Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, evo, nakon nešto više od godinu i po dana, od novembra 2017. godine, kada je Zaključkom Vlade Srbije formirana Komisija za pripremu Predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pa zatim decembra 2017. godine, kada je ta Komisija donela Zaključak da je radi brže i efikasnije realizacije projekta neophodno izraditi i poseban zakon kojim će se urediti uslovi i kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, zatim utvrditi javni interes, utvrditi postupak eksproprijacije, propisati obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmena postojećih planskih akata i mnoge druge elemente koji su obuhvaćeni Predlogom zakona.
Konačno, tokom maja 2018. godine, dakle, prošle godine, Narodna skupština je usvojila zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Zatim, oktobra 2018. godine, Zaključkom Vlade Srbije, obrazovana je Komisija za koordinacija aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Jedan od zaključaka te komisije je da je zbog svrsishodnije realizacije projekta, potrebno izmeniti i dopuniti važeći zakon na način da se proširuje krug lica koja mogu ostvariti mogućnost kupovine stanova pod povoljnijim uslovima. Dakle, do sada su zakonom obuhvaćeni bili pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, dakle Ministarstva odbrane, a sada se proširuje krug tih lica i to na borce, članove domaćinstva palog borca, ratne vojne invalide, mirnodopske vojne invalide.
Ja bih želeo da pročitam kako je to precizno definisano kada je reč o pojmu borca, pa kaže u Predlogu zakona: „Borac u smislu ovog zakona jeste državljanin Republike Srbije, koji je kao pripadnik oružanih snaga SFRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za druge ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ, u periodu od 17. avgusta 1990. godine do 27. aprila 1992. godine“. Zašto do 27. aprila 1992. godine? Zato što je tada definisana Savezna Republika Jugoslavija „Žabljačkim ustavom“.
Pa, onda : „Za pripadnike oružanih snaga SFRJ stacioniranih na teritoriji Bosne i Hercegovine do 19. maja iste godine“. Dakle, u tom vakuumu, kada je deo SFRJ snaga ostao u Bosni i Hercegovini, dakle do povlačenja vojske SFRJ iz Bosne i Hercegovine.
Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ, zatim državne zajednice SCG, odnosno Republike Srbije, vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u oružanoj akciji preduzetoj za vreme mira, radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ ili SCG, odnosno Republike Srbije“.
Onda: „Kao pripadnik oružanih snaga SRJ vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SRJ, od 24. marta 1999. godine do 26. juna iste godine“, dakle, kada je reč o agresiji NATO pakta na SRJ, „kao i lica iz člana 23a Zakona o odbrani, odnosno i lice koje je dobrovoljno učestvovalo u ratu, odnosno oružanim akcijama preduzetim u miru ukoliko je bilo uključeno u sastav zvaničnih jedinica snaga bezbednosti SFRJ, SRJ, zajednica Srbije i Crne Gore i Republike Srbije“, napokon.
Dakle, ovde vidite kolika je širina u pitanju. Ovde vidite da su obuhvaćeni svi koji su trebali biti obuhvaćeni. Dakle, nema govora ni o kakvoj diskriminaciji, nema govora o tome da neko je izostavljen iz ovog predloga zakona. Dakle, rekli smo - borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalide.
Činjenica je da su i ova predložena lica, koja sam malo pre spominjao, dala veliki doprinos nacionalnoj bezbednosti i odbrani suvereniteta države i to je ključni razlog zašto su bile neophodne ove izmene i dopune važećeg zakona. Jednostavno, ne bi bilo fer, ne bi bilo pošteno da su ova lica izostavljena kada je reč o mogućnosti kupovine stana pod povoljnijim uslovima.
Dodatan razlog za izmene i dopune važećeg zakona je i potreba za preciziranjem na kom području navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana, pod povoljnijim uslovima.
Dakle, propisuje se da prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ima zaposleni pripadnik snaga bezbednosti, kome je mesto zaposlenja na teritoriji Grada Beograda, dok drugi pripadnici snaga bezbednosti koji su obuhvaćeni ovim Predlogom zakona, prioritet za kupovinu stana na teritoriji Grada Beograda ostvaruju ukoliko imaju prebivalište na teritoriji Grada Beograda, na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Još jedna važna izmena važećeg zakona ogleda se u preciziranju određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje građevinske parcele.
Dakle, razlog za ovo je što se u praksi dešavalo da ne postoje tehnički uslovi za formiranje parcele na ranije propisan način, pa se stvara mogućnost da nadležni organ može izdati građevinsku dozvolu za tu parcelu sa obavezom formiranja katastarske parcele do izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli. Površina građevinske parcele utvrdiće se na osnovu kopije plana parcele, sa ucrtanom osnovom budućeg objekta.
Sve su ovo razlozi, uz prepoznavanje značaja rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti zbog kojih se pristupa izmenama i dopunama važećeg zakona, a što za krajnji cilj ima svrsishodnu, uspešnu i efikasnu realizaciju ovog projekta.
Ako imamo u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju, posebno njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima značajno doprinela bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i integriteta države, ako posebno imamo u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među ovim licima, upravo među pripadnicima snaga bezbednosti, pogotovo ako znamo da ovaj problem nije od juče, da ovaj problem traje već decenijama u Srbiji, onda je potpuno jasno da predložena rešenja, u stvari ovde je potpuno jasno koliko je važno da usvojimo ova predložena rešenja, a u cilju sistemskog rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti.
Ja imam ispred sebe i izveštaj o realizaciji projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti na dan 22. jul ove godine, dakle na jučerašnji dan. Želeo bih tu da istaknem neke najznačajnije momente, a to je da je nakon utvrđivanja broja pripadnika snaga bezbednosti, koji su zainteresovani za kupovinu stana, doneta je odluka da se sa izgradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti prvo otpočne u sedam gradova – Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Beogradu.
U tom smislu, izgradnja stanova u navedenim gradovima predstavlja prvu fazu ovog projekta, dok je u drugoj fazi realizacije ovog projekta predviđeno da se stanovi izgrade i u Leskovcu, Čačku, Kruševcu, Zrenjaninu, kao i u drugim gradovima koji imaju iskazane ili budu imali iskazane realne potrebe i dovoljan broj zainteresovanih pripadnika snaga bezbednosti za izgradnjom stanova.
U prvoj fazi, iako je ovo već rečeno, želeo bih, prosto, mnogo je važno i želeo bih zbog građana da ponovim, u prvoj fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 8.022 stana u sedam gradova i to na početku realizacije, odnosno u prvoj A fazi 1.530 stanova, od čega se već počelo sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još 6.492 stana. Dakle, tu sada postoji jedan tabelarni pregled koji govori o svim ovim ciframa koje sam malo pre govorio. Dakle, ukupno je 8.022 stana.
Radovi su, kao što je ministarka malo pre i rekla, započeti već u četiri grada – Vranju, Nišu, Kraljevu i Kragujevcu. Ukupno 792 stana su u izgradnji. Njihova vrednost je tri milijarde dinara, dok će se u narednom periodu otpočeti i sa izgradnjom stanova u Sremskoj Mitrovici i u Novom Sadu, napokon posle toga i u Beogradu.
Sada ne bih oduzimao vreme ni poslaničke grupe čitajući kako to izgleda u ovom trenutku kada je reč o Nišu, kako to izgleda kada je reč o postupku u Vranju i u svim ostalim nabrojanim gradovima, nego bih želeo za kraj ovog prvog dela obraćanja da kažem da ovaj zakon donosi benefit za one ljude koji su svoj život dali za državu, za Srbiju, za odbranu zemlje. Za one koji su radili i rade na jačanju bezbednosnih i odbrambenih kapaciteta države, kao i za članove njihovih porodica.
Ovim zakonom šaljemo jasnu poruku da brinemo o tim ljudima, da izuzetno cenimo njihov poziv, da nismo zaboravili njihovu žrtvu, da su nam izuzetno visoko na listi prioriteta i šaljemo poruku novim generacijama da vole svoju državu i da država voli njih i da sutra, ako ne daj Bože, bude potrebe da je brane, da budu spremni da je brane i da je odbrane, a država će znati do da nagradi. Zahvaljujem.