Nekolike i najvažnije reči u izlaganju moje uvažene koleginice, ako je to tačno. Da li je to tačno veoma je to jednostavno utvrditi. Svaki iskusan političar ili svaki odgovoran čovek to može utvrditi pre svega uvidom u plan budžeta bilo koje lokalne samouprave, bilo koje autonomne pokrajine, ili na kraju krajeva Republike.

Ponavljam, u budžetu, u budžetu grada Subotice za usluge restorana je planirano ukupno 720.000 dinara. Laž iznesena u novinama je da je u prvih šest meseci potrošeno šest miliona dinara. To je moj odgovor na to da li je to tačno, a mi pozivamo bilo koga da utvrdi da li je to tačno.

Hvala kolega Vujadinoviću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta.

Pa, i takvi natpisi i razni drugi natpisi u nekim medijima zapravo govore i o nepoštenju tih medija, govore o tome koliko su neki prorežimski, koliko su neki antisrpski i tako dalje. Opet ponavljam, ne ulazim uopšte u rešavanje ovog problema jer to je svako za neke druge organe.

Kaže kolega Vujadinović, samo se pogleda plan budžeta i vidi se. Ako je i grad Subotica samo donosio budžet, a nije raspravljano i nisu odbornici imali priliku da vide završni račun budžeta, onda opet nemamo rešenje, jer je rekao u Republici. U Republici, podsećam, deset godina nismo imali završni račun budžeta. Pošto smo mi uvek pošteni i korektni političari, evo i sada ću pred javnošću da kažem, ministar Siniša Mali je ovde rekao da je pripremljeno deset završnih računa i da ćemo ih dobiti u septembru.

Tako da ako to bude tako, videćemo i onda ćemo i kroz te završne račune videti i koliko je bilo lojalnih, nelojalnih, koliko monopola, koliko nepoštenja. Videćemo na kraju krajeva, evo, da li ima bolji primer, još jedan bolji primer od ovog iz Subotice za nelojalnu konkurenciju, Zorana – Skot – „Behtel“, 300 miliona evra. Kako je došlo do toga da „Behtel“ dobije posao, sad će neki da poviču da to nije tačno, da „Behtel“ nije dobio posao, pa ću morati da nađem onu Vučićevu izjavu, Nataša molim te, ako bude replike da datum kažeš mi kad je rekao. Dakle, kroz to ćemo videti i na tom primeru ćemo videti koliko je naš amandman ispravan i koliko postoji razloga da se taj amandman prihvati.

Hvala, koleginice Radeta.
Pravo na repliku ima kolega Vujadinović. Izvolite.

Primeri iz Subotice, mislim da Subotica u suštini može i poslužiti i za primer u mnogim oblastima, ako ćete na kraju krajeva primer delovanja, koordinisanog delovanja lokalnih, pokrajinskih i državnih vlasti, a evo i šta su primeri.

Akva park na Paliću, Y krak u Subotici, radovi na Narodnom pozorištu, radovi na infrastrukturi u mesnim zajednicama, i mnogo drugih projekata. Ako već govorimo o konkretnoj stvari, mislim da je svakome jasno i opet ponavljam da ne možete popiti pola litre vode iz posude u koju može da stane pola litre. Ne možete potrošiti šest miliona dinara ako je predviđeno i planirano 720 hiljada, to je prosto nemoguće i radi se o laži i neistini koja je izašla u stvari i kuhinje lokalnih političara koji su u stvari ispostava Jeremićeve i Đilasove i Obradovićeve grupacije, a možda i nekih da kažem širih krugova.

Ako već govorimo šta je tačno i šta se navodi u tekstu, moram da kažem, da je tačno da je dom kulture u Tavankutu u prilično završnoj fazi i tačno je da je država Srbija, govorim o pokrajini i govorim o lokalnoj samoupravi uložila 47 miliona dinara u dom kulture i da je u toku njegovo opremanje, da je završena javna nabavka i da će u korist svih građana Tavankuta taj posao opremanja doma kulture biti završen.

Upravo su građani ti koji daju pravi odgovor na to, i dali su ga pre deset dana, a odgovor je 70% glasova za listu koju predvodi Srpska napredna stranka i Savez vojvođanskih Mađara. Hvala vam.

Hvala, kolega Vujadinoviću.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, profesore Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponoviću svoje nezadovoljstvo time što danas ovde nije prisutan resorni ministar, posebno što je bio u svim vlastima od Petooktobarskog prevrata, a samim tim bio je u vlasti sa onima koji su izvršili ekonomski genocid zemlje.

Moj amandman se odnosi na član 41. gde se govori o nepoštenoj tržišnoj utakmici ili nelojalnoj konkurenciji, ali ja ću se nastaviti pričom da iznosim svoje viđenje ovog predloga zakona.

U trogodišnjoj analizi nalaze se skromni podaci iz 2003, 2004, 2009. i 2012. godine. Pitanje je mogu li se na nedostatku podataka pratiti trendovi a da se koriste bajati podaci? Sve može da čorba bude gušća, ali koji je efekat?

Svalimo sve na statistiku i recimo da nam ne trebaju podaci za sve zakone, ali, priznaćete, lakše se radi na bazi uzoraka, tj. procene. Ako ništa drugo, manje obavezuje.

U Predlogu zakona zapisano je - Podaci o prometu do nivoa pojedinačnog prodajnog objekta potrebni su za analizu stanja trgovine i njeno planiranje. Njihovim planiranjem formiraće se baza podataka o trgovinskoj mreži Republike Srbije. Molim vas, ovo u prevodu znači da mi u Srbiji nemamo trgovinsku mrežu i da ide sve kako ide.

U principu, novi zakoni se donose kada se postave osnove, kada se uspostavlja sistem institucija, ali kod nas je na sceni jedan čudan manir - lako se obaraju stari zakoni, a još lakše donose novi. Kod nas ministri imaju jednu neodoljivu želju da predlažu i donose zakone, kao da će se ta oblast po njima prepoznati. Novi zakon je, znači, mera njihove uspešnosti. Hvala za prekoračenje.

Hvala, profesore Bojiću.
Na član 41. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na član 41. Predloga zakona koji propisuje odnosno zabranjuje nelojalnu konkurenciju podneli više amandmana. Mi smo ovim amandmanom tražili da se u stavu 1. posle tačke 6) dodaje tačka 7) koja glasi: "Neovlašćeno korišćenje usluga trgovinskog predstavnika ili zastupnika drugog trgovca", jer smatramo da je potrebno da se i ova tačka svrsta u nelojalnu konkurenciju.

Nelojalna konkurencija je uništila srpsku privredu. Naime, poljoprivredni proizvodi iz inostranstva su povlašćeni na našem tržištu u odnosu na sve one proizvode koji se proizvedu u Srbiji. Naše poljoprivrednike i poljoprivrednu proizvodnju guše jeftini proizvodi iz Evropske unije za koje se ne plaća carina. Ti proizvodi su često, odnosno uglavnom su lošijeg kvaliteta od proizvoda koji se proizvode u Srbiji.

Jednostrana primena SSP-a omogućila je uvozničkom lobiju da na srpskom tržištu radi šta hoće. Ono što mi moramo da uradimo da bi zaštitili sopstveno tržište jeste da vratimo carine na robu iz EU, da onima koji prema nama imaju carine da im isto te carine vratimo.

Cilj je da domaća proizvodnja bude zaštićena, a ne izložena konkurenciji iz zemalja koja svojim proizvođačima daju velike subvencije.

Znači, da bi se sprečila nelojalna konkurencija, moraju da se postavi carinske barijere. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Nikolić.
Reč ima Vesna Ivković. Izvolite.