Petnaesto vanredno zasedanje , 22.07.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Petnaesto vanredno zasedanje

03 Broj 06-2/190-19

1. dan rada

22.07.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, danas u uvodnom delu, kao ovlašćeni predstavnik SPS, sam izneo one stavove za koje se nadam da mogu biti predmet vašeg posebnog analiziranja i eventualno uvažavanja kada budemo konačno budemo diskutovali u pojedinostima, o amandmanima. Naravno, očekujem barem jedan deo za neke od amandmana da ih prihvatite kao osnovane.

U današnjem izlaganju nisam se dotakao rada izvršitelja, što ću sada da učinim, i isključivo zbog građana Srbije odavde da pošaljemo jednu vrlo jasnu poruku, a to je da izvršitelje ne smemo posmatrati, kao što sam jutros rekao, pod predrasudama, da su oni postavljeni tu kako bi lukrativno delovali, sticali ogromnu materijalnu korist, a da faktički taj izvršni postupak bude obesmišljen postupak. Ne. Naprotiv, cilj ovog zakona jeste, s jedne strane, da se poveća stepen pravne sigurnosti izvršnih poverilaca u smislu da izvršni poverioci imaju predvidivost izvršenja, odnosno da mogu biti sigurni da će njihovo izvršenje biti namireno. Sa druge strane, da se zaštite tzv. socijalne kategorije izvršnih dužnika, i to one kategorije izvršnih dužnika koji zaista u svom nekom materijalnom korpusu nemaju kapacitet, odnosno potencijal da na način, koji očekuje poverilac, naplate svoje potraživanje.

Međutim, to ne znači da sada taj izvršni dužnik, koji se nalazi u toj situaciji i da ima takvu kategoriju, bude potpuno aboliran od naplate potraživanja, jer bi se obesmislio postupak izvršenja.

Zašto ovo govorim, uvažena ministarko? Dugo se u svim ovim prethodnim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju tražio pravi način kako definisati institut nesrazmere ili srazmere, kada je u pitanju odnos visine potraživanja prema vrednosti sredstva izvršenja.

Lično mislim da ste vi sada u ovom predloženom tekstu zakona o izmenama ovaj institut konačno dobro definisali, iako i dalje u praksi može da izazove probleme. Zašto ovo govorim?

U sudskoj praksi su se dešavale razne stvari. Konkretno, radi se o situacijama gde izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje i kao sredstvo izvršenja opredeljuje nepokretnost, stan. Stan je u centru Beograd. Stan vredi, s obzirom da ima površinu od 100 kvadrata, 300.000 evra. Njegovo potraživanje je 15.000 evra. Ne radi se o komunalnim uslugama.

S jedne strane, kad se pogleda taj novčani iznos dolazi se do nekog logičnog zaključka da možda postoji nesrazmera. Međutim, on nema drugu mogućnost, ne postoji drugo sredstvo izvršenja da se naplati osim na taj način. Ako se primene moralni principi, zbog čega bi neko u stanu od 300.000, ja moram biti toliko, da ne kažem, grub, ali u svakom slučaju pravičan, barem u moralnom smislu reči, dugovao 15.000 evra, da ih ne izmiri, a vrednost nepokretnosti koju uživa je višestruko veća.

Ako se posmatra taj odnos, onda je logično, prodaj stan, pa ti kupi stan za 200.000 evra ili 270.000, ali meni vrati ono što mi duguješ, odnosno zbog čega sam ja inicirao izvršni postupak. Prema tome, ovo što sam rekao više se vezuje za ono što bi moglo da se okarakteriše kao pozitivno kada su u pitanju normiranja vezana za ovaj vaš Predlog zakona.

Gde su problemi uvažena ministarko? Problemi su u sudskoj praksi i vratiću se na ono što sam danas rekao, pa ću pokušati još jednom argumentacijom da vas ubedim za onu žalbu, na kojoj insistiram, kada je u pitanju prvostepeno rešenje, a prvostepeno rešenje se odnosi na rešenje kojim se usvaja kao osnovan Zahtev za otklanjanje nepravilnosti.

Hajde da se posvetimo i tome malo i da raščlanimo i sledeću situaciju. Kada imamo prigovor trećeg lica, a prigovor trećeg lica se odnosi na nedopustivost ili nedopuštenost izvršenja. Kako? Da bi građanima bilo jasno, to znači sledeće – da ste vi protiv mene, figurativno pričam, pokrenuli izvršni postupak, podneli predlog za izvršenje i tražili kao sredstvo izvršenja, odnosno da se izvršenje sprovede na mojoj kući. Međutim, koleginica Radeta podnosi predlog za nedopustivost izvršenja kao treće lice i kaže – ne, to je moja kuća.

Tu dolazimo u jedan problem koji se vezuje za sudsku praksu. Zašto? Zato što sudovi, uvažena ministarko, ustrojavaju praksu koja je apsolutno pogrešna, hajde da budem i malo blaži, nedopustiva u smislu da se ne ceni tumačenje zakona, onako kako zakon treba tumačiti.

Zakon o izvršenje u obezbeđenju kažu – ako treće lice ima neko pravo. Šta znači „neko pravo“? Ne mora da bude pravo svojine. Može biti i neko drugo pravo, čak i pravo državine. Može da bude pravo zakupa, odnosno državine po osnovu zakupa i onda sudovi kažu – da, ali ti kao treće lice meni nisi dostavio izvod iz lista nepokretnosti gde se vidi da je to tvoja kuća. Jedan apsurd i onda dolazimo u situaciju da to treće lice ostaje bez nepokretnosti. Zašto? Zato što se ono prodaje u izvršnom postupku.

Upravo zbog toga govorim da bi po ovom zahtevu, kada se radi o nepravilnostima u radu izvršnog dužnika, trebali sa povećanom pažnjom posmatrati podnošenje pravnog leka.

Vi ste mene uputili uvažena ministarko na član 24. i nije sporno ali, ako grešim ja ću vas zamoliti da me ispravite, jer ja izuzetno uvažavam vaše stavove, ono što u članu 24. stoji stoji kao redovan pravni lek i žalba i prigovor, što znači da se i prigovor može podneti protiv prvostepenog rešenja. U stavu, koliko se sećam, 3. 24, ako sam ga dobro ocenio, protumačio i prigovor je delotvoran pravni lek ali je normiran u tom istom članu.

Moje insistiranje je bilo da se protiv tog rešenja kojim se usvaja zahtev, kao osnovan zahtev za nepravilnost u radu javnog izvršitelja može podneti žalba i da tim članom to bude propisano kako bi se ispitala pravilnost i zakonitost tog rešenja.

Dalje, mislim da ne možemo dovesti u sumnju jednu činjenicu koja je prisutna bez obzira koliko osuđivali javne izvršitelje, smatrali ih nekim, uslovno rečeno, činiocima koji na jednostavan i lak način dolaze do zarade, što ne sporim da su njihove javno-izvršiteljske tarife prilično visoke, ali to je ipak srazmerno svemu onome što oni čine, jer oni sprovode najosetljiviji deo postupka, a to je postupak realizacije sudske odluke, odnosno odgovarajuće odluke, da li je u pitanju izvršna isprava ili verodostojna isprava.

U svakom slučaju, ono što mi se čini bitnim da se zna jeste da su, a i tu me ispravite ako grešim, javni izvršitelji preuzeli preko dva i po miliona od sudova, kada su kao institut, odnosno kao neko kome su preneta javna ovlašćenja počeli da rade. Šta to znači? To znači da su za dva i po miliona predmeta rasteretili sudove i da su ubrzali postupke izvršenja, da su postupci izvršenja učinjeni efikasnijim, da su naplate potraživanja bile efikasnije.

Prema tome, javne izvršitelje treba posmatrati kroz tu prizmu s jedne strane, a s druge strane osuditi svaki, čak i pokušaj zloupotrebe ovlašćenja javnih izvršitelja. To sam danas u uvodnom delu i rekao, iza toga kategorički stojim da je to jedini mogući način da se uvede, apsolutni, da tako kažemo, red u sprovođenje izvršenja.

Na samom kraju pošto ne bih dalje oko samog Predloga zakona, imajući u vidu da sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS izneo sve one stavove za koje sam smatrao da treba da budu prisutni, molim vas da obratite pažnju na član 77a i gospođa ili gospođica Deretić, vi i kolega Ćosić ćete me, nadam se, razumeti. Član 77a bi trebao da se odnosi i na javne izvršitelje. Ja vas molim da pogledate odredbu člana 77a i da je komparativno posmatrate ne samo prema sudu, nego i prema izvršiteljima, jer ja ne vidim tu razliku.

Ako je javnom izvršitelju data nadležnost da odlučuje o određenim pravima i zahtevima, zbog čega se onda ne bi član 77a, koji se odnosi na sud, odnosio i na javnog izvršitelja? Mislim da bi tu trebalo intervenisati i tu ima mesta za izmenu i dopunu i da u tom pravcu treba posmatrati i amandmane koje je podnela poslanička grupa SPS.

Videćete da upravo ta odredba ukazuje da je sud nadležan da odlučuje po pravnim lekovima. Zašto u toj situaciji ne bi bio nadležan javni izvršitelj kome su date nadležnosti koje su propisane zakonom?

To bi otprilike bilo sve dok ne počnemo raspravu o pojedinostima, o samom Predlogu ovog zakona. Naravno da ćemo izneti svoje stavove i kada budemo raspravljali i o amandmanima. Nadam se da ćete tada neke od ovih prihvatiti i još jednom se zahvaljujem i ponavljam da ćemo podržati Predlog zakona.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Jovanoviću.
Nastavljamo sa redosledom narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite kolega Palaliću.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Gospodine potpredsedničke, gospođo ministarko Kuburović, čitava današnja rasprava mogla bi se svesti na to da se vodi oko dve grupe pitanja. Jedna grupa pitanja odnosi se na položaj poverilaca i dužnika na osnovu izmena i dopuna ovog zakona, a druga grupa pitanja se odnosi na položaj i rad javnih izvršitelja i svaka od ove dve grupe pitanja zaslužuje posebnu pažnju.

Vi ste na početku pravilno primetili da su ove izmene i dopune zakona, kao i sam zakon iz 2015. godine izazvale veliku polemiku i interesovanje u javnosti i treba postaviti pitanje - zbog čega je to tako? Zato što po mom mišljenju se upravo u ovoj fazi, konačnoj fazi postupka na najjasniji način postavlja pitanje pravde i tu građani najviše osećaju i najosetljiviji su na to šta je pravda i šta je pravičnost i u zavisnosti od percepcije pravde koju imaju opredeljuju se po pojedinim pitanjima iz ovog zakona.

Postaji pitanje – da li je pravda to da ne bude isplaćen dug onome prema kome postoji ili je pravda to da neko zbog određenog duga bude egzistencionalno uništen, on i njegova porodica i po tom pitanju po pitanju pravde traže se i rešenja u izmenama i dopunama zakona, a ona se traže jako dugo. Ovo je peti Zakon o izvršenju, a sada i o izvršenju i obezbeđenju od 2000. godine. Kroz pet zakona se pokušava doći do optimalnog odnosa pravde kada je u pitanju potreba da se zadovolje potrebe poverilaca i kada je u pitanju potreba da se zaštiti egzistencija dužnika.

Ukazaću, pošto se najviše govorilo o tome danas, o pitanju izvršitelja, samo na onu percepciju koja postoji u javnosti koja je jako važna zbog države. Prevagnula je zbog različitih okolnosti u društvu činjenica pitanja pravde o egzistencionalnoj ugroženosti dužnika i slika koja postoji u javnosti jeste da su javni izvršitelji potpuno odvojeni deo sistema pravosuđa, da nad njima niko nema kontrolu, da je država nemoćna nad onim što oni rade, iako je samo advokatura slobodna delatnosti, a oni su deo pravosudnih sistema na koje su preneta javna ovlašćenja.

Jako je važno ovo primetiti. Vi ste danas rekli koliko ste disciplinskih postupaka pokrenuli. Jako je važno što ste to javno rekli, ali u percepciji javnosti to građani ne vide. Oni vide bahatost i nasilje pojedinih javnih izvršitelja i na osnovu toga grade sliku nemoći države i činjenice da niko ne vodi računa o dužnicima i da jedini interes države da vodi interes o dužnicima, a to nije tačno.

Mnogo se govorilo ovde i poveriocima. Govorilo se o poveriocima kao fizičkim licima. Govorilo se o poveriocima kao bankama. Ima jedna grupa poverilaca ili potencijalnih poverilaca koja jako prati šta se događa u domenu izvršenja jer tu država najkonkretnije pokazuje koliko je efikasna, a to su potencijalni domaći i strani investitori koji žele da vide da li je moguće da se naplati dug koji se može pojaviti u jednom obligacionom odnosu i činjenica da je rešeno hiljadu predmeta iz domena izvršenja sasvim sigurno ohrabruje i zato je važno poslati sliku da je država i na strani poverilaca i da se ta lažna slika koja se stvorila zbog delovanja pojedinih javnih izvršitelja koji se ponašaju kao da nisu deo pravosudnog sistema mora da se ukloni.

Vi ste i to je malo ko od kolega ovde primetio odlično intervenisali kada je u pitanju upravo potreba privrede i stranih investitora ili domaćih investitora, a to je uvođenje skraćenog postupka. Izuzetno važna stvar. I to je dobra poruka za sve one koji žele da investiraju u Srbiju, jer ako dođu investicije otvoriće se nova radna mesta i čitav proces privrednog razvoja će se mnogo više razvijati. Od toga će imati svi građani, pa nažalost i oni koji se nalaze u teškoj situaciji, koristi. Zato u potpunosti podržavam uvođenje skraćenog izvršnog postupka koji će pomoći mnogo u regulisanju privredih odnosa koji postoje u Srbiji.

Što se tiče potrebe, ajde da kažemo izbalansiranog odnosa između pozicije poverioca i dužnika, uz komplikovan tesnac u kojem se nalaze te dve strane u postupku, koje javnost prati godinama, vi ste ovde pokušali da nađete, u ovom trenutku, optimalno rešenje. Da li će ono biti trajno ili zahtevati nove izmene zakona videćemo u primeni. Ovaj zakon se ne odnosi samo na promenjen položaj dužnika i socijalnih potreba, kako ste vi naveli, pa se tiče proširenog definisanja načela srazmernosti, naplate troškova, što je jako važno, gde se pozicija dužnika štiti.

Odlaganje izvršenja, mogućnosti predloga odlaganja izvršenja i mogućnosti da se u tom nekom periodu nađe dogovor ili se stekne mogućnost da dužnik izvrši svoju obavezu.

O prodaji nepokretnosti smo mnogo govorili u svim aspektima, od javnog nadmetanja do zaštite, pa i onemogućavanja onih koji su do sada zloupotrebljavali mogućnost da kupe nepokretnost u izvršnom postupku, sada to više neće biti u mogućnosti. I naravno o tome se dosta govorilo o naplati zarade. Ali, vi u određenoj situaciji da bi se ubrzao izvršni postupak i da bi se dala prednost i samom poveriocu, uvodite pojedine institute i pojedine rešenja u korist poverilaca. I o tome treba da se kaže nešto. To je pitanje naplate kada se započne postupak naplate u okviru Zakona o hipoteci, recimo.

Govorio sam nešto skraćenom postupku. Ili recimo, jako važan momenat, kada je u pitanju dužnik koji je indirektni budžetski korisnik, da naplata prema tom dužniku zahteva prethodno obaveštavanje Ministarstva finansija, što daje mogućnost budžetskom korisniku da u tom periodu od 30 dana reguliše svoj dug.

Govorili smo, naravno, i o mogućnosti uknjižbe neuknjižene svojine, tj. svojina koja se ne vodi na dužnika, nego sada postoji mogućnost da se kroz brži postupak na zahtev suda ona uknjiži na dužnika i brže se realizuje naplata. Tako da, po mom mišljenju ova rešenja pokušavaju da uravnoteže poziciju poverioca i dužnika. Mislim da ta percepcija u javnosti mora da se promeni, i to je moj neki glavni apel prema vama kada je u pitanju položaj same države.

Država ne sme u očima građana da izgleda nemoćna zbog ponašanja pojedinih javnih izvršitelja, zato što ona to nije. Ona je na njih prenela javna ovlašćenja. Ona može jače da ih kontroliše, ona može u krajnjoj liniji da ih oduzme. Možda kroz neku vrstu drugačijeg etičkog kodeksa, možda kroz drugačiju vrstu načina upisa u imenik ili nove kontrole tih svih javnih izvršitelja, jer država tu mogućnost ima kroz kontrolu prakse u prethodnom periodu, može da se prečisti sadašnji imenik javnih izvršitelja kako bi se vratilo poverenje u institut koji je uveden 2011. godine.

Ja sam tada diskutovao protiv tog instituta, zato što je taj zakon bio izuzetno loš. Ali, unapređenim rešenjima iz 2015. godine, pogotovo sada. Teško je govoriti kada se jedan institut uspostavi o njihovom potpunom ukidanju, ali se mora, zato što država time pokazuje određenu ozbiljnost, ali se mora unapređivati, i mora se promeniti ovaj njihov položaj u javnosti, tj. mora se građanima vratiti poverenje u državu i institucije koje je ona osnovala, između ostalog, to je i institucija javnog izvršitelja.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Palaliću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Majkić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Majkić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, bez namere da se danas stavljam niti na stranu izvršnih poverilaca, niti na stranu izvršnih dužnika, jer svaki građanin Republike Srbije treba da bude potpuno ravnopravan i pred Ustavom i pred zakonom. Ne mogu da sakrijem da mi se lično dopada što izmene i dopune ovog zakona imaju socijalnu komponentu i što ove izmene i dopune zakona idu u pravcu toga da se olakša položaj izvršnog dužnika u mnogo odredaba.

Svaki građanin treba da zna od 1. januara 2020. godine kada krene da se primenjuje ovaj zakon da ukoliko budu dužni za komunalne usluge do 5.000 evra, odnosno do nekih 600.000 dinara otprilike, neće moći da im se proda jedina nekretnina, bilo da je u pitanju kuća ili stan. Takođe svaki građanin u Republici Srbiji treba da zna da od 1. januara 2020. godine na ime duga od njihove plate ili od njihove penzije će moći da se skine mnogo manji iznos, nego što je to bilo do sada.

Tako, da ukoliko je u pitanju plata, do sada je moglo na ime duga skine dve trećine plate, a od 2020. godine to će biti jedna polovina plate, osim ukoliko je u pitanju minimalac od koga se ranije skidala jedna polovina, a sada će moći da se skine do jedne četvrtine. Što se tiče penzija ranije je bilo da se na ime duga može skinuti dve trećine penzije, sada je u pitanju jedna trećina, a za minimalne penzije jedna desetina, do sada je bila jedna polovina penzije, naravno to je jedna četvrtina za penzije koje ne prelaze iznos prosečne penzije.

Treba da se zna da su izvršitelji u Srbiju došli 2011. godine, da je tada donet prvi zakon koji je regulisao njihov položaj. Nekoliko puta je ovaj zakon menjan, donet je 2015. godine, a onaj koji je stupio na snagu 2016. godine. Međutim, kako je zakon ovaj, kao i bilo koji drugi, potpuno živ organizam, normalno je da posle određenog broja godina uoče nedostaci u zakonu koji je donet 2016. godine i veoma je pravedno i pošteno da se kaže da zbog nekih nedostataka u međuvremenu treba doneti ove izmene i dopune zakona, ne samo zbog toga što postoje određene nejasnoće u sadržini zakona koje se ne mogu istumačiti, nego pre svega i zbog zloupotreba koje su se desile u prethodnih nekoliko godina.

Radna grupa, kako smo čuli od ministarke, je bila sastavljena od pojedinaca iz različitih, a veoma bitnih sektora za donošenje ovih zakona. Samim tim što se menja oko 170 članova ovog zakona, možemo da verujemo da su imali ozbiljan pristup prilikom menjanja ovog zakona.

Jedan od ciljeva zakona koji sam pomenula, to je svakako ta socijalna komponenta odredaba koje se menjaju, kao što sam pomenula, da je povećan prag plata i penzija koji su zaštićeni od izvršenja, da jedina nepokretnost ne može da se oduzme za dug, komunalni dug do pet hiljada evra. Ali, treba napomenuti ono što građani treba da znaju u kontaktu sa izvršiteljima, da ono što nije menjano, a i dalje važi, da izvršitelji ne mogu da izvrše zaplenu odeće, obuće i drugih predmeta koji su za ličnu upotrebu pojedinaca i porodice. Takođe ne mogu da zaplene hranu i ogrev za narednih tri meseca, a takođe od izvršenja su bila izuzeta i dalje su izuzeta sva socijalna davanja, sva davanja na osnovu invalidnine, kao i davanja na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.

Ove povlastice su i proširene, tako da su poljoprivrednici do sada bili izuzeti od zaplene do deset ari njihovog zemljišta. Sada je to prošireno i na poljoprivredne mašine, oruđe za rad, što je veoma značajno za kraj iz kog ja dolazim, pošto se mnogo stanovništva bavi poljoprivredom.

Ono što je najviše zaokupljalo javnost, možda čak i više od problema onih koji su imali problem sa zloupotrebom, koji su imali problem zaplene imovine, su zloupotrebe od izvršitelja, tako da pozdravljam uvođenje antikoruptivnih mera u ovom zakonu, kao što su da se pojačava pravilo ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, zatim u budžetskim predmetima su manji troškovi i manje naknade za javne izvršitelje, što je veoma dobro, jer se u praksi pokazao veliki broj predmeta upravo kada je dužnik bila Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili indirektni i direktni korisnici budžeta kojih je do sada bilo najviše.

Tu je onemogućavanje i multiplikovanih troškova u postupku izvršenja, ali ono što ja smatram da je pun pogodak, odnosno najbitnije u izmenama i dopunama ovog zakona je uvođenje elektronskih aukcija, tj. javnih nadmetanja, jer svi smo mi u kontaktu sa građanima i svim mi čujemo kako se od aukcije do aukcije pojavljuje isti broj ljudi, na koji način dolaze do nekretnine, za koju cenu kupuju te nekretnine, koliko malo vremena treba da prođe da bi te nekretnine prodali za mnogo veće iznose i sl. Tako da, mislim da ova elektronska aukcija može da reši veliki broj problema koji se javljaju u praksi.

Sva ova naša diskusija često možda ide u pravcu osuđivanja javnih izvršitelja i mislim da bi tu trebalo, kao što je kolega prethodno rekao, promeniti percepciju pristupanja prema javnim izvršiteljima. Verujem i znam da postoje oni koji zloupotrebljavaju zakon i postupaju protivno onome za šta je institucija izvršitelja osnovana, ali verujem da postoje pošteni ljudi koji su izvršitelji. Ne treba zbog manjine osuditi sve one koji pošteno rade svoj posao. Taj posao sigurno nije lak i sigurno niko ne uživa u tome da ide i bilo kome drugom pleni imovinu.

Da li će ove izmene zakona u potpunosti rešiti probleme koje imamo u praksi, to ne znam. Tu je veliki broj amandmana i pozivam vas da sa velikom pažnjom proučite amandmane koji su podneti, zbog toga što su amandmani podneti iz dobre namere. Verujem da ćemo doći do najboljeg rešenja za ovaj zakon, ali, samim tim koliko ste truda uneli i koliko je odredaba predloženo za izmenu i koliko se radna grupa posvetila ovom problemu, vidim da Ministarstvo ima dobru nameru da sve ove navedene probleme reši, tako da u danu za glasanje imate apsolutno moju podršku za ovaj zakon. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Majkić.
Reč ima narodna poslanica Stanija Kompirović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Stanija Kompirović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, pred nama je veoma značajan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada rade i uspevaju da stvore savremeno i moderno društvo, da nas podignu na lestvice dna i bankrota na koji smo bili, da pruži jednaku šansu svim građanima da se ubrzaju sudski procesi i vrati poverenje građana u isto.

Primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je stupio na snagu 1. jula 2016. godine, doneo je veću efikasnost. Doprineo je tada da se broj starih sudskih predmeta smanji za skoro 900 hiljada u odnosu na prethodnu, 2015. godinu. Zato se i radilo mnogo na unapređenju pravosuđa, infrastrukturi i izgradnji sudova, kako bi se olakšao pristup pravde.

Izvršenja koja su se ranije sprovodila bila su spora, trajala su godinama. Nisu se rukovodili hitnosti postupka, već je reforma od 2010. godine uništila još veću efikasnost pravosuđa. Zato sve više radimo na unapređenju pristupa pravdi, da građani budu ravnopravni pred sudom i drugim organima javne vlasti.

Javni izvršitelji i izvršenja privlače veliku pažnju javnosti, okupljaju veliki broj građana, posebno kada se nekom oduzme kuća, stan, zbog duga prema banci, firmi, nerešenih imovinskih odnosa. Javni izvršitelji su od uspostavljanja relativno nove profesije stekli lošu reputaciju, što zbog prodaje jedne nepokretnosti zarad vraćanja duga koji je mnogostruko manji od njene vrednosti. Zato se i predviđaju mere koje će poboljšati socijalni položaj dužnika i naći način koji je najmanje nepovoljan po dužnika.

Načelo srazmere - jedno od najvažnijih u postupku izvršenja. Nalaže se i sudu i javnom izvršitelju da za namirivanje duga odredi način koji najmanje ugrožava dužnika. Dužni su utvrditi da li zaista ne postoji drugi način osim uzimanja i prodaje nečijeg doma za vraćanje duga. Tako se proširuju ovlašćenja javnog izvršitelja da preispita rešenje o izvršenju. Nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, javni izvršitelj će po službenoj dužnosti i na predlog stranke odrediti da se izvršenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugim sredstvima i predmetom izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između visine potraživanja, što je navedeno i dodato u član 151. Predloga zakona.

Zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti ostaju upisane u katastar sve dok ne budu namirene. Značajna odredba koja zabranjuje oduzimanje nečije nekretnine za komunalni dug manji od pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Predviđena je i novčana kazna svakom drugom licu koje ometa i sprečava izvršenje, jer ometanje ne dovodi do obustave postupka, već do novog pokušaja izvršenja koji će doneti nove troškove i koji će opteretiti dužnika. Predlažu se i mere koje će poboljšati socijalni položaj dužnika u delu koji se odnosi na zarade i penzije i smanjivanje visine istih koji se sprovodi.

Uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja omogućiće se svaki vid zloupotrebe koji se javlja prilikom prodaje nepokretnosti i značajno povećati cene kojima su predmet izvršenja prodaje u izvršnom postupku, otkloniće se nezakonite metode koje su služile da bi se pribavila nepokretnost, omogućiće se bržem, većem i širem krugu potencijalnih kupaca da učestvuju na javnim prodajama i veće kupoprodajne cene.

S obzirom da Predlog zakona donosi novine koje su u interesu stranke, ja ću ga u danu za glasanje podržati, a pozivam i svoje kolege da to učine.

Moram kao narodna poslanica da iznesem i stav Srpske napredne stranke i žene SNS, kojim najoštrije osuđujemo napad na državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova Biljanu Popović Ivković od strane saveza Dragana Đilasa, Željka Veselinovića, Boška Obradovića i Vuka Jeremića, koji su izneli niz seksističkih i mizoginih izjava na račun nje i njene porodice.

Svojim delovanjem i činjenjem samozvani lideri elite samo povećavaju spiralu nasilja, koju su sami pokrenuli. Krajnje je vreme da se zaustave, pre nego što nekom izazovu bol. Previše su nesreće izazvali svom narodu. Srbiji ne treba više ni jedna suza koju su izazvali bahati i osilni, lakomi na novac i okrutni prema svakom ko je malo od njih slabiji, a najokrutniji su, po pravilu, prema ženama. Zato osuđujemo takav vid nasilja.

Moram se zadržati i na problemu Kosova i Metohije, koji nosimo sa sobom i koji nas i dan-danas prati, sve više. Verujemo da će pravda, koja je spora, jednoga dana ipak stići. Svaki novi potez će imati za cilj da uruši jedinstvo i iseljenje nas sa Kosova i Metohije, ali uz podršku naše države i našeg predsednika, Aleksandra Vučića, mi se borimo za opstanak i ostanak, jer nam Aleksandar Vučić daje veru i snagu za prosperitet i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Kompirović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege.

Pre svega, da iskažem nepodeljenu podršku pismu koje su objavile moje drage koleginice, divno.

Sada ću se vratiti na temu.

Čuli smo dosta toga danas, i za i protiv. Mogu vam reći, moj lični utisak je, ja pravnik nisam, da je ovaj Predlog izmena i dopuna zakona nešto uravnotežen, nešto što nije ni na strani dužnika ni poverilaca. Mislim da tih 170 članova koji se menjaju u jednom trenutku doneće dosta toga dobrog i novog.

Imali smo svi mogućnost da pre svega u dnevnim novinama čitamo o tužnim sudbinama pojedinih dužnika. Iz diskusija koje su se danas čule ovde prevladava jedan stav, pre svega ne dozvolimo da neko dođe u situaciju da dođe do izvršitelja. Postoje mnogi koraci pre toga. Čini mi se da je kolega Komlenski o tome dosta dobro govorio i pomenuo je obaveštavanje. Ima tu dosta ljudi koji nisu ni poslovno sposobni, dementni, u godinama i oni nisu ni svesni da je neko tamo okačio neko obaveštenje u nekom osnovnom ili privrednom ili prekršajnom sudu, da mora da se deluje po nečijoj presudi. Normalno, ljudi ne reaguju i onda dođu u situaciju da ostanu bez onog osnovnog i jedinog što imaju, a to je možda krov nad glavom. Čini mi se da treba i da ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona ide u tom pravcu da pogleda i tu socijalnu stranu.

U svakom slučaju, izdvojio bih pravne subjekte. Mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da neko nanosi štetu nekome, svestan da će mu sutra biti otpisan dug. Mislim da treba odvojiti u svakom slučaju taj deo pravnih subjekata od fizičkih lica, jer upravo to je moja cenjena koleginica malopre i istakla, a čini mi se i kolega Palalić, a i vi ste to sa svim onim što činite u primeni ovog zakona, dali to znanje i skrenuli pažnju i našim i inostranim investitorima, da su njihove investicije i da je njihova imovina ovde sigurna i da niko ne može nekim manipulativnim radnjama da ošteti bilo koga. Na tome treba istrajati.

Mislim i čini mi se da je predlog amandmana koleginice Maje Gojković u nekom dobrom pravcu, da pokušamo, ali i tu govorim, i kod fizičkih lica ima ljudi koji pokušavaju da se bave prevarom. Treba odvojiti na neki način, ja sam pomenuo malopre i rekao sam - ima ljudi koji nisu poslovno sposobni, koji i ne znaju koje su konsekvence koje im slede iza neispunjavanja nečega, a na kraju krajeva nisu ni u finansijskoj mogućnosti.

Pomenuću i ja ovde ovu profesiju koju mnogi ruže. Ne želim da kažem da su svi javni izvršitelji isti. To su, pre svega, ljudi koji imaju pravosudni ispit, koji su završili fakultete i koji znaju šta je pravo.

Ali, da smo mi Srbi takvi kavi jesmo, jesmo, da pokušavamo da svaki zakon koliko god on bude dobar, koliko god da vi dobro predložite, a Narodna skupština ovde uobliči kroz neke amandmane i kažemo da je savršen, svako će nakon primene, da li je to odmah nakon stupanja zakona na snagu ili posle određenog vremenskog perioda pokušati da nađe rupu u zakonu. Takvih ljudi ima i kod izvršitelja. I vi ste to rekli. Mislim da ne treba ići na disciplinske mere. Mislim da je jedina prava mera oduzeti nezakonito stečenu imovinu i izreći zabranu rada.

U Danu za glasanje, u svakom slučaju, glasaću za ovaj Predlog zakona. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega Bogatinoviću.