Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Markoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 3. do 5. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, sa saradnicima.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa član 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o trgovini, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini i Predlogu zakona o robnim berzama.
Sačekaćemo nekoliko trenutaka da ministar Đorđević sa saradnicima uđe u salu Narodne skupštine i da mu damo reč.
(Posle pauze.)
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hoću da poželim dobrodošlicu ministru Đorđeviću i njegovim saradnicima u Narodnu skupštinu.
Dobro došli.
Izvolite, imate reč, gospodine Đorđeviću.

Zoran Đorđević

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama su tri zakona.
Prvi je Predlog zakona o trgovini. Ovaj zakon je iniciran ubrzanim razvojem elektronske trgovine u Srbiji, kao i neophodnost nastavka procesa modernizacije maloprodajnog sektora koji su uslovili potrebu za donošenjem potpuno novog zakona o trgovini.
Elektronska trgovina u Srbiji značajno raste, jer je prošle godine 1,8 miliona ljudi kupovalo robu preko interneta, što je za oko 50% više u odnosu na 2015. godinu. Broj korisnika elektronske trgovine porastao je za 18%, od ukupnog broja korisnika interneta u 2011. godini, na 31% u 2018. godini.
E-trgovina u Srbiji lane je ostvarila promet od 317 miliona dolara, što je rast za oko 9% u odnosu na 2017. godinu, a očekuje se da će u ovoj godini internet prodaja zabeležiti promet od oko 350 miliona dolara.
U cilju stvaranja uslova za dalji razvoj „onlajn“ prodaje, u zakon su unete odredbe kojima se detaljnije uređuje elektronska trgovina. Naime, po prvi se uvode pojmovi elektronske prodavnice u kojoj trgovac prodaje svoju robu direktno potrošaču i „onlajn“ platforme koja povezuje prodavca i kupce. Takođe, zakon po prvi put prepoznaje poslovni model prodaje „drop šiping“ koji se već primenjuje u praksi, a odvija se tako što roba fizički ne stiže do trgovca, već direktno od proizvođača, odnosno uvoznika putuje ka kupcu, čime se ubrzava postupak dostave i smanjuju troškovi trgovcu. Na ovaj način će biti otklonjene dileme u inspekcijskom nadzoru koje su izazvale pravnu nesigurnost kod e-trgovaca, jer nisu bili prepoznati u domaćem pravnom sistemu. Važna zakonska novina se odnosi i na uvođenje instituta prikrivene kupovine „misteri šoper“, kojim se daje ovlašćenje inspektoru da u slučaju osnovane sumnje da je trgovina ne registrovana, obavi prikrivenu kupovinu i tako obezbedi dokaz.
Takođe, predviđa se i mogućnost određivanja podsticajnih mera za e-trgovce, koje će biti bliže uređene aktom Vlade u cilju razvoja elektronske trgovine i suzbijanja sive ekonomije, jer se na ovaj način stimuliše ulazak u legalne tokove. Prethodno pomenuti institut prikrivene kupovine će takođe tome doprineti.
Upravo je suzbijanje sive ekonomije jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, a nedavno smo kao koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije doneli akcioni plan sa setom konkretnih mera.
Kao predsednik tog koordinacionog tela, Rasim Ljajić je posebno istakao važnim da ova izmena zakona doprinosi suzbijanju sive ekonomije. U cilju unapređenja zaštite potrošača Predlogom zakona su bliže određeni i uređeni prodajni i podsticajni kapaciteti tako što su definisani osnovni oblici sniženja, akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja i za svaki od njih posebna pravila.
Na ovaj način se sprečava obmanjujuće poslovanje i dovođenje kupca u zabludu, što se neretko dešavalo jer su u praksi korišćeni različiti termini, koji na pravi nisu obaveštavali kupca. Zakon uvodi i novu podelu trgovinu na malo, u cilju definisanja uslova za obavljanje, čime se omogućava efikasnija kontrola i borba protiv sive ekonomije.
Nova podela trgovine na malo razlikuje trgovinu na prodajno mesto, trgovinu ličnim nuđenjem i daljinsku prodaju, odnosno trgovinu, elektronska trgovina i ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava. Sektor trgovine zapošljava 19,3% ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, a udeo trgovine u BDP se kreće oko 10%. Oko 32% ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata posluje u sektoru trgovine na veliko i malo.
Kada je u pitanju Predlog izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini, ovaj predlog predstavlja nastavak harmonizacije sa EU, odnosno zakonodavstvom EU, preciznije, sa direktivom o elektronskoj trgovini. Izmenama i dopunama ovog zakona se kroz fina podešavanja sa jedne strane unapređuje elektronsko poslovanje, ali istovremeno obezbeđuje efikasniji inspekcijski nadzor u ovom segmentu poslovanja.
Jedna od važnih novina jeste da se uvodi mehanizam za uklanjanje nedopuštenih i nezakonitih sadržaja sa interneta. Naime, nadležnim organima se omogućava da donesu akte kojima se nalažu konkretnom pružaocu usluge informacionog društva, kao što su npr. vlasnici internet sajtova, da se ukloni nedopustivi sadržaj, govor mržnje itd, kao i da se učini to odmah, a najkasnije u roku od dva dana. Neuklanjanje nedopuštenog sadržaja prekršajno je sankcionisano od 100.000,00 dinara do 1.500.000,00 dinara za pravno lice, i od 10.000,00 do 300.000,00 dinara za preduzetnika.
Novina je što se slanje komercijalnih poruka kao što su SMS i mejl, kao kanala kojim trgovci promovišu svoju robu, omogućava samo uz prethodni pristanak potrošača, kome su takva roba, odnosno poruke namenjene. Ovakav oblik neželjenog obraćanja potrošaču slanjem neželjenih poruka elektronskim putem sa aspekta potrošačkog prava smatra se nasrtljivom, nepoštenom poslovnom praksom. Slanje komercijalnih poruka mimo saglasnosti osobe kojoj je upućena, izmenom zakona je takođe prekršajno sankcionisana fiksnom kaznom od 100.000,00 dinara za pravno lice, odnosno 20.000,00 dinara za preduzetnika.
Izmenama zakona se propisuju i obaveze čuvanja podataka, IP adresa korisnika, usluge informacionog društva minimum 30 dana nakon prestanka pružanja te usluge. Ova obaveza se odnosi na prenosnike, npr. vlasnike raznih onlajn platformi preko kojih drugi trgovci se oglašavaju, odnosno oglašavaju svoje proizvode i veoma je važno, odnosno, značajan mehanizam za utvrđivanje odgovornosti za sadržaj poslatih poruka.
Sve ovo ukazuje da će u narednom periodu biti efikasnija kontrola subjekata koji elektronski posluju, jer će inspekcijski organi preko obaveze čuvanja IP adrese moći lakše da dođu do pravog objavljivača sadržaja, a kroz uvođenje prekršajnih naloga nadzor će biti efikasniji.
Izmenama zakona se omogućava i prekogranično pružanje usluga informacionog društva, tako da će danom stupanja u EU domaći pružaoci registrovani u Srbiji moći pravno da se nastanjuju u zemljama članicama EU pod jednakim uslovima, kao i obrnuto.
Pred vama se nalazi Predlog zakona o robnim berzama. Ovo je prvi put da se u Srbiji uvodi zakonska regulativa u oblasti poslovanja robnih berzi. To znači da u Srbiji ne postoji regulatorno telo koje izdaje dozvole za rad i kontroliše robnu berzu, a nedostaju i zaštitni mehanizmi koji garantuju isplatu prodavca, odnosno isporuku robe kupcu. Zakonom o robnim berzama će se doneti osnove za razvoj robno-berzanskog tržišta, a ključna novina je veća sigurnost trgovanja, koja će biti omogućena na više načina.
Prvo, ovaj zakon će robnoj berzi dati veća ovlašćenja, ali i obavezu da vidi kontrole i garantovanja transakcija preko berze. Poređenja radi, produktivna berza u Novom Sadu do sada nije imala ni približno ovlašćenja, čak se može reći da je više poslovala kao brokerska kuća, jer nije raspolagala glavnim mehanizmom koji su potrebni za savremeno berzansko poslovanje. Velika novina je što će u buduće svi učesnici u transakcijama na robno-berzanskom tržištu, dakle, kupac-prodavac i robna berza morati da polože garancije za šta do sada nije postojala mogućnost. Produktna berza polaže garanciju kroz osnivački ulog od 50.000.000,00 dinara, a kupac i prodavac će polagati garancije čiju visinu određuje robna berza. Te garancije će se polagati na namenski račun berze koji će biti izuzet od blokade i aktiviraće se samo u slučajevima kada jedna strana ne ispuni obaveze prema drugoj.
Vrlo značajna novina je uvođenje komisije za hartije od vrednosti kao regulatora, koji će kontrolisati rad kako berze, tako i transakcija, koji članovi berze zaključe u berzanskom poslu. Time se direktno utiče na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i na uklanjanje zloupotreba, kao što je na primer nameštanje cena ili slično. Zakon po prvi put na kvalitetan način reguliše spot tržište, ali i još važnije, jer se otvara mogućnost terminskog trgovanja preko berze. Na berzi će moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao i individualni poljoprivredni proizvođači.
Strane kompanije do sada nisu trgovale preko produktivne berze u Novom Sadu, jer nije postojao sistem garancija koji bi im omogućio isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, što će sada biti rešeno kroz obavezu prodavca da položi garancije. Na taj način se stvara osnov za povećanje izvoza, ali istovremeno i za pozicioniranje Srbije kao regionalnog centra za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Zakon će omogućiti veću pouzdanost informacija o kretanju cena berzanskih proizvoda, jer ćemo u berzi dobiti mesto na kome se u svakom trenutku može utvrditi reperna cena koja je javno dostupna. Maksimalne zaprećene kazne za pravna lica u slučaju kršenja zakonskih odredbi, kreću se do tri miliona dinara.
Poštovani narodni poslanici, u danu za glasanje pozivam vas da glasate za ova tri zakona, koja će suštinski da unaprede trgovinu u Republici Srbiji. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Đorđeviću.
Sada ću dati reč izvestiocu nadležnog Odbora za privredu, gospođa Petrović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, predstavnici predlagača, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 44. sednici u načelu razmotrio predložene zakone o kojima danas raspravljamo.

Čuli ste predstavnika predlagača, da se ne ponavljamo, reći ću sledeće. Razvoj trgovinskog i posebno maloprodajnog sektora privrede, ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektora i njihove učesnike. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženja obezbeđujući direktne veze razvoja ruralnih i urbanih područja na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga, kao i na upotrebu energije i na subjekte koji se bave otpadom, kao i na međugranične kupce proizvoda.

Postojećim Zakonom o trgovini, koji je na snazi, a donet je 2010. godine, izmenjen 2013. godine, sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, novi instituti, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine naročito radi uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca.

U međuvremenu, sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koji vrđi tržišna inspekcija. U vezi sa tim, primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati. U predlogu ovog zakona o kojem danas raspravljamo, Zakona o trgovini, napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Takođe, bilo je neophodno opredeliti gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova i kiosci, specijalizovana vozila i drugo.

Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem. Njenim razvojem javljaju se određene devijacije usled nepreciznih zakonskih rešenja, pa je bilo neophodno predvideti adekvatne mehanizme kojim će se ovo ponašanje sankcionisati.

Razlog za zakonodavnu intervenciju bilo je usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, u cilju smanjenja udela sive ekonomije na našem tržištu. S obzirom da je bilo neophodno izvršiti intervenciju više od polovine odredaba u važećem zakonu, u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje ovu delatnost.

Radna grupa Ministarstva je 2016. godine radila na ovom predlogu zakona, koji reguliše celokupni promet u Republici Srbiji i odnose među učesnicima u tom prometu u sklopu strategije trgovine do 2020. godine.

Jedan od zaključaka te radne grupe bio je da je potrebno detaljnije urediti elektronsku trgovinu, kao jedan od načina za obavljanje trgovine koji beleži veoma intenzivan rast. Pored izrade Zakona o trgovini, bilo je potrebno uraditi određene izmene u Zakonu o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su to dva komplementarna propisa, koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe koje su stvarale izvesne prepreke u pravilnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se normativne ispravke i pojašnjenja određenih instituta kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini ni na koji način se ne ograničava sloboda tržišta, usluga i informacionog društva, već se ista unapređuje tako što se regulišu obavezne informacije u vezi sa obaveštavanjem o pružaocu usluga, obavezni podaci pre zaključenja ugovora, uslovi za punovažnost ugovora, kao i postupak zaključenja ugovora u cilju transparentnosti poslovanju i zaštite korisnika usluge i potrošača. Dalje se reguliše pitanje komercijalne usluge, njenog slanja, kao i odgovornost pružaocu usluga.

Ovim zakonom se samo uređuje pravi okvir za pružanje usluga informacionog društva i teži se da se to uradi uz minimum ograničenja kako se ne bi stvarale suvišne prepreke za obavljanje delatnosti, a očuvala pravna sigurnost.

Dakle, ovaj predlog takođe predstavlja i nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno Direktivom o elektronskoj trgovini.

I treći, najinteresantniji i jednako važan, predlog zakona jeste Predlog zakona o formiranju robne berze koji, kako ste čuli, donosimo prvi put. Formiranje robne berze ima brojne pogodnosti, poput olakšavanja zaključivanja trgovinskih poslova, formiranje tržišnih cena, njihovo vremensko i prostorno uravnoteženje, zatim pružanje veće pravne sigurnosti, podsticanja privrednog razvoja, obrazovanja i obaveštavanja učesnika tržišta o privrednim zbivanjima. Uspostavljanje savremene robne berze i razvoj spot i terminske berzanske trgovine doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda. Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni institucionalni okviri za razvoj trgovanja terminskim ugovorima. Na taj način pruža osnovu za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je višestruko korisno i za javni sektor. Omogućava se organizacija sistema podrške poljoprivredi posredstvom tržišnih mehanizama intervencije, a očekivani efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

U Republici Srbiji trenutno ne postoji adekvatan pravni okvir za razvoj robnih berzi, pa bi precizno regulisanje oblasti terminskog i spot berzanskog poslovanja kroz sveobuhvatni zakon o robnim berzama, kao i jasno definisanje mera za sprovođenje zakona doprinelo smanjivanju trenutne izloženosti privrede rizicima, naročito malih i srednjih preduzeća u poljoprivredni. Na taj način privreda će biti u mogućnosti da koristi derivate, kao jedan od instrumenata upravljanja rizicima, naročito u domenu upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda.

Za donošenje ovih zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Takođe, ovi predlozi zakona ne stvaraju nove troškove i namete za privredu u Republici Srbiji, a cilj je da se stvori okruženje u kome će energetski efekti kombinovanja tradicionalne i elektronske trgovine u punoj meri doći do izražaja. Propisi kojima se uređuje funkcionisanje tržišta na jednostavniji i transparentniji način, koji nemaju barijere utiču na podizanje efikasnosti privrede, ali i razvoj konkurencije u trgovinskom sektoru, snažna konkurencija dovešće do snižavanja cena, sve u cilju dobrobiti potrošača.

Dakle, bilo bi dobro da se sa praksom javnih rasprava nastavi, jer to kao i pribavljanje mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije daje dodatnu sigurnost u donošenju novih zakona i njihovoj primeni i izbegavanju naknadnih prepreka i kolizija koje se mogu javiti. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Petrović.
Sada pitam predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa da li žele reč.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Paunović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, pred nama je set zakona iz oblasti trgovine, i to Predlog zakona o trgovini kao krovni zakon, ali i Predlog zakona o elektronskoj trgovini i Predlog zakona o robnim berzama.

Važnost ovih zakona je, čuli smo i u uvodnom izlaganju ministra, ali i predstavnika Odbora za privredu, jako važna. Trgovina je pre svega važna delatnost bez koje ne bi bilo zadovoljenja osnovnih potreba stanovništva, pre svega. Napominjem da razvoj trgovinskog, a posebno maloprodajnog sektora privrede ima i direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektore i njihove učesnike. U obrazloženju zakona se kaže da pre svega trgovina predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali da bitno utiče i na direktnu vezu između ruralnih i urbanih područja. Bitan parametar je i činjenica da je u trgovini zaposleno, i to smo čuli u uvodnom izlaganju ministra, 19% ukupnog broja zaposlenih, kao i da je udeo trgovine u BDP-u negde oko 10%.

Trgovina je imala svoj istorijski razvoj, evoluirala je od trgovine robnim razmenama pa sve do modernih oblika trgovanja u 21. veku, koji tretiraju elektronsku trgovinu, trgovinu na daljinu i sve ostale oblike kojima se pre svega ovaj set zakona i bavi. Novi zakon o trgovini se, dakle, donosi kao krovni zakon koji pre svega modernizuje materiju, odnosno sektor trgovine uređuje na moderniji način, prateći pritom svetska i evropska dostignuća i standarde u ovom sektoru. On uvodi u sistem daljinsku trgovinu, posebno elektronsku trgovinu koja je oblik daljinske trgovine i što je, čini mi se, još važnije, uvodi institut robne berze koja je za nas kao značajne proizvođače, pre svega poljoprivrednih proizvoda, od velikog značaja. Kao što sam već rekla, elektronska trgovina i robna berza razrađuju se i uređuju posebnim zakonima o kojima raspravljamo danas i o kojima će detaljnije govoriti moje koleginice u daljem toku sednice.

Ovaj zakon uređuje sve elemente trgovine, tržišne instrumente, oblike trgovanja i sve procedure koje štite od nelojalne tržišne utakmice koja je beskrajno važna. Trgovina i tržišna utakmica podrazumevaju slobodno uređeno i lojalno tržište. Nelojalna konkurencija onemogućava slobodno tržište i treba je sankcionisati pre svega zakonskim rešenjima. Svaka slobodna tržišna utakmica podrazumeva da kupac za određenu cenu može dobiti dobru ponudu. Ta dobra ponuda robe podrazumeva i kvalitet proizvoda, odnosno da se za određenu i adekvatnu cenu dobije najbolji kvalitet. Veoma je bitno da se na tržištu nađe što veći broj domaćih proizvoda koji je po kvalitetu i kvantitetu zaista u stanju da se takmiči sa stranom ponudom. Ja sam uvek pristalica toga da treba promovisati domaće proizvode i pre svega kupovati domaće proizvode.

Zakon prepoznaje i trgovinu na malo, ali i veletrgovinu. Pritom se pod trgovinom na malo podrazumevaju i objekti poput hipermarketa. Zaista bih volela kada bismo od te konkurencije velikih prodavnica i velikih prodajnih lanaca ipak sačuvali te naše male prodavnice i piljare koje danas nisu baš u poziciji da mogu da izdrže ovako veliku konkurenciju. Te male prodavnice su mahom sa domaćom robom, trebalo bi ih na neki način zaštititi i sačuvati, kao što to čine zemlje koje favorizuju svoje domaće proizvode.

Zakon takođe precizira i sve tržišne institucije, precizira standarde i precizira uslove trgovanja u okviru tih institucija, a tu su robna berza, sajam, pijaca, veletržnica itd. Brendiranjem domaćih proizvoda, odnosno brendiranje samo po sebi je jedan važan korak ka prepoznatljivosti naših proizvoda na tržištu i predstavlja možda najznačajniji korak ka boljoj valorizaciji. Ja sam zaista neko ko je pristalica toga da treba brendirati i naš ajvar i pršutu i kajmak i sve ono što smatramo domaćim proizvodima koji su apsolutno prihvatljivi i čini mi se dopadljivi za strance.

Ono što je važno naglasiti je da je robna berza kao poseban oblik tržišne institucije koji omogućava susret proizvođača i kupaca radi trgovanja ili promocije robnih brendova ili proizvoda, pri čemu se na berzu donose samo uzorci. Direktna posledica nedostatka adekvatnog zakonskog okvira jeste barijera stranim investitorima i domaćim fizičkim licima da ulažu na organizovanom robnom berzanskom tržištu. Poslovni modeli trgovine koje primenjuje produktivna berza u Novom Sadu nam omogućavaju kontrolu procesa trgovanja i zaštitu učesnika u berzanskoj transakciji i prepoznaju isključivo domaća pravna lica kao učesnike u trgovanju. Iz obrazloženja ministra smo čuli da se ovaj zakon primarno odnosi na poboljšanje ovih usluga.

Donošenjem posebnog zakona o robnim berzama postiže se bolja podrška izvozu, uzimajući u obzir da izvoz žitarica dominira u strukturi ukupnog izvoza Republike Srbije. Jasno je zašto je podrška ovom segmentu posebno značajna. U trgovini poljoprivrednim proizvodima Srbija beleži suficit od oko 1,6 milijardi američkih dolara, podatak iz 2016. godine, dok izvoz poljoprivrednih proizvoda čini oko 11,91% ukupnog izvoza Srbije. Izvoznicima će biti pružena mogućnost da unapred znaju i mogu da ugovore cenu robe, pre svega žitarica i industrijskog bilja. To će im omogućiti da precizno planiraju poslovanje i da se zaštite od rizika na način kao i njihovi inostrani konkurenti.

Donošenjem zakona se takođe omogućava i uspostavljanje savremene robne berze, kao i izgradnja tržišno orijentisanog celokupnog agro sektora i privrede. Uspostavljanje potrebnog pravnog i institucionalnog okvira za razvoj i trgovanje izvedenim finansijskim instrumentima pruža osnovu za uvođenje poljoprivrednih derivata kojima se smanjuju najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji. Kako poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju lično smatram nosećom i strateški jako važnom, prevashodno bih se osvrnula na ovaj segment Zakona o robnim berzama, jer je robna berza veoma značajan institut za prodaju, odnosno trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Srbija je zemlja poljoprivrede, podneblje u kojem živimo omogućava bogatu i raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, a razvijena poljoprivreda je jedan od faktora razvoja, ali i faktora bezbednosti jedne države zato bih se posebno osvrnula na robnu berzu, koja podrazumeva trgovanje poljoprivrednim proizvodima.

Država svojim merama mora i treba da podstiče poljoprivrednu proizvodnju, što jeste osnova, ali država mora i da omogući valorizaciju teškog rada naših poljoprivrednih proizvođača, voćara, stočara, povrtara, žitara i svih drugih čiji se proizvodi valorizuju na tržištu. To znači da je uočena potreba da se još bliže i preciznije uredi način na koji će se organizovano otkupljivati poljoprivredni proizvodi, ali i način na koji se na berzi može trgovati posebno strateškim poljoprivrednim proizvodima, kao što su žito, brašno, šećer, ulje, meso itd.

Iz svih navedenih razloga, zaista verujem da je predloženi pravni okvir u obliku Predloga zakona o robnim berzama, koji uređuje način trgovanja robama na berzi izuzetno važan i jako dobar. Dakle, mi sada imamo novosadsku produktnu berzu na kojoj se odvija prodaja strateških poljoprivrednih proizvoda, ali je praksa pokazala da postoje slabosti ove produktivne berze, da je potrebno trgovanje poljoprivrednim proizvodima, proširiti i na ostale, za nas važne proizvode koji ne bi smeli da budu pod damping cenama, kao posledica nelojalne konkurencije, ali povlašćene pozicije pojedinih vele trgovaca ili otkupljivača. Nažalost to se danas dešava sa malinama i višnjama i u nekim krajevima poljoprivrednici su počeli da vade maline i seku stabla te čuvene „oblačinske“ višnje, jer su cene toliko niske da je proizvodnja čist gubitak za naše proizvođače.

Inostrano tržište i te kako traži ove naše proizvode, zato verujem da će se zakonskim regulisanjem produktivnih berzi uvesti lojalna tržišna utakmica za naše poljoprivrede proizvode, a time reafirmisati stara i podstaći nova poljoprivredna gazdinstva na povećanje proizvodnje i kvaliteta, pre svega poljoprivrednih proizvoda. Naravno, tu ostaje značajna uloga države u pružanju podsticaja, posebno malim i srednjim proizvođačima, jer su im neophodna sredstva.

Ostajem pri svom ranijem stavu, a to je da veliki proizvođači treba da ulažu i u preradu poljoprivrednih proizvoda, pa da se na berzi mogu naći naši prerađeni proizvodi, po kojima smo takođe poznati, džemovi, kompoti, sokovi, ajvari, sušeno voće i povrće, a ne samo sirovi proizvodi koje dobijamo od proizvođača. Prethodno navedeni problemi rezultiraju činjenicom da su domaća privreda i poljoprivrednici manji konkurenti, u odnosu na strane, kojima je omogućeno da bolje poslovno planiranje i hedžiranje rizika i cena sirovina. Niži stepen konkurentnosti domaće privrede, u odnosu na staranu, prouzrokuje nenadoknadivu štetu.

Uzimajući u obzir sve parametre i važnost zakona koji su pred nama, napominjem da će poslanička grupa SPS podržati set zakona u nadi da je ovo prvi korak ka unapređenju, pre svega našeg trgovinskog sistema, ali i našem boljem i kvalitetnijem odnosu prema domaćim malim proizvođačima, za koje mislim da su beskrajno važni za Republiku Srbiju. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite kolega Torbica.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, ceni ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama se danas, na dnevnom redu nalaze tri izuzetno važna zakona, koja će poslanička grupa PS-NSS-USS u danu za glasanje podržati.

U odnosu na trenutno važeći Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini, predlozi novih Zakona o trgovini i izmena i dopuna Zakona o elektronskoj trgovini, detaljnije uređuju elektronsku trgovinu i njene modele, kao i obaveze trgovaca koji na ovaj način posluju. To je pre svega odraz trenda rasta elektronske trgovine i njene ekspanzije, pre svega na svetskom, ali i domaćem tržištu.

Pohvalno je to što je resorno Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije, prepoznalo značaj i potrebu da ovaj oblik trgovine detaljnije uredi, pre svega unapređenjem zakonodavnog okvira u ovoj oblasti. Ono što je takođe za pohvalu, jeste činjenica da su nacrti zakona rađeni u bliskoj saradnji sa privredom, to je što su u radoj grupi za izradu zakona učešće uzeli predstavnici Privredne komore, Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj, kao i neformalna grupa najznačajnijih pružalaca usluga u oblasti elektronske trgovine u Srbiji.

Opšte je poznata činjenica da broj korisnika računara i interneta u Republici Srbiji neprestano raste. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2018. godini preko tri miliona i 750 hiljada lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, što čini 70,7% građana. Za 3,3% se povećao broj korisnika računara u odnosu na 2017. godinu, za 4,5% u odnosu na 2016. godinu, a za 5,9% u odnosu na 2015. godinu. Porastao je broj plaćanja transakcija kupovine robe i usluga putem interneta, beleži se povećanje sa dva miliona i 750 hiljada transakcija u 2015. godini na deset miliona i 200 hiljada u 2018. godini. U 2015. godini plaćanja su vršena platnom karticom i na domaćim sajtovima je realizovano 26,86% transakcija dok je ne inostranim 73,14%, a u 2018. godini plaćanja su vršena pored platnih kartica i upotrebom e-novca kao i elektronskim bankarstvom. Na domaćim sajtovima je realizovano 32,27% transakcija dok je na inostranim 67,73%.

Mislim da nije zgoreg napomenuti da kurirske službe beleže sve veći porast pošiljki naručenih preko interneta, prevoz pošiljki u oblasti elektronske trgovine ima učešće u čak 25%. Pored svih ovih rezultata naša realnost je da smo se ipak u praksi susretali sa ogromnim nepoverenjem građana u elektronsku trgovinu te zato više od 40% interneta u Srbiji nikada nije kupovalo online, takođe da veliki broj elektronskih prodavaca nije poslovalo po propisanim zakonima u vezi sa klasičnom e-trgovinom, kao i da postoje veliki problemi u troškovima distribucije proizvoda naročito u segmentu prekogranične trgovine, što nam govori da je za dalji razvoj elektronske trgovine uz donošenje novih propisa neophodno da se poveća poverenje građana u taj oblik kupoprodaje kao i da se maksimalno radi na sprečavanju sive ekonomije u ovoj oblasti što se ovim predlogom zakona u velikoj meri i omogućava.

Gledajući tekst predloženih zakona moram pohvaliti to što se u prvim članovima predloženog Zakona o trgovini uvode potpuno novi pojmovi, a koji između ostalog po prvi put definišu elektronsku prodavnicu i elektronsku platformu. Elektronska prodavnica ili veb šop predstavljao oblik trgovine u kom potrošači naručuju robu direktno od trgovca, odnosno sa njegove internet prezentacije, a trgovac tu robu isporučuje iz svog magacina to jest skladišta. Kod elektronske platforme sa druge strane potrošač je ugovornom odnosu sa trgovcem ali procedura naručivanja plaćanja, isporuke ne obavlja se od strane trgovca nego putem platforme koja je takođe u ugovornom odnosu sa trgovcem iako platforma ima i mogućnost direktne prodaje robe potrošačima. Ona se najčešće javlja u opisanom obliku, odnosno samo kao spona između trgovca i potrošača.

U daljim članovima zakona predložen je potpuno novi sistem podele trgovine. Prvo je izvršena osnovna klasifikacija trgovine na veliko, trgovine na malo i pružanje usluga, a u daljem članovima i detaljnija podela trgovine na malo prema načinu obavljanja. Tako bi od usvajanja novog Zakona o trgovini, trgovina na malo bila podeljena na trgovinu na prodajno mesto, trgovinu ličnim uvođenjem i daljinsku trgovinu. Pod trgovinu na prodajnom mestu potpadala bi trgovina koja se odvija u fiksiranim objektima što su prodavnice i boksovi ali i ona koja se obavlja u prenosivim objektima kao što su kosci, tezge i automati. S obzirom na to da u važećem Zakonu o trgovini ne postoji definicija koska, tezge i automata, predloženim zakonskim odredbama kao i podzakonskim aktima koji će kasnije biti doneti konačno bi se tačno odredio njihov pojam na našem tržištu čime bi se otklonile nedoumice i olakšao inspekcijski nadzor.

Što se tiče daljinske trgovine, odnosno trgovine putem sredstava komunikacije na daljinu, njene regulacije, u predloženom Zakonu o trgovini posvećena je posebna pažnja. Cilj detaljnog uređenja bio je zaštita potrošača koji zbog fizičke udaljenosti nemaju mogućnost neposrednog uvida u predmet kupovine i ponudu trgovaca. Predloženo je da se daljinske trgovine podele na elektronsku trgovinu i ostalu trgovinu putem drugih sredstava. Elektronska trgovina je oblik daljinske trgovine koja se ostvaruje tako što se roba ili usluga nudi, naručuje, prodaje preko interneta, a što može da se izvrši na različite načine. Prvo postoji mogućnost prodaje preko elektronske prodavnice, elektronske platforme o čemu sam već govorio.

Sa druge strane, postoji mogućnost prodaje putem elektronske prodavnice i platforme, ali tako da se potrošaču iako je u ugovornom odnosu sa trgovcem koji je vlasnik elektronske prodavnice ili platforme roba ne isporučuje iz magacina trgovca, nego direktno iz magacina proizvođača tj. veletrgovca.

Što se tiče ostale trgovine u nju bi spadala sva daljinska trgovina koja se ne obavlja putem interneta, već putem drugih sredstava masovne komunikacije, kao što su kataloška prodaja, TV-prodaja, trgovina posredstvom pošte, reklamnih materijala, telefona, tekstualnih i multimedijalnih telefonskih poruka i govornih automata.

Ono što nam novi zakon o trgovini, takođe donosi, a što do sada nije bilo precizno regulisano, odnosi se na uređenje posebnih tržišnih institucija. Tako predloženi zakon predviđa i jasno definiše koje sve posebne tržišne institucije mogu postojati, te ih deli na robnu berzu, sajam, privredne izložbe i tradicionalne manifestacije, pijace, Veletržnice i aukcijske kuće, uz jasno propisanu odredbu da ove posebne tržišne institucije ne mogu da učestvuju ni kao prodavci, ni kao kupci u trgovini čiji su organizatori.

Zanimljivo je da za razliku od važećeg Zakona o trgovini predloženi zakon o trgovini precizira da će organizatori privrednih izložbi, tradicionalnih manifestacija imati obaveze da istaknu: ime, trajanje manifestacije, ubeleže prostor, vode evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu, kao i da obezbede uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija.

Razlozi za bliže uređenje ovih tržišnih pravila su velike zloupotrebe koje su prisutne u praksi. Ideja da se na takvim manifestacijama prodaje isključivo roba koja je u skladu sa običajima vezanim za odvijanje takvih aktivnosti i to za to područje, ali da ona bude legalna.

To u praksi znači da će razne tradicionalne manifestacije, poput „Roštiljijada“, „Kobasicijada“, i drugi, vašari, festivali i sve one manifestacije na kojima su u sklopu kulturnih muzičkih, sportskih i drugih aktivnosti prodaje određena roba morati da ima i jasno propisane obaveze trgovaca koji prodaju robu na njima, a koje zadovoljavaju propise za svaku drugu trgovinu na prodajnom mestu.

Novim zakonom o trgovini precizirana je prodaja sa sniženom cenom koja može da bude: rasprodaja, sezonsko sniženje ili akcijska prodaja.

Kod rasprodaje predloženim zakonom se propisuje obaveza trgovca da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od dana objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac neće smeti da naručuje, uključuje rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.

Sezonsko sniženje predstavlja prodaju robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i zakonski je regulisano u 10 zemalja članica EU. U tim zemljama održavanje sezonskog sniženja je uglavnom predviđeno dva puta godišnje, zimi i leti. Tako, recimo, u Slovenija ima dva utvrđena termina – zimsko, koje ne može početi pre prvog radnog ponedeljka u januaru i letnje, pre drugog radnog ponedeljka u julu i ne smeju trajati duže od dva meseca.

Francuski trgovci, takođe mogu imati samo dva sezonska sniženja godišnje i oni ne mogu trajati duže od šest nedelja.

U skladu sa ovakvom praksom u drugim zemljama i ovaj Predlog zakona o trgovini koji je pred nama propisuje sezonsko sniženje najviše dva puta godišnje. Ono će započinjati u razdoblju između 25. decembra i 10. januara zimsko, i 1. i 15. jula letnje i moći će da traje najviše 60 dana po sezonskom sniženju.

U skladu sa svim napred navedenim, kao što sam već rekao na početku svog obraćanja, poslanička grupa PS, NSS i USS, u danu za glasanje će podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Torbica.
Reč ima ovlašćena predstavnica SDPS narodna poslanica Slavica Živković. Izvolite.