korupcije sa nacionalnom Antikorupcijskom agencijom Italije. Srbija je prava dobila, da kažem poziv, da postane član jedne takve agencije i pored ovih 15 država koje su članice te agencije pohvalno je to da ste vi gospodine Sikimiću jedan od dva potpredsednika ove agencije.

Za Srbiju je jako važno pitanje korupcije, kao i za građane Srbije i o njemu treba otvoreno govoriti. Tako da, Srbija je prethodnih 15 godina, a i kroz ove replike mi smo napravili jedan rezime šta se dešavalo od 2000. do 2012. godine, imala velikih problema po pitanju korupcije i ogroman broj nezakonitih radnji koje se mogu podvesti pod terminom korupcija.

Ova vlast i sve stranke vladajuće većine bore se za reforme, za što potpuniju primenu Zakona o sprečavanju korupcije. Jedinstvena Srbija sa našim koalicionim partnerima SPS, davala je otpočetka i daje punu podršku SNS, predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za bolju i sigurniju Srbiju i za bolji život građana.

Svakako da ćemo podržati sve reforme, mi smo u Narodnoj skupštini usvojili i zakon kojim se rukovodi Agencija za borbu protiv korupcije i sve pohvale u daljem radu.

Što se tiče same Srbije kada je u pitanju status korupcije, u martu ove godine ukinuta je negativna ocena antikorupcijskog tela Saveta Evrope, čime smo ušli u krug civilizovanih zemalja koje nemaju posebno negativnu ocenu već su u nekom standardnom režimu. To je uspeh i Agencije za borbu protiv korupcije i Ministarstva pravde, MUP-a, Narodne skupštine, ali i svih građana Srbije, jer Agencija, odnosno GREKO ne bavi se percepcijom, bavi se konkretnim rezultatima rada. Vi ste prihvatili vrlo ozbiljnu funkciju i pokazujete jednu veliku odgovornost u tom radu.

Mi iz poslaničke grupe JS smatramo da ako korupcija postoji, da ne sme biti privilegovanih i da svi podjednako moraju da odgovaraju, jer jedino tako možemo stati na put najvećem neprijatelju savremenog društva.

Svedoci smo po pokazateljima da je danas mnogo manje korupcije, nego, recimo 2012. godine, kada smo imali velike nasleđene probleme od prethodne vlasti i kada su napravljeni milionski dugovi države, ali i opština, zatvarane su velike fabrike, zatvarani su giganti, radnici su ostajali bez posla, sve je to bio veliki problem sa korupcijom, koja sada, trudimo se na sve moguće načine i zakonskim osnovama, da iskorenimo i popravimo.

Kada građane pitamo šta je to najčešće što i u onim izveštajima koje dobijamo, na šta se najčešće žale, kažu da je to nepotizam, rođačke, prijateljske veze. Mnogo je više toga bilo do 2012. godine.

Ja neću kritikovati druge opštine, reći ću i za svoju opštinu vrlo otvoreno iz koje ja dolazim Aleksandrovac, dat je negativan izveštaj kada je u pitanju zapošljavanje, gde je zadnjih 15 godina bilo mnogo malo konkursa ili ih nije bilo, ili ako ih je bilo, unapred su se zapošljavali ljudi ili se znalo ko će se zapošljavati. Tome moramo stati na put, jer šta će raditi ljudi, tako nam odlaze mladi. Šta će raditi ljudi koji imaju 35, 40 godina, koji nemaju pravo na posao?

Znači, u tom domenu smatram da funkcioneri, kada su u pitanju i poslanici, ministri, uopšte javni funkcioneri, pa mi ne možemo da sakrijemo naše pravo stanje, možemo eventualno u onom izveštaju da nešto nepotpuno uradimo što kasnije dopunimo. Ali, znači, i lokalne samouprave moraju biti tema apsolutno Agencije za borbu protiv korupcije i naročito kada je u pitanju zapošljavanje, tome moramo stati na put da svi imaju jednake šanse.

Za kraj, reći ću samo da će poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme, podržati vaš izveštaj, usvojićemo izveštaj, da se Srbija na sve moguće načine, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem bori za dovođenje stranih investitora, bori se da svi gradovi, sve opštine budu podjednako razvijene. Verujem da će taj put borbe da nastavimo, da će i manji gradovi dobijati fabrike i da će jednostavno Srbija postati jedno bolje mesto za život građana. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Vujić Obradović.
Reč ima Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani direktore sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu sa izveštajem o sprovođenju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i akcionog plana za primenu nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije, u najvećoj mogućoj meri otklone. Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego i u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije. Veoma značajno stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema, koja se ogleda između ostalog i u smanjenju investicija.

Prema istraživanju svetskog ekonomskog foruma za period 2011. do 2013. godine, korupcija je svrstana u prava dva problema koja su presudna za strane investicije u Republici Srbiji. Činjenica je da nije moguće u ograničenom periodu i sa ograničenim resursima rešiti probleme u svim oblastima u kojima se korupcija može javiti.

Ovom strategijom se navode pojedine oblasti u kojima će se prioritetno delovati, a koje su prepoznate kao ključne za izgradnju jačanja sistemskih antikorupcijskih mehanizama, na kojima intenzivno radilo u prethodnom periodu.

Iz vašeg izveštaja se mogu videti značajne aktivnosti, koje je Agencija za borbu protiv korupcije imala u domenu međunarodne saradnje. Moje kolege su u prethodnim izlaganjima o tome govorile, ali smatram da treba pomenuti i vrlo je važno da je Republika Srbija među prvima pozvana za jednog od osnivača mreže Agencija za borbu protiv korupcije sa ciljem promovisanja, razmene informacija i dobrih praksi među institucijama za prevenciju i borbu protiv korupcije.

Veoma je značajno da se nalazimo između, u izveštaju stoji, 18 zemalja, vi ste danas u svom izlaganju rekli da je 19 zemalja trenutno, verovatno se taj broj povećao, članica ove mreže i veoma je značajno da je Republika Srbija prepoznata kao jedna od zemalja koja ima veliki interes da se nađe u toj mreži i da u skladu sa razmenom informacija sa zemljama koje se nalaze u mreži agencija, unapredi svoj rad značajno kroz razmenu iskustava i razmenu dobrih praksi, a u cilju prevencije i snažnijeg obračuna sa korupcijom u svojoj zemlji.

Takođe, iz izveštaja se vidi da je softversko rešenje i metodologija izrade plana integriteta koje Agencija sprovodi, nominovano za nagradu UN za inovacije u javnoj upravi. Ovo su značajni pokazatelji da u Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije. Nekako i u prethodnim godinama, uglavnom fokus bio na glavnom gradu i većim gradovima, verovatno zbog medija koji su tu skoncentrisani, pa su lokalne samouprave bile izolovane i prepuštene same sebi što je predstavljalo idealan teren za korupciju.

Posebno želim da naglasim da je od izuzetne važnosti primena koncepta lokalnog antikorupcijskog plana i pokrajinskog antikorupcijskog plana koji je Agencija predložila. Uspostavljen je sistem podrške jedinicama lokalne samouprave za izradu i usvajanje lokalnog antikorupcijskog plana i formirana su tela za praćenje, sprovođenje ovog dokumenta. Iz Izveštaja se vidi da je 59% od ukupnog broja lokalnih samouprava usvojilo ove planove i nadam se da će taj procenat u ovoj godini biti veći. Zašto je ovo posebno važno? Govorili smo danas o Poglavlju 23. Akcionim planom za pregovaranje Srbije u članstvo EU za Poglavlje 23 predviđa se jačanje preventivnih antikorpcijskih mehanizama na nivou lokalne samouprave, u skladu sa ovom obavezom i rezultati koje je Agencija ostvarila, i to bih posebno pohvalila.

Moram da naglasim da je javnost konstantno zainteresovana za proveru izveštaja i praćenje imovinskog stanja funkcionera i da je u prethodnoj godini, kako se iz vašeg izveštaja vidi, pokrenuto 186 postupaka na republičkom, a na lokalnom nivou 116 postupaka. Prevencija korupcije podrazumeva i jačanje svesti o njenoj štetnosti, zbog čega Agencija veliku pažnju poklanja predstavkama građana. Čak 474 predmeta u prethodnoj godini su okončani po ovim predstavkama. To sigurno doprinosi vraćanju poverenja građana u ovu instituciju i mislim da je to jako važno.

Vi ste u Izveštaju dali i određene preporuke koje bi rad Agencije unapredile. Navela bih kao izuzetno značajne, prvo i najvažnije, i vi ste naveli, usvojiti Zakon o sprečavanju korupcije tako da se precizira položaj Agencije i prošire njena ovlašćenja i prava, uključujući i pravo na neposredan pristup evidencijama i dokumentaciji državnih organa i organizacija i drugih pravnih lica od značaja za postupke koje vodi Agencija. Takođe, obezbediti zakonski okvir za jačanje kapaciteta Agencije radi ostvarivanja veće efikasnosti njenog rada. Jako je bitno donošenje nove nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao dopune Akcionog plana za Poglavlje 23, radi definisanja preostalih ciljeva i mera od značaja za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Po meni, jako je važno intenzivirati saradnju sa drugim državnim organima u oblasti borbe protiv korupcije, u smislu Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Date preporuke su u skladu sa zaključcima Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde između ostalog stoji da Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme sve potrebne aktivnosti kako bi se obezbedila što potpunija primena Zakona o sprečavanju korupcije i ostvarivanja antikorupcijskih ciljeva kroz kontinuirano jačanje transparentnosti u radu državnih organa. Takođe, Narodna skupština se obavezuje da će obezbediti usklađenost zakonskih rešenja i stvoriti jedinstven i konzistentan pravni okvir koji uređuje oblast borbe protiv korupcije.

Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u potpunosti podržavaju napore i aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije u jačanju integriteta i odgovornosti institucije i funkcionera, kao i zaposlenih u upravi, u cilju suzbijanja korupcije kako u upravi, tako i u društvu u celini. Hvala.

Hvala, koleginice Živković.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas smo više puta čuli o važnosti postojanja Agencije za borbu protiv korupcije i njenim dosadašnjim rezultatima. Naravno da mi kao poslanici koji dolazimo iz krajeva gde cvetaju korupcija i kriminal nismo u potpunosti zadovoljni dosadašnjim radom ove agencije.

Podsetiću na april 2018. godine kada se ovde u ovoj sali govorilo o korupciji. U pitanju je bila izgradnja puteva u 37 sela u opštini Tutin, gde su ponuđeni dokazi da je od građana uziman novac. Tada je premijerka kazala da će Vlada pokrenuti hitnu istragu. Očekivali smo da Agencija za borbu protiv korupcije zaista radi po tom nalogu premijera, međutim, do danas ništa nismo dobili konkretno.

Evo i konkretno jedno pitanje za Agenciju, da li je uopšte išta pokrenuto po tom pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva, recimo, na tim lokacijama gde apsolutno niko od lokalnih funkcionera, kao što je to rađeno u opštini Tutin, nije smeo, niti imao bilo kakvog zakonskog osnova da uzima novac od građana? Naravno, podsetiću i na aferu „junice“, kada je utvrđeno da je gradonačelnik Sjenice svojim rođacima, prijateljima podelio 102 junice iz državnog fonda. Agencija je oko toga nešto radila, ali nikada nismo dobili konačan epilog toga.

Da ne govorim o vremenu kada je gospodin Ugljanin, s obzirom da su ovo sve njegovi kadrovi, i u Tutinu i u Sjenici bio na čelu Agencije za razvoj nedovoljno razvijenih područja, kada su se dodeljivale razne poljoprivredne alatke, plastenici, motokultivatori i ostalo, sasvim neregularno, sasvim nelegitimno, i rođacima, ljudima koji žive u soliterima, u zgradama, ali nikada nismo videli da je neko iz Agencije procesuirao takvu zloupotrebu ovlašćenja, evo, ni na lokalnom, ni na državnom nivou.

Prosto, to pomalo dovodi građane iz tih područja u neku vrstu dileme, da li postoji neko ko štiti, recimo, te ljude koji se bave korupcijom u ovim krajevima, da li nekom to odgovara, zašto nisu podjednako procesuirani svi oni koji zloupotrebljavaju javna sredstva, opštinske budžete, državne budžete, ono što sleduje građanima i što im je dodeljeno, na koncu, i da li je uopšte Agencija pokrenula bilo kakve procese o tom pitanju, a posebno, opet naglašavam, s obzirom da je premijer 2018. godine ovde, u ovoj sali, prilikom odgovaranja na pitanja poslanika kazala da će Vlada pod hitno pokrenuti istragu po pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva. Očekivali smo tada da će prva da se uključi Agencija za borbu protiv korupcije, ali ne znamo, nikada niko nije saopštio, nikada Agencija se nije po ovom pitanju oglasila. Naravno, imamo i drugih slučajeva, kada su podnošene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije za razne vrste zloupotreba iz različitih projekata, odnosno finansija, i lokalnih budžeta i svega nečeg ostalog, ali nikada se Agencija po tom pitanju nije oglašavala.

Još na koncu ću spomenuti taj famozni izveštaj o zloupotrebi 20 miliona evra iz budžeta grada Novog Pazara, kada je gospodin Ugljanin sa pozicije gradonačelnika zloupotrebio taj budžet i uzeo 20 miliona evra. To je ono vreme, milion ćevapa pojedeno itd. Nikada se Agencija nije oko toga izjašnjavala.

Prosto, da li postoje dvostruki aršini kada su u pitanju i ove zloupotrebe u borbi protiv korupcije ili je to jednostavno neki promašaj, propust? Mi bismo voleli da se Agencija zaista podjednako bavi svim koruptivnim delovanjima, ali od svih ovih primera ja sam samo naveo one koji su najvidljiviji, medijski najviše bili prisutni i najnormalnije bi bilo da se vi bavite ovakvim slučajevima, međutim, nismo imali do sada slučajeva. Koristim priliku da pitam zašto nije bilo takvih procesuiranja i hoće li konačno Agencija za borbu protiv korupcije početi da se bavi ovim slučajevima. Hvala.