Zahvaljujem.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite kolega Šešelj.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo već tri dana mi raspravljamo u Narodnoj skupštini o zakonima o trgovini bez ministra koji je zadužen za taj resor. Šta je to bilo toliko važno i šta je važnije od skupštinske rasprave, da li ima nešto preče da ministar ne bude u Narodnoj skupštini? Valjda ministar za taj resor treba da prati izmene i dopune i da objašnjava narodnim poslanicima.

Ja cenim i poštujem što je gospodin Đorđević tu predan i prisutan svaki dan, mogao bih samo da zaključim da je verovatno to tako zato što se sprema da preuzme taj resor u sledećem mandatu. To bi možda bio dobar potez. Ali, sada imajući u vidu da je gospodin Đorđević tu svaki put kada ostali ministri neće da dođu u Skupštinu, već je prozvan kao ministar opšte prakse, ovo o čemu mi danas razgovaramo i to opšte neprisustvo ministra Ljajića pokazuje i odnos vlasti prema Narodnoj skupštini i pokazuje da mi sa ovim zakonima samo ispunjavamo formu, a ništa ne radimo vezano za suštinu naših problema, što bi Englezi rekli – ne pričamo o slonu u prostoriji.

Izvor svih naših problema vezanih za trgovinu jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sve dok se taj sporazum ne stavi van snage, mi ćemo i dalje stvarati sve nepovoljniju i nepovoljniju situaciju za našu privredu. To je činjenica. A sada da li ćemo uvesti ovaj metod ili onaj tamo ili nešto drugo ili ćemo promeniti nešto u terminologiji, apsolutno je nevažno.

Dakle, trebalo bi da raspravljamo o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i trebalo bi da ono što govori većina predstavnika vladajuće većine u Narodnoj skupštini, a to je da se nešto epohalno desilo 2012. godine, to je konačno svanulo jutro za Srbiju, i šta se već tu desilo, trebalo bi onda da vidimo i na delu da se to pokaže, a ne da bude kao što je sada situacija već sedam godina, da mi faktički imamo kontinuitet sa vladama DS i bivšeg DOS-a, jer sve dok bude izgovor – znate, nismo to mi uradili nego neko drugi, nismo to mi izmislili nego neko drugi, a ništa se ne radi da se problem reši, evo, sada imate većinu, hajde promenite, ako ste protiv toga. Mi ćemo i dalje biti u ovom našem bespuću, nadajući se valjda da će nam to imaginarno učlanjene u Evropsku uniju samo po sebi nešto više doneti.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Iako visoko cenim većinu, gotovo sve amandmane kolege Rističevića, moram da kažem da predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, zbog onog obrazloženja koje je Vlada Srbije dostavila u svom mišljenju.

Međutim, ovo što mene brine, gospodine predsedavajući, to je jedno narastanje agresije, histerije i nasilja u društvu, što možemo da vidimo ovih dana i po medijima i imamo jedan frapantan primer u tom smislu. Naime, funkcioner Narodne stranke Vladimir Gajić, po nalogu njegovih šefova Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, na najprostačkiji način je izvređao poslanicu DS Natašu Vučković.

Milim vas, pogledajte šta je on rekao za nju: „ti si beda, bedina, ti si impotentna amaterka“. Ja sam stvarno, da kažem, zaista i ljudski ganut i uznemiren ovakvim histeričnim, prostačkim i vulgarnim vređanjem narodne poslanice, iz koje god ona stranke dolazila. Dakle, u pitanju je poslanica DS, koju je taj Vladimir Gajić na najvulgarniji način izvređao na Tviteru, i zaista mislim da mi kao društvo treba da se pozabavimo time da smanjimo ovaj stepen nasilja, govora mržnje koji se pojavljuje u medijima. Znate, ja sam zaista jedan izraziti pacifista i gnušam se nasilja svake vrste, dakle, za mene je ovo zaista neprihvatljivo.

Nataša Vučković je u intervjuu u „Novom magazinu“, ako se ne varam, rekla kako bojkot nije politika i to je jedini greh Nataše Vučković. I zaista bojkot nije politika. Bojkot ni na koji način ne može da bude politika, a zaslužila je ovako divljanje i ovakvo vulgarno ponižavanje od strane ostatka tog Saveza za Srbiju. I nije ovo, da vam kažem, predsedavajući, jedini primer. Danima već traje jedna borba u tom Savezu za Srbiju između Jeremićevih i Đilasovih. Verovatno da je u pitanju borba za prevlast u okviru samog Saveza za Srbiju i imamo svaki dan napade jedne grupacije na drugu grupaciju, verovatno da Đilas, znate, on ne voli konkurenciju, verovatno da je u pitanju borba za prevlast, on želi da bude neprikosnoveni lider, pa sad želi na svaki mogući način da ukloni svakog onoga ko mu je na neki način konkurencija.

Ja zaista opet ponavljam da mi kao društvo treba da nađemo načine i modele da se izborimo sa ovakvim vidovima nasilja i govora mržnje koji dolaze od strane ovog Saveza za Srbiju, Đilasa i ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, Zakonom o trgovini sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je klasifikacija oblika i načina trgovine, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija u pravcu efikasnijeg sistema kontrole. Do 2012. godine trgovina u Republici Srbiji razvijala se bez osmišljene i konzistentne trgovinske politike. Maloprodajni sektor je pokretač rasta konkurentnosti i zapošljavanja. On predstavlja stub ekonomije. Maloprodajne usluge su ključne za modernu ekonomiju.

Naš cilj je izgradnja moderne tržišne privrede, a time i moderne trgovine. Trgovina sve više postaje ključni motor razvoja tržišne privrede. Adekvatna informatička baza je osnova za razvoj poslova i kreiranja trgovinske politike. Na taj način resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije će voditi aktivnu politiku planiranja i sprovoditi konkretne mere u procesu izgradnje strukture tržišta i trgovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Izvolite, kolega Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon o trgovini trebalo je doneti ranije i početi sa otklanjanjem posledica ranijeg režima koji je u trgovini bio pre svega najveći, da kažem, štetni po državu Republike Srbije, da su kriminalci imali priliku da se bave trgovinom i špekulacijama, a da nadležni državni organi nisu reagovali u smislu odredaba zakona.

Ono što želim da kažem je da je u Srbiji problem najveći sa inspekcijama. Inspektori ne obavljaju svoju dužnost u skladu sa zakonom, bio onaj koji je na snazi i ovaj koji se priprema i treba da stupi na snagu. Pre svega, pitanje je kada se vrše inspekcije, ko vrši inspekciju, kod koga odlaze inspektori da vrše inspekciju i inspekcijski nadzor. Imamo inspekcija jako puno.

Međutim, uzmite u obzir opštinu Čajetina i Zlatibor, selo Jablanicu, Semegnjevo, Dobroselicu, Negbinu, Kućane, Jasenovo itd. i ovim zakonom se predviđa da isključivo trgovinom mogu da se bave trgovci. A šta ćemo da radimo kad iz ovih dvadesetak sela na Zlatiboru iznesu svoju robu poljoprivrednici i stočari na pijacu, a dođe inspekcija i kaže – a, vi niste trgovac, trgovac je Zlatiborac. I Zlatiborac koji nema kožu, e, on će imati pravo da se bavi trgovinom.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u pitanju su veletržnice, to je za nas poljoprivrednike veoma zanimljivo ali moram reći da se radi o trgovini na veliko.

Stranka bivšeg režima je takođe trgovala na veliko. Prodala je zemlju za fotelju, trgovali su nacionalnim interesima ove zemlje, trgovali su suverenitete ove zemlje i prodavali ga budzašto. Proizvodnja ih nije interesovala za kredite i za novac od prodaje kapitala za tuđi novac trgovali su tuđom robom.

Što se poljoprivrednika tiče, poljoprivrednici su 90-ih godina podneli teret socijalnog mira, to izdržali, cene poljoprivrednih proizvoda su bile ispod socijalnih. Jedan vagon pšenice je vredeo kao gajba piva zbog inflacije. Kamion stoke, za kamion stoke niste mogli dobiti više od 100 maraka. Poljoprivrednici u Srbiji ili seljaci su svesno bez velike pobune izdržali teret vojnih i ekonomskih pritisaka na našu zemlju. Mi smo sanjali da posle promena država to poljoprivrednicima vrati.

U to vreme Miodrag Kostić i ostali današnji veliki poljoprivrednici se bavili švercom nafte i preprodavali poljoprivrednicima. Nije im palo na pamet da se bave poljoprivredom po socijalnim cenama. Danas su oni veleposednici, dok smo mi sanjali san o tome da posle promena država sve to vrati poljoprivrednicima što su izgubili ne obnavljajući mehanizaciju 90-ih godina i opremu, dotle su tajkuni zajedno sa pojedinim liderima DOS-a, sanjali san da kada do promene dođe kako da zaposednu stotine i stotine hiljada hektara poljoprivrednih površina. To su i učinili. Kada su kupili kombinate radnike su otpustili, stoku rasprodali, a time naše prerađivačke kapacitete, klanice itd, ostavili bez sirovina.

Tako su uništili prerađivačku industriju. Preduzeća su ima bila kao školjke, isisaju kapital i to vrate u činiju, odnosno ono što im nije trebalo vraćaju se Agenciji za privatizaciju, koja je onda morala da izdržava takve firme iz koje su oni isisali kapital. Poljoprivrednicama nikada nije vraćen interes i ja sam se zalagao da poljoprivredno zemljište ne bude predmet privatizacije.

Vlahović, ima poslanika ovde koji su bili u to vreme poslanici, izašao za govornicu i obećao mi, to stoji u stenogramima, i obećao da poljoprivredno zemljište neće biti predmet privatizacije, i slagao. Tražio sam da 30% prerađivačkih kapaciteta ode u vlasništvo poljoprivrednicima, kao nadoknada za izgubljenu dobit 90-ih godina. Ni to nisu mogli da dobijemo, nego su to šećerane, recimo, dali Miodragu Kostiću za tri evra, zajedno sa šećerom ni ugovorenom šećernom repom. Ali, Miodragu Kostiću to nije bilo dosta, pa je morao i da prepakuje, zbog prepakivanja je cena šećera i u Srbiji preferencijalna, šećer je u Bosni je bio dva puta jeftiniji nego u Srbiji, koji je taj šećer proizvodila. Kada se domogao zemljišta, onda mu se nisu neke parcele dopale. Onda je Vlada Mirka Cvetkovića, zamenila 1.200 hektara zemljišta koja je kupio Milorad Kostić, sitne parcele, to je spisak ovoliki bio, za ovoliki spisak državnih parcela, ukrupnjavali su privatno, a Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kaže, da se zamena može vršiti samo kada se ukrupnjava državno, ali su ukrupnjavali Koletovo. Što znači da je Kole upravljao državom.

To je bila ta vrsta trgovine i ja slobodno mogu reći da su oni prodali zemlju za fotelju, seljake su ostavili bez perspektive, bez mogućnosti da kroz preradu zarade ono što su izgubili ne samo 90-ih godina, već ono što u primarnoj proizvodnji danas, eventualno izgube, zbog niskih cena ne mogu ga kroz prerađivačku industriju da zarade, zato što im oni nisu omogućili da budu suvlasnici prerađivačkih kapaciteta. Ova država nije radila za običan narod, radila je za tajkune i za međusobno povezane funkcionere. Privatni biznisi su spojeni sa javnim funkcijama i da nije bilo promene 2012. godine ova država bi verovatno bila bivša.

Mi moramo ubuduće voditi računa i dobro izračunati ono što je gospođa Jeftović rekla, 300 hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, to znaju kolege i sa desne i sa leve strane u Vojvodini danas vredi oko pet milijardi. Po ceni PIK Bečeja, u nekoj ponovljenoj privatizaciji, cena PIK Bečeja sa tri hiljade hektara zemlje je bila 50 miliona evra, to je sto puta manje zemljišta nego što su oni prodali sa svim kombinatima i zadrugama. Trista hiljada poljoprivrednog zemljišta vrede pet milijardi evra. Država je zbog tajkuna i bivših funkcionera oštećena za četiri milijarde 950 miliona evra samo u poljoprivrednom zemljištu, a da bi se bavili samo poljoprivrednim zemljištem stoku su poklali, radnike otpustili, prerađivačka industrija ostala bez prerade mleka, mesa, jaja i tako dalje. Tako da je šteta višestruka.

Verujem da ćemo kroz veletržnice nešto učiniti, ali bez učešća poljoprivrednika u skladištenju, bez učešća poljoprivrednika u preradi, bez učešća njihovog u vlasništvu tih kapaciteta koje valja podizati, subvencionisati, bez učešća u hladnjačama, silosima, skladištima, bez učešća u preradi veletržnice će biti malo. Hvala vam.