Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pomenut Nebojša Mišić, pa sam se prisetio tog vrlog savetnika, čini mi se, predsednika Vlade do 2003. godine, a čini mi se da je bio savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine. Mislim da je bio višestruki savetnik. Inače, je to suprug Aleksandre Drecun. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Gospođa je bila zamenik Đelića, ministra za finansije. Tako su se oni to porodično, kroz nepotizam, upakovali u Vladu. Poznati su, jer su porodično učestvovali u aferi „Energo zelena“ koja će ovu državu skupo koštati.
Pre toga, čini mi se, gospođa Kostić je tvrdila da je Nebojša Mišić doneo uredbu, odnosno pravilnik o narodnom hlebu, što je tačno. On je u taj pravilnik uneo i odredbu da se u narodnom hlebu može upotrebljavati isključivo samo aditiv koji je uvozila njegova firma. Tako je spojio funkciju, lepo i korisno. Kada sam na to ukazao predsedniku Vlade, čini mi se da ga je on smenio.
Međutim, to nije smetalo Borisu Tadiću da ga ponovo aktivira. Nije smetalo Mićoviću, nije smetalo Ješiću i taj isti čovek, a radi se o prijatelju Miodraga Kostića, sa Belgijancima je napravio aferu „Energo zelena“ u Inđiji koja će ovu državu skupo koštati.
Kada je, pošto se radi o radnom vremenu, u pitanju prodaja imovine, prodaja finansijskih sredstava, prodaja firmi, prodaja preduzeća, kada je u pitanju prodaja nacionalnih interesa, bivši režim, udruženi zločinački poduhvat, koji sad podržava i Boško Ljotić žutić, nije znao za radno vreme. Prodavali su naše interese i vanredno i prekovremeno, kad god su osetili potrebu.
