Pravo na repliku, narodni poslanik Olivera Ognjanović.

Izvolite, koleginice.

Član 44. stav 2. je lepo naglasio, kaže – Trgovac je dužan da dostavi ministarstvu podatke iz stava 1. ovog člana o kojima se ne vodi službena evidencija, u skladu sa drugim propisom, jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.

Znači, jednom godišnje. To nije preveliko opterećenje.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Baš ste im učinili veliku uslugu što niste rekli 12 puta godišnje. Razumeli smo, jednom godišnje, ja sam i rekao to do 31. marta tekuće godine, sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Nije valjda da bi trebalo više puta?

Predvideo je ovo Predlog, nama je to potpuno jasno i mi smo amandman predložili da bi ovaj član 44. bio brisan.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Jojiću, izvolite.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, ima nekih odredaba koje bi trebalo regulisati na drugi način.

Mi smo predložili da se ovaj amandman na član 45. usvoji, jer smatramo da je u nadležnosti ministarstva, nadležnog, resornoga, da vrši nadzor i kontrolu sprovođenja i primene ovog zakona. Međutim, moram da ukažem da su članovi 48. i 50. u suprotnosti sa odredbama članova 153, 154. i 155. Zakonika o krivičnom postupku.

O čemu se radi? Radi se o tome da se daju nadležnosti, dakle, tržišnim inspektorima i komunalnoj policiji da oni mogu da vrše pretres stanova i pretres prostorija i pretres lica. Ovo isključivo spada u nadležnost, dakle, policije, tužilaštva i suda. Postavlja se pitanje – formalno pravno kako će moći da tržišni inspektor ishoduje, dakle, odluku suda, da bi mogao da izvrši pretres ili stana ili lica ili prostorija? To je apsolutno neprimenljivo.

Dame i gospodo, da je Vlada od 2000. godine vodila računa o državi i njenoj teritoriji i njenoj imovini, ne bi se dogodilo, ako niste znali, ja ću vas informisati, da je prodat „PIK Zlatibor“, ukupno 2.500 hektara, za 550 hiljada evra, a da je vrednost tih 2.500 hektara danas milijardu i 300 hiljada evra. Postavlja se pitanje – kako je moguće?

Dakle, jedan hektar je prodat za 220 evra, a jedan ar za dva evra, a danas jedan ar na Zlatiboru dostiže cenu i do 20, čak i do 30, 40 hiljada evra u centru Zlatibora.

Dakle, gospodo, više imamo poverenja da to uradi država i da uradi ministarstvo, jer sve ono što spustite na lokal izmiče kontroli i tu se upravo događaju korupcija i kriminal.

Dakle, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, po našem mišljenju, treba da bude isključivo ministarstvo resorno.

Dame i gospodo, još samo da podsetim kako su trgovali „žuti“, „žuta ergela“ kako vam je trgovala. Ta „žuta ergela“ je 2006. godine prodala pančevačku „Azotaru“ za 13 miliona i 100 hiljada evra. Međutim, u trgovini pšenice 15 miliona evra je naneta šteta državi, a na subvencijama razlike u cenama kako su prodavali veštačko đubrivo, 30 miliona evra. Eto kako je otišla pančevačka „Azotara“ u stečaj.

Dakle, dame i gospodo, država da preuzme kontrolu i da na taj način uvede red, a ja predlažem, a čak i zahtevam od koalicione Vlade – izvolite, donesite zakon o reviziji privatnih preduzeća koja su opljačkali državu Republiku Srbiju kada je privatizacija izvršena na najgori način i opljačkala čitavu državu i osiromašila ovaj narod. Hvala vam.

Zahvaljujem kolega Jojiću.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Ono što nastoji svaka vlast kada je u pitanju donošenje zakona, to je da u jednom zakonu, ako je moguće, što više odredbi koje se odnose na određenu temu treba da se izdefiniše i da taj zakon bude pojednostavljen na taj način što će čovek uvidom u taj dokument da ima jasnu situaciju kada je u pitanju konkretno ovde trgovina.

Mi ovde imamo dva zakona. Imamo ovaj zakon, Predlog u stvari ovog zakona o trgovini i imamo Predlog zakona o spoljnoj trgovini. Zašto ovo naglašavam? Zato što bi po logici stvari sve ono što je bitno, krucijalno, trebao da sadrži taj jedan zakon i to upravo ovaj koji se zove Zakon o trgovini, pa bez obzira da li je unutrašnja, spoljna ili bilo koja druga vrsta trgovine, ako već postoji.

Ovde imamo u ovome članu jednu stavku koja je očigledno večna ili večita dilema. Imamo to da li tržišni inspektor može da zaustavi vozilo za koje ima informaciju da prevozi robu koja je predmet trgovine i da izvrši pretres, odnosno da preduzme određene mere.

To smo imali i kada je u pitanju komunalna milicija. Isto smo imali jednu raspravu da li može komunalni milicioner da zaustavi vozilo, da pretrese to vozilo itd. i sada kada vidite, recimo kada su u pitanju tržnice i veletržnice, tu se prepliću nadležnosti i ingerencije i inspektora tržišnog i komunalne milicije.

Sada, ko je u stvari vlastan da zaustavi vozilo, da pretrese to vozilo? I jedan i drugi, a u suštini, imamo treći zakon koji daje ovlašćenja nadležnim službama MUP da mogu zaustaviti vozilo i na osnovu sumnje ili informacija da pretresu to vozilo. Potpuno je neshvatljivo.

Ono što je još krucijalniji problem, veći problem, to je d,a recimo, ovde nemate u ovome Zakonu o trgovini, a po nama, srpskim radikalima, tu bi trebalo da vidimo kakva je uloga Privredne komore, kakva je uloga carine, kakva je uloga tzv. anti damping komisije. To ima jednim delom u Zakonu o spoljnoj trgovini. Aniti damping, to je da se spreči prodaja po damping cenama, uračunata cena plus PDV. To sam gledao sa jednom uvaženom koleginicom, to ima u Zakonu o spoljnoj trgovini. Ali, valjda bi ovde trebalo da bude to.

Imate preko potrebnu saradnju između carine, Privredne komore i Vlade Srbije. U slučaju da dođe do poremećaja kada je u pitanju bilans robe, domaće i one koja se uvozi, mora da reaguje Vlada na osnovu informacija koje će dobiti od Privredne komore, a na osnovu carine koja će voditi evidenciju o uvezenoj robi. To bi trebalo, po nama srpskim radikalima, da sadrži ovaj zakon.

Ono što je naša krucijalna primedba, stvarno nema smisla da mi razgovaramo ovde, već kako je to i rekao gospodin Šešelj, razgovaramo treći dan, a nema resornog ministra ovde.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Gospodin Mirčić nije u pravu, mi raspravljamo ne o Zakonu o spoljnoj trgovini, nego o Zakonu o trgovini i raspravljamo o Predlogu zakona o elektronskoj trgovini. Dakle, nema na ovoj sednici nikakve spoljne trgovine.

Što se tiče pitanja koje je gospodin Mirčić ovde postavio kao problematična, ko ima pravo da zaustavlja vozila, to je regulisano Zakonom o komunalnoj miliciji, koji smo nedavno usvojili. Dakle, to pravo ima komunalna milicija, nema pravo tržišna inspekcija. Šta radi tržišna inspekcija, to je regulisano posebnim zakonima.

Tako da, taj pokušaj da se stvori utisak da postoji disharmonija između pravnih propisa u Republici Srbiji, jednostavno nije tačna.

Ono što sam, takođe, hteo da kažem, odnosi se na ono što je pre izvesnog vremena govorio uvaženi kolega Šešelj, a tiče se toga da su strani investitori u prednosti u odnosu na domaće. Ta tema je tesno povezana sa pitanjem trgovine, zato što Republika Srbija ima sve bolje bilanse kada je u pitanju odnos uvoza i izvoza i naš izvoz raste.

Ono što je važno da se kaže, zahvaljujući politici koja se vodi od 2014. godine, zahvaljujući politici koju je utemeljio Aleksandar Vučić, a to je privlačenje i domaćih i stranih investicija, mi imamo jednu ubrzanu reindustrijalizaciju Srbije i sve ono što se proizvede u Srbiji izvozi se, najvećim delom se izvozi u inostranstvo. Statistike pokazuju da mi najveći deo naše proizvodnje u oblasti industrije izvozimo upravo na tržište zemalja EU, blizu nekih 70%, oko 27% otpada na zemlje koje su potpisnice CEFTA sporazuma.

Ono što, takođe, želim da kažem i time ću da završim za ovo izlaganje, Zakon o državnoj pomoći ne pravi nikakvu razliku i ne pravi nikakvu diskriminaciju između onoga što se obično naziva domaći investitor i onoga što se naziva strani investitor. Dakle, Zakon o državnoj pomoći prepoznaje investitora.

Kolega Orlić je pravilno primetio pre nekoliko minuta da je u 2018. godini država više državne pomoći izdvajala za fizička i pravna lica koji su bili investitori, a inače su državljani Republike Srbije, u odnosu na one investicije koje su dolazile iz inostranstva, pri čemu, i kad investicija dođe iz inostranstva, tj. kada kapital dođe iz inostranstva, on je dužan ovde da formira privredno društvo koje posluje po srpskim propisima i u potpunosti potpada pod srpski pravni režim i kad su u pitanju radni odnosi i kad je u pitanju plaćanje poreza, doprinosa itd. U tom smislu naše zakonodavstvo ne pravi bilo kakvu diskriminaciju između domaćih i stranih investitora. Dakle, investitor je investitor i roba koja se ovde proizvodi, izvozi se na tržište bilo EU ili na drugo tržište kao srpska roba, odnosno kao srpski proizvod.