Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, ovaj član zakona i zakon u celini, o trgovini, je sektor koji će pridoneti ukupnoj modernizaciji Republike Srbije, koju je Vlada Republike Srbije projektovala još 2014. godine i to ekspozeom predsednika tadašnjeg Vlade, a današnjeg predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Taj ekspoze zasnivao se na sedam slova I. Ja ću pokazati, to su: ideje, investicije, institucije, infrastruktura, informacione tehnologije i integracije.

Cilj je bio da Republika Srbija, čija je privreda bila totalno devastirana, na neki način projektuje modernizaciju na svim sektorima i upravo ovaj sektor trgovine je izuzetno važan i izuzetno bitan.

Meni je žao što sada nema gospodina Đorđa Vukadinovića, zvanoga Vlah, ovde u sali, jer je on danas u uvodnom delu svoje diskusije prozvao predsednika Francuske Emanuela Makrona, navodeći da je on rekao u svom govoru na konferenciji za štampu da je Kosovo država. Mi vrlo dobro znamo da je Francuska priznala Kosovo i Metohiju za državu, ali tada gospodin Makron nije bio predsednik države i znamo njegov stav. On je rekao da će se zajedno sa nama boriti za kompromisno rešenje.

Čudi me da gospodin Đorđe Vukadinović, zvani Vlah, nikada u ovom visokom domu nije ukorio svoje koalicione partnere, kao na primer Boška Obradovića, na čijoj je listi bio, koji je 13. juna 2019. godine na tajnom sastanku, u rezidenciji američkog ambasadora u Beogradu, ćutke priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Na tom sastanku bile su sve njegove kolege, koalicioni partneri. On tada ni jednom rečju nije protivrečio gospodinu Obradoviću i njegovim saučesnicima, Kajlu Skotu i Metju Palmeru, koji su više puta ponovili da je Kosovo nezavisna država. Time se svrstao i Boško Obradović u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, mene zaista čudi kada su novinari u pitanju, evo i danas smo videli, da jedan deo novinara zaista sebi uzima slobodu i tvrdi neistine. Ja se zalažem, zaista, da je kritika vlasti čak i poželjna, ali kritika se zasniva na istinitosti iznetih činjenica. Između kritike i kritizerstva je ogromna razlika. Tako je npr. novinarka Čongradi danas rekla da je, citiram, Republika Srpska genocidna tvorevina, bez argumenata, bez ičega itd. Dakle, zaista ne mogu da verujem, i iznela je tezu da je gospodin predsednik države Aleksandar Vučić diktator.

Zaista ovu novinarku pozivam da se urazumi, da ne bude obični diletant, već da joj se kritike, ako želi kritikovati vlast, zasnivaju na iznetim činjenicama, a tvrditi za Republiku Srpsku da je genocidna tvorevina, samo može onaj ko je sišao sa uma. To može najbolje objasniti gospodin Rančić za takve osobe. Zaista mi nije jasno da ta novinarka može tako da tvrdi, a pogotovo za parlament ovde i narodne poslanike.

Još jedanput podvlačim, ja jesam za kritiku i vlasti, ali na bazi iznetih činjenica. Kritika se na tome zasniva, a ne na blaćenju, na poluistinama, lažima i izmišljenim činjenicama. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodi poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi po Sporazumu CEFTA imamo pozitivne trgovinske bilanse sa bivšim jugoslovenskim republikama.

Kada je već gospodin Atlagić govorio o Republici Srpskoj, rat u Bosni i Hercegovini je, navodno, Armija BiH, Alijina Armija, vodila za multietničku Bosnu. Danas je u Bosni i Hercegovini jedina multietnička teritorija Republika Srpska, koju hoće da proglase za genocidnu. Narod koji je izgubio pola svog stanovništva u 20. veku je žrtva genocida, a ne genocidna.

Republika Srpska počiva na 30 hiljada života. Sa tim životima mi nećemo da trgujemo. Republika Srpska je otpor etničkom čišćenju, a ne etničko čišćenje. Republika Srpska na svoj ponos je višenacionalna Republika, što se za hrvatsku, muslimansku federaciju ne može reći.

Moj amandman se odnosi na jednak položaj na tržištu bez diskriminacije, što je Vlada takođe u svom tekstu napisala, navela. Pitam vas, gospodine ministre, po pitanju usluga postoje mediji, oni su pružaoci medijskih usluga, oni trguju medijskim uslugama. Mene ne interesuje što će N1 televizija da govori o genocidu. To je laž. Ne interesuje me šta emituje „Nova S“ ili kako se zove ta televizija. Mogu da emituju šta hoće, ali moraju da se registruju.

Pitam vas – da li su pružaoci medijskih usluga, elektronski mediji, u jednakom položaju u Republici Srbiji? Neverovatno je da domaći mediji, registrovani kod REM, a REM se pravi mrtav… To je neki kombinovani, uglavnom, stari sastav. Mislim da u REM treba pritvoriti dve trećine članova. Jedna trećina treba da se dopuni, a dve trećine treba pritvoriti. Oni nisu u REM zastupali jednakost na tržištu, već su zastupali Đilasa i Šolaka. Neverovatno je da domaći mediji u Republici Srbiji imaju lošiji položaj od navodnih prekograničnih televizija.

Dakle, radi se o „Junajted grupi“, „Junajted mediji“, međusobno povezanima. To su one firme čiji je vlasnik bio Dejvid Petreus, šef CIA, da li je tako, gospodine Lazanski, pukovnik, bivši šef CIA sa nekom aferom, pa su ga pedalirali, i bivši komandant vojnih snaga u Avganistanu, u Iraku, Libiji i Siriji. To je onaj koji verovatno islamizira Evropu, ali to je problem Evrope. Evropa će postati, vidim multietnička, multikonfesionalna, čak mislim da će sami Evropljani biti manjina. To nije problem. Mi nećemo Evropu da branimo od njihovog problema. Oni su napravili Evropu bez granica u Siriji, Libiji, Iraku itd, pa neka sad prime stanovništvo čije su države razorili.

Nemoguće je da mediji domaći budu u lošijem položaju od lažnih prekograničnih televizija koje su registrovane fiktivno u Luksemburgu. One stvarno imaju pravo da reemituju program u Srbiji, reemituju. To znači istovremeno emitovanje u Luksemburgu i takav izvorni program, sa takvim izvornim reklamama, može da bude reemitovan u Srbiji, a ne može da bude prekrajan, ne može da se proizvodi u Srbiji i ne može da bude piratski, lažni prekogranični kanal.

Ja sam ne znajući za ovo nastupao po dva puta na N1 televiziji. Više neću nastupati. Nastup na televiziji N1 koja nije registrovana, lažni prekogranični kanal, je isto kao vožnja u ukradenom automobilu za koji znate da je ukraden. Znači, televizije N1 i „Nova“ se bave krađom reklamnog prostora, krađom programa i zajedno sa SBB uništava domaće medije.

Domaći mediji plaćaju REM naknadu za emitovanje, plaćaju Sokoju, plaćaju RATEL. Ovi lažni prekogranični kanali nikom ništa ne plaćaju u Srbiji. Time su u povlašćenom položaju na teritoriji Republike Srbije u odnosu na domaće medije. Domaći mediji koji žive od reklama i plaćaju sve ove naknade su žrtve ponovo ovih televizija zato što te televizije emituju domaće reklame i isplati im se, jer ne plaćaju porez itd, da ga emituju jeftinije. Time uzimaju hleb regularnim kanalima. Dva puta su u lošijem položaju, već sam vam naveo, domaći mediji u odnosu na lažne prekogranične medije. To su pružaoci medijskih usluga. Time se trguje i o tome govorim u ovom amandmanu.

Vlada Republike Srbije, nadležna regulatorna tela moraju da se bave time.

Od REM-a sam dobio odgovor koji su pisali vlasnici „Junajted grupe“ i „Adrija njuz“, vlasnici „N1“ i „Nove“, u kome se pozivaju na odgovor onih koji su instalirali te piratske televizije. Oni kažu da nisu nadležni za lažne prekogranične kanale. Jesu, nadležni su za SBB za regulatora i nadležni su da nalože regulatoru da isključi lažne prekogranične kanale, kažu ne mogu da utvrde. Po zakonu imaju pravo da angažuju strana pravna i fizička lica u svrhu pomoći da se takve neke pojedinosti utvrde.

Dame i gospodo i treći put su naši domaći mediji, koji su registrovani u Republici Srbiji u nepovoljnijem položaju, zato što SBB domaćim kanalima, čiji program koriste u 80% slučajeva, ne plaćaju za emitovanje ništa. Dok ovim lažnim prekograničnim kanalima, plaćaju i do tri evra po korisniku, odnosno pretplatniku SBB-a. Ima lažnih prekograničnih kanala koji dobijaju milionske cifre mesečno, za navodno reemitovanje, u stvari emitovanje se vrši i proizvodnja u Srbiji.

Tom povlašćenom položaju, lažnih piratskih medija se mora stati na put. To je isto, kao kada bi u povlašćen položaj doveli trgovca ukradenih automobila, u odnosu na regularnog proizvođača i trgovca automobila. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite koleginice.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ne trebaju nama spoljni neprijatelji kada imamo unutrašnje neprijatelje, reče jedan pa ostade živ, valjda se zove Sergej Trifunović - u Srebrenici je bilo genocida. Sram da ga bude, u Srebrenici nije bilo genocida.

Mi smo odbrambeni narod, celog života vodimo odbrambenu politiku. U Srebrenici je bilo zločina sa obe strane, stradali su i Muslimani i Srbi, ali ja ljude delim na dobre i loše, a ne po pripadnosti. Znači, jednom zauvek hajde, te majke boli do koske, da lečimo rane. Kako ga nije sramota, pa zna li on šta znači genocid, istrebljenje? Pa, kakvo istrebljenje kada imamo zajedničkog predsednika opština, tamo ljudi rade, žive, privređuju. Mirimo ljude. Kraj više o tome. Zločina je bilo, genocida nikad. Kraj.

Mi danas govorimo o Predlogu zakona o trgovini, hajde malo da vidimo kako se to trgovali, a pre svega, s obzirom da je ovo krovni zakon, on se usklađuje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonu o opštem upravnom postupku. Da vidimo kako su to trgovali od 2000. do 2012. godine.

Bivši ministar odbrane, koji je pretopio sve tenkove i prodao čamce, pa kada je bila ona katastrofalna poplava, sećate se kako je bilo, nismo imali čamce za spašavanje, pazario je čovek stan od milion evra, bez dana radnog staža, svaka mu čast. Tako ne treba, evo ko sluša, ako sluša i gleda neko od dece, deco ovako ne treba.

Živković, pazario vinograde, subvencije dobio 525.000 evra, pazario vinograde, pare nije vratio. Postoji još nešto, o tome niko ne priča, penthaus na Vračaru, evo ja ću da pričam.

Dalje, Đelić, inkasirao 11 miliona evra, nestao bez traga, sada se tu pojavio, preko „Meridijan banke“. Tadić, inkasirao vilu od 300 miliona evra. Pokrali ovu zemlju, sram da ih bude. Godine 2008. je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Pa, nije to 400.000, milion ljudi sa porodicama. Nezaposlenost 27%, danas, evo sada reče ministar, 12,1%. Tako se radi.

Mogu da pričam danas sa ponosom o trgovini, nema pljačke, nema korupcije i ako ima, bila su pre neki dan gospoda iz Agencije za borbu protiv korupcije, imaju dokaze svih koji imaju putera na glavi, koji su krali, biće procesuirani. Tako radi odgovorna Vlada. Danas možemo da govorimo o trgovini, jer je prosečan lični dohodak 460 evra, a bio je 330, to je velika količina para. Minimalac je bio 16.000 dinara, pa šta da kupite za 16.000 dinara? Danas je 27.200, do Nove godine će biti mnogo više.

Tako radi odgovorna Vlada. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ja bih o amandmanu gospodina Rističevića, pošto on govori o stvarima koje se tiču naših poljoprivrednih proizvođača, robe, usluga. Kako su malopre govorili, kako je on govorio, a i ja uvek to kažem, naši poljoprivredni proizvođači imaju veoma kvalitetne proizvode. Posebno kvalitetni proizvodi su sa područja jugoistočne Srbije, sa brdsko planinskih područja iz kakvog ja dolazim, ali jeste problem kod naših ljudi ta trgovina zato što oni ne mogu obezbediti adekvatne uslove da prevezu, da odvezu tu robu do pijace u Nišu, do pijace u Beogradu. To radi neko drugi sada smo ovim zakonom neke stvari korigovali, ali i dalje moramo ljudi ta trgovina zato što oni ne mogu obezbediti adekvatne uslove da prevezu, da odvezu tu robu do pijace u Nišu, do pijace u Beogradu, to radi neko drugi.

Sada smo ovim zakonom neke stvari korigovali, ali i dalje moramo raditi na tome da obezbedimo bolje uslove života za naše poljoprivredne proizvođače koji žive u našim selima, u brdo planinskim područjima, opštinama, jer ponovo kažem, da veliki broj naših sela nemaju ni trgovinske radnje, ali sa druge strane imaju kvalitetne proizvode.

Uvaženi ministre, vi sa vašim Ministarstvom rada i socijalne politike radite na tome da svuda izjednačimo uslove života i ja ću podržati i Predlog ovog zakona i sve ove stvari, ali uvek napominjem da moramo staviti veći akcenat na naše ljude koji žive na selu i od sela, na području jugoistočne Srbije i u brdo planinskim područjima. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, stigli smo do člana 9. Govorimo danas o ravnopravnosti u trgovini, govorimo o uslovima za obavljanje trgovine, o sprečavanju narušavanja ravnopravnosti na jedinstvenom tržištu u Republici Srbiji.

Uvek su zanimljive diskusije kolege Rističevića, posebno je meni uvek interesantno to poređenje koje se pravi između vlasti od i do 2012. godine, pa čak i pre 2012. godine.

Sećamo se da je Centar za istraživačko novinarstvo objavio platformu na kojoj se nalaze informacije od 24 sporne privatizacije i kakve je to posledice izazvalo za naše tržište. Dakle, radi se o periodu između 2001. i 2003. godine, pa i kasnije do 2005. godine, o periodu kada je premijer bio i Zoran Živković, kada je ministar za privatizaciju bio Aleksandar Vlahović. Tada je oko 1400 preduzeća privatizovano. Zloupotrebe položaja dovele su do velikih posledica po naše javne finansije.

Nad železarom „Sartid“, ako je samo uzmemo kao jedan do primera je 2002. godine pokrenut stečaj zbog prezaduženosti, da bi je 2003. godine prodali. Ono što je bilo sporno je da je prvo bilo potpisano pismo o namerama sa kupcem, pa je tek onda pokrenut stečaj i postupak prodaje. Preduzeće je prodato za oko 20 miliona dolara iako je procenjena vrednost bila mnogo veća i kretala se čak od 28-50 miliona dolara.

Dakle železara „Smederevo“ je bila bez ikakve perspektive, a danas imamo potpuno drugačiju situaciju, danas doprinosi stabilnosti budžeta, zapošljava mnogo ljudi. Kineski partneri su sačuvali posao za više od 5.000 ljudi i sa proizvodnjom koja je u prošloj godini išla i do dva miliona tona, železara puni i budžet Smedereva.

Od 2016. godine, kada je železaru preuzela HBIS grupa investirano je više od 160 miliona evra. Naravno, oni koji su učestvovali u spornim privatizacijama, sada prvi kritikuju i to neka njima služi na čast što na očigled građana koji se dobro sećaju svega, vode prljavu kampanju služeći se lažima, čak i napadima lične prirode na članove Vlade. Zoran Živković pričom o diplomi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, samo zapravo želi da skrene pažnju sa afera i sa spornih privatizacija, a odgovor na pitanje koje je i kolega Marijan Rističević postavio ovde u Skupštini, pošto govorimo o njegovom amandmanu – odakle njemu diploma, ja ću dodati, ako je uopšte Zoran Živković i ima, još uvek nismo dobili.

Tako da bih podržala diskusije i amandmane gospodina Rističevića. Zahvaljujem.