Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, danas u uvodnom delu, kao ovlašćeni predstavnik SPS, sam izneo one stavove za koje se nadam da mogu biti predmet vašeg posebnog analiziranja i eventualno uvažavanja kada budemo konačno budemo diskutovali u pojedinostima, o amandmanima. Naravno, očekujem barem jedan deo za neke od amandmana da ih prihvatite kao osnovane.
U današnjem izlaganju nisam se dotakao rada izvršitelja, što ću sada da učinim, i isključivo zbog građana Srbije odavde da pošaljemo jednu vrlo jasnu poruku, a to je da izvršitelje ne smemo posmatrati, kao što sam jutros rekao, pod predrasudama, da su oni postavljeni tu kako bi lukrativno delovali, sticali ogromnu materijalnu korist, a da faktički taj izvršni postupak bude obesmišljen postupak. Ne. Naprotiv, cilj ovog zakona jeste, s jedne strane, da se poveća stepen pravne sigurnosti izvršnih poverilaca u smislu da izvršni poverioci imaju predvidivost izvršenja, odnosno da mogu biti sigurni da će njihovo izvršenje biti namireno. Sa druge strane, da se zaštite tzv. socijalne kategorije izvršnih dužnika, i to one kategorije izvršnih dužnika koji zaista u svom nekom materijalnom korpusu nemaju kapacitet, odnosno potencijal da na način, koji očekuje poverilac, naplate svoje potraživanje.
Međutim, to ne znači da sada taj izvršni dužnik, koji se nalazi u toj situaciji i da ima takvu kategoriju, bude potpuno aboliran od naplate potraživanja, jer bi se obesmislio postupak izvršenja.
Zašto ovo govorim, uvažena ministarko? Dugo se u svim ovim prethodnim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju tražio pravi način kako definisati institut nesrazmere ili srazmere, kada je u pitanju odnos visine potraživanja prema vrednosti sredstva izvršenja.
Lično mislim da ste vi sada u ovom predloženom tekstu zakona o izmenama ovaj institut konačno dobro definisali, iako i dalje u praksi može da izazove probleme. Zašto ovo govorim?
U sudskoj praksi su se dešavale razne stvari. Konkretno, radi se o situacijama gde izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje i kao sredstvo izvršenja opredeljuje nepokretnost, stan. Stan je u centru Beograd. Stan vredi, s obzirom da ima površinu od 100 kvadrata, 300.000 evra. Njegovo potraživanje je 15.000 evra. Ne radi se o komunalnim uslugama.
S jedne strane, kad se pogleda taj novčani iznos dolazi se do nekog logičnog zaključka da možda postoji nesrazmera. Međutim, on nema drugu mogućnost, ne postoji drugo sredstvo izvršenja da se naplati osim na taj način. Ako se primene moralni principi, zbog čega bi neko u stanu od 300.000, ja moram biti toliko, da ne kažem, grub, ali u svakom slučaju pravičan, barem u moralnom smislu reči, dugovao 15.000 evra, da ih ne izmiri, a vrednost nepokretnosti koju uživa je višestruko veća.
Ako se posmatra taj odnos, onda je logično, prodaj stan, pa ti kupi stan za 200.000 evra ili 270.000, ali meni vrati ono što mi duguješ, odnosno zbog čega sam ja inicirao izvršni postupak. Prema tome, ovo što sam rekao više se vezuje za ono što bi moglo da se okarakteriše kao pozitivno kada su u pitanju normiranja vezana za ovaj vaš Predlog zakona.
Gde su problemi uvažena ministarko? Problemi su u sudskoj praksi i vratiću se na ono što sam danas rekao, pa ću pokušati još jednom argumentacijom da vas ubedim za onu žalbu, na kojoj insistiram, kada je u pitanju prvostepeno rešenje, a prvostepeno rešenje se odnosi na rešenje kojim se usvaja kao osnovan Zahtev za otklanjanje nepravilnosti.
Hajde da se posvetimo i tome malo i da raščlanimo i sledeću situaciju. Kada imamo prigovor trećeg lica, a prigovor trećeg lica se odnosi na nedopustivost ili nedopuštenost izvršenja. Kako? Da bi građanima bilo jasno, to znači sledeće – da ste vi protiv mene, figurativno pričam, pokrenuli izvršni postupak, podneli predlog za izvršenje i tražili kao sredstvo izvršenja, odnosno da se izvršenje sprovede na mojoj kući. Međutim, koleginica Radeta podnosi predlog za nedopustivost izvršenja kao treće lice i kaže – ne, to je moja kuća.
Tu dolazimo u jedan problem koji se vezuje za sudsku praksu. Zašto? Zato što sudovi, uvažena ministarko, ustrojavaju praksu koja je apsolutno pogrešna, hajde da budem i malo blaži, nedopustiva u smislu da se ne ceni tumačenje zakona, onako kako zakon treba tumačiti.
Zakon o izvršenje u obezbeđenju kažu – ako treće lice ima neko pravo. Šta znači „neko pravo“? Ne mora da bude pravo svojine. Može biti i neko drugo pravo, čak i pravo državine. Može da bude pravo zakupa, odnosno državine po osnovu zakupa i onda sudovi kažu – da, ali ti kao treće lice meni nisi dostavio izvod iz lista nepokretnosti gde se vidi da je to tvoja kuća. Jedan apsurd i onda dolazimo u situaciju da to treće lice ostaje bez nepokretnosti. Zašto? Zato što se ono prodaje u izvršnom postupku.
Upravo zbog toga govorim da bi po ovom zahtevu, kada se radi o nepravilnostima u radu izvršnog dužnika, trebali sa povećanom pažnjom posmatrati podnošenje pravnog leka.
Vi ste mene uputili uvažena ministarko na član 24. i nije sporno ali, ako grešim ja ću vas zamoliti da me ispravite, jer ja izuzetno uvažavam vaše stavove, ono što u članu 24. stoji stoji kao redovan pravni lek i žalba i prigovor, što znači da se i prigovor može podneti protiv prvostepenog rešenja. U stavu, koliko se sećam, 3. 24, ako sam ga dobro ocenio, protumačio i prigovor je delotvoran pravni lek ali je normiran u tom istom članu.
Moje insistiranje je bilo da se protiv tog rešenja kojim se usvaja zahtev, kao osnovan zahtev za nepravilnost u radu javnog izvršitelja može podneti žalba i da tim članom to bude propisano kako bi se ispitala pravilnost i zakonitost tog rešenja.
Dalje, mislim da ne možemo dovesti u sumnju jednu činjenicu koja je prisutna bez obzira koliko osuđivali javne izvršitelje, smatrali ih nekim, uslovno rečeno, činiocima koji na jednostavan i lak način dolaze do zarade, što ne sporim da su njihove javno-izvršiteljske tarife prilično visoke, ali to je ipak srazmerno svemu onome što oni čine, jer oni sprovode najosetljiviji deo postupka, a to je postupak realizacije sudske odluke, odnosno odgovarajuće odluke, da li je u pitanju izvršna isprava ili verodostojna isprava.
U svakom slučaju, ono što mi se čini bitnim da se zna jeste da su, a i tu me ispravite ako grešim, javni izvršitelji preuzeli preko dva i po miliona od sudova, kada su kao institut, odnosno kao neko kome su preneta javna ovlašćenja počeli da rade. Šta to znači? To znači da su za dva i po miliona predmeta rasteretili sudove i da su ubrzali postupke izvršenja, da su postupci izvršenja učinjeni efikasnijim, da su naplate potraživanja bile efikasnije.
Prema tome, javne izvršitelje treba posmatrati kroz tu prizmu s jedne strane, a s druge strane osuditi svaki, čak i pokušaj zloupotrebe ovlašćenja javnih izvršitelja. To sam danas u uvodnom delu i rekao, iza toga kategorički stojim da je to jedini mogući način da se uvede, apsolutni, da tako kažemo, red u sprovođenje izvršenja.
Na samom kraju pošto ne bih dalje oko samog Predloga zakona, imajući u vidu da sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS izneo sve one stavove za koje sam smatrao da treba da budu prisutni, molim vas da obratite pažnju na član 77a i gospođa ili gospođica Deretić, vi i kolega Ćosić ćete me, nadam se, razumeti. Član 77a bi trebao da se odnosi i na javne izvršitelje. Ja vas molim da pogledate odredbu člana 77a i da je komparativno posmatrate ne samo prema sudu, nego i prema izvršiteljima, jer ja ne vidim tu razliku.
Ako je javnom izvršitelju data nadležnost da odlučuje o određenim pravima i zahtevima, zbog čega se onda ne bi član 77a, koji se odnosi na sud, odnosio i na javnog izvršitelja? Mislim da bi tu trebalo intervenisati i tu ima mesta za izmenu i dopunu i da u tom pravcu treba posmatrati i amandmane koje je podnela poslanička grupa SPS.
Videćete da upravo ta odredba ukazuje da je sud nadležan da odlučuje po pravnim lekovima. Zašto u toj situaciji ne bi bio nadležan javni izvršitelj kome su date nadležnosti koje su propisane zakonom?
To bi otprilike bilo sve dok ne počnemo raspravu o pojedinostima, o samom Predlogu ovog zakona. Naravno da ćemo izneti svoje stavove i kada budemo raspravljali i o amandmanima. Nadam se da ćete tada neke od ovih prihvatiti i još jednom se zahvaljujem i ponavljam da ćemo podržati Predlog zakona.