Hvala, dr Fehratoviću.
Sada određujem pauzu od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 15.05 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije, danas pred nama je vaš izveštaj i počeću rečenicom da je u Republici Srbiji nulta tolerancija na korupcije i to naročito od 2012. godine, dolaskom SNS na vlast, tadašnjeg premijera, današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića i gospodina ministra Stefanovića, koji ima izvanrednu ulogu u sprečavanju korupcije.

Vi ste tu da pokrećete postupke pred sudovima i sigurna sam da vi radite dobro svoj posao, časno i pošteno i nemojte nikada podleći pritiscima sa bilo koje strane i pod bilo čijim uticajem. Ono što se meni dopalo u vašem izveštaju jeste pre svega što imate, odnosno uspostavili ste dobru međunarodnu saradnju što je izuzetno važno u suzbijanju kako domaćeg kriminala tako i međunarodnog kriminala ali takođe mi se dopalo što je EU učestvovala sa tvining projektom ili prevencijom i borbom protiv korupcije sa dva miliona evra. Tri zemlje su bile uključene u to, a sve da bi se sprečila korupcija. Time ste vi dobili mnogo bolji kadar, vidim da je bilo dosta edukacija, da ste radili komparativne analize i to je jako dobro.

Ono što nije dobro, što je masa ljudi u prethodnom periodu ostala neprocesuirana, a nije mi uopšte jasno kako, ali verovatno neko je bio tu od vas, neko nije, ne bih da ulazim u to. Na primer, kako je moguće da neko ko prijavi svoju imovinu, mislim konkretno na gospodina Đilasa koji je prijavio te 2004. godine svoju imovinu, ona je iznosila 74.000 evra, star automobil i jednu nekretninu. Danas prijavi zvanično da ima 25 miliona evra, pazite, to je 25 miliona evra, da ima u nekretninama 1.460 m2, a pri tom niko nije pričao o tome da on ima još 500 miliona evra koje je zaradio na osnovu svoje četiri firme i to se zna. Njegova afera most na Adi, sećamo se tih 0,9 km košta 400 miliona evra, nonsens, projekat je trebao da koša 80 miliona evra, pa 100 miliona evra, pa 150. Kud nestade tih 250 miliona evra, to mene zanima?

Jer isti takav most, izvinjavam se, veći tri puta, duži dva i po kilometra, najveći što se visine tiče u Francuskoj košta 400 miliona evra. Kako nestade na volšeban način samo tu 250 miliona evra.

Taj gospodin Đilas je zadužio grad za milijardu i 200 miliona evra, da li je moguće gospodo da niko se nije zapitao kako je moguće da neko zaduži grad za milijardu i 200 miliona evra. Ukupan dug naše Republike Srbije posle odlaska dosovske vlasti 2012. godine je 26 milijardi evra. Oni kažu 14, pa nije tačno, nisu prijavili dugove javnih preduzeća, nisu prijavili sve i svašta. Uzimali su kredite sa kamatama, 7, 8, 9, 12%, mi sada vraćamo to. To treba istražiti.

Drugo, silne njegove afere između ostalog šest miliona evra podzemni kontejneri, naravno da nije bilo javne nabavke. Ne znamo šta se desilo. Sečenje platana, nema javne nabavke. Idemo dalje, bus plus, nema javne nabavke. Dalje, „pazl grad“ koji je trebalo da bude divno mesto za decu na Voždovcu, 350 miliona, hiljade evra nestalo netragom, nikada nisu dobili upotrebnu dozvolu. Naravno, javna nabavka te 2009. godine nije ni postojala. Nebezbedno mesto koje nije radilo ni jedan jedini dan, na samoj ulici se nalazi to, bez toaletnog čvora, bez sanitarnog čvora, bez ičega. Užas. Postala je kućica strave i užasa. Neupotrebljiva. Replika „Terazije“, ne zna se koliko košta, nema javnih nabavki. Znači, prosto jedan totalno nepoštujući odnos prema državi, jedna totalna korupcija. Prosto sam užasnuta.

Idemo dalje, kako je moguće da niko ne zna odakle gospodinu Jeremiću sedam miliona za kampanju. Isti taj je tražio kada je otišao u UN sedam miliona, a dobio je milion i to je bilo mnogo. Tražio je i sedam savetnika ali to nema veze, mene ovo interesuje, odakle njemu sedam miliona evra za kampanju?

Idemo dalje, kako je moguće da dosovski bivši ministar odbrane koji po podacima, znači, to nisam ja rekla, ne navodim ja, nego prosto internet, sajtovi, mnogi ljudi koji su se bavili istraživanjem korupcije i kriminala, da bez dana radnog staža sebi priušti stan od milion evra. To nije stan, to je stančuga i plus nadgradi 139 kvadrata pent hausa. Kako je moguće da taj čovek koji pre toga nije imao dana staža na knjižici danas ima 300.000 evra. Znači, 300.000 evra!

Idemo dalje, kako je moguće da gospodin Đelić, sećamo se svi čuvenog gospodina Đelića koji je došao kao ekspert iz Francuske, ne znam čiji ekspert, znam da je ovu zemlju ojadio za 10 miliona evra. Kako je moguće da niko ne zna gde nestade 10 miliona evra, sećate se da je bio jadničko i da je spavao kod tetke na kauču. Jadan, eto, da sam znala pa da ga primimo mi, da ga udomimo, 10 miliona evra samo on.

Idemo dalje, gospodin Živković, premijer, pa i Evropa se izjasnila o njemu, oko 24 sporne privatizacije, a jedna je bila njegova, nestade netragom 100 miliona evra, a radilo se tada o Beopetrolu, naravno, tu je bio i Sartid, ali 100 miliona evra – nema. Da vam ne pričam o onih 596 privatizacija, šećerana za jedan evro, silne firme za po jedan evro. Strašno. Bilo, ne ponovilo se.

Kako je moguće, gospodin Tadić, predsednik da ne zna za sve to za vreme njegovo i za vreme gospodina Koštunice koji je tada bio premijer, tada je bilo ovih 596 privatizacija, a možda i više, ja imam podatak toliko. Znate šta su radili, ogole firme pa tako ogoljene vrate državi. Strašno, bilo ne ponovilo se.

U vreme gospodina Tadića koji se lepo udomio, vila 300 hiljada evra, nezaposlenost 26%, otpustili od 2008. godine do 2012. godine 400 hiljada ljudi. Nije 400 hiljada ljudi to su i njihove porodice, znači, milion ljudi bez hleba. Da biste dobili dozvolu da bilo šta u ovoj Srbiji investirate, radite, bilo je potrebno tri godine, danas se to dobija od tri do 30 dana, maksimalno. E, zato smo mi otvorili preko, odnosno došlo je 200 kompanija, otvorili smo preko 200 fabrika, zaposlili preko 200 miliona ljudi. Ali, pošto je ovde korupcija, idemo mi dalje.

Kako je moguće da do 2012. godine, konkretno 2012. godine bude minimalni lični dohodak 15.000 dinara, sve su živo pokrali, ali minimalac 15.000, a danas je 26.000 uz svo vraćanje njihovih 26 milijardi. Danas je prosečna plata 460 evra, a bila je

330. Tako se radi.

Mene još interesuje kako je moguće da neko ko je bio na vlasti tolike godine ne napravi ni kilometar auto-puteva. Zamislite vi da su oni pošto ih je molila EU, bila je Olimpijada 2004. godine, pa su ih molili da završe taj put. Znači, svima bi bilo dobro, ne da nisu završili Koridor 10, nego su prosto rekli, biće završeno 2004. godine. Aha desilo se, nismo bili u stanju. Pa, 2005. godine, pa 2006. godine, pa tako dočekaše 2008. da bi napokon gospodin Vučić, predsednik države sa svojom Vladom, sa svojom domaćinskom politikom, sa uštedama u budžetu, sa teškim reformama koje je sprovodio završio Koridor 10.

Prvi put u istoriji imamo srpski auto-put. Završio Koridor 10, završio još južni krak, sad završava istočni krak, završićemo i Koridor 11. Šta god su započeli nisu završili, oni su nama ostavili bunar od neplaćenih dugova i svega. Meni je bilo interesantno da čujem da im je u jednom momentu bilo Koridor 10 prioritet, ništa od toga. Pa, onda Koridor 11, baciše se na njega, pa onda treba da izdvoje pare za to, pa nema para za to, pa onda koncesija, pa nije dobra koncesija, ali o tome ću da pričam šta je rekla gospođa, pokojna Verica Barać. Ali, ono što je strašno da je za završetak deonice Horgoš-Novi Sad, netragom nestalo 138 miliona evra. Mi pričamo o milionima evra. Bilo ne ponovilo se.

Samo jedan podatak koji mi je onako bio toliko tužan da mislim, zamislite oni su odvajali za put Leskovac-Preševo-Niš pa do granice. Odvoje ljudi osam miliona evra, pa još četiri, 12 miliona evra, savršeno, sada ćemo mi da završimo te autoputeve. Zamislite 12 miliona evra, pa šta da napravite sa 12 miliona evra, jedan tunel košta 5 miliona. Znači nisu imali za četiri kilometra puta. Sram ih bilo. Ovako se ne radi.

Za kraj da kažem šta je rekla uvažen pokojna gospođa Vjerica Barać – Savet za borbu protiv korupcije smatra da donošenje odluke o koncesiji za finansiranje, projektovanje i izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa od Horgoša do Požege, kao i prekoračenje nadležnosti tehničke vlade prilike zaključenja ugovora o koncesiji predstavljaju rečit primer političke korupcije koji se svakako mora negativno odraziti u svim ostalim oblicima društvene aktivnosti.

Toliko, nemam dalje komentare. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić.

Dame i gospodo, korupcija je pošast koja nagriza sve sfere društva, a prisutna je u svim oblicima javnog života, od zdravstva, preko obrazovanja i pravosuđa, pa sve do politike. Najopasnija je svakako ona korupcija koja postoji u politici, a šteta od takvih vidova korupcije, bilo je da je u pitanju otuđenje javne imovine, iznuda, prevara ili uticaj na javne nabavke, mere se milijardama evra otetih iz državnog budžeta.

Izdvojenih slučajeva korupcije oduvek je bilo, ali korupcija je u Srbiji sistematski utemeljena tek nakon 5. oktobra, konkretno, tokom procesa privatizacije i svojinske transformacije preduzeća koja su bila u društvenom i državnom vlasništvu.

Akteri petooktobarskih promena pokazali su da je u Srbiji politika najisplativija delatnost. Nekadašnji funkcioneri danas su milioneri koji su se iz garsonjera i podstanarskih stanova preselili u vile na Dedinju, a po odlasku sa funkcija otvorili firme, gde kao uspešni biznismeni trenutno obrću ogroman novac, iako su zbog njih stotine hiljada ljudi završili na ulicama.

Mnogi su zbog promena i privatizacije koje je sprovodio bivši režim, nažalost, ostali na ulicama, nakon toga završili na budžetu, godinama bili nezaposleni, zbog čega danas primaju minimalne penzije.

Za to vreme, akteri petooktobarskih promena učestvuju na raznim ekonomskim forumima, gde se predstavljaju kao eksperti. Sve njihove malverzacije su zaboravljene i niko nije krivično odgovarao.

Podsetiću vas na neke od njih: Božidar Đelić, nekadašnji šef ekonomskog tima Miroljuba Labusa i ministar finansija, danas živi u vili na Senjaku od 425 metara kvadratnih; Zoran Janjušević, nekadašnji savetnik za privatizaciju u Vladi Zorana Đinđića, živi na Dedinju, u vili od 1.124 metara kvadratna. Slične vile imaju i Nemanja Kolesar i nekadašnji ministar Predrag Bubalo, a bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović prijavio je da poseduje šest ili sedam stanova i nekoliko kuća.

Jednako je obezbeđen i Mlađan Dinkić, koji je upropastio srpski bankarski sektor tako što je četiri domaće banke "Beobanku", "Beogradsku banku", "Jugobanku" i "Invest banku" proglasio nelikvidnim, kako bi im oteo imovinu i prepustio bankarski sektor strancima.

Na isti način volšebno se obezbedio i predsednik Liberalno-demokratske partije, Čedomir Jovanović, koji je i dan-danas poslanik u Skupštini Srbije i tako izbegao svaku krivičnu odgovornost.

Od predstavnika vladajuće koalicije nebrojano puta, svakoga dana, slušamo o Draganu Đilasu, o brojnim aferama koje prate izgradnju Mosta na Adi, o tome šta sve Dragan Đilas ima, ali činjenica je da ni Dragan Đilas, kao ni svi prethodno nabrojani, za sve ove malverzacije nisu odgovarali.

Mi iz Srpske radikalne stranke nismo zadovoljni zbog činjenice da se Agencija za borbu protiv korupcije mahom fokusira na narodne poslanike, iako je poznata činjenica da mi narodni poslanici svoje plate primamo dva puta mesečno, 5. i 20. u mesecu, da su naše plate limitirane i da zaista ima jako malo, ako uopšte ima, prostora za bilo kakve zloupotrebe.

I dok vi nas jurite zbog toga što smo zaboravili nešto da prijavimo, sa druge strane Srbijom se šetaju kriminalci koji su ovu zemlju upropastili.

S obzirom da nisu rešeni ni slučajevi iz prethodnih režima, da nisu rasvetljene ni 24 sporne privatizacije na koje je ukazala EU, a spornih privatizacija svakako je bilo mnogo više od te 24, kako onda da očekujemo da ćete odlučiti da rešite probleme korupcije koji vladaju u redovima aktuelnog režima? Konkretno i pre svega mislim na slučaj sa američkom firmom "Behtel" i njenim angažovanjem za izgradnju Moravskog koridora.

Puno puta smo ovde objasnili o kakvoj je firmi reč, da je to firma povezana sa republikanskom administracijom u SAD, koja dobija poslove neposrednom pogodbom, zahvaljujući političkom lobiranju, da je to firma koja je ovde na prostoru Balkana već gradila dva auto-puta, deonice Split-Brač, Drač-Priština, da su te deonice bile preplaćene, da su se u oba slučajeva ovi poslovi završili hapšenjima i velikim aferama. Uprkos svemu tome, "Behtel" je angažovan i u Srbiji da gradi, izbegnuta je javna nabavka, tako što je potpisan sporazum sa SAD, kako bi se zaobišla javna nabavka, a kako bi se preskočio i proces ratifikacije u Senatu i Skupštini. Sklopljen je Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti infrastrukture između naše dve vlade. Ne samo to, već je na potpisivanju ugovora sa konzorcijumom "Behtel- Enka" prisustvovao američki ambasador Kajl Skot, koji je tom prilikom izjavio da je Kosovo de fakto nezavisna država.

Pored svega toga, cena koju je "Behtel" ponudio je 800 miliona evra i po njoj će raditi, dok je istovremeno postojala ponuda od kineske kompanije "Čajna rouden bridžis" da se isti posao završi za 500 miliona evra, odnosno 300 miliona manje.

Može se razumeti zbog čega Hrvati i Albanci angažuju "Behtel", jer oni svakako na taj način davanjem poslova ovoj firmi iskazuju zahvalnost SAD za podršku protiv Srbije u ratu 1990. godine, za bombardovanje Srbije i rasparčavanje srpske teritorije, ali nije jasno zbog čega je naš režim prihvatio da sklopi jedan ovakav posao sa firmom koja očigledno preterano naplaćuje svoje usluge?

Da li su tih 200, 300 miliona evra završili u džepovima Amerikanaca kako bi se na taj način kupila njihova podrška, da ne ruše vladajući režim i ne finansiraju proteste po Beogradu ili je taj novac završio kao provizija u džepu ministra koji je najviše uticao na sklapanje posla, a to je ministar Zorana Mihajlović?

Mi iz SRS smatramo da je poslovanje sa "Behtelom" i netransparentno i preplaćeno i veoma ponižavajuće za Srbiju i smatramo da je vaša dužnost da pre svega rešite takvu aferu koja je u velikoj meri oštetila budžet Srbije, a da se tek potom fokusirate na praćenje izveštaja o imovini i prihodima narodnih poslanika.

U borbi protiv korupcije mora da bude uključeno celo društvo, ali država je ta koja mora da preuzme glavnu odgovornost i to sve tri grane vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska. Država ne sme da ćuti. Država ne sme da preskače afere određenih lica, samo zato što su ta lica na vlasti. Tek kada se na takav način budete postavili prema problemu korupcije, moći ćemo da kažemo da Srbija ide u dobrom smeru. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Nije prvi put da mi o nečemu govorimo, pružimo detaljne odgovore u jednom delu rasprave, a onda kao da se ništa dogodilo nije. Iste stvari, ista pitanja, iste optužbe čujemo sat ili dva kasnije. Danas smo govorili o tom pitanju izgradnje Moravskog koridora, ne samo danas, ali baš i na ovoj sednici i rekli smo da lepo piše, neće niko unapred dobiti nijedan posao i neće unapred biti definisana vrednost nijednog posla, nego će Vlada izabrati strateškog partnera.

To što neko smatra da, koliko god puta da ponovi jednu te istu stvar, da to može da promeni činjenicu da je tako zapisano, tako usvojeno, ne može. Nema nikakvog smisla raditi nešto drugačije, a ponajmanje ima smisla, a to smo i danas čuli, osporavati da može da se utvrdi postojanje javnog interesa, kako bi se neki veliki strateški projekat realizovao u Srbiji.

To smo čuli sada na primeru Moravskog koridora. Evo, otvoreno pitanje, da li je to po uvaženom mišljenju gospođe iz SRS ili kompletne SRS, važi isto i na primer kada je reč o sporazumima, zakonima koje smo usvajali, gde smo utvrđivali posebnu vrstu javnog interesa, a tiču se "Železare" u Smederevu? Da li su protiv toga bili ili su protiv toga danas? Isto pitanje se odnosi na utvrđivanje, kao što jesmo utvrdili posebnu vrstu interesa, kada je reč o projektu "Beograda na vodi". Ja, koliko znam, sijaset puta su ponovili da podržavaju dobra rešenja za smederevsku "Železaru", da podržavaju projekat "Beograda na vodi", a sada kažu da ne može to tako da se radi, jer je to potencijalna korupcija u pitanju. Možda je to podjednako važno.

Šta ćemo sa izgradnjom važne infrastrukture koja se tiče gasovoda kroz Srbiju? Jel projekat Južnog toka ili bilo kakav sličan projekat odjednom postao sporan za SRS? Bio bih iznenađen da jeste. Uvek su govorili da je to dobro, korisno za Srbiju, vredno, sada ispada i to je katastrofa, kao što je Koridor ili, kako je rečeno, bilo koja druga situacija u kojoj se utvrđuje posebna vrsta javnog interesa.

Na kraju, nek bude i malo lakših pitanja, pošto ne verujem da će se u ovim pitanjima snaći lako, pitanjima – da li su protiv rešenja za smederevsku „Železaru“, protiv Južnog toka ili protiv „Beograda na vodi“?

Evo nešto malo lakše. Ako se zaista iskreno brinemo za borbu protiv korupcije, da li su spremni da daju svoj neposredan doprinos na jedan vrlo jednostavan način, način koji mogu da primene već koliko danas, da zaustave korupciju u opštini Stari grad, da raskinu koaliciju sa Đilasom i Bastaćem, za kog svakoga dana, ali svakoga dana vidite kolike je silne milione dinara rasturio, što budžetskog novca na konto onih fantomskih firmi koje mu daju obezbeđenje, dok on rastura gradilišta po Beogradu, što na temu SC „Milan Gale Muškatirović“, a evo izgleda i na temu obezbeđivanja podrške licima u vidu gerontodomaćica, četiri miliona evra samo na neku uslugu koju nikad niko opravdao nije i nema dokaza da je realizovana.

Ako hoćete da nešto sprečimo, a tiče se korupcije u državi, na bilo kom nivou, evo sprečite to na nivou Starog grada. Ako smo u tome iskreni, a verujem da to nije mnogo teško pitanje, a ni odgovor odgovarajući ne bi bio previše težak. Kažete – Neka. Hvala. Mi sa Đilasom i njegovim Bastaćem od danas nemamo ništa. Jel to teško?

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku. Posle njega koleginica Belačić.

Izvolite.

Pomenuta je politička stranka, gospodine Arsiću.

Moram, pre svega, da kažem da ovde sad prisustvujemo jednog gruboj zameni teza. Ako se ovde govori o „Behtelu“ kao firmi koja ima maksimalne moguće privilegije u odnosu na ostale građevinske firme koje su u stanju da konkurišu za ovako jedan važan projekat, kao što je projekat Moravskog koridora, to ne znači da smo mi protiv izgradnje auto-puta i protiv, dakle da se ne slažemo sa tim da postoji potreba da se izgradi Moravski koridor, ali nije „Behtel“ jedini izvođač koji zna da napravi auto-put, već je to izvođač koji je po volji gospođe Mihajlović. Ona to ne krije u svojim javnim nastupima, čak i ovde u Skupštini. Gde god se ona pojavi, ona je u stanju to da kaže, a vrlo često je u društvu američkog ambasadora.

Porediti primere „Železare“ Smederevo i Moravskog koridora je isto tako neozbiljno. Srbija nije platila ništa „Železaru“ Smederevo, a ovde Srbija treba da finansira na kraju ovaj novac koji traži „Behtel“ od nje, koji je za najmanje 300 miliona evra skuplji, nego što bi bila ponuda neke druge firme koja bi možda došla iz Azerbejdžana ili Kine.

Što se tiče Južnog toka, tj. Turskog toka, pa tu postoji samo jedan izvođač, to nisu iste uporedive stvari uopšte. Ako Vlada, tj. izvršna vlast forsira jednu kompaniju u Srbiji zaobilazeći tender, zaobilazeći zakone, mi ne možemo da se pozivamo na vladavinu prava, ne možemo da se pozivamo na zakonitost, i naravno, sprečavanje korupcije, nego da nazovemo lepo stvari pravim imenom. „Behtel“ ima privilegiju u odnosu na sve građevinske firme.

Što se tiče koalicije SRS sa Markom Bastaćem na Starom gradu, pre svega, mi nismo ni policija, ni sud, ni tužilaštvo i ne bavimo se onim čime se bavi vladajuća većina, gde kad biste pitali sve poslanike vladajuće većine znaju napamet sav kriminal i sve afere Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Mlađana Dinkića i šta ja znam sve ne, a ti ljudi su svi na slobodi, nema optužnice, nema procesa, nema ničega.

Ukoliko postoje dokazi da je Marko Bastać učestvovao u korupciji i da se bavi kriminalom, molim vas, optužite ga da vidimo, uhapsite čoveka. Ne razumem, u čemu je problem? Hoćemo li mi da pravimo istrage u medijima?

Mogu da vam kažem i da vam garantujem da kako i na Starom gradu SRS, tako i u više desetina opština po Srbiji, gde učestvujemo u lokalnoj vlasti sa SNS, da nikada nismo bili umešani ni u kakav kriminal.

To možemo sad i da vidimo na primeru gde smo kao partneri u opštini Požega, gde je na vlasti bila SNS, kada se povela istraga i kada postoje osnovane sumnje za neke funkcionere, tj. sad već bivše funkcionere iz opštine da su se bavili kriminalom. Pa, tu su uhapšeni samo naprednjaci, zato što se radikali ne bave kriminalom.

Ukoliko hoćete da Marka Bastaća optužite ili procesuirate ili kako već, molim vas da sve ovo što govorite pretočite u optužnicu i optužne … Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić. Pravo na repliku. Izvolite.