Zahvaljujem, kolega Jojiću.
Kolega Orliću, da li želite repliku? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Par stvari koje je gospodin Jojić pomenuo jesu važne i zahtevaju da dodatno koju reč kažem.

Prvo, što se tiče samog zakona, tako je, jasno stoji da su ravnopravno i da imaju jednak tretman na tržištu, dakle, svi trgovci i ne samo trgovci. Mislim, gospodine Jojiću, da to nije u direktnoj vezi sa tim da li se neko bavi usko ili isključivo, čak ni većinski, uvozom ili izvozom, jer ni uvoz sam po sebi nije loša stvar. Uvozom omogućavate onu alternativu na tržištu o kojoj smo mi govorili i danas tokom ranije rasprave, takođe, sam razgovarao sa jednim od poslanika SRS na tu temu. To ne mora samo po sebi da bude štetno, ali da li se vodi računa o interesu države, interesu društva ili o različitim privatnim interesima, o tome mora da se vodi računa i u tom smislu vi ste u potpunosti u pravu.

Niste bez razloga pomenuli i NATO, odnosno njihovo učešće u ovim pitanjima. Mi smo juče, čini mi se, imali prilike da se podsetimo kako ovi predstavnici bivšeg režima, koje ste, takođe, sada pomenuli i vi, gledaju na sve ono što se dešava u Srbiji danas.

Kada govorimo, recimo, o naoružanju i vojnoj opremi činjenica da se danas Srbija osnažuje u tom segmentu njima smeta, pogotovo im smeta, možda ste to primetili, o tome su govorili juče i u ovom holu ovde, kada savremeno naoružanje, kada dobru opremu mi nabavljamo od Ruske Federacije. Sećate se one priče o avionima, ponovili su je juče ili prekjuče, da Srbija, zamislite šta je, mislim da je to Zoran Živković izgovorio ovde, nabavlja tamo neke kante, neku starudiju nabavlja i da to sve služi da bi se, zamislite, neko od nas obogatio.

Dakle, toliko su dobro oni vodili računa o vojsci, to je rekao i bivši načelnik Generalštaba, general Diković, čovek koji ima neposredna saznanja da su uništavali tehniku, da su topili tenkove. Sve je to potvrđeno, sve se to zna, ali, toliko su dobro vodili računa da ne znam da li su jedan avion imali u ispravnom stanju.

Danas kada ih mi nabavljamo, danas kada se mi u tom smislu modernizujemo i kada nam je država snažnija njima to smeta i kažu – to su neke kante, to rade, kako je to rekao Živković, neki neuki ljudi koji nemaju pojma ni o čemu. Znate zašto? Niste vi bez razloga pomenuli NATO pakt, jer je to razlog interesa, interesa koji priznaju oni sami. Sad ću vam pročitati neke reči koje ovu stvar dodatno osvetljavaju.

Samo morate privoditi kraju.

Poslednja rečenica.

Izvolite.

Ivan Vejvoda, inače nekadašnji savetnik Zorana Đinđića, kaže sledeće, i to je rekao pre dva dana u njima naklonjenoj štampi – u vreme dok je na vlasti bio Zoran Živković, Srbija je tražila učlanjenje, ne samo u EU, nego i u NATO. Dakle, čovek to zna i on to potvrđuje. Sve dok nije došla ona promena u Ustavu oko neutralnosti.

E, vidite, to što su zastupali predstavlja određenu obavezu tih ljudi da danas napadaju Srbiju zbog svake dobre saradnje, zbog svake modernizacije, ali i zbog činjenice da je Srbija danas vojno neutralna država koja vodi računa o svom srpskom interesu, a ne služi ni njihovim uvozničkim lobijima, ni njihovim NATO interesima.

Zahvaljujem, kolega Orliću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Gospodine Orliću, u pravu ste kada kažete šta su sve radile dosmanlije protiv ove države, a da danas pokušavaju da opet dođu na vlast kako bi mogli da opljačkaju ono što je napravljeno za poslednjih desetak godina.

Moram da vas podsetim kakve su sankcije i u trgovini naneli neprijatelji Republike Srbije. Moram da vas podsetim od mračnih devedesetih godina, a kako i ne bi bile mračne kad smo bili izolovani od celoga sveta zahvaljujući demokratama.

To su uradile demokratske države i tako su nas držale u izolaciji deset godina. Kažu da je to bilo zbog komunizma i zato smo trpeli sankcije, dok nisu pripremili demokratsko društvo koje će da vlada ovom državom. Ali, znate šta oni kažu? Kažu da je to bilo zbog toga što nisu pripremili demokratsko društvo koje će da vlada, ali da bi bili sigurni da će da vlada demokratija, oni su nam silom ugurali demokratiju kasetnim bombama, ali sa osiromašenim uranijom. Pa, kažu - vi ste siromašna zemlja, pa ste takve bombe i zaslužili. Potom kažu - tim demokratijama nije bilo dosta samo bombardovanja, nego su nam okupirali i AP KiM. Naš čovek kaže da je to naša kolevka. Znate šta oni kažu? Oni kažu - vi ste odrastao narod, šta će vama kolevka. Zato su nam poslali Solanu da nam malo osoli pamet. Onda, su naše demokrate napravile mini revoluciju i preuzeli vlast. Dakle, oni su napravili tu revoluciju i odmah su sa oružjem upali u banke na čelu sa Dinkićem, ali nisu upali u prodavnice šešira, ni prodavnice opanaka.

Prema tome, dame i gospodo, sasvim je jasno, ja ukazujem da će sigurno trebati dvadeset godina da se otklone štetne posledice.

(Predsedavajući: Molim vas, samo da privodite kraju, kolega Jojiću.)

Hoću. Ako može samo minut, gospodine predsedavajući? Ja se izvinjavam.

Kada su u pitanju 24 privatizacije, one pljačkaške, da ih ne nabrajam, samo ću da napomenem jednu pljačkašku privatizaciju - pet šećerana, pet evra. Pa, taj lopov danas je bogatiji od države.

Izvoz šećera u zemlje EU, Savet za borbu protiv korupcije ističe da nije do kraja okončana istraga o tome ko je u Srbiju uvozio jeftiniji šećer iz šećerne trske. Prepakovan je i kao skuplji domaći šećer od šećerne repe. Izvozio ga je od 2001. do 2003. godine u EU.

Evropska unija je maja 2003. godine Srbiji uvela tromesečnu sankciju i suspenzije na uvoz šećera. Savet za korupciju je u to vreme objavio da je na crno uvezeno najmanje 10 hiljada šlepera.

(Predsedavajući: Zahvaljujem, kolega Jojiću.)

Dame i gospodo, ja ne vidim da je taj u zatvoru. Ja ne vidim da su ovi lopovi u zatvoru.

Dame i gospodo, dok ovi lopovi ne budu završili u zatvorima, mi ne možemo krenuti napred i ovu državu voditi kako treba i u demokratskom i u ekonomskom i u političkom i u svakom drugom smislu.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući kolegu Jojića, reklamiram član 106. i 107 - povreda dostojanstva, koja i nije tako teška, ali moram, istini za volju, reći da smo mi promenili Pravilnik o mesu.

Više nije moguće, a bilo je moguće, moram mu dati za pravo, da se takva vrsta mesa uvozi u Srbiju. Više to nije moguće. Nije moguće uvesti meso iz EU ukoliko se ono pod istim uslovima ne trguje u samoj EU. Znači, isti kvalitet je zagarantovan.

Što se šećera tiče, moram mu dati za pravo, uz jednu ispravku. Nije Miodrag Kostić prepakovao šećer Evropljanima, nego nama. Dakle, kompletnu proizvodnju iz dve godine Miodrag Kostić je, čini mi se 2003. i 2004. godine, izvezao u EU domaći šećer, a onda udruženi zločinački poduhvat, ovi koji danas nisu na sednicama, dogovorio se da cenu na domaćem tržištu šećera drže na 600 evra. Ako se sećate u Bosni je bio duplo jeftiniji i da šećer koji su uvozili preko Crne Gore od šećerne trske plasiraju na domaće tržište domaćim kupcima, a naš šećer su kompletno izvezli napolje. Od 431 hiljadu tona, koliko je bila proizvodnja u te prve dve godine, izvezli su 400 hiljada tona i kada su Evropi sabrali da, umesto 31 hiljadu tona da smo izvezli, da smo izvezli deset puta više, usledila je kazna i ova država morala da plati sve grehe Miodraga Kostića.

U vezi šećera kolegi Jojiću da dodam da je Miodrag Kostić na kraju 2011. godine robnim rezervama prodao 15 hiljada tona šećera za 13 miliona evra, po ceni, znači, od 80 i nešto feninga po kilogramu, što je gotovo duplo skuplje. Još da bude interesantno, i šećer i novac je zadržao kod sebe i to je bila odluka Mirka Cvetkovića. Hvala.