Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Kolega Jovanović, vi imate osnova za repliku, ali vas molim, kao i sve narodne poslanike, da se javite onog trenutka kada se završi izlaganje kolege na čije izlaganje želite da napravite osvrt, odnosno repliku. Jer sada imamo situaciju da ste zakasnili, a osnov za repliku ima i kolega Šešelj. Nema problema, daću vam osnov za repliku, ali vas molim da blagovremeno pritisnete taster. Izvolite.
Morate ponovo da se prijavite.

Zahvaljujem, se predsedavajući.

Prihvatam vašu i primedbu i sugestiju, javio sam se čim sam mogao, pre toga su se javili, sticajem okolnosti moje kolege i naravno da imaju i prednost. Ali, imajući u vidu da sam na neki način prozvan, svakako pozitivno od uvaženog kolege Jokića, moram samo da skrenem pažnju na dve činjenice.

Kada je u pitanju javno-tužilačka istraga postoje drugi problemi u odnosu na one na koje ukazuje kolega Jokić. Ti problemi su prisutni u praksi i sve češće pogađaju stranke u postupku, naročito branioce i one koji su pod direktnim optuženjem, bilo optužnog predloga, bilo optužnica. Nije u pitanju to da li će biti sudija za prethodni postupak ili će postojati istražni sudija. U sudovima su nekad bili jedan ili dva vršioca funkcije, koji su imali legitimaciju istražnog sudije. Danas imamo u tužilaštvima po pet, šest tužilaca koji vode javno tužilačke istrage, sprovode dokazni postupak, utvrđuju da li su ti dokazi sa potrebnom dokaznom snagom na osnovu toga podižu odgovarajući optužni akt, bilo optužnicu, bilo optužni predlog.

Problem je suštinske prirode, što je uskraćeno pravo žalbe. To je neustavno, kada je u pitanju početak istrage odluka kojom se sprovodi istraga ne može da se napada žalbom. Prvi problem, drugi problem, nakon konačne odluke tužioca ukoliko je odbačena krivična prijava, prigovor može samo da se podnese neposredno višem tužiocu, više ne, što znači da je sva moć odlučivanja koncentrisana u jednom organu što je opasno. A zašto opasno? Zbog toga što stranka nakon odbačaja njenog prigovora nema više kome da se žali, vezane su ruke.

To je osnovni problem koji se vezuje za sprovođenje javno-tužilačke istrage, ostalo se ne može prihvatiti kao argumentovana kritika.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.

Kolega Šešelju, želite repliku na izlaganje kolege Martinovića. Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Pre svega, tačno je to što je rekao gospodin Martinović, vezano za međunarodno pravnu sukcesiju bivše Jugoslavije i skandalozno je bilo što je Savezna Republika Jugoslavija ponovo zatražila prijem u članstvo UN.

Ali, odnos međunarodne zajednice, tj. međunarodna zajednica, to je eufemizam za najmoćnije zapadne zemlje prema Srbiji i srpskom narodu može da se vidi na primeru UN pre svega, kada je Srbija htela da pokrene postupak prema Međunarodnim sudom pravde zbog zločinačkog NATO bombardovanja. Rečeno je da je u vreme kada se taj događaj desio, Srbija, to je Savezna Republika Jugoslavije, nije bila član UN, tako da nema osnov da bude legitimisana pred Međunarodnim sudom pravde, a kada je BiH, pokrenula postupak protiv Srbije za takozvani genocid u Srebrenici, taj onda aršin nije bio od značaja i nije važio. Dakle, to je odnos međunarodne zajednice, tj. tzv. međunarodne zajednice prema Srbiji.

Gospođa Nela Kuburović, u Savetu bezbednosti je zaista branila srpske interese, nema nikakve sumnje da se založila protiv izručenja nekih osoba tj. Petra Jojića i Vjerice Radete, koja potražuje da rezidualni mehanizam za krivične sudove, neosnovano. Ali, ne može Nela Kuburović ništa da promeni, niti da promeni stav EU, niti da natera EU da u članstvo primi Srbiju bez dodatnih poniženja. Nažalost, nama takve poruke stižu skoro svakoga dana bez ovoga što je već notorna činjenica, a to je da Srbija pre svega treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu da bi napredovala na putu evrointegracija. Sad je na sve to još dodatno poniženje, a to je priznavanje da su Srbi i Srbija izvršili genocid u Srebrenici.

Zbog samih tih činjenica treba razumno, trezveno i odgovorno da se razmotri da li dalji nastavak procesa evrointegracija je u skladu sa interesima našeg naroda, sa interesima naše države i da li mi možemo da budemo spremni da napravimo takve ustupke povodom našeg identiteta, teritorijalnog integriteta i svega ostalog da bi nam neko pričao o nekom datumu, neodređenom datumu u budućnosti, kada bismo mi trebali da postanemo članovi EU, a nikakvu garanciju za to nemamo.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.
Replika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Prvo, hoću da završim tamo gde sam stao u malopređašnjoj diskusiji sa gospodinom Šešeljom, dakle, problem sa tim prijemom SRJ kao nove države u UN 2000. godine, reflektovao se i na pitanje Kosova i Metohije. Kao što znate, Savet bezbednosti UN doneo je Rezoluciju 1244 u junu 1999. godine, tačnije 10. juna i u toj Rezoluciji između ostalog stoji da je Kosovo sastavni deo SRJ.

Desio se 5. oktobar 2000. godine, krajem 2000. godine nova dosovska vlast traži prijem SRJ kao nove države, napominjem kao nove države u Organizaciju UN i mi smo kao narod došli u problem da nam iz određenih krugova u međunarodnoj zajednici stižu vrlo jasne poruke, jeste, piše u Rezoluciji 1244 da je Kosovo sastavni deo SRJ, ali to je bilo 1999. godine. Vi ste u međuvremenu zatražili prijem kao nova država u UN 2000. godine vi niste ona država na koju se u stvari odnosi Rezolucija 1244 iz 1999. godine.

To su uradili oni koji su preuzeli vlast 5. oktobra 2000. godine. To su uradili Vojislav Koštunica, to su uradili Vuk Jeremić, to je uradio Dragan Đilas, to su uradili svi oni koji danas protestvuju protiv Aleksandar Vučića, protiv Vlade Srbije, protiv SNS koji protiv svojih medija vode najgoru moguću kampanju protiv pre svega predsednika Republike, protiv Vlade Srbije.

Što se tiče našeg puta u EU, ne slažem se sa gospodinom Šešeljem da zbog toga što pojedine države, članice EU imaju tvrd stav kada je u pitanju određene teze koje su za nas neprihvatljive, odnosno koje su za nas problematične, da mi zbog toga treba da odustanemo od našeg puta u EU. Više puta sam rekao da je stav SNS pre svega da mi nismo opterećeni datumom prijema u EU, jer to ne zavisi samo od Srbije, to u velikoj meri zavisi, ako ne pretežno i od same EU. Ono što je za nas važno to je da Srbija ispunjavajući svoje obaveze iz pregovaračkih poglavlja ispunjava u stvari standarde koji su važni za građane Srbije za različitim oblastima društvenog život, ekonomije, finansija, pravosuđa, poljoprivrede, zaštite životne sredine i tako dalje.

Da li ćemo mi na kraju tog puta u ispunjavanju standarda, u ispunjavanju nečega što je dobro za građane Srbije da uđemo u EU ili ne, ja mislim da je manje bitno od toga da srpsko društvo dovedemo u takvu ravan da ono može u velikoj meri da bude slično ili gotovo istovetno kao što je društvo u Francuskoj, kao što je društvo u Nemačkoj, kao što je društvo u Italiji ili bilo kojoj drugoj razvijenoj zapadnoj zemlji.

Zato je važan naš evropski put i važan je i zbog onoga o čemu smo pričali ovih dana, vodili smo jednu vrlo, ja mislim konstruktivnu debatu, zbog toga što najviše investicija u Srbiju dolazi upravo iz zemalja EU, a sa druge strane najveći deo našeg izvoza ide upravo preko 66% blizu 70%, upravo na tržište zemalja EU.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Pravo na repliku.

Izvolite, kolega Šešelj.

Hvala.

Pre svega, gospodine Martinoviću, vezano za Rezoluciju 1244, ne možemo mi da tražimo izgovore da se to ne odnosi na Srbiju, pošto kao što znate u tumačenju, teleološkom, tj. ciljnom tumačenju međunarodno pravnih akata tu bi se moralo zaključiti da je reč o današnjoj Srbiji.

Što se tiče našeg puta u EU, trebalo bi da vidimo na svim tim primerima koje smo imali u prošlosti za vreme nekih bivših vlada, a ja se slažem da su oni upropastili Srbiju, razorili našu privredu i doveli nas u katastrofalno stanje, ali oni su posle toga zato i izgubili na izborima. Oni da su bili dobri, oni bi opet pobedili.

Sada je na vama teret da se isprave te greške, a ne da prođe neki vremenski period šest ili sedam godina, koliko je već prošlo, a da mi uza sve neke teškoće koje imamo u našem društvu i dalje krivimo bivši režim. Sada je vreme da se stvari ispravljaju.

Što se tiče datuma učlanjenja Srbije u EU, ne zavisi uopšte od Srbije i taman mi otvorili ili zatvorili još 100 poglavlja u procesu pridruživanja, niko nam ne garantuje da ćemo postati članovi EU. Da ćemo mi sada slediti njihove preporuke i smernice, pa ćemo mi napraviti bolju situaciju i bolji životni standard našim građanima, ni to nije tačno.

Pogledajte na konkretnom primeru, preporuke Venecijanske komisije, a preporuke Venecijanske komisije u pregovaračkom procesu EU su važne, čini mi se za Poglavlje 23, je da se promeni način izbora sudija u Srbiji, da Narodna skupština bude totalno isključena iz procesa izbora sudija, a u vodećoj državi EU, Nemačkoj Skupština tj. Bundestag bira sudije. Dakle, mi koji treba kao da napredujemo treba da uradimo po savesti tih Nemaca da promenimo ono što već postoji, tako isto i funkcioniše već godinama unazad u Nemačkoj.

Dakle, na nama da se eksperimentiše, da vidimo kako ćemo sad da vidimo, da upropastimo što više sudstvo i zakonodavno telo, a oni da i dalje zadrže svoj model kako i treba da bude da zakonodavna vlast vrši izbornu funkciju i bira sudije i na taj način vrši kontrolu nad sudstvom, tj. u odnos je međuzavisnosti.

To vam je pokazatelj konkretan šta EU traži od Srbije. Dakle, ne ono kako treba da bude, nego ono kako oni kažu - ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno i volu, tako se odnosi EU prema Srbiji, ne samo po tom konkretnom primeru sudstva, on je bio najskoriji, a umesto da sledimo onako kako mi mislimo da treba političke stavove koji dobiju podršku građana na izborima, na kraju se ispostavi da sve to ne važi i nije ničega vredno, već je vredno samo da se ispuni ono što dođe kao uslovi i smernice u pregovaračkim okvirima u procesu pridruživanja EU.

Zahvaljujem kolega Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pravo na repliku.

Izvolite kolega Martinoviću.

Srpska napredna stranka je više puta izrazila vrlo jasan stav. Mi smo u političkom, u ekonomskom, u finansijskom smislu napravili potpuni otklon od onog metoda vladanja Srbijom koji je važio od 5. oktobra 2000. godine do 2012. godine.

Dakle, mi smo potpuno promenili kurs kojim ide Srbija. Srbija je danas ekonomski stabilna država, finansijski stabilna, uvažena u Međunarodnoj zajednici i naš stav se poštuje u Međunarodnoj zajednici, pri čemu naša borba za KiM i za srpske nacionalne interese, naravno traje i dalje.

Zašto insistiramo na ljudima iz bivšeg režima, o kojima je govorio gospodin Šešelj, zato što oni pokušavaju ponovo da preuzmu vlast u Srbiji.

Nije stvar u tome, to je legitimno da se borite za vlast ako ste političar, ono što nije legitimno, to je što pokušavate da preuzmete vlast na silu, mimo izbora upadajući u RTS sa motornim testerama, preteći dugim cevima, tako što dovezete kamion ispred predsedništva Srbije, pa ne dopuštate Aleksandru Vučiću da izađe sa svog radnog mesta, što ga vređate, što mu napadate porodicu, njegovu ženu, decu, itd.

U prilog onome što govorim, želim da upoznam građane Srbije, da tajkunu, mafijašu, kriminalcu, Draganu Đilasu, nije dovoljno to što je od građana Srbije opljačkao dok je bio na javnim funkcijama više od 500 miliona evra, nije dovoljno to što su Dragan Đilas i Vuk Jeremić tužili predsednika republike Aleksandra Vučića na sumu koja je potpuno nerazumna koliko je visoka.

Dragan Đilas je pre nekoliko dana preko svog advokata Vladimira Todorića, to je onaj inače gospodin koji je na najgrublji mogući način vređao predsednika Francuske, Makrona, a potpredsednik je stranke Vuka Jeremića, Dragan Đilas, dakle pored toga što je tužio Aleksandra Vučića i pored toga što je uzeo od građana Srbije na način kako je to više puta isticao Marijan Risičević preko Junajted grupe, preprodavajući sekunde na RTS, formirajući lažne prekogranične televizijske kanale, i tak dalje. Sve to mu nije dovoljno. On je podneo tužbu protiv Republike Srbije za naknadu nematerijalne štete.

U toj tužbi, između ostalog stoji da je Dragan Đilas javna ličnost i političar, predsednik Stranke slobode i prava. Vladimir Todorić, potpredsednik stranke Vuka Jeremića, on ne zna ni kako se zove stranka Dragana Đilasa, ona se zove Stranka slobode i pravde. Naravno, ona nije ni stranka slobode ni pravde, to je tajkunska i mafijaška organizacija, ali advokat ne zna ni kako se zove stranka njegovog klijenta.

Onda, kaže - Dragan Đilas je bio gradonačelnik Beograda od 2008. do 2013. godine, a nakon toga nije vršio ni jednu javnu funkciju u Republici Srbiji. Ovo je apsolutna laž. Želim da podsetim građane Srbije da je Dragan Đilas 2004. godine, kada je Boris Tadić izabran za predsednika republike postao šef neke izmišljene protivustavne narodne kancelarije predsednika republike i tu funkciju je vršio od 2004. do 2007. godine, da bi 2007. godine postao ministar u Vladi Srbije za tzv. Nacionalni investicioni plan.

Dragan Đilas se nije obogatio u Češkoj, kao što lažno tvrdi, on je iz Češke doneo, po njegovim sopstvenim rečima, 7.000 evra. On se obogatio, ne u periodu od 2008. do 2013. godine, nego u periodu od 2004. do 2013. godine. I, bogati se verovatno i dan danas preko jedne od televizija koja je, u stvari televizija samo po nazivu, u stvari je to jedan agitprop novog DOS koji se zove – Savez za promene i koji 24 sata… mislim na televiziju „N1“, i sad slobodno neka me ponovo razapnu, i mene i sve moje kolege, ali mislim na televiziju „N1“, koja 24 sata vodi jednu besomučnu, ubitačnu kampanju protiv predsednika Republike, protiv Vlade Srbije, protiv ministara u Vladi Srbije, protiv pojedinih narodnih poslanika.

Bio je potpuno u pravu ministar Zoran Đorđević kada je rekao da je ta televizija jedan od onih subjekata koji se prave da ne vide u Srbiji da se dešava išta pozitivno. Svuda oko nas su gradilišta, svuda oko nas su nove fabrike, novi autoputevi, nova radna mesta. Srbija je mnogo bolje mesto za život nego što je bila 2012. godine i Televizija N1 se pravi kao da to ne vidi. Ne vidi ni jedan bager, ni jedan kamion. Ne vidi ni jedan kilometar autoputa, ne vidi ni jedno novo radno mesto, ne vidi ni jednu fabriku, a otvorili smo fabrike po celoj Srbiji. Napravili smo preko 400 km autoputa. To ništa nije bitno. Bitno je da se 24 sata na toj televiziji, koja je navodno prekogranična, a nije prekogranična, nego je sedište na Novom Beogradu, a Novi Beograd nije ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji, vodi neviđena hajka i kampanja protiv jednog čoveka koji se zove Aleksandar Vučić samo zato što je on u njihovim očima, potpuno ispravno, glavna smetnja da ponovo preuzmu vlast i da bi radili isto ono što su radili do 2012. godine, a to je pljačkanje građana Srbije.