Zahvaljujem se, predsedavajući.

Naravno da poštujem pobude ili motive predlagača da podnese ovakav amandman, ali moram odmah da istaknem da je kompletan zakon više nego antikoruptivan i da upravo član na koji je predlog amandmana i usmeren upravo sadrži ono što sam malopre rekao, a to je zabrana diskriminacije, odnosno da se na ravnopravan način tretiraju i da se u ravnopravan položaj stavljaju svi trgovci.

Ali, ono što je jako bitno, jako je bitno istaći činjenicu da je ovde predlagač uvaženi kolega Filip Stojanović istakao nešto što mi kao narodni poslanici, a i građani Srbije veoma dobro prepoznaju. Tačno je da je borba protiv korupcije imperativ. Nažalost, taj imperativ nije postojao kada su uništavane zemljoradničke zadruge, i to ogroman broj zemljoradničkih zadruga, kada je poljoprivreda devastirana, a moram da podsetim da je to bio period od 2000. do 2012. godine. Samo u Zlatiborskom okrugu je ni manje ni više nego bukvalno uništeno, dakle, oterano u stečaj blizu 20, ako ne i više od 20 zemljoradničkih zadruga. Na taj način se poljoprivreda dovela u jedan vrlo, vrlo nepovoljan položaj, naravno kao grana, naravno kao resurs, od koga građani imaju i te kako velike koristi. Zašto? Zbog toga što su zemljoradničke zadruge bile najbolji mogući servis poljoprivrednih proizvođača, kako u pogledu otkupa, tako i u pogledu svega onoga što je poljoprivredne proizvođače štitilo.

Na taj način je, bukvalno uništavanjem svega onoga što je predstavljalo jednu veliku vrednost Republike Srbije, Republika Srbija dovedena do jednog vrlo, vrlo nepovoljnog finansijskog položaja, da ne kažem do prosjačkog štapa. Tek od 2012. godine, zahvaljujući Vladi Republike Srbije koja je prepoznala ovaj problem, koja je uspela da krene sa rešavanjem tog problema, dešava se nešto što je isključivo u korist građana Republike Srbije, a to je s jedne strane revitalizacija poljoprivrede, s druge strane oživljavanje zemljoradničkih zadruga, i to upravo preko dela Vlade, ministra bez portfelja, ali zaduženog za upravo ova pitanja. Zato podržavam pobude i motive uvaženog kolege Filipa Stojanovića, ali ne mogu podržati predlog amandmana, isključivo iz razloga što je zakon u tom delu vrlo precizan i jasan. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Na naslov iznad člana 41. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice Kovačević.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dobro, amandmanom se predlaže da se naslov iznad člana 41. promeni i da umesto: „Nepoštena tržišna utakmica“ stoji: „Nelojalna konkurencija“. Mislim, apsolutno je prihvatljivo, jer i jedno i drugo znače isto. Ali, evo, vidite šta sam ja htela da kažem. Ovako stoji u članu 41: „Nepoštena tržišna utakmica, odnosno nelojalna konkurencija je radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji kojima se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge, tj. konkurentu“.

E sad vidite, malopre smo govorili o poslanicima koji bojkotuju parlament. Znači, oni su u ovom slučaju nelojalna konkurencija. Vidite, mi se sve vreme u ovom parlamentu obraćamo građani Srbije koji su nas birali, kako mi, tako i gospoda iz SRS. Ali, kome bi se obratili poslanici opozicije koji bojkotuju ovaj parlament? Ne mogu da se obrate građanima koji su na prošlim izborima za njih glasali, jer su njih izneverili kada su svoje mandate prodali Đilasu i Jeremiću, zapravo su i glasove i poverenje tih ljudi dobro unovčili i za sebe pribavili korist, ali ništa građanima nisu vratili, a očigledno ne osećaju ni potrebu da taj narod zastupaju ovde u parlamentu i meni je jasno, kao i većini u Srbiji o kakvim se tu namerama radi. Činjenica je da svoj nerad žele da prikriju izigravanjem žrtve i to kako je tobože njima uskraćeno da govore je čista laž.

Gospodin Rističević je izneo podatak u ovom parlamentu o trajanju diskusije njihove pre bojkota. Kada se iz sistema Narodne skupštine izvuku ti podaci, jasno se vidi da su govorili više od poslanika vladajuće koalicije, a nas ima daleko više, pa nam po Poslovniku, naravno, i pripada više vremena, jer smo osvojili veći broj mandata. Eto, o takvoj se nelojalnoj konkurenciji radi unutar ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kovačević.
Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Nije tačno da je isto nepoštena tržišna utakmica i nelojalna konkurencija, jer ovaj termin „nepoštena tržišna utakmica“ prvi put se javlja u ovom zakonu, ne samo kod nas, nego bilo gde. Ali, mi ceo dan danas u ovoj raspravi, i što je odlično, podržavamo, slušamo neke stvari koje su vezane za ranije događaje, za neke bivše vlade i svakako treba da se sve malo protrese, svaki put kad smo u prilici da o svemu tome porazgovaramo, ali mi stalno ostajemo bez odgovora na naša suštinska pitanja.

Prvo, ako se govori, govore malopre koleginice o žutom lopovskom, tajkunskom, dosovskom preduzeću itd. Pa onaj koji je danas trebalo da bude ovde, a to je Rasim Ljajić, je perjanica tog žutog dosovskog, kriminalnog, lopovskog, kako ga sve nazivaju, režima. To isto su, govorili smo juče, evo, ponovićemo i danas, i Đelić i Labus i Vlahović, i sve je to tačno. Ali, jedino pitanje na koje mi nemamo odgovor je – kako je moguće da su svi ti ljudi na slobodi, zar nema krivičnih postupaka protiv njih, da ih niko ne dira, da mnogi i dalje učestvuju i sa državom i sa nekim javnim preduzećima i sa tajkunima itd, u raznim prljavim poslovima?

Tačno je da kada govorimo o prodaji i trgovini, tačno je da su svi veliki prodajni objekti, tržni centri ili gotovo svi izgrađeni na mestima gde su nekada bile fabrike, fabrike koje su u lopovskoj privatizaciji otkupljivane dve godine po ugovorima, tako su tada ugovore zaključivali, dve godine su bili u obavezi da ne menjaju delatnost. Te dve godine nisu ništa radili, dve godine prođe, oni narod na ulici i tako je 500.000 ljudi ostalo bez posla. I na svim tim mestima, dakle, danas su ti tržni centri o čijem radu mi pričamo, između ostalog i kroz ove amandmane.

Pitanje, recimo, kako je moguće, i juče se ovde govorilo, i ne samo mi, o Božidaru Đeliću, o 11 miliona evra koje je ukrao u Srbiji preko Meridijan banke. Kako je moguće da on od Meridijan banke postane poslovni partner Vlade Republike Srbije, dočekuje Makrona, kao suvlasnik Vansi erporta koji je koncesionar Aerodroma „Nikola Tesla“.

Hvala koleginice Radeta.
Reč sada ima Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Istina je da mi govorimo o nekim bivšim vladama, bivšim vremenima, prošlim i bivšim događajima, ali istini da za volju da bi ste utvrdili kakvo je stanje danas morate napraviti poređenje sa nečim u prošlosti, ili uopšte sa nečim u društvu. Da bismo utvrdili da sam ja nekoliko kila ili nekoliko desetina kila teži od predsedavajućeg moramo da stanemo na vagu, to je činjenica.

Tako, da bismo utvrdili današnje stanje i doneli nekakav objektivan sud o njemu moramo napraviti poređenje sa prošlošću, pa samim tim dobro je da neko to i čini u ovo parlamentu.

Međutim, da se vratimo malo i u sadašnjost. Nije lako boriti se u nepoštenoj i nelojalnoj tržišnoj utakmici ni onima koji su nosioci te trgovinske delatnosti, ali ni ljudima u političkom životu u Srbiji. Videli ste juče jedan naslov u dnevnom listu „Blic“ koji govori o rasipanju u gradu Subotici, o trošku od šest miliona dinara na troškove restorana, i to je jedan primer nelojalne i nepoštene tržišne utakmice, pre svega u politici.

Naime, javnosti radi, istine radi, u Subotici je ove godine za usluge restorana planirano svega 720.000 dinara. Prema tome nije nikako moglo biti potrošeno šest miliona dinara u prvih šest meseci ove godine. Radi se o devetostruko većoj laži. I to je jedan primer, da kažem nelojalne tržišne, odnosno nelojalne političke utakmice.

Međutim, ako dalje pogledate tekst u novinama, govori se o Domu kulture u Tavankutu i neispunjavanju obaveza države Srbije prema toj mesnoj zajednici, a onda ako malo dublje uđete u to svatićete da je država do sada uložila 27 miliona iz pokrajinskog sekretara i 20 miliona iz gradskog budžeta u Dom kulture u Tavankutu, a posledica toga je rezultat izborni u Tavankutu. Pre samo desetak dana lista SNS predvođena gradonačelnikom, sa našim partnerima iz Saveza vojvođanskih Mađara je osvojila u Tavankutu preko 70% glasova. E, upravo to je merilo rada i nerada i naš odgovor na nelojalnu i nepoštenu tržišnu utakmicu. Hvala.

Hvala kolega Vujadinoviću.
Vjerica Radeta, ima pravo na repliku. Izvolite.

Pa evo sada je kolega, čini mi se, baš objasnio razliku između nepoštenog posla i nelojalne konkurencije. Ako je ovo što su objavile te novine i o čemu on govori, ako je to zaista tako, onda se može govoriti da li je tu bilo nelojalne konkurencije kod odabira tog restorana gde su potrošene te pare itd. Ako je to tačno, to što kolega kaže da nije tačno, ja sada ne ulazim u to nego samo pokušavam, pošto je on taj primer uzeo, da ja na tom primeru objasnim.

Ako je to tačno, onda tu samo taj predsednik opštine može biti nepošten, zato što je ušao u jedan takav posao. I to je baš lepo objašnjeno šta je nelojalna konkurencija, šta je nepošteno u odnosu kada je u pitanju trgovina pored nelojalne konkurencije može se govoriti još jedino o monopolu. E, sada kada bi jedina ta kafana, taj restoran u Subotici bio restoran koji služi sve to nešto skupo gde je potrošeno tih šest miliona, ako je potrošeno, onda bi to bio monopol. Dakle, najbolje je kolega Vujadinović objasnio da je naš amandman dobar i da naša amandman treba prihvatiti.

Hvala koleginice Radeta.
Reč ima Milimir Vujadinović. Izvolite kolega.
Pravo na repliku.