Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko Kuburović sa saradnicima, predloženim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje se danas nalaze na dnevnom redu, nastoji se da se uklone određene nejasnoće u sadržini zakona koje su uočene u periodu njegove dosadašnje primene, ali i da se zaštiti položaj izvršnih dužnika u nekim situacijama u kojima je to neophodno, pri tome ne ugrožavajući opravdane interese izvršnog poverioca.

Tako se predloženom izmenom člana 394. Zakona unose značajne novine u pogledu naplate novčanih potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih delatnosti od fizičkih lica koja poseduju samo jednu jedinu nepokretnost. Naime, predloženim izmenama i dopunama člana 394. izričito se reguliše da ne može odrediti izvršenje prodajom jedne nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica radi namirenja potraživanja čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Dakle, u pitanju su fizička lica i to ona koja imaju samo jednu nepokretnost u vlasništvu, a dug je nastao po osnovu komunalnih ili srodnih delatnosti. To su svi oni naši sugrađani koji, primera radi, od nepokretne imovine poseduju samo jedan stan ili jednu kuću i koji će ukoliko usvojimo ovaj predlog u buduće zakonom biti zaštićeni od situacije da im neko proda tu jedinu nepokretnost zbog duga koji ne prelazi 5.000 evra, tj. duga koji je u praksi višestruko manji od vrednosti nepokretnosti.

Predložena izmena člana 169. Zakona ima izrazito antikoruptivno dejstvo, jer se predloženim izmenama proširuje krug lica koja ne mogu biti kupci nepokretnosti koje se prodaju u izvršnom postupku, ni na javnom nadmetanju, niti neposrednom pogodbom.

S druge strane, predložena izmena je izuzetno značajna, jer će uloga administratora portala elektronskog javnog nadmetanja dobiti u bliskoj budućnosti veliki značaj, jer se članom 168. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se počev od 1. jula 2020. godine javno nadmetanje za prodaju nepokretnih i pokretnih stvari može organizovati isključivo u obliku elektronskog javnog nadmetanja.

Predložene izmene i dopuna člana 300. Zakona predviđaju da se u predmetima o kojima se kao izvršni dužnik označava Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, odnosno direktni i indirektni budžetski korisnicu uspostavlja dužnost izvršnog poverioca da o nameri podnošenja predloga za izvršenje pismenim putem obavesti Ministarstvo finansija najkasnije u roku od 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje.

Predloženom izmenom člana 300. Zakona direktno se ostvaruju pravni preduslovi da se ostvare određene uštede u budžetu Republike, AP i jedinica lokalne samouprave. Tako će se olakšati rad organa koji su nadležni za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i gradova i opština, a koji velikim zalaganjem već ostvaruju značajne rezultate na tom polju.

Tako, recimo, Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca, odakle inače dolazim, samo u jednom parničnom predmetu donelo uštedu gradu i Republici u iznosu od 804.000 evra. Presudom Vrhovnog kasacionog suda od 14. juna 2017. godine definitivno je odbijen tužbeni zahtev da grad Leskovac i Republika Srbija solidarno plate čak 804.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na ime materijalne štete zbog odbijenog zahteva za izdavanje lokacijske dozvole za izgradnju mini hidroelektrane „Borać“.

Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca je nakon nekoliko sudskih postupaka upisalo kao svojinu grada deo zgrade osmospratnice u Leskovcu, gde je inače smešten deo lokalne samouprave, ukupne površine čak 1.764 metara kvadratnih, a pred Privrednim sudom u Leskovcu pravosnažno smanjio dug mesne zajednice, primera radi, Orašac za električnu energiju sa milion 128.000 dinara na samo 6.794. Presuda potvrđena pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu.

Na kraju, da rezimiram. Predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju treba podržati, jer se njima direktno, kao što sam i obrazložio, poboljšavaju položaj širokog spektra subjekata, počev od fizičkih lica koja poseduju samo jednu nepokretnost, pa do javnih vlasti Republike Srbije, AP i gradova i opština, stvarajući preduslove da dođe do uštede u njihovim budžetima.

Naravno, u Danu za glasanje podržaću Predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Najpre moram da kažem da svaka odgovorna Vlada, a ova Vlada jeste odgovorna, kao i nadležno ministarstvo, jedno od osnovnih nadležnosti je praćenje implementacije jednog zakona koji je donet.

U tom smislu želim da pohvalim napore vašeg ministarstva što ste pratili implementaciju primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, suočili se, odnosno došli do saznanja o svim poteškoćama i preprekama sa kojima se susreću građani bilo kao dužnici, bilo da su u pitanju poverioci, bilo da su u pitanju privredni subjekti, bilo da su u pitanju lica socijalno-materijalno ugrožena. U tom smislu obrazovali ste radnu grupu koja je zbilja obuhvatala predstavnike i svih organizacija, odnosno iz svih institucija koji se bave ovom problematikom i kao rezultat toga pred nama je danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ono što prvo moram da kažem da ovim zakonom i te kako ispoštovano jedno od osnovnih načela u pravnom poretku svake zemlje, a to je načelo srazmere. Kao drugi vrlo važan aspekt, to je da ovaj zakon antikoruptivan, antikoruptivan u smislu da je sada prodaja moguća preko elektronske platforme kako bi se izbegle sve ono koruptivne radnje koje su primećene i do kojih je dolazilo kao i ko ne može biti kupac nepokretnosti u tom javnom nadmetanju i tu su sem javnih izvršitelja, njihovih pomoćnika i svih onih koji rade u njihovoj kancelariji, bez obzira da li su u vezi sa konkretnim predmetom ili ne, odnosi se i na administratore koji rade u Ministarstvu pravde, a koji su zaduženi za tu elektronsku platformu kroz koji će se odvijati javno nadmetanje.

Ono na šta posebno želim da se osvrnem, to je na ovaj socijalni aspekt kao i na aspekt koji se odnosi na zaštitu interesa maloletnih lica, odnosno zaštita dece. Kada je u pitanju zaštita egzistencijalnih uslova, odnosno taj ekonomski aspekt, najpre moram a istaknem da je pomeren prag kada se tiče plata i penzija i pomeren prag u odnosu na izvršenje, da takođe postoje i davanja koja su izuzeta od izvršenja, a to su sva davanja građana koja primaju po osnovu socijalne zaštite, telesnog oštećenja, kao i umesto dečijeg dodatka prošireno je na sva prava i Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, u cilju podsticanja nataliteta što i jeste jedan od mera SNS, a znamo da je tim zakonom propisana veća grupa prava koju građani mogu da ostvare.

Ono što želim da istaknem to je da pitanje izdržavanja, pre svega ovde mislim na izdržavanje koje ostvaruju maloletna lica, kao izdržavanje koje ostvaruju stariji i nesposobni u skladu sa Zakonom o porodičnim odnosima, sada dolazi u krug, znači izvršenje, s obzirom da su u pitanju novčana potraživanja, vrši će javni izvršitelj.

Nadam se da će maloletna lica, odnosno deca, pravo na izdržavanje, ostvarivati mnogo brže i efikasnije sada kada je to predmet javnih izvršitelja, nego kada je to bilo u sudskoj nadležnosti. Nažalost, znam neku decu koja su dočekala i punoletstvo, a nisu uspela zbog nepoznate adrese roditelja, zbog menjanja mesta prebivališta i nekih drugih razloga, da dođu do ostvarivanja svog zakonskog prava, a to je pravo na izdržavanje.

Ono što takođe želim da naglasim, a takođe, ovim zakonom je precizirano, a radi se o zaštiti maloletnih lica, znači sva ona pitanja koja su u nadležnosti roditeljsko dečijeg odnosa, nisu u nadležnosti izvršitelja, sem izdržavanja, nego su u nadležnosti suda.

Sva deca, nažalost, nemaju mogućnost da žive u skladnim i funkcionalnim porodicama i zato neka deca dolaze u situaciju da se prinudnim putem oduzimaju i predaju drugom roditelju.

Ovde je član zakona izmenjen u smislu da samo oduzimanje i predaju deteta vrši organ starateljstva, naravno, uz prisustvo, nadzor i kontrolu suda.

Ova mera je i te kako značajna sa aspekta izbegavanja traumatskog stanja, izbegavanja svake opasnosti koja može da ugrozi fizičko zdravlje, sigurnost i bezbednost deteta i zato je ovde postupanje organa starateljstva od izuzetne važnosti u ovim postupcima.

Takođe, želim da istaknem kada je u pitanju iseljenje iz stanova, a u pitanju su maloletna deca koja se nalaze u stanovima da je javni izvršitelj dužan da obavesti organ starateljstva, organ starateljstva da preduzme sve one mere koje mu zakon nalaže kako bi se izbegli negativni efekti po decu. Naravno, ovaj zakon značajan je i za privredu, pre svega kroz uvođenje instituta skraćenog izvršnog postupka, a koji se inače sprovodi pred privrednim sudovima.

Ono što želim da naglasim to je da je Ministarstvo pravde u ovom vremenu, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije postiglo značajne rezultate i na planu unapređenja pravosudne infrastrukture, što je jako značajno, kako za efikasan rad sudija, tako i za skraćenje postupaka, jer će sudije, svakako, u adekvatnim uslovima imati mogućnost da zakazuju više ročišta.

Želim da naglasim da je rekonstrukcija „Palate pravde“ u Beogradu, inače najveće pravosudne institucije, bi trebalo da bude završena, da je postavljen kamen temeljac za Palatu pravde u Kragujevcu, da su renovirani, rekonstruisani i izgrađeni mnogi sudovi, među njima i Prekršajni sud i Privredni sud u Užicu, zatim, nadograđena zgrada suda u Aranđelovcu, a da je izgrađen novi KPZ u Pančevu po najvećim svetskim standardima.

Naravno, želela bih da istaknem da u cilju zaštite najugroženijih, da je donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, kojima je povećana dostupnost pravde najugroženijih stanovnika, ali takođe i žrtava porodičnog nasilja.

Na kraju želim da se pridružim osudama protiv Boška Obradovića, Dragana Đilasa, svih tih njihovih drugara, Jeremića, i svih tih raznih oblika žutog tajkunskog preduzeća koji na najgrublji mogući način su vređali državnu sekretarku u MUP, Biljanu Ivković Popović. To je njihov rečnik, to je rečnik vređanja, to je rečnik omalovažavanja žena, to je rečnik koji je jedino primeren toj tzv. eliti, to je rečnik koji koprcajući se u sopstvenom blatu, nos izviri iz tog blata kada treba da napadnu Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, kada treba da napadnu našu premijerku Anu Brnabić, kada treba da napadnu predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković i naravno, njihovo najveće oružje je nasilje, verbalno nasilje prema ženama.

Srpska napredna stranka, smatra da je ovo za svaku osudu, da ovoj osudi treba da se pridruže i sve druge žene, bez obzira da li pripadaju poziciji ili opoziciji, da je ovo govor mržnje, da je Srbija zemlja pristojnih ljudi i da žene u Srbiji ne zaslužuju da im se na ovakav način iko obraća, posebno ne neko iz tzv. elite koji bi da vodi ovu zemlju, a da vređa žene na najvišim funkcijama, da vređa majke, da vređa supruge, da vređa uostalom našu decu, naše ćerke. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Jevtović Vukojčić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospođo Koburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene o kojima danas govorimo i to ono što je najvažnije, omogućiće brojne benefite građanima Srbije, kako građanima koji su u svojstvu dužnika, tako i građanima koji su u svojstvu poverilaca.

Takođe, država će imati značajne benefite, a to su: smanjuju se troškovi postupka, povećava se efikasnost, smanjuje se mogućnost za korupciju, pruža se veća sigurnost i građanima ali i javnim komunalnim preduzećima i mnogim drugim, da kažem, državnim organima koji se mnogo puta pojave kao poverioci, u konkretnom slučaju.

Dalje, modernizujemo naš pravni sistem tako što uvidimo neke odredbe koje u mnogim zemljama već postoje, a koje su se u praksi pokazale kao funkcionalne i uspešne, pri tom, mislim na uvođenje e-prodaje ili e-aukcije, o čemu smo već govorili.

Kada govorimo o povećanju efikasnosti, moram da istaknem da javni izvršitelji o značajnoj meri rasterećuju sudove, kao i to da od brzine izvršenja zavisi koliki je stepen vladavine prava koji je ostvaren i tu mislim i na stepen zaštite poverilaca, ali i stepen zaštite dužnika.

Ono što je dosta važno, iako je to više puta ponovljeno u današnjoj diskusiji, ipak želim da kažem da od sada građanin, vlasnik nekretnine, neće moći da ostane bez nekretnine, ukoliko je dug manji od 5.000 evra, kao i to da se kupac nepokretnosti koje prodaju izvršitelji ne može pojaviti, dakle kao javni izvršitelj, njegov zamenik, pomoćnik ili bilo koje drugo povezano lice.

Kada je reč o izvršenju odbijanjem od plate, dakle od sada, to može iznositi do polovine zarade, a ako se radi o minimalnoj zaradi, u tom slučaju ne sme biti veći od četvrtine.

Kada je reč o penziji, odbijanje može biti do jedne trećine, odnosno do četvrtine, ako je reč o minimalnom iznosu, odnosno o minimalnoj penziji.

Dakle, na ovaj način sprečavamo da se ugroze osnovne potrebe za život dužnika. Mislim da je, generalno posmatrano, ovaj predlog zakona uravnotežen, i da tretira na ravnopravan način i prava i obaveze i dužnika i poverilaca i obezbeđuje najviši stepen transparentnosti, jer to je ono što je jako važno, transparentnosti samog postupka, zato što time eliminišemo mogućnost zloupotreba u bilo kom smislu, dakle, zloupotreba bilo koje vrste.

Mislim da je jako važno da vratimo poverenje u naš pravosudni sistem, da vratimo poverenje u pravosuđe, iako to nije lak posao, s obzirom na to šta su nam žuti ostavili kao nasleđe, ali moramo da se borimo konstantno u tom cilju i da nam sudski procesi ne traju dugo, i da ne bude nedodirljivih i zaštićenih, da ne bude prosto, ljudi koji su iznad sistema i za koje zakon ne važi.

U tom smislu, iskoristio bih priliku da pomenem da je do mene, pre nekoliko dana, stigla jedna predstavka, mislim da je upućena i Odboru za pravosuđe Narodne skupštine, pa evo, apelujem na članove Odbora za pravosuđe da razmotre tu predstavku, jer po onome što sam iz tih papira video postoje jasne indicije da je u pitanju velika afera u kojoj je jedan od učesnika onaj Božidar Prelević. Znate ga, to je jedan od glavnih perjanica ovog Saveza za Srbiju, kako ga već zovu, onaj govornik na onim njihovim protestima, šetnjama, jedan od pet miliona ili možda je bolje rečeno jedan od pet milionera, kako ih narod zove. Dakle, veliki stručnjak za sve i svašta.

U pitanju su sudski sporovi koji traju još uvek. Konkretno, vezano za imovinu, konkretno za ribnjak velike vrednosti u Bajnoj Bašti, a koji je sudeći po onome što se vidi iz te predstavke, na vrlo volšeban način postao vlasništvo upravo tog Božidara Prelevića.

Dakle, u pitanju je tužba za poništaj fiktivnog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa zahtevom za izdavanje privremene mere zabrane otuđenja i još nekoliko tužbi sa tim u vezi, ali tu su i razni dopisi raznim institucijama, prijave razne. Evo, između ostalog imamo prijavu Advokatskoj komori Beograda, protiv advokata Božidara Prelevića iz Beograda, upisanog u Advokatsku komoru Beograda, oštećeni, fizičko lice je u pitanju, iz Bajne Bašte, podnosi prijavu. Oštećeni smatra da je advokat Prelević Božidar grubo povredio kodeks advokatske etike, kada je zastupajući prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, učestvovao u zaključenju ugovora na dan 12.08. 2013. godine, overeno pod brojem tim i tim, postupio protivno pravosnažnom rešenju o određivanju privremene mere, kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti u čijem je i prometu učestvovao.

Naime, rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu, pa redni broj, od 03.04. 2013. godine određena je privremena mera zabrane otuđenja nepokretnosti, a ignorisanjem takve sudske mere, posle pravosnažnosti rešenja, u periodu od mesec dana zaključen je sporni ugovor.

Podnosilac ove prijave podneo je tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu, 20. septembra iste godine, dakle 2013, kojem je tužio fizičko lice jedno i prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, a iz spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu može se utvrditi da prijavljeni advokat i dalje zastupa prirodni rezervat „Tara“ d.o.o Bajna Bašta, kao tuženog.

Iz predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu, može se utvrditi da je prijavljenom bilo poznato da je sud zabranio otuđenje nepokretnosti u čijem je prometu prijavljeni učestvovao.

I da ne čitam sada sve ove spise, dakle suština je, mesec dana nakon pravosnažnosti privremene mere, kojom se zabranjuje otuđenje nepokretnosti, on zaključuje ugovor o prometu nepokretnosti, a pri tome iz ovoga se naslućuje da je znao za navedenu privremenu meru.

Da ne bih, kažem, sada trošio i vreme poslaničke grupe na ovo, ja apelujem da se ova afera podrobno istraži, da se vidi da li je možda bilo i trgovine uticajem i da se ove stvari izvedu na čistac.

Ne tvrdim ništa, ali ovo su vrlo uznemirujući podaci, vrlo uznemirujući navodi i treba ih proveriti, pa da vidimo ko to nama prigovara svaki bogovetni dan kako je stanje u državi katastrofalno, kako kriminal cveta, kako ništa ne funkcioniše, i sve ostalo što slušamo po ceo dan od njih. Pa, da vidimo kakva je to elita zapravo, ta drugosrbijanska elita, koju zastupa između ostalog i taj Prelević, a koja jedino što zna, to je da po ceo dan nipodaštava sve ono što se u državi uradi, i da se preko njihovih medija, bilo N1, bilo ova „Nova“, bilo „Danas“ ili bilo koji drugi mediji, izruguje narodu, nazivajući ga glupim, nepismenim, krezubim, neobrazovanim i slično.

To je ista ona elita koja je i danas na najmonstruozniji način vređala pomenutu državnu sekretarku Biljanu Popović Ivković, nazivajući je i vređajući je na najpogrdniji mogući način. To je ista ta elita koja to već mesecima i godinama radi kada je reč o ženama koje pripadaju SNS.

Otuda i ovo saopštenje i ova osuda, od strane žena SNS, kojima se pridružujem i solidarišem se sa njima ovom prilikom. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem kolega Markoviću.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković.

Izvolite kolega Veljkoviću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, funkcionisanje svakog pravnog sistema se ne može zamisliti bez njegovog izvršnog dela. Izvršenje predstavlja najčešće poslednju i najznačajniju fazu u postupku zaštite određenog prava. Ono predstavlja realizaciju određenog cilja, koji je postavljen prilikom podnošenja zahteva za zaštitu subjektivnog prava, kao i realizaciju prava koje je utvrđeno sudskom ili drugom odlukom ovlašćenog organa.

U našem pravnom sistemu, sa propisima koji se odnose na izvršenje sudskih odluka u građanskoj materiji, nismo imali previše sreće. U Kraljevini Jugoslaviji 1929. godine donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je prema tadašnjim pravnim standardima savremene Evrope bio izuzetno moderan i efikasan.

Događaji koji su se potom odigrali u svetu i promene nakon Drugog svetskog rata, doveli su da je zakon iz 1929. godine stavljen van snage i u tadašnjoj Jugoslaviji primenjivala su se pravna pravila.

Godine 1978. u tadašnjoj SFRJ donet je Zakon o izvršnom postupku, koji je najavljen kao revolucionarni propis samoupravnog socijalističkog sistema. Taj zakon sasvim sigurno karakterišu dve osobine, s jedne strane neravnopravan odnos društvene svojine, kao i preterana zaštita dužnika. Oba ova određenja tadašnjeg zakona bila su logična, s obzirom na konstalaciju prilika u kome je donet.

Uprkos brojnim primedbama, zakon iz 1978. godine sa manjim izmenama ostao je na snazi do 2000. godine, kada je donet potpuno nov Zakon o izvršnom postupku. Rešenja koja su tada doneta, nažalost, ne samo što nisu popravila tekst iz 1978. godine, nego su ga i pokvarila.

Osnovne primedbe koje se odnose na zakon iz 2000. godine bile su, što je potpuno neprimereno i neuravnoteženo, pokušavajući da smanji dominantan položaj dužnika, uskratio neka zakonska i običajna prava dužnika.

Zbog brojnih kritika, donet je novi zakon 2004. godine, za koga možemo reći da je njegova osnovna karakteristika pokušaj da se uravnoteže odnosi između zakona iz 1978. i zakona iz 2000. godine. To praktično znači da je zakonodavac pokušao da nađe određenu meru stvari između prava poverioca i prava dužnika.

Donošenje zakona iz 2011. godine označilo je prekretnicu u razvoju izvršnog procesnog prava u Republici Srbiji. Znatan deo ovlašćenja u domenu izvršnog postupka, koje su decenijama pripadala sudskoj vlasti, delegirana su privatnim izvršiteljima.

Tako dolazimo do aktuelnog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, čija je primena produkovala brojne pozitivne i negativne efekte. Pozitivna rešenja zakona koja su unapredila izvršni postupak odnose se na ustanovnjavanje, odnosno uvođenje javnih izvršitelja za sprovođenje izvršenja, što je znatno doprinelo efikasnosti izvršnog postupka, ujednačavanje sudske prakse u postupku po pravnim lekovima, dužnost davanja podataka o izvršnom dužniku, preciznije definisan postupak za namirenje novčanih potraživanja, nastalih iz komunalnih i srodnih usluga, suspenzivno dejstvo prigovora, kao pravnog leka u izvršnom postupku na rešenje o izvršenju, povećanu efikasnost.

Negativni efekti koji su se manifestovali u primeni aktuelnog zakona ogledaju se u nedelotvornosti pravnog leka u izvršnom postupku, koja proizilazi iz odredbe člana 26. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je predloženim izmenama promenjeno, zajedničkoj prodaji nepokretnosti i pokretnih stvari. Neprimerenost primene odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu postupak u sporu ima male vrednosti, neusklađenost zakonskog i podzakonskog akta, koji se tiču javno-izvršiteljske tarife i troškova izvršnog postupka.

Pogrešna primena načela srazmere, koje je u praksi bilo potpuno deformisano, imalo je za posledicu da se za minorne iznose duga sprovodi izvršenje na vrednoj imovini dužnika ili kako bi naš narod rekao – klanje vola za kilogram mesa.

U tom kontekstu ukazujem da je još Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine sadržao odredbu o zaštiti jedne kategorije stanovništva, zemljoradnika koji nisu mogli izgubiti zemljište i kuću sa dvorištem radi minimalnog duga.

Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine sve je podredio potrebi da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri. Novim zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, načelo srazmere je po prvi put naglašeno kao zakonsko načelo, a najnovijim izmenama dodatno je razrađeno i ojačano ovo načelo u svim delovima zakona, sa primarnim ciljem da se onemogući unovčavanje imovine izvršnog dužnika radi namirenja bagatelnog potraživanja izvršnog poverioca.

Takođe, jedna od osnovnih slabosti aktuelnog zakona bila je i odredba iz člana 258. koja je predvidela ograničenje izvršenja na zaradi ili plati, naknadi plate i penzije koje se moglo sprovesti u visini od dve trećine, odnosno jedne polovine, ako je iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ovakva zakonska regulativa, ceneći pre svega aktuelne ekonomske prilike, ugrožava život i egzistenciju izvršnog dužnika i njegove porodice i onemogućava ga da uredno servisira svoje redovne obaveze. U Sloveniji, recimo, postoji tačno određen iznos koji se nikome ne sme pleniti, a u Srbiji se omogućava zaplena do dve trećine plate, odnosno penzije, nezavisno od iznosa te plate ili penzije.

Da bi se izbalansirao legitimni interes izvršnog poverioca sa pravima osiromašene kategorije građana, kao jedino logično i pravedno rešenje je bitno smanjiti kvote, što je upravo učinjeno Predlogom zakona, koji sada predviđa izvršenje na jednoj polovini zarade ili plate, odnosno naknade zarade i plate, i jednoj četvrtini ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.

Uzimajući u obzir ova dobra predložena rešenja, kao i rešenja kojim se sužavaju koruptivne radnje, onemogućavamo multiplikovanje troškova u postupku izvršenja u takozvanim budžetskim predmetima, te otklanjaju zloupotrebu u postupku javnih nadmetanja putem elektronske platforme. Sasvim sigurno da će biti uspostavljen bolji i pravedniji izvršni postupak, što je dovoljan razlog da ga poslaničke grupa SNS sa zadovoljstvom u danu za glasanje podrži. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Veljkoviću.

Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko, kolege i koleginice, čitajući predlog izmene i dopune novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, došla sam do zaključka da će ove nove izmene i dopune prvenstveno ići u korist građana, prvenstveno dužnika, a naravno i poverioca, zaštitiće državne interese, a zaustaviće korupciju i zloupotrebu samog zakona.

Najvažnija novina Predloga zakona je to da jedina nepokretnost, već smo čuli od mojih kolega, koju poseduje dužnik, ne može da se proda ukoliko dug je manji od pet hiljada evra. Samim tim će iznos plate i penzije biti osiguran i moći će da se naplaćuje i na taj način ćemo dužniku koji je prosto imao potrebu za život…

Sledeće bitno je da će se postupci objedinjavati u jedan izvršni postupak. Nema cepanja potraživanja prema istom dužniku. Ukoliko dođe do cepanja, opet će se naknada troškova samo po jednom postupku vršiti.

Predlog zakona sadrži i, kao što sam rekla, antikoruptivne mere, kupci nepokretnosti ne mogu biti sami izvršitelji, njihovi zamenici, pomoćnici, pa i svi oni koji rade i koji su zaposleni kod njih, bez razlike da li su u predmetu ili ne.

Problem zloupotrebe zakona ćemo sprečiti, zaustavićemo ga, samim tim što ćemo uvesti elektronsko javno nadmetanje. Mišljenje većine Radne grupe je to da se prilikom javne aukcije, kao centralne faze prodaje nepokretnosti, da je to najslabija karika i da je vladala nedopustiva praksa da jedna grupa fizičkih i pravnih lica u stvari figuriraju kao kupci nekretnina.

Što se tiče državnih interesa kod predmeta, koje je kao izvršni dužnik, označava se kao Republika Srbija, lokalna samouprava, Autonomna pokrajina i svi direktni i indirektni korisnici budžeta, moraće pre postupka izvršenja da se obavesti Ministarstvo finansija i to 30 dana pre, tako da bi se došlo do neke nagodbe i mogućnost da se dobrovoljno namire obaveze i naravno po nižim tarifama.

Znači sve ove izmene, 170 članova novog predloga izmena i dopuna, koje ste vi taksativno i objasnili u Predlogu zakona, a o tome ćemo pričati po amandmanima, idu kao što sam i rekla u korist, prvenstveno, građana koji su dužnici. Naravno, tu niste izostavili ni poverioce, ali zaključak – zaustaviće zloupotrebu i korupciju prethodnog zakona, u stvari mogućnost korupcije i zloupotrebe.

Želim da osudim kao i sve moje koleginice, na kraju, napad na državnu sekretarku MUP Biljanu Popović Ivković od strane članova Saveza za Srbiju i da postavim nekoliko pitanja iz saopštenja, pisma koje smo mi poslanice poslale. Ima li kraja poplavi nasilja nad ženama koje svakodnevno promovišu i sprovode u delo lideri Saveza za Srbiju? Gde je granica takvom ponašanju? Da li je to jedini način političke borbe? Obračunavanje sa ženama, promovišući golo nasilje i linč nad ženama? Najnoviji napad na državnu sekretarku Biljanu Popović Ivković od strane bivšeg režima predstavljaju tu politiku nasilja nad ženama na delu. To su njihove vrednosti i njihov moral.

Želim samo da im poručim, ukoliko ne znaju informaciju i nemaju tu informaciju, da 51% stanovništva čine žene, 51% žena će im na neki način uzvratiti na izborima, ali zaboravljaju da su onih 49% rodile žene. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Vlahović.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.