Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući kolegu Jojića, reklamiram član 106. i 107 - povreda dostojanstva, koja i nije tako teška, ali moram, istini za volju, reći da smo mi promenili Pravilnik o mesu.

Više nije moguće, a bilo je moguće, moram mu dati za pravo, da se takva vrsta mesa uvozi u Srbiju. Više to nije moguće. Nije moguće uvesti meso iz EU ukoliko se ono pod istim uslovima ne trguje u samoj EU. Znači, isti kvalitet je zagarantovan.

Što se šećera tiče, moram mu dati za pravo, uz jednu ispravku. Nije Miodrag Kostić prepakovao šećer Evropljanima, nego nama. Dakle, kompletnu proizvodnju iz dve godine Miodrag Kostić je, čini mi se 2003. i 2004. godine, izvezao u EU domaći šećer, a onda udruženi zločinački poduhvat, ovi koji danas nisu na sednicama, dogovorio se da cenu na domaćem tržištu šećera drže na 600 evra. Ako se sećate u Bosni je bio duplo jeftiniji i da šećer koji su uvozili preko Crne Gore od šećerne trske plasiraju na domaće tržište domaćim kupcima, a naš šećer su kompletno izvezli napolje. Od 431 hiljadu tona, koliko je bila proizvodnja u te prve dve godine, izvezli su 400 hiljada tona i kada su Evropi sabrali da, umesto 31 hiljadu tona da smo izvezli, da smo izvezli deset puta više, usledila je kazna i ova država morala da plati sve grehe Miodraga Kostića.

U vezi šećera kolegi Jojiću da dodam da je Miodrag Kostić na kraju 2011. godine robnim rezervama prodao 15 hiljada tona šećera za 13 miliona evra, po ceni, znači, od 80 i nešto feninga po kilogramu, što je gotovo duplo skuplje. Još da bude interesantno, i šećer i novac je zadržao kod sebe i to je bila odluka Mirka Cvetkovića. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Marijan Rističević: Ne.)
Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Ja sam vam već rekao, gospodine Jojiću, da ste možda u pravu i ja sada strahujem da možda i jeste kada god kažete da su za popravku te vrste štete koju je napravio bivši režim ovoj zemlji potrebne mnoge godine. Bojim se da ste nekad u pravu kada kažete da se decenijama popravlja to što su ti ljudi uništili. To, naravno, ima veze i sa ovim stvarima o kojima smo govorili.

Ne znam da li vi ili gospođa Jovanović, ali sećam se pre samo nekoliko dana citirali ste ovde sadržaje „Vikiliks“ depeše, koja govore o tome na koji način su se ti ljudi odnosili prema tim pitanjima odnosa prema NATO paktu i zvanične pozicije Srbije. Tu je bilo svega, sem poštovanja onoga što je zvanični državni stav, a jasno i državni i narodni interes. Naravno, sve je to služila samo za jednu brutalnu i besomučnu trgovinu.

Mislim da ste, kada smo o tome razgovarali poslednji put, citirali situaciju u kojoj je Vuk Jeremić, u to vreme ministar spoljnih poslova, referisao pred zvaničnicima NATO pakta o pozicijama Srbije i na direktno pitanje – kakve su vaše aspiracije u smislu saradnje sa NATO, on hladno, bez konsultacije sa bilo kim, bez minimuma uvažavanja državnog stava, kaže – punopravno članstvo, to je ono što nas zanima.

Naravno, uvek je dugu priču pričao za ovdašnju javnost, a opet u tim depešama istim imate svedočenja koja on nikada neće moći da opovrgne, jer svi znaju da je nemoguće da tvrdi da to nije tačno što tamo piše, da je stranim ambasadorima otvoreno saopštavao – ne vodite vi previše računa i ne obraćajte pažnju na ovo što ja pričam za srpsku javnost, jer moje priče za srpsku javnost su samo za potrebe kampanje i za potrebe namirivanja te iste javnosti, a šta ja stvarno mislim, to je nešto drugo i ja ću svoje pozicije uvek vama da obrazložim ovako, lice u lice, to nema nikakve veze sa onim što ja pričam javno. Naravno, to je služilo samo za tu besomučnu trgovinu, da neko dobije podršku za neku svoju karijeru, da neko može lično da napreduje ne samo karijerno, nego i finansijski. Pogledajte samo na primeru tog Jeremića o kakvim je milionima reč, pogledajte na primeru Đilasa o kakvim je milionima reč? To se stotinama miliona meri.

Vi ste, gospodine Jojiću, u pravu kada kažete da su to tragične posledice, jer dok su se oni tako bogatili, trgovali svim i svačim, država je bila rasturana doslovce. Evo koje su dimenzije te štete pošto vole ovih dana da pričaju, recimo, o EPS. Sam ovaj žuti tajkun Đilas Dragan, koji je možda primer nad primerima kako se besomučno bogati, a na račun i preko grbače naroda, voli da priča o EPS-u. Ovo kaže opet neko je njima mnogo bliža nego meni, Miša Brkić, čovek koji se bavi ekonomskom kritikom i koji često govori vrlo kritički, ponekad i nerazumno kritički za moj ukus, o ekonomskim rezultatima sadašnje Vlade.

Kaže sledeće: ukupan gubitak vrednosti EPS u periodu od 2006. do 2011. godine, zato što je bilo tako dobro upravljanje, što se tako dobro staralo o interesima države, bio je 2,2 milijarde evra. Dakle, to je red veličine. Devastacija bukvalno svakog segmenta društva o kom su se, na veliku žalost Srbije, starali oni. Svoje džepove punili, a nas upropašćivali.

Miodrag Kostić, njega je pomenuo gospodin Rističević, ja neću mnogo da se osvrćem na ovu priču oko šećerana, mada mislim da ste pogrešili. Bilo je tri evra po šećerani, pa tri šećerane po tri evra, to je devet ukupno, ali to je najmanje važno. Meni je taj čovek mnogo zanimljiviji iz jednog drugog razloga. Ja sam o tome govorio već ovde. On je otvoreno za medije sa pozicije nekadašnjeg direktora DS govorio da je imao saznanja sa kojima je upoznao i samog Zorana Đinđića da neki Dragan Đilas početkom 2000. reketira firme po Srbiji, pozivajući se na DS. Mislim da je jako važno da se na kraju sazna šta je bilo sa tim stvarima, da li je to tačno ili nije, a bojim se da, ako se sazna, mnogo će nam objasniti na temu kako Đilas nije imao ništa, a odjednom postao ovako bogat kako jeste.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Gospodine Orliću, ja ne mogu da shvatim kako je moguće kada je na Zlatiboru smanjen stočni fond do te mere da imate možda 500 ovaca, a da je proizvodnja suhomesnatih proizvoda povećana?

Još jedom moram da upozorim da je vreme da nadležni državni organi izvrše reviziju poslovanja ova dva tajkuna unazad 15 godina, jer videćete i utvrdićete ima li tamo zloupotreba, a te zloupotrebe ne zastarevaju za 20 godina, pa da vidimo odakle su uvozili, kome su prodavali, koga su trovali, a država ne preduzima ništa.

Ja ću vas podsetiti da je 2014. godine tužilac za organizovani kriminal Mirko Radosavljević izjavio da do kraja godine očekujemo prve prvostepene presude povodom svih pokrenutih procesa za sporne privatizacije. To su one sporne 24, a po meni je sporno 2..000, jer su lopovi prodali 2.280 preduzeća.

Dok se ne bude izvršila revizija svih tih privatizacija koje su bile pljačkaške, utvrdiće se tamo brojne zloupotrebe i neko bi morao za to da odgovara. Mislim da tu nema mnogo mudrosti.

S druge strane, SRS je protiv uvozničkog lobija, protiv, pre svega, uvoza bez carina robe, jer su naši poljoprivrednici i ostali proizvođači oštećeni, jer ne mogu da izvoze svoju robu, a njihova roba je, i poljoprivredna i drugi proizvodi, ugrožena do te mere da ih ovi guše, ali ovi izvoze kapital, ovi odneše pare iz Srbije, tu je problem, a mi im dajemo ovde sve beneficije i čak građevinske dozvole ne dajemo tamo gde je zakonom obavezno da mora imati građevinsku dozvolu i da mora ispunjavati određene uslove.

Žuti su, ja se sećam, u Pančevu doveli „Aviv“, ali sada, gospodo, vi ste na vlasti. Vi odgovarate narodu, vi odgovarate biračima. Izvolite, gospodo, pokrenite postupak. Tu je tužilac, tu je sud, tu se mora reagovati. Ne može se čekati, niti se mogu na taj način ugrožavati interesi naših poljoprivrednika itd.

Dakle, smatram da javno tužilaštvo mora da ove 24 privatizacije da odmah stavi na dnevni red i da idu pred sud, da sud donese odluke o tome ko je kriv, ko nije kriv, pa da vidimo koliko je milijardi evra Srbija štetovala samo na ove 24 privatizacije, a da ne govorim o 2.280.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, vi želite repliku na izlaganje kolege Orlića?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, kao u sportskom ribolovu, sve što mi uhvatimo, posebno tajkuna, i od udruženog zločinačkog poduhvata stranki bivšeg režima, sve što mi uhvatimo i uhapsimo, tužilaštvo i pravosuđe poljubi i pusti, kao u sportskom ribolovu, poljube i puste. Mi ih ulovimo, a onda napadnu predsednika Vlade zašto je nekog prozvao, zašto je otkrio činjenice iz kriminalnog života itd.

Moram podsetiti da SSP, parafiran 2007. potpisan 2008. godine, da smo mi pored SSP-a, zahvaljujući, čini mi se, članu 32. uvodili prelevmane u poslednje tri-četiri godine, za mlečne proizvode, meso, mleko, da bi zaštitili domaću proizvodnju. To je oružje koje smo imali, to je oružje koje su nam drugi ostavili.

Moram ponoviti, od pre tri godine nije moguće uvesti meso zamrznuto starije od šest meseci, niti ga upotrebljavati na teritoriji Srbije, a da je starije od šest meseci, zamrznuto. Svako ko primeti takvo meso, neka prijavi nadležnim organima ili meni i biće surovo kažnjen prodavac i proizvođač takvih proizvoda.

Mi ne možemo obaveze države zanemariti, tim pre što nam trgovina sa EU 66% ukupne robne razmene, 17% je CEFTA i ukoliko bi uzeli naglo, bez prava na član 32. i uvođenja prelevmana, ukoliko bi uzeli naglo da uvodimo neke druge mere, mi bi srpskoj ekonomiji slomili kičmu.

Mi sad moramo da vodimo računa zato što poslujemo u zadatim uslovima i moram reći da se daleko bolje snalazimo nego stranka bivšeg režima.

Izvoz nam raste. Pokrivenost uvoza-izvoza nam je sa 54% skočio na gotovo 81%, čini mi se da je sada po 75%. Sve bi mi uradili što gospodin Jojić kaže, posebno tajkunima, mi bi vrlo lako završili sa njima. Lako bi mi nahranili siromašne i podigli plate, ali vam kažem nađite jednog tajkuna koji je nastao za vreme ove vlasti. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Kolega Orliću, pomenuti ste tokom izlaganja kolege Rističevića. Imate osnov za repliku. Izvolite.

Što se tiče SSP, još u ono vreme, a ima tome godinu dana sigurno, u stvari, ima dve tačno kako smo mi raspravljali o izmenama zakona kojima smo štitili naše domaće poljoprivredne proizvođače od potencijalno teških posledica tog SSP-a zato što su ga ispregovarali tako kako su ga ispregovarali oni koji su to uradili u vreme koje ste vi pomenuli, gospodine Rističeviću.

Sećate li se kako je tekla ta naša rasprava? Mi nalazimo rešenje tako da ne bude ugrožen ni sam sporazum, ali ni naši ljudi, tako da ispoštujemo i njih, ali i da zaštitimo da ne može naše zemljište da se prodaje u bescenje u isto vreme i pronašli dobar model i stali svi iza njega. Sećate li se šta su rekli ti neodgovorni ljudi koji se nisu setili, jer naravno, nisu mislili ni o kome osim o sebi, i u to vreme kad su pregovarali SSP i kad su bilo šta drugo radili? Rekli su – ma ne, ne valja ni taj sporazum, ni vaše rešenje, ne valja ništa. Ni mere zaštite, ni Evropa, ništa im više ne valja. Nije ih bilo briga ni za šta. Ni za šta ih nije bilo briga, ni u tom trenutku kad smo mi raspravljali ovde, a ponajmanje u vreme kada su oni zasedali na sve moguće i nemoguće fotelje i punili svoje džepove besomučno.

Pominjali smo Vikiliks. Gospodine Jojiću, da ne zaboravimo, i taj Dragan Đilas, o kom smo govorili danas, i on se nalazi u tim depešama. I tamo piše, pa vrlo slično ovome što je Jeremić govorio – pustite vi šta ja pričam za javnost. Jel ima tamo u tim depešama, vi ste, mislim, i knjigu izdali kao stranka na tu temu, da je kod američkog ambasadora Dragan Đilas rekao – ovi moji projekti kojima ja mašem u javnosti, to je samo marketing, to je mnogo više marketing nego što je bilo kakva suština, pustite vi to i ne obazirite se na to, to je priča za lakoverne, time ja zamlaćujem javnost, nego neke druge stvari su suština.

E, kad vidite kako se kretao ovaj konto Dragana Đilasa i njegovih firmi, vama je jasno šta je tu suština. Tu su suština novci.

Vi ste, gospodine Jojiću, u pravu. To su stvari koje treba da imaju odgovarajući epilog. Ja se apsolutno slažem, institucije treba svoj posao da rade. Uvek se oko toga slažemo, ništa tu sporno nema. Policija, tužilaštvo, sud. E, sad, ko kontroliše taj sud i u kojoj meri? Ko kontroliše tužilaštvo i u kojoj meri? I oko toga smo par puta govorili ovde i nismo se složili baš svaki put.

Ali, vidite kakva je reakcija kad god se institucije bave tim pitanjima. Odmah bude halabuka s druge strane – jao, pa to je politički instruisan proces. Kažete – Draganom Đilasom i tim stvarima, jeste pominjali trgovinu, pa tom povlašćenom trgovinom koju je vršio sa RTS, kada je po deset puta nižoj ceni od tržišne on kupovao reklamne sekunde, a onda ih po deset puta višoj ceni prodavao, treba da se bave državne institucije. Samo to kažete, ništa više. Ne kažete ni – ideš u zatvor i bićeš toliko godina, ništa ne kažete, samo kažete – institucije neka kažu svoje i neka rade kako misle da treba po slovu zakona i tačka.

Odmah dobijate s druge strane – to je pritisak. I, pazite sad, nije to dovoljno, nego onda sam Dragan Đilas vrši pritisak, pa upada u policijsku stanicu, pa tuži državu Srbiju, istu tu državu koju je ojadio nađe za shodno da tuži, pa ne zna ni kako mu se stranka zove. Jeste li videli na šta liče oni papiri koje je podneo? Kaže – predsednik stranke slobode i prava. On ne zna ni kako mu se zove stranka koju je kupio.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Pa onda preti tim policajcima, preti državnim organima i to je bahatost koja je navikla na silu, bahatost koja je navikla da je ona iznad svega i svakoga. I za njih, po njihovim čudnim kriterijumima, nikada nije bilo, niti će biti, ni javnosti, ni zakona, ni reda. Postoji samo jedna stvar – njihov interes i njihove pare. E, zbog toga oni jesu tu gde jesu. A, šta mi mislimo o svemu tome, pa rekli smo kad smo usvajali zakone na osnovu kojih je u poslednjih godinu dana 500 presuda doneto za kriminal i korupciju. To je naš odnos i prema zakonu i prema obavezama.