Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavova 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese odluke iz dnevnog reda ove sednice.
Sada, poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, u prvom delu sednice građani su imali priliku da čuju ko je odgovoran za ovu situaciju u kojoj smo se kao država našli. Gospodin Martinović je argumentovano izneo te činjenice i objasnio kako je došlo do toga da danas umesto banaka Srbija isplaćuje staru deviznu štednju, zbog čega i mi ovde danas raspravljamo o ovom zakonu kojim će biti obeštećeni građani koji su oštećeni.

Ovaj član zakona na koji su podneti ovi amandmani govori sa jedne strane o produženju roka za predaju dokumentacije radi ostvarivanja prava na isplatu stare devizne štednje, a sa druge strane, ovim članom se skraćuje rok za isplatu devizne štednje. Znači, država Srbija ovim članom poručuje - isplatićemo staru deviznu štednju u kraćem roku nego što je prvobitno planirano. To znači da država sada ima novca u budžetu.

Nemojmo zaboraviti da se do ovog stadijuma, u kome država svoje nasleđene obaveze servisira mnogo lagodnije nego ranije, došlo je reformama i politikom koju smo kao SNS predstavili građanima na izborima i ubedljivo pobedili. Mi smo svoje obećanje ispunili, jer smo merama fiskalne konsolidacije i odgovornom ekonomskom politikom i došli do BDP-a koji je bio minus 3,1 a danas iznosi plus 4,5, i do suficita u budžetu i do svih kapitalnih investicija koje se sprovode u Srbiji, do povećanja plata i penzija, koje se nastavlja. Imaćemo još jedno povećanje plata i penzija do kraja ove godine. Oporavlja se Srbija, iako mnogo novca ide na dugove koje je napravio bivši režim.

Ja moram da istaknem da smo politikom SNS došli do istorijskog minimuma po kome se Srbija danas zadužuje. Skupe kredite, koje su uzeli prethodnici, sa kamatom od 7,25 konvertovali smo u vrlo povoljne, sa kamatom od 1,61%. Znači da su ove finansijske institucije sigurne u rast i razvoj srpske ekonomije i imaju poverenja u ovu vlast, a poverenja imaju i privrednici koji ovde otvaraju svoje fabrike, pri tome, ne zaboravite da se radi o kompanijama koje svoje poslovanje planiraju dugoročno.

Dakle, Srbija mora nastaviti u ovom smeru da se razvija i napreduje kako bi taj oporavak mogao da oseti i svaki pojedinac u ovoj zemlji. Bilo bi to, naravno, mnogo brže, ali eto, vidite, moramo da vraćamo dugove koje smo nasledili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Mi predlažemo da se ovaj član 2. ne menja iz prostog razloga što je članom 14. zakona sve izdefinisano i nema potrebe bilo kakva dopuna ili bilo kakva izmena. Uostalom, sve je jasno precizno navedeno da dugovanja i obaveze oko dugovanja ispunjavaju pravni sledbenici. Tu ne bi uopšte trebalo komplikovati dalje stvari. To se podrazumeva, ako je banka u stečaju ili ako je već likvidirana, onda je pravni sledbenik ili neka institucija druga ili, na kraju krajeva, država, centralna banka preuzima te obaveze.

Tako da, iz tog razloga SRS ovu dopunu člana 14. koji se ogleda u članu 2, predlažemo da se briše. Nije to reda radi, nego zašto nešto što je višak, u suštini, zašto ga dopunjavati, zašto zakon dopunjavati kada je taj član sam po sebi precizan čije su obaveze da isplaćuje nastale deviznom štednjom ili štednjom u bankama čije je sedište u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Ja mislim da ovaj član ne treba da se briše, zato što se ovim članom dodaje u članu 14. stav 3. koji predviđa da u slučaju da je postupak stečaja ili likvidacije nad bankom kod koje je položena devizna štednja okončan, tada na zahtev Uprave za javni dug, Agencija za osiguranje depozita dostavlja raspoložive podatke o deviznim štednim ulozima kod ovih banaka, a na osnovu dokumentacije iz centralne arhive agencije.

Mislim da ovaj novi stav itekako ima smisla i da on ide u korist onih građana zbog kojih se ovaj zakon i donosi.

U Republici Srbiji postoji Agencija za osiguranje depozita. Ona raspolaže svim podacima koji su vezani za štedne uloge i onih banaka koje su aktivne i onih banaka kod kojih je nastupio stečaj ili likvidacija.

Mislim da je sasvim logično da ovaj stav ostane u ovom predlogu zakona, jer se time s jedne strane izlazi u korist građanima Republike Srbije, dakle, nema više nikakve dileme oko toga da li mogu ili ne mogu da pribave raspoložive podatke, a s druge strane, mislim da se time olakšava posao i Upravi za javni dug, zato što se precizira koja institucija je nadležna da se od nje traže podaci.

Gospodin Mirčić je ovde rekao da bi po njegovom mišljenju to trebalo da se traži od NBS, što ja mislim da nije ispravno, zato što NBS nije po definiciji naslednik nijedne poslovne banke.

Narodna banka Srbija ima svoj poseban status u našem monetarnom sistemu, ona nije poslovna banka. Mi ovde govorimo o poslovnim bankama koje su ili u postupku stečaja, ili u postupku likvidacije, ili je taj postupak već okončan. Narodna banka Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci Srbije, u slučaju da neka poslovna banka ode u stečaj ili u likvidaciju nije automatski naslednik te banke, nego je to regulisano posebnim propisima, a ovde se radi o podacima sa kojima su raspolagale poslovne banke koje su u stečaju, ili u likvidaciji, ili je taj postupak okončan, a taj posao ne radi Narodna banka Srbije, nego taj posao radi Agencija za osiguranje depozita, tako da mislim da je dobro što je Vlada prosto pojasnila koja je institucija nadležna za dostavljanje raspoloživih podataka, Upravi za javni dug.

Reč ima Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pa ja takođe ne vidim razloga da se briše član 2, jer on pojašnjava u stvari nedoumice i olakšava da se Ministarstvo finansija, u stvari Uprava za javni dug, evidentira i lakše nađe tačan iznos koliko se duguje po ovoj osnovi.

Prilikom, na primer, polaganja štednje u različitim valutama, iste su konvertovane u evre, prema srednjem kursu dinara iz kursne liste Narodne banke Jugoslavije koja je važila na dan 1. januara 2002. godine. Sada se obaveze prema deviznim štedišama izvršavaju konverzijom štednih uloga, kao što smo već i pričali, u amortizacione obveznice, s tim što Agencija za osiguranje depozita je stečajni poverilac banaka, gde je stečaj okončan i utvrđuje se iznos potraživanja. Zbog toga i smatram da ovaj član treba ostaviti.

Obaveze su preračunate konverzijom štednih uloga i konverzija različitih valuta u kojima je položena devizna štednja u evrima vrši se u međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste na dan 1. januara 2002. godine. Sredstva koja su potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbeđuje Republika Srbija u budžetu tj. Ministarstvo finansija - Uprava za javni dug i veoma je teško da našu kuću Srbiju gradimo, a da nismo krenuli od zdravog, čvrstog temelja, nego smo krenuli od podruma.

Više puta sam rekla u mojim ranijim izlaganjima da naš zadatak nije nimalo lak, jer ujedno vraćamo nagomilane dugove, a ujedno i zemlju razvijamo. Naše Ministarstvo finansija, na čelu sa gospodinom ministrom Sinišom Malim, odlično radi svoj posao i građani Srbiji treba da budu mirni, jer mi poklonjeno poverenje nećemo izneveriti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku. Izvolite.